Zahvaljujem.
Reč ima ministar.

Ja se ponovo divim kako uspevate da u jednu gotovo neprekinutu rečenicu stavite toliko kontroverznih stvari, koje jedino imaju smisla u vašoj potrebi da budete kritični.
Sada ću vam odgovoriti po redu. Dileme koje vas brinu – kako je moguće da se istovremeno poboljšava trgovinski bilans, a pada PDV? Prvo, PDV ne pada. Pada ono što se zove domaći neto PDV, a domaći neto PDV je domaći bruto PDV minus povraćaji koji su 90% i izvoz.
Prema tome, saberite te cifre. Raste izvoz, raste povraćaj. Takozvani neto domaći PDV pada sa 114,1, u 2014. godini na 96, u ovoj godini na 87. To je normalna tendencija kada raste izvoz.
Ako treba, mi ćemo održati jedan seminar, pa ćemo vam objasniti za te cifre. One se svaki dan objavljuju.
Drugo, PDV iz uvoza koji raste, ali manje nego izvoz raste, sa 295,5 na 316, na 339. Ja ne želim da vam držim lekcije, ali prvo pitajte, pa onda kritikujte. Ovo apsolutno niste u pravu.
Drugo, što se tiče procene, šta vas brine? Brine vas 14 milijardi otpremnine kod plata. Skinite 14 milijardi na poziciji 411 i 412, je uključeno 14 milijardi otpremnina kod plata, koje se tako iskazuju u budžetu. Kada oduzmete 14 milijardi od 235,8 milijardi iz fonda plata, dobićete 221, što je za 11 milijardi manje od 232, što je više od 3% smanjenja fonda plata. Ponovo saberite to, pa ćete dobiti.
Ovde niko ne laže. Sve su cifre saopštene. To što saopštavamo da će biti manji prihodi konzervativno na dobit pravnih lica, neće biti manji nego će biti minimalno veći nego ove godine, sa 57 na 58,3.
Prihod na dohodak građana 44 na 45. Ukupan PDV 409 na 412, na 427. Gde vi tu vidite pad? Društveni proizvod raste, potrošnja će sledeće godine da počne da se povećava. Ne razumem odakle vama te cifre? To uopšte ne stoji. Vi ste dobili ovaj budžet. Ovaj budžet je bio ovde diskutovan u ovom parlamentu do šest ujutru prošlog decembra. Imate sve cifre. Uporedite, takođe, kao i mi. Imamo iste cifre i vi i ja.
Ovo povećanje koje vi nazivate volšebnim, to su samo IPA fondovi ovde. Dobićete objašnjenje za svaku cifru. Iza svake cifre stoje dokumenti, stoji razrada, stoji sve. Šest milijardi, to je šest milijardi IPA fondova, koje aktiviranje očekujemo sledeće godine.
Šta ste još rekli od stvari koje vam nisu jasne? Znači, rashodi za korišćenje roba i usluga, povećanje zato što očekujemo da će biti povećani troškovi. Ove godine su imali izuzetno smanjenje zato što su cene nafte i svih derivata bile niže. Prema tome, očekujemo te stvari.
Što se tiče vaše primedbe na to koliko smo uzeli, pod znakom navoda, od dividendi, promena je zbog toga što smo u toku godine odlučili svesno da ćemo zbog efekata na budžet ići na kombinaciju akcize i povećanje cena struje. Po staroj računici smo očekivali veće, ako je bilo povećanje cena struje, vraćanje u budžet je bila stara kalkulacija, nova je nema potrebe da se vraća, pošto se preko akciza, pod znakom navoda, ostvaruje prihod u budžetu. Prema tome, ne znam koja vas cifra zbunjuje, ali je ovde sve krajnje transparentno i logično.
Da vam kažem, vaša jezička figura da budžet nije loš, nego katastrofalan, pokazuje vašu potrebu da to u domenu neke literature razmatrate budžet, a ne u domenu cifara. Ovaj budžet ostaje u domenu 3% društvenog proizvoda, deficita centralne države, a u okviru koga ćemo pokriti sve troškove, jednokratne troškove. To se zove redefinisanje potrebnog broja zaposlenih na svim nivoima vlasti. Da, redefinisanje potrebnog broja zaposlenih.
Na početku niste slušali, pa sada ponavljam. Na osnovu horizontalne i vertikalne funkcionalne analize ćemo odrediti sve od toga koje agencije, koje su napravljene od 2000. godine do danas, imaju potrebu da ostanu, koje su istrošile svoj korisni život, imaju potrebu da nestanu ili da budu inkorporisane u ministarstva, da pronađemo sve džepove neefikasnosti u svim mogućim upravama, agencijama, ministarstvima i da na osnovu toga vršimo tzv. racionalizaciju. Racionalizacija je termin koji se koristi odavno, a nama treba termin koji će obezbediti da država bude efikasna, da pruža iste ili bolje usluge uz manje troškove, da građani Srbije plaćaju manje za iste ili bolje usluge, a nije mesto gde se štiti zaposlenost u državi. To se radilo godinama, i vi, i ova vlast, i svaka druga vlast, zapošljavali ljude bez ikakve osnove.
U pravu ste, ima previše zaposlenih, ali je mnogo gora struktura. Četrdeset posto zaposlenih u državnoj upravi se bavi administrativnim poslovima ili internim uslugama, popravljaju liftove, umesto da proizvode usluge za građane Srbije. Prema tome, ja očekujem da će tzv. racionalizacija ili preispitivanje strukture zaposlenih u svim ovim ministarstvima, upravama i agencijama proizvesti takvu strukturu koja će biti orijentisana da građani Srbije dobijaju usluge od bezbednosti i odbrane, gde ste vi bili ministar, do obrazovanja, zdravstva i svega ostalog. To je cilj. Nemojte da se pravite.
Drugo pitanje, jako važno, vi ovde inputirate jednu stvar koja je očigledno zlonamerna. Sada više nemate osnovu da kažete da nećemo ostvariti fiskalne rezultate, pošto ih ostvarujemo. Sada kažete – gde su rezultati? Rezultati su već tu, a biće još veći svakim korakom, svakim danom, svakim mesecom. Ako smo uspeli da preokrenemo sa minus jedan na minus 0,5, na nula, na plus 0,5, na plus 0,75 rast društvenog proizvoda u uslovima najteže fiskalne konsolidacije, onda ćemo to sigurno nastaviti sledeće godine gde planiramo povećanje od samo 0,25% i onda ćemo sigurno uspeti da dođemo do ravnotežne stope rasta od preko 3,5% koje će nas voditi konvergenciji sa Evropom i svim ostalim zemljama sa kojima želimo da budemo uporedivi.
Što se tiče toga da li građani bolje žive, građani bolje žive samim tim što smo u uslovima krize i svih ostalih šokova i poteškoća uspeli da sačuvamo ovo, da kompenziramo na nivou agregatne tražnje potpuni pad dohodaka u javnom sektoru, potpuno je kompenziran i da nastavljamo da rastemo. Investicija ima više nego pre. Kompletan taj deficit na koji se vi pozivate je finansiran kvalitetnim, direktnim ulaganjima. Prema tome, imamo situaciju u kojoj se ne zadužujemo da bismo finansirali spoljno-trgovinski deficit. Imamo situaciju u kojima je deficit budžeta, i fiskalni deficit i deficit opšte države, ostvaruje uštede od 600, 700 miliona evra i time smanjuje potrebu za onim zaduživanjem koje smo inače projektovali kada smo ovde bili sa vama u parlamentu prošlog decembra. Setite se, 191 milijarda, a ostvarićemo 121 sa svim ovim otplatama starih dugova koje nismo mi napravili, nego smo ih zatekli.
Prema tome, molim vas da u svojim izlaganjima poštujete činjenice i da u ovom budžetu postoje problemi. Problemi su da li ćemo ostvariti ove reforme u javnom sektoru. Problemi su da li ćemo uspeti da sprovedemo. Problemi su da li ćemo uspeti da preorijentišemo subvencije poljoprivredi, da nam daju rast produktivnosti, a ne samo socijalu u poljoprivredi. Problemi su da li ćemo uspeti da napravimo sve ono što smo planirali sa javnim preduzećima, sa preduzećima u Agenciji za privatizaciju itd. To su veliki rizici, to su veliki otpori. Ljudi gube posao i tu su socijalni interesi, kratkoročna percepcija socijalnih interesa nije u skladu sa dugoročnom intencijom države da ozdravimo ovu privredu i konačno izađemo iz ovog puta, kroz ovaj šaš tranzicije. To treba da bude kraj jednom i za svagda. Nemojte molim vas da sejete defetizam da treba odustajati, pošto vaša poruka da može bez ovoga je potpuno bez osnova. Hvala lepo.

Hvala.
Reč ima ministar Zlatibor Lončar.

Poštovani predsedavajući, narodni poslanici, ja moram sa vama da se složim da je zdravstvo izuzetno bitno i izuzetno osetljivo. Meni je samo žao što ranije, dok ste bili u prilici, niste to isto pričali i poveli računa o zdravstvu, ali nema veze.
Što se tiče otpuštanja u zdravstvu, u zdravstvu se neće otpustiti ni jedan lekar, ni jedna medicinska sestra. Oni se zapošljavaju, zapošljavaju se svakog meseca i dalje će se zapošljavati. To je zbog građana koji treba da znaju.
U zdravstvu smo nasledili 24% nemedicinskog osoblja. Normativi u Evropi i svetu su maksimum 10% nemedicinskog osoblja. Nadam se da se slažete da sa toliko nemedicinskog osoblja ne možemo da dođemo do zdravstva kakvo nama treba i kakvom težimo. To je jednostavno nemoguće.
Prema tome, nema otpuštanja lekara i medicinskih sestara. Oni se zapošljavaju, samo nemedicinskog osoblje. Ima ga 24%, a normalno je da ga bude 10%. Moramo da napravimo osnov, da prekinemo sa tom praksom, kako bi mogli da imamo više lekara, medicinskog osoblja, da oni imaju bolje uslove za rad i vremenom da imaju veće plate, jer se slažete da zaslužuju veće plate.
Druga stvar, vezano za budžet, ne znam kako ste pogledali, budžet je za 1,2 milijarde veći nego prethodne godine. Strategija ove Vlade je da sve što uštedimo, sve što dobijemo da se uloži u zdravstvo.
Još jednom mi je žao što ranije niste. Koliko znam, i vi ste imali ideu da se kupi gama nož …

Sajber nož.

Sajber nož. O.K. Reći ću vam i za Sajber nož i zašto nije uzet Sajber nož. Niste uzeli Gama nož, a pregovarali ste za Sajber nož. Da ne pričamo o cenama, bilo je sedam, 12 i ostalo. Nema veze, to kažu proizvođači.
Što se tiče Gama noža, proračun da imamo toliko pacijenata za Gama nož da možemo da ga isplatimo u dve, tri do pet godina. Po broju pacijenata za Sajber nož ne bi mogli da ga isplatimo preko 10 godina. To je razlog zašto smo uzeli Gama nož. Uzeli smo da za nešto više od tri miliona, najjeftinije u Evropi i svetu. Do danas 54 pacijenta je bilo na tom Gama nožu. Imamo listu čekanja iz inostranstva, od ponedeljka će početi ljudi iz inostranstva da idu na to. Iz tog budžeta od prošle godine koji je bio manji uspeli smo da uzmemo Gama nož, četiri akceleratora za zračenje, slažete se kolika je lista čekanja nasleđena, i izdvojili novac da okrečimo sve domove zdravlja i sve bolnice. U petak se potpisuju ugovori, a u ponedeljak kreću radovi na svim bolnicama i na svim domovima zdravlja. Nisu oronuli za godinu dana, znate i sami da je to mnogo ranije.
Prema tome, ja bih vas zamolio, ako imate dobru nameru prema zdravstvu, zdravstvo nije dnevno politička tema, osetljiva je, izuzetno osetljiva tema, slažemo se, imali ste šansu. Nema nikakvih problema, ali nemojte samo da, nije narod taj koga treba da zbunjujemo da ga plašimo da će, ne otpuštaju se lekari, ne otpušta se medicinsko osoblje. Da vas podsetim šta je urađeno sa stomatolozima, šta je urađeno sa svim ostalim stvarima 2006. godine i ostalo što i dan danas, znate i sami, imamo problem da završimo sa tom pričom.
Recite slobodno, ako ima neki problem u zdravstvu, ako imate dok sam ja tu neku aferu, bilo šta, da imamo neku cenu da je plaćeno više nego bilo gde u Evropi, da ne pomeramo, da ne idemo napred, da uradimo za ono koliko ulažemo, nađite u regionu da neko manje ulaže da više ima u zdravstvu, nego mi ovde. Neka susedna zemlja ulaže hiljadu evra, mi ulažemo 260. Za hiljadu evra imaju samo obavezno osiguranje. A da naši građani znaju za 260 evra ovde imate komplet besplatno zdravstveno osiguranje. Eto, to su činjenice.
Još jednom vas molim, za zdravstvo nema sujete, nema ničega, ovo je zajednička stvar. Sve što se upropasti u zdravstvu sada, trebaće nam mnogo, mnogo vremena da se ispravi. Nije to zbog nas, to je zbog naše dece, ne trebamo to da im ostavimo. Nemojte u zdravstvu dnevno političku. Nema razloga. Sve što imate pametno, sve što imate nema nikakvih problema. Samo da ne prenosimo paniku i strah građanima. Eto, ja bih vas to zamolio. Hvala vam.

Hvala.
Ministar Stefanović. Izvolite.

Moram da kažem da je MUP uspelo da nabavi nove uniforme za sve pripadnike policije. Novih uniformi će biti i naredne godine. Naredne godine ćemo uspeti nabavimo jedan deo patrolnih vozila, isto posle nekog vremena. I zahvaljujući Vladi Republike Srbije uspeli smo da pokrenemo jedan proces modernizacije i ratne tehnike i opreme u MUP, pre svega oklopnih vozila koje koriste pripadnici policije u kopnenoj zoni bezbednosti gde ćemo u saradnji sa SDPR uspeti da napravimo jedan značajan, značajan pomak.
Takođe, imamo zahvaljujući dobrom planiranju, uštedama i svemu što smo postigli, mi ćemo do kraja godine završiti isplatu dve milijarde dinara, 520 miliona je već isplaćeno, dve milijarde dinara svim pripadnicima ministarstvima kojima se duguju putni troškovi unazad nekoliko godina i 1. januara 2016. godine MUP nikome neće dugovati ni jedan dinar, što je prvi put posle mnogo godina da smo uspeli da naš balans dovedemo do nule.
Apsolutno posvećeni prateći kurs Vlade, pošto lako je samo reći – dajte, lako je reći samo – nama treba, treba prepoznati momenat da kada, se svi odriču da to mora da radi ministarstvo, ali ne na uštrb građana Srbije, jer smo mi uspeli da postignemo rezultate i u smanjenju opšteg kriminaliteta i u zaplenama droge i u svemu onom što je važno za ministarstvo i za građane, uspeli smo da napravimo rezultate koji su bolji, a da smo pri tome nominalno budžet za 2016. godinu smanjili za 2,2 milijarde dinara.
Što se tiče kolega, pošto hoću da kažem nekoliko rečenica što se tiče Ministarstva odbrane, za Ministarstvo odbrane je u narednoj godini planirano u budžetu više novca za kapitalna ulaganja nego što je bilo u prethodnoj godini, za 800 miliona dinara više i mogu da kažem i vidim da je ogroman napredak i da su ozbiljan napredak uradili ljudi iz Ministarstva odbrane i ljudi iz SDPR u smislu proizvodnje našeg domaćeg naoružanja, u smislu prodaje tog domaćeg naoružanja i da smo postali višestruko bolji nego što smo bili ikada ranije i u ukupnom obimu, ali i u perspektivama razvoja domaćeg oklopnog vozila „Lazar 2“, pa da li će biti „Lazar 2“ M i naravno sa haubicama „Nora“ koje se prodaju i svemu ostalom.
Dakle, mislim da su ljudi iz SDPR pokazali izuzetan rad i trud na tome.
Što se tiče MUP, mi hoćemo da radimo na poboljšanju, kao što to radimo, na poboljšanju strukture Ministarstva, odnosno da imamo više policajaca a manje državnih službenika, jer to su potrebe Republike Srbije i potrebe građana. I u prethodnoj godini smo radili na tome da se otvaraju nove policijske ispostave, da jačamo sastav na svim tim mestima i da stavljamo one ljude koji svojim radom, čestitošću i zalaganjem zaslužuju poverenje građana.
Međutim, kada govorimo i o otpuštanju, kada govorimo o ljudima koji će napuštati ovog puta, da kažemo, javni sektor, čuli smo ovih dana nekakve komentare kako se tobože spremaju neka partijska otpuštanja, pa me interesuje – kako je moguće partijski otpustiti ako nije bilo partijskog zapošljavanja? Ako se u prethodnom periodu, a jeste se apsolutno partijski zapošljavalo, od 2008. do 2012. godine smo izgubili 400 hiljada radnih mesta u privredi, devastirali u to vreme vlast koju je predvodila DS, devastirala privredu, uništila je u potpunosti jer smo 2012. godinu dočekali sa budžetskim deficitom gotovo od 12%, u Gradu Beogradu je bio 20%, dočekali sa inflacijom koja je tokom te godine iznosila nešto malo više od 12%, da bismo danas imali inflaciju od 2%, da bismo danas imali budžetski deficit od 3%.
Dakle, mi se trudimo da pokažemo koliko se ozbiljnim i predanim radom može napraviti, koliko se ozbiljnim radom i posvećenošću može napraviti ušteda koja će biti da taj novac bude uložen tamo gde je najpotrebnije, da taj novac ne bude na bazi neprestanog zaduživanja koje stalno ide u popunjavanje tog deficita, već da novac koji uzmemo investiramo u kapitalne investicije i vidite koliko više ima realizacije kapitalnih investicija, da ga uložimo tamo gde će se državi i njenim građanima najbrže vraćati.
Ono što je dobro je svakako da sada najveći investitori nisu Šarić i Mišković, sada investitori dolaze iz inostranstva, osećaju stabilnost u ovoj zemlji. Znaju da ova vlast koja je pomerila Srbiju, značajno u svakom smislu, koja više ne dozvoljava da Srbija kao što je nekada bila visoko na lestvici korupcije, koja sada pokušava i uspeva i da smanji svoje dugove, ali da povećava svoj ugled u svetu. Zato investitori hoće da dođu i zato očekujemo i da će ova projekcija o kojoj je ministar Vujović pričao svakako biti realizovana, a mogu da vam kažem iz onog što sam pričao sa njim i onoga što smo čuli na sednicama Vlade da se radi o jednoj vrlo konzervativnoj proceni. Dakle, mi svakako očekujemo i bolje rezultate od onih koje je ministar izneo.
U svakom slučaju što se tiče MUP trudićemo se da naši rezultati budu bolji, da efekti utrošenog novca budu još vidljiviji i da se i sa manje novca postignu bolji rezultati da se postigne da građani Srbije budu bezbedniji i sigurniji u narednoj i u svim narednim godinama.

Hvala.
Reč ima ministar Vulin.

Sećam se kada smo raspravljali o budžetu za ovu godinu da smo slušali kako je to najgori budžet u istoriji koji će se raspasti, koji će biti jedno četiri rebalansa. Kao što vidite, ovaj budžet se pokazao kao izuzetno dobar i ovo je prva Vlada posle dugog niza godina koja nije morala da poseže za rebalansom i sprovela je čitavu budžetsku godinu, a to je uradila zato što je znala da planira, baš kao što zna da planira i ovaj budžet.
Znate, kritikovati posledice sopstvene politike je u suštini pošteno, samo treba reći – to su posledice naše politike i problemi sa kojima se sada ova Vlada nosi su posledice politike bivšeg režima. Treba to reći i ne bi to bilo nepošteno priznati. Jednostavno je tako, a još bolje bi bilo čitati budžet baš onako kako je napisan i iz njega izvući jedine njene zaključke. Brojke ne lažu. Prava u oblasti socijalne zaštite su na nivou prošle godine. Identično u dinar oko 95 milijardi dinara su bila, 95 milijardi su sada. Nijedno jedino socijalno davanje nije umanjeno ni za jedan jedini dinar. Slobodno možemo da budemo ponosni na to jer smo jedina zemlja u Evropi koja u godini krize i štednje to nije uradila. Da vas podsetim, krize – to je ona razvojna šansa, kako su govorili svojevremeno predstavnici bivšeg režima, e u toj krizi i u toj godini krize mi nismo smanjili ni jedan jedini dinar socijalna davanja, 95 milijardi je bilo i 95 milijardi je sada.
Kada se govori da su ovo najveća ulaganja u istoriji socijalne zaštite, ovde u parlamentu imate nekoliko ljudi koji pre nego što su postali poslanici su se bavili ili se još uvek bave socijalnom zaštitom, pa možete razgovarati sa njima. To su ljudi iz struke. Nikada država nije toliko ulagala.
Da vam dam samo primer iz neposredne prošlosti. Dakle, 2012. i 2013. godine država Srbija je odvojila 414 miliona dinara za ulaganje u socijalnu zaštitu, a 2014. i 2015. godine 717 miliona dinara je uloženo u socijalnu zaštitu. Dakle, ne da se nije smanjilo, nego se značajno povećalo.
Takođe, bilo bi isto veoma dobro čitati i govoriti ono što govorite vrlo precizno. Znači, 16 milijardi nije bilo ni na kakvoj Nacionalnoj službi za zapošljavanje, 16 milijardi je tranzicioni fond koji je išao za otpremnine zaposlenih u preduzećima, u uništenim i upropaštenim preduzećima u proteklih 12 godina. Preduzećima koja su veštački održavana, preduzećima koja su pravljena kao nekakva strateška preduzeća samo da bi se kupovali izbori, pa se uspelo u međuvremenu da kupe jedino dugove za pet milijardi evra koje mi ovde svi zajedno otplaćujemo.
Dakle, to je 16 milijardi dinara. Nije umanjen ni jedan dinar za aktivne mere zapošljavanja preko Nacionalne službe zapošljavanja. Prošle godine je bilo 2,8 milijardi i još 500 miliona dinara za zapošljavanje osoba sa invaliditetom, a ove godine 2,8 milijardi i 550 miliona dinara za zapošljavanje osoba sa invaliditetom. Dakle, čak i malo povećanje. Ovo je tranzicioni fond. Iz tranzicionog fonda od 16 milijardi dinara potrošeno je 9,4 milijarde dinara za otpremnine svih koji su zatražili otpremnine u skladu sa zakonom i dobili su otpremnine, a ono što nije potrošeno prenosi se u iduću godinu, u skladu sa brojem radnika u preduzećima u kojima privatizacija još uvek nije završena.
Dakle, treba samo čitati i prihvatiti da je to tako. Žao mi je što je dobra vest uvek loša vest za neke predstavnike bivšeg režima.
Po istoj metodologiji, 2009. i 2015. godine, po istoj metodologiju koju sprovodi Republički zavod za statistiku, a zove se Anketa o radnoj snazi, 2012. godine, kada smo preuzeli odgovornost za upravljanje ovom državom, nezaposlenost je bila 25,2%, a danas je 16,7% procenata. Žao mi je što neki predstavnici bivšeg režima ne mogu da prihvate da ista metodologija koja je važila u vreme kada su oni vladali ovom zemljom važi i sada, i da isti podaci koji su dati tada važe i sada. Nezaposlenost jeste smanjena.
Ja ne razumem, možete da nas kritikujete da nije dovoljno, i odmah ću se složiti sa vama, apsolutno nije dovoljno, ali da ne priznajete činjenice, to ne mogu da razumem. Ne mogu da razumem da pošto volite da se srećete sa predstavnicima međunarodne zajednice, što je odlično, ali ne mogu da razumem zašto im ne kažete u lice da su oni svi lažovi i neznalice, jer to su ti predstavnici MMF, Svetske banke i svih relevantnih država ovog sveta koji dođu i pohvale Srbiju za pad nezaposlenosti. Samo im vi ne verujete. Recite im slobodno da su lažovi i neznalice. Kada se već srećete sa njima i volite da objašnjavate kako je ovo najgora od svih zemalja, dodajte i da su oni najgori od svih ljudi jer lažu zajedno sa nama da je nezaposlenost u Srbiji manja nego što je bila u vreme kada su vladali predstavnici bivšeg režima.