Osma sednica Drugog redovnog zasedanja, 09.12.2015.

2. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

Osma sednica Drugog redovnog zasedanja

01 Broj 06-2/510-15

2. dan rada

09.12.2015

Beograd

Sednicu je otvorila: Maja Gojković

Sednica je trajala od 10:15 do 02:15

OBRAĆANJA

...
Srpska napredna stranka

Igor Bečić

Srpska napredna stranka | Predsedava
Imate pravo na repliku dva minuta. Izvolite.

Riza Halimi

SDA Sandžaka – PDD
Hajde da prvo, samo kratko.
Moja diskusija i pitanje potpredsednice Vlade je upravljeno u pravcu da se razjasni zašto ove godine može zvanično da se koriste podaci o broju Albanaca i o broju stanovnika u Preševu, Bujanovcu, Medveđi nakon ovog angažovanja međunarodne grupe eksperata, a nije moglo još od 2013. godine da se primeni iako je to bio osnov, procena Zavoda za statistiku?
Zakon obavezuje ovu instituciju da svake godine radi procene. Pitanje je jednostavno – zašto je trebalo tri godine diskriminisati albansku nacionalnu manjinu i po broju i po finansiranju, a kad je to moglo 2013. godine da se to razjasni, jer je Zavod za statistiku zvanični organ koji radi svake godine procene broja stanovnika za svaku opštinu u državi?
Što se izjava potpredsednika Vlade Dačića tiče, stvarno su neočekivane. On je imao prilike samo minut moje diskusije da prati, a ne onaj prvi deo, osnovni. Ali, u svakom slučaju, zamolio bih vas, gospodine Dačiću, što vi sa vašim kolegom gospodinom Bušatijem ne raspravite ova pitanja oko položaja srpske manjine u Albaniji? Zašto nas ovde predstavnike Albanaca Preševske doline u ovom parlamentu angažujete sa tom problematikom?
...
Srpska napredna stranka

Igor Bečić

Srpska napredna stranka | Predsedava
Vreme.

Riza Halimi

SDA Sandžaka – PDD
Mi ovde tražimo da se ostvaruju prava Albanaca na osnovu Ustava Republike Srbije i međunarodnih konvencija …
...
Srpska napredna stranka

Igor Bečić

Srpska napredna stranka | Predsedava
Isteklo je vreme. Govorili ste sedam, osam sekundi više nego što imate pravo na dva minuta. Zahvaljujem.
Replika, potpredsednik Vlade gospodin Ivica Dačić.
Izvolite, gospodine Dačiću.
...
Socijalistička partija Srbije

Ivica Dačić

| Ministar unutrašnjih poslova
O tome smo govorili više puta i predsednik Vlade Aleksandar Vučić i ja sa albanskim kolegama. Znate, Albanija kaže da nema Srba. Sa kim onda da polemišete? Nema Srba zato što ih nema, ne mogu više da se zovu tako, ne mogu da promene prezimena, itd.
Pričate o obrazovanju na albanskom jeziku u Srbiji. Da li vi razumete da je to utopija za srpski narod u Albaniji, da ima školu na srpskom jeziku, da ima univerzitet na srpskom jeziku? Pa, mi u Hrvatskoj ne možemo da se izborimo da ostane ćirilična tabla.
Znači, ne kažem ja da Srbija treba da smanjuje prava svojih nacionalnih manjina, ali to bi trebalo da se ceni, a ne da se u Briselu ili priča o diktaturi Srbije nad nacionalnim manjinama, traži intervencija međunarodne zajednice, kao što se dešava.
Ovo govorim ne kao pripadnik vladajuće stranke, govorim kao čovek koji se u poslednjim mesecima intenzivno bavio borbom za našu stvar, UNESKO, itd.
Znate, ja ne mogu da shvatim, ne mogu da prihvatim više to da mi nekome treba da budemo više prijatelji nego oni nama. Prijatelji smo toliko koliko su oni nama prijatelji. Ja to otvoreno kažem. Ako sam pogrešio - smenite me. Ali, Makedonija je uložila protest zato što je Zorana Mihajlović stavila negde, ili ne znam ko, BJRM na putu, tamo gde se gradi. Pa, znači, BJRM njima smeta, a nama ne smeta što su glasali za Kosovo u UNESKO, a mi smo ih priznali kao Republika Makedonija, a ceo svet, Ujedinjene nacije, Evropska unija, OEBS ih priznaje kao Bivša jugoslovenska Republika Makedonija. Moram da kažem da smo mi budale, jer radimo protiv svojih nacionalnih interesa. I za to je kriva Miloševićeva vlast, odnosno mi, jer se to desilo devedesetih godina.
...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Srpska napredna stranka | Predsedava
Hvala.
Replika je završena. Zahvaljujem.
(Riza Halimi, s mesta: Replika.)
Dobili ste odgovor. Pratila sam raspravu više puta. Ime što se pomene, to ne znači ništa. Vi ponovite moje ime dvadeset puta, ali niste ništa loše rekli.
Pažljivo sam slušala. Navođena su prava vaše nacionalne manjine u Srbiji i vršene paralele kakva prava ima srpska nacionalna manjina u okruženju. Jedna od njih je Albanija. Ne znam gde se pronalazite.
Reč ima narodni poslanik Milorad Mijatović.
...
Socijaldemokratska partija Srbije

Milorad Mijatović

Socijaldemokratska partija Srbije
Zahvaljujem.
Uvaženi potpredsednici, uvaženi ministri, dame i gospodo narodni poslanici, ja bih se ipak vratio na budžet. Sada je rasprava o budžetu, jednom od najvažnijih dokumenata koje ova Narodna skupština donosi u jednoj godini. Upravo bih počeo raspravu o tome. Čim ne govorimo o budžetu, to i govori o budžetu. Znači da se radi o dobrom budžetu, o dobro napravljenom budžetu. Zato mi imamo raspravu o svemu drugom, osim o onome šta to valja ili ne valja u budžetu. To je dobro. Zato smo možda u ovoj dilemi i relaksirani.
Zašto je to tako? Zbog činjenice da smo doneli dobar budžet u 2015. godini, da smo u 2015. godini doneli budžet koji je reformski, budžet koji je dobro procenio i prihode i rashode, da smo doneli budžet gde nismo ništa skrili ispod crte i da je sve bilo jasno i transparentno. Mnogi su govorili da ga nećemo uspeti realizovati, da ćemo praviti rebalanse. Međutim, na našu veliku radost, mi smo verovali da ćemo ga realizovati. Za mnoge je to bilo neočekivano. Mi smo postigli veoma dobre rezultate. Te rezultate nam odaju i MMF, to treba naglasiti, Svetska banka, pa čak i Fiskalni savet veoma pozitivno govori o onome što je urađeno u 2015. godini.
Ovaj budžet u 2016. godini nije ništa drugo već nastavak tog puta koji smo zacrtali u 2015. godini. Upravo zbog toga taj budžet po mom mišljenju, po mišljenju SDPS je jedan realan budžet. Zašto? Zato što smo dobro sagledali i prihodnu stranu i zato što smo dobro sagledali i rashodnu stranu. On je stabilan, drugim rečima, tačno je predviđeno kad, šta stiže u taj budžet. Dobro je procenjeno i on je održiv, to je veoma važno naglasiti, jer vi možete u budžet staviti šta god želite, a ako ne bude ostvarenja, tada vam džaba, to budu samo lepe želje.
Ovaj budžet 2016. godine, čvrsto verujem da će biti ostvaren i da će postići iste rezultate, posebno u finansijskoj konsolidaciji, kao što je to bilo i 2015. godine.
Samo da vas podsetim, 2015. godine mi smo predvideli budžetski deficit od 191 milijardu, a ona je, kao što znate, negde sada već na 120 milijardi. Dakle, 70 milijardi je ušteđeno. Tih 70 milijardi, nažalost, morali smo da plasiramo tamo gde nismo želeli, na nešto što se pojavilo kao dug. Tu, pre svega, mislim na vojne penzije i mislim na dug „Srbijagasa“. Ali, pazite, to je jednokratna isplata i mi zbog toga nismo pozajmljivali. To je velika stvar. Kada ne pozajmljujete, a vraćate na bazi onoga što ste dobili, to je znak da se Srbija u ekonomskom, finansijskom pogledu nalazi na dobrom putu. Taj put moramo nastaviti. Ali, isto tako, da se ne zavaravamo, mi se nalazimo u reformama. Reforme ne traju samo jednu godinu. One će trajati 2016, 2017. godine.
Ovo moram reći zbog građana Srbije. Zašto? Nije lako. Ovo sve što smo postigli, postigli smo pod veliku cenu, smanjenjem plata i penzija. Isto tako, postigli smo činjenicom da smo otpuštali jedan broj ljudi na radnim mestima. To je velika cena koju smo platili i koju ćemo platiti, a bolje je i to, nego da dođemo u situaciju da na kraju imamo krah budžeta, a to bi se desilo jer bi dug rastao, a mi sada naš dug imamo pod kontrolom i budite uvereni, vrlo brzo ćemo doći u situaciju da će taj dug padati, a to je naš cilj, to je naša perspektiva.
Ponekad u Srbiji nismo strpljivi, a moramo sačekati, jer reforme nisu ni lake, a ni brze. Strpljivost je ono što će nas voditi ka činjenici da zaista idemo, da stanemo na ono što nam treba, na ono što na bude.
Ja bih govorio šta nas čeka u 2016. godini. Godina 2016, već sam naglasio, neće biti laka, ali ono što mogu kao poruku iz Narodne skupštine da pošaljem javnosti Srbije jeste činjenica da imamo stabilan budžet, da će penzioneri dobijati penzije uvek kao i dosada 10 i 25, plate zaposlenih u javnim službama će biti petog i 20. Prosto možete navijati časovnik, oni koji primaju preko banke, kad vam stigne poruka da je legla ili plata ili penzija. To je veliki rezultat u ovim teškim okolnostima, u okolnostima šta imamo, kako smo, šta smo zatekli i šta je od onoga što naša privreda može da da u ovim uslovima. Penzije nisu velike, plate nisu velike, ali budite uvereni da ćemo vremenom, kada postignemo rezultate, stići do toga.
Naravno, da bismo sve ovo realizovali, potrebno je još mnogo toga uraditi. Ono što niko ovde ne naglašava, da, imali smo veoma dobru naplatu poreza i doprinosa. To je veoma veliki rezultat poreske uprave. Zbog toga nam je prihodna strana u 2015. godini bila veoma dobra. Istina, mi u poreskoj upravi moramo završiti reformu koju smo započeli, jer moramo biti uvek u uverenju da se porez mora platiti.
Još nešto, borba protiv sive ekonomije. Ne treba zaboraviti da 30% naših sredstava nestaje u sivoj ekonomiji i onda, kada ne dobijete fiskalni račun, a platite nešto, budite uvereni da ste oštetili državu, a ne samo državu, već ste oštetili i obrazovanje i zdravstvo, oštetili ste i penzionera, jer jednostavno neko je te pare koje ima država stavio u svoj džep.
Niko još nije ovde istakao, a ja to želim da kažem. Radi se o sledećem. Niko ne kaže da privatni sektor ima rast u ovoj zemlji. Rast privatnog sektora, rast investicija u privatnom sektoru, rast plata u privatnom sektoru, pa to je ono što smo želeli.
Dakle, privatni sektor koji mora da zaživi, gde moramo da imamo veću proizvodnju, a veća proizvodnja će značiti veći izvoz. Nema čarobnog štapića. Ne možete vi napraviti bilo kakav budžet i ne možete biti u bogatoj zemlji ukoliko ne razvijamo tržišnu privredu, privatni sektor, i ako tu ne dajemo podsticaje. Zadatak države jeste da u privredi samo da okvire, a dalje tržište treba da reguliše sve ono što ima.
Cifre, neću govoriti o ciframa. Naravno, građani Srbije znaju da je ukupan prihod 997 milijardi, da je rashod hiljadu i 100 milijardi. To je ono što je veoma dobro znati. Šta to znači? Nudimo stabilnost, stabilnost koja će značiti da imamo kontrolisanu inflaciju, da imamo vrlo nizak budžetski deficit i da imamo rast proizvodnje, rast BDP. Možda nekom to čini se malo od minus tri, minus 1,5, 0,5. Da, idemo na 1,8. To je veoma veliki rezultat za ovu zemlju i to moramo ovog puta naglasiti i posebno staviti do izražaja.
Želim da kažem nema realizacije ovog budžeta, ukoliko ne budemo završili proces privatizacije, da znamo konačno koja preduzeća mogu da nastave da rade, a šta da uradimo sa onih 17 preduzeća koja su u restrukturiranju. To posebno pitanje uvek postavljam ministru privrede, očekujući da će on održati svoje obećanje da ćemo do maja meseca znati gde smo, šta smo. Jeste to teško, jer veliki broj ljudi će ostati bez posla i zato smo predvideli i tranzicioni fond za otpremnine, ali konačno da završimo tranziciju. Ja mislim da smo jedna od zemalja u Evropi kod koje je tranzicija najduža. Upravo ta najduža tranzicija ne može da nam daje mogućnosti da imamo siguran, stabilan ekonomski sistem, siguran, stabilan budžet i da idemo napred.
Dalje, veliki sistemi, često govorimo da ćemo ih restrukturirati, da ćemo ih transformisati, da ćemo doći u situaciju da nam veliki sistemi donose prihod. O tome često govorimo. Neću da spominjem EPS, neću da spominjem „Srbijagas“, neću da spominjem PTT. Dakle, to su veliki sistemi, koji se transformišu i koji moraju dobrim upravljanjem, profesionalnim upravljanjem da daju rezultate ovoj državi, da daju rezultate i da doprinose budžetu. Jedino tako nešto možemo očekivati da nam se desi u budućem periodu.
Ono što mi moramo da uradimo, to jeste šta su naše prednosti, gde možemo šta uraditi što je naša prednost da budemo u EU, da nam to prolazi. To je poljoprivreda. Ja se slažem da je poljoprivreda naša razvojna šansa i možda je ovde bilo dosta nejasnoća da li su smanjene subvencije poljoprivredi ili ne. Ja vam moram odmah reći da poljoprivrednu proizvodnju treba subvencionisati, ali treba da ode onom proizvođaču kome to treba. Ne trebaju te subvencije da idu onima koji su bogati, ne treba te subvencije da idu onima koji, kad smo doveli do 100 hektara, se razvode, dele zemlju ne znam kome da bi naplatili pare od države. Nekako se često očekuje da se od države uzima, a ne da se državi daje.
Ja se nadam da ćemo vrlo brzo imati i Zakon o poljoprivrednom zemljištu, da ćemo ponovo i tu ovo pitanje otvoriti ko i kako obrađuje naše poljoprivredni zemljište, naš najveći privredni resurs, ko i kako se na račun toga bogati, a država od toga nema ništa. Suština cele priče o poljoprivrednom zemljištu je upravo u tome da država ima korist od svega toga.
Očekujem da će građevinarstvo dati svoj deo. Uspeh svake Vlade ću meriti prema tome koliko je kilometara autoputa završeno. Biću veoma srećan da ova Vlada traje dotle da završi Koridor 10. Koridor 11 neću ni pominjati. Dajte jedan da završimo, pa onda da završimo drugi. Nemojmo stalno otvarati i pola toga ostaviti nezavršeno i po tome da merimo uspeh Vlade. Ova Vlada će to, ja verujem, u potpunosti završiti.
Još jednu stvar. Ovde se malo govori o tome. To je turizam. Mi smo u prošloj godini imali značajan rast turizma. Taj značajan rast turizma se osetio, kako stranog, koji je veći za 30%, tako i domaćeg. Taj domaći turizam je gde smo mi delili vaučere, gde su građani Srbije konačno počeli da upoznaju i svoju zemlju.
Mene raduje što su u budžetu za 2016. godinu data značajna sredstva. Ja bih daleko više voleo da se za turizam, koja je naša velika razvojna šansa, upravo daje i za strane turiste, da ih primamimo da dođu u našu zemlju. Prosto mi je drago kada vidim okićen Beograd i znajući koliko će ljudi doći za Novu godinu i da shvatimo da mi od toga živimo. Živimo od turizma, od usluge i od toga koliko smo mi ljubazni prema svakom turisti koji dođe kod nas da potroši svoje pare, a mi prodajemo samo ono što smo mi proizveli, a ne ono što smo uvezli, već ono što mi proizvodimo, i to je ono što će ovu zemlju izvući iz krize u kojoj se nalazi.
Naravno, mi smo zemlja koja je postala kandidat za ulazak u EU. Mi 14-og dobijamo otvaranje poglavlja. Ne možemo biti deo EU, ako ne uredimo svoj ekonomski i finansijski sistem u skladu sa zahtevima EU. Upravo tu očekujem da ćemo u narednom periodu velikim koracima ići napred i to će biti rezultati o kojima ćemo govoriti.
Na kraju, da naglasim da će SDPS sa zadovoljstvom glasati za budžet za 2016. godinu i za sve prateće zakone. Hvala.
...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Srpska napredna stranka | Predsedava
Reč ima narodni poslanik Marko Đurišić.
Izvolite.
...
Socijaldemokratska stranka

Marko Đurišić

Socijaldemokratska stranka, Zajedno za Srbiju, Zeleni Srbije
Hvala poštovana predsednice skupštine, potpredsednici Vlade, poštovani ministri, kolege poslanici, ja ću nekoliko minuta samo na početku da govorim o jednom zakonu, iz seta ovih 12 zakona, o kome nije bilo ni reči, a upozoravali smo na početku ove sednice da je jedna od skrivenih namera ovako organizovanog zasedanja da se sakrije, a to je Zakon o dopunama Zakona o „Beogradu na vodi“.
Znači, ovde je podmetnuto da se o tome ne raspravlja. Dopuna zakona koja uvodi potpuno bezvlašće u gradnji, u Srbiji. Ovim izmenama dopušta se da se u okviru projekta „Beograda na vodi“ izdaju građevinske dozvole kakve ne postoje u Zakonu o planiranju i izgradnji. Daje se mogućnost faznih građevinskih dozvola za izgradnju po fazama. To ne postoji u zakonu.
Hoću da čujem do kraja, očekujem da čujem, izvinjavam se, do kraja ovog zasedanja, zašto se primenjuje ovo rešenje, šta je namera ovoga? Da li je namera da se investitor dobijanjem ovih faznih građevinskih dozvola oslobodi da plaća komunalno opremanje, pa, da građani Beograda i Srbije sami plaćaju komunalno opremanje celog tog prostora od 100 hektara?
Zašto je ovo stavljeno u raspravu o budžetu, kada i onako pored Zakona o budžetu imamo još 10 drugih zakona? Potpuno je neprimereno da se na ovaj način o ovom projektu za koji Vlada govori da je najvažniji, raspravlja u skupštini.
Ja ću sada da stanem, jer želim da govorim o budžetu i o drugim zakonima.
U trećoj rečenici ministar u uvodnom izlaganju je rekao jednu neistinu. Meni je posle toga bilo teško da ga slušam i da mu verujem. Ministar je rekao - budžet ove godine donosimo u skupštinu na vreme i nema kašnjenja u odnosu na Zakon o budžetskom sistemu. Imam stenogram ministre, da potvrdim da ste to izgovorili.
Zakon o budžetskom sistemu, član 31. kaže - 5. oktobra godine, Vlada usvaja fiskalnu strategiju i dostavlja parlamentu. Fiskalna strategija je usvojena 3. decembra, odnosno tada je došla u parlament. Dalje - budžet dolazi u skupštinu 1. novembra. Došao je 4. decembra. I onda suprotno Poslovniku koji govori o tome da tek posle 15 dana može da počne rasprava, počela je danas, pet dana pošto smo dobili budžet. Jedino što će biti ispoštovano iz tog člana je to da će budžet biti usvojen do 15. decembra. Verovatno. Očekujem da ćemo u ovih nekoliko dana do 15. usvojiti.
Ali, nije istina ministre da ste poslali budžet na vreme i da ste ispoštovali zakon. Onda kada kažete takvu neistinu, ja imam problem da vam verujem u sve ono dalje što ste govorili.
Govorilo se ovde kako se ponavljaju diskusije opozicije u odnosu na raspravu za budžet pre godinu dana. Ja se slažem da se ponavlja, jer ono što smo govorili da će se desiti to se i desilo. Budžet za 2015. godinu nije bio razvojni. Nema razvoja. Jedina ušteda u budžetu koja je napravljena je na poziciji ušteda na platama i transferima penzionog fonda. U suštini, drugih suštinskih ušteda nema. Prihodi, govorili smo ministre tada, da su vam prihodi konzervativno isplanirani, PDV ste planirali 399 milijardi, PDV je čini mi se ove godine 412 milijardi na kraju godine da će biti, a budžet za sledeću godinu 421 milijardu dinara.
Mi smo smatrali da to može bolje. Zašto smo smatrali? Pa, evo efikasnost PDV naplate, 2010. godine 77%, 2011. godine 74%, 2012. godine 76% i onda pad 2013. godine 69% i sada je negde na 71%. To mora bolje. To može bolje. Neka druga Vlada je to mogla bolje. Jeste ministre, napravljen je pomak u odnosu na 2013. i 2014. godinu, ja se slažem tu sa vama. Ali, imamo jedan problem u komunikaciji.
Ova vladajuća većina usvaja četvrti put budžet Republike Srbije. Četvrti put. Četiri godine vi upravljate Srbijom, a za sve krivite ne bivše. Koje bivše? Koliko ćemo da se vraćamo? Kada je ova zemlja najviše upropašćena? Devedesetih? Kada su vođeni ratovi, kada su padale bombe na glavu, kada se živelo tri marke mesečno. Vi govorite o tome šta je rađeno 2000. do 2012. godine. Nekima je smešno iako su učestvovali u toj Vladi.
Hajde da govorimo koliko je podignuta prosečna zarada od 2000.-2012. godine, koliko je uloženo u Srbiji. Koliko se nadoknadilo penzija, šta je sve urađeno? Sa kim se vi poredite? Kada se uzme obrazloženje budžeta, vi uzmete neku godinu u istoriji koja vam odgovara najviše, pa se sa tom godinom poredite. Negde je 2009. godina, negde 2008. godina, negde 2012. godina. Uzmete ono što vama odgovara, ali realnost je drugačija.
Posle godinu dana vi ste nama došli sa budžetom koji između ostalog kaže da će država Srbija u 2016. godini izdati garancije za nekoliko projekata, za EPS 200 miliona evra, za EPS vetropark Kostolac 80 miliona evra, za EMS 15 miliona za Transbalkanski koridor. Zašto uzimamo ove kredite, a u isto vreme naplaćujemo dobit koju ova preduzeća navodno ostvaruju direktno u budžet. Ovaj kredit koliko god da je povoljan on ima neku kamatu, da li je ona nula, jedan, dva neka kamata postoji.
Zašto nije od novca koji je uplaćen u budžet dato da se finansiraju ovi projekti, ako je to uzimanje dobiti javnih preduzeća tako dobra stvar? Mi smatramo da nije upravo zato što nedostatak investicija javnih preduzeća umanjuje razvoj u budućnosti. Mislim da tu lekciju iz ekonomije smo svi savladali, osim nas, dobro.
Mislim da sam savladao lekciju, gospodine ministre, nekoliko puta ste nam ovde rekli kako povećana javna potrošnja ne dovodi do društvenog rasta, govorili ste – to je bio pogrešan pristup, tako ste vi vodili finansije u vaše vreme. Onda čujemo pre dva dana premijera kaže – okitite Beograd, ljudi će onda više da troše pa će da nam raste BDP. Naučite makar premijera tu lekciju. Naučite njega pa onda dođite meni ovde da dajete lekcije. Voljan sam da saslušam, ne znam sigurno ni približno o ekonomiji kao vi, ali neke stvari znam. Ako ne ulažete danas, ne možete da očekujete rast narednih godina.
Kakvo je stanje? Vi se hvalite rastom od 0,75%. Hvalite se zato što ste planirali da će biti – 0,5%, a u stvari će biti rast 0,75, 0,8% i kako je to najveća promena, a svi drugi su planirali jedno. Jedna od stvari koja se ceni u politici i ekonomiji je dobro planiranje. Ako je planirana inflacija 4%, plus-minus 1,5 onda ako je inflacija 2%, onda znači da niste dobro nešto planirali. Bolje je naravno što je dva a ne 10, slažete se, imamo ta iskustva. Ali opet nije dobro. U kakvom mi okruženju živimo? Tu su naši problemi, o tome mi govorimo. Naš rast od 0,7, 0,8% je najniži u ovoj godini u regionu.
Region jugoistočne Evrope ili zapadnog Balkana, kako god, ima rast negde oko 2,6%, čini mi se. Rast u Evropi je u evro zoni 1,9. Sledeće godine je 2%. Znači, mi ako ostvarimo ovih 1,8%, to je i dalje manje od proseka Evrope. Znači, mi ćemo zaostajati i dalje za Evropom. Nama trebaju stope rasta od 4 ili 5%. Tu se svi slažemo. Da li su one moguće u ovih prvih godinu dana? Slažem se da nisu, ali ne vidim razlog za optimizam vaš danas da će se to desiti u 2017. i 2018. godini. Naprotiv, ovaj budžet vidim kao predizborni budžet, budžet lepih želja, budžet kojim želite da na nekim izborima u prvoj polovini naredne godine osvojite glasove, uđete, napravite ponovo većinu, a onda neka nova vlada dođe ovde i predloži prvo povećanje PDV, jer ljudi iz MMF kažu – to smo se dogovorili. Ako ne bude dovoljna naplata PDV, dići ćemo PDV.
Danas na dnevnom redu su i povećanja akciza koje treba da nadomesti, odnosno obezbedi određenu sumu u budžetu. Šta će biti posledica usvajanja ovih akciza? Danas i učešće javnih dažbina u prosečnoj maloprodajnoj ceni, po tome je Srbija negde u regionu na sredini, peta. Ako se poveća cena benzina, odnosno akciza za ovih 5% bićemo na drugom mestu. Po evrodizelu bićemo na prvom mestu. Po akcizama, odnosno učešću javnih dažbina za tečni naftni gas smo već na prvom mestu i ovaj pad cena nafte na svetskom tržištu građani Srbije neće osetiti, kao što ne osećaju ni kada padne cena gasa 23% u ovoj godini. Ni jedan sistem daljinskog grejanja u Srbiji nije smanjio cene daljinskog grejanja. Nema toga.
Građani ne mogu da osete nikakav boljitak za stvari koje ne utiču od rada ove Vlade. Nešto se dešava na svetskim tržištima što bi nama trebalo da ide u korist kao građanima, ali mi ne možemo da osetimo to jer Vlada se nađe da tu nadomesti gubitak koji pravi na drugim poljima. Na kojim to poljima? Vrlo ste, ministre Vujoviću, govorili energično o tome kako je potrebno da Srbija ima efikasnu državnu upravu i kako cilj racionalizacije nije smanjenje broja radnih mesta, puko smanjenje, nego da dobijemo efikasniju javnu upravu gde će građani za svoj novac dobijati najviše. Tu se slažemo sa vama, ali vi ste to isto rekli pre godinu dana. Potpuno iste rečenice ste govorili, jer je budžetom za 2015. godinu bila predviđena racionalizacija, otpuštanje 25.000 ljudi. Koliko je urađeno od toga? Godinu dana čekamo Zakon o platama u javnom sektoru. Godinu dana se kasni.
Sada imate u planu za 2016. godinu, kako kaže Fiskalni savet, da otpustite 29.000 ljudi, ali bez programa i plana. Ne vidi se da će se to i desiti.
Voleo bih da čujem nešto od ministra kulture – kako je uspeo da se izbori da subvencije u kulturi ove godine, odnosno za sledeću godinu dobiju 55% manje novca? Čime je bio toliko okupiran? Da li se borio za medijske slobode? Da li je analizirao Zakon o javnim medijskim servisima, jer šta piše u tom zakonu? To je za mene prosto neverovatno, kaže rečenica – u analizi Zakona o budžetu MMF nam je skrenuo pažnju da smatraju da platežna sposobnost građana nije takva da mogu da plaćaju taksu za javni medijski servis i zato je predložena izmena Zakona o javnom medijskom servisu da se nastavi u 2016. godini plaćanje iz budžeta u iznosu od četiri milijarde. Još uvek nije usvojena odluka Upravnog odbora o promeni takse. I da li će ta taksa biti 500 dinara, kakva je još uvek važeća odluka, ili će biti manja? Da li će to obezbediti funkcionisanje javnog servisa, sa jedne strane, a drugo, ta taksa će pojesti svo ovo povećanje penzija od 1,25%, recimo.
Onda se govori kako je to povećanje nešto najveće što je ikada urađeno i da će penzije biti veće nego ikada. Kada se govori o subvencijama, onda kažemo – subvencije su manje samo 0,4% nominalno. Realno sa inflacijom to je 2,5%. Kako su realizovane ove godine? Koliki je dug ministre ove godine za subvencije i šta piše u izmenama Zakona o podsticajima o poljoprivrednom i ruralnom razvoju? Šta piše? Da svima bude jasno, ovako je glasio član zakona premija za mleko – minimalni iznos premija za mleko je sedam dinara po litru mleka. Izmena glasi ovako – premija za mleko ostvaruje se u iznosu do sedam dinara po litru m leka. Koliki će da bude iznos, ministarka? Jedan dinar. Dobro, treba da znamo. To je po zakonu. Znači, do sada je mogao minimalno sedam, a sada može i jedan. Ne može jedino više od sedam.
Po hektaru, glasio je zakon – minimalni iznos od 6.000 dinara po hektaru, minimalni. Znači, 6.000 ili više. Sadašnje izmene, kako je predloženo, u iznosu do 6.000 dinara po hektaru. Znači, maksimalno 6.000 pa se sada licitara da li je to dve, tri, četiri. Videćemo?
Na žalost, ministre, neko je rekao od vaših kolega kako svi hvale, Svetska banka, MMF, rezultate Vlade i hvale u ovom jednom delu uštede u budžetu. One jesu ostvarene, ali ponavljam isključivo na plate i penzije. Drugih ušteda nema. Nema.
Ovde u polemici sa vama želim da koristim samo brojeve koje dobijam u materijalu ili mogu da nađem u materijalu u vašem ministarstvu i tu su brojevi nešto drugačiji u odnosu na ovo što vi govorite. Rekli ste danas da je stopa nezaposlenosti danas 16,7 u apsolutnim brojevima. Međutim, to je 750.000, a 2011. godine na kraju je 753.000 u apsolutnim brojevima. Ovo je tabela sa vašeg sajta u kojoj postoji jedna neverovatna stvar, i time ću završiti. Valjda u želji da ovim brojkama proba da ulepša stvarnost u Srbiji koja je na žalost siva, tmurna, Vlada u jednom mesecu, dame i gospodo narodni poslanici i građani Srbije, kaže da je zaposlila 252.000 ljudi. Znači, u tabeli iz oktobra meseca broj zaposlenih u proseku je 1.715.000. U novembru mesecu ista ta tabela samo jedan razlika – 1.967.000 zaposlenih. Znači, vi ste uspeli za jedan mesec 252.000 ljudi da zaposlite po ovim vašim tabelama. Voleo bih da mi pokažete tih 252.000 ljudi. Gde su oni, ko su, gde su se zaposlili, šta to rade, šta proizvode. Možete da proverite ove rezultate.