Hvala.
Podržaću amandman gospodina Petrića i isto tako podržaću i amandman gospođe Zlate Đerić.
Mislim da nema potrebe da dodatno obrazlažem, jer je sama već dovoljno objasnila ovu suštinu. Dakle, moj stav jeste da potpuno izbrišete ovu taksu kao verodostojnu ispravu jer nisam sigurna da će se ona održati i nemojte onda ništa prejudicirati Zakonom o izvršenju i obezbeđenju i naravno gospođa Đerić vrlo lepo je rekla što se tiče mogućnosti naplate, odnosno nemogućnosti naplate po pitanju ove takse, jer ukoliko u ovom momentu pogledamo, mi zapravo uopšte više i ne znamo šta će biti sa tom taksom. Jedino nam ostaje da gledamo međusobno prepucavanja Ministarstva kulture i Upravnog odbora RTS. Zahvaljujem.

Hvala.
Na član 57. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Aleksandar Senić, dr Aleksandra Tomić, Katarina Rakić, Milosav Milojević, Zoran Babić, Vojislav Vujić, mr Dejan Radenković, prof. dr Vladimir Marinković, Zoltan Pek, Milan Petrić, Žarko Mićin, Nenad Nikolić i Slobodan Homen.
Vlada i Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu prihvatili su amandman, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvu smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 60. amandman je podneo narodni poslanik Milan Petrić.
Reč ima narodni poslanik Milan Petrić.

Prilikom sprovođenja izvršenja izvršitelji moraju da vode računa o srazmeri između visine obaveze izvršnog dužnika i sredstava i vrednosti predmeta samog izvršenja.
U praksi su česti primeri da izvršitelji zloupotrebe ovo načelo i na neki način blokiraju imovinu izvršnog dužnika koja je znatno veća od imovinske vrednosti pre nego što se iznose njegova dugovanja.
U suštini mi smo tu naveli da bi taj član trebao da se menja i glasi, odnosno taj stav 3. člana 60. – u rešenju o izvršenju ne navode se sredstva i predmet izvršenja već se izvršenje određuje na celokupnoj imovini izvršnog dužnika u skladu sa odredbama člana 56. zakona.
Zahvaljujem.

Hvala.
Na član 63. amandman je podneo narodni poslanik Milan Petrić.
Da li neko želi reč?(Ne.)
Na naziv iznad člana i član 73. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Marko Đurišić, akademik Ninoslav Stojadinović, Aleksandar Senić, Biljana Hasanović Korać, Branka Karavidić, Slobodan Homen, Miroslav Marinković, mr dr Blagoje Bradić, Ivan Karić.
Reč ima narodni poslanik Slobodan Homen. Izvolite.

Zahvaljujem.
Poštovani predsedavajući, gospodine ministre, dame i gospodo iz ministarstva, poštovane kolege, ja sam već kada smo razgovarali o zakonu u načelu pričao o onome što smatram da je najvažniji momenat ovog zakona i dužan sam danas, pre svega zbog građana, da ponovim i da kažem zašto mislim da ovaj zakon neće zadovoljiti ono zbog čega ga predlažemo i zbog čega će ova Skupština usvojiti.
Naravno, gospodin ministar me vrlo dobro razume, mi smo se razumeli u raspravi u načelu, ali s obzirom da nijedan od amandmana koji se tiču ove oblasti nije usvojen, moram da ponovim ono što sam govorio u raspravi u načelu.
Inače, koristiću vreme ovlašćenog predstavnika, pored vremena za amandman.
Znači, suština ovog zakona jeste da on traži od države da na efikasan način sprovodi sudske odluke. Sud postoji da bi zaštitio građanska prava, ljudska prava, da bi zaštitio i napravio određen poredak u zemlji, da ne bi svako, naravno, ostvarivao pravdu na način kako smatra da je to prikladno. Kada sud zauzme stav, kada donese odluku i kada imamo izvršnu ispravu, sudsku izvršnu ispravu, znači, pričamo o postupcima gde je vođen prvostepeni postupak i drugostepeni postupak, gde su iscrpljeni vanredni pravni lekovi, pričamo o mogućnosti izjavljivanja ustavne žalbe i na kraju država je dužna da sprovede odluku jedne nezavisne grane vlasti, odnosno pravosuđa.
Ono što je suština, ako je neko već u sudskom postupku dokazao svoje pravo, trebalo bi i ova Skupština bi bila dužna da donese zakon koji bi omogućio da se što efikasnije to konačno ostvari u praksi. Ne želim da se ponavljam iz rasprave u načelu, ali činjenica je da će se vrlo teško danas, ne samo u Srbiji, nego i u nekim drugim zemljama, ispod tri ili četiri godine uspeti da iscrpe sva pravna sredstva i da se dođe do postupka izvršenja. Pričamo o kompletnom sudskom postupku. Nakon toliko godina mi se oslanjamo na ovaj zakon, Zakon o izvršenju i obezbeđenju, od koga očekujemo da konačno ispuni ono što očekujemo od države, a to je da se namire određene obaveze koje su nastale u prošlosti. Znači, konkretno pričamo da ako je neko ostao dužan novac iz poslovanja ili na bilo koji drugi način i bilo koja druga prava, došlo je vreme naplate. Vi ste bili spremni kad ste ušli u postupak da čekate određen broj godina, ali želite ipak da to bude što efikasnije.
Zašto je ovaj zakon još važan? Da ne pričamo samo o građaninu, već i o privredi. Znamo da od privrede zavisi cela država, znamo da plate koje mi primamo danas plaća nekakva privreda kroz porez koji se ubira i na osnovu toga mi možemo da radimo i da plaćamo ovu struju ovde. Privredi i domaćim stranim investitorima od suštinske važnosti jeste, ako poslovanje ne bude išlo u pravcu u kome su oni zamislili, da imaju sud, instituciju koja će da zaštiti njihova prava. Suština ovde konkretno jeste da oni očekuju efikasniji sudski postupak.
Sada da se vratim na amandman, odnosno i narednih deset amandmana, pošto svi amandmani zvuče onako dosta, da tako kažem, neprilično. Oni su jednostavni, glase – briše se, što nije neki manir amandmana koje ja želim da podnosim i naša poslanička grupa. Zašto briše se? Zato što traže da se iz ovog zakona izbriše kompletno jedan institut koji se uvodi sada ovim zakonom, koji nije postojao u prethodnom zakonu, a za koji mi verujemo da će smanjiti efikasnost postupka, a to je žalba.
O čemu se radi? Znači, nakon toliko sprovođenja postupka, o kome sam već pričao, očekuje se da se donese rešenje na osnovu koga bi konačno došlo do izvršenja sudske presude, a ovaj zakon omogućuje faktički da se povede jedan mini parnični postupak ponovo protiv tog rešenja o izvršenju, odnosno dozvoljava se da izvršni dužnik uloži žalbu. Ono što je najveći problem, nije samo problem što je to žalba, nego što je za nju nadležan sud u drugom stepenu. Mislim da smo svi svesni kako izgleda ta procedura, a pogotovo oni koji imaju dodira sa sudom, da ovako nešto može da pogoduje samo advokatima, jer sada vama zaista treba advokat i postupku izvršenja, jer postoji tolika mogućnost procesnih radnji da teško to može stranka sama da uradi, a da ne napravi neku grešku.
Drugim rečima, kada se uloži žalba ona ide na drugostepeni sud, a drugostepeni sud odlučuje. To traje određeno vreme. Znamo koliko je potrebno vremena da se uradi pismeni otpravak presude, da se ona pošalje, da se ekspeduje, da se vrati u prvostepeni sud. Mi tu pričamo u idealnim uslovima, da živimo u idealnoj zemlji o dodatnih šest meseci. Tih šest meseci nisu običnih šest meseci, a pretpostavljam da će to otići i do godinu dana. Ali, kažem nisu običnih šest meseci, jer ono što vi želite da uradite je da se što efikasnije naplatite. Jer, svedoci smo godinama da u ovoj državi postoji veliki broj nenaplativih potraživanja. Zašto? Određena pravna lica, a i fizička lica, ali pre svega preduzeća mogu svesno da odu u stečaj, jer onog trenutka kada imaju izvršnu sudsku presudu oni znaju da su izgubili spor, znaju da će potraživanje morati da namire i imaju određen vremenski period, u ovom slučaju čak i šest meseci, a možda i duže, da namerno oteraju firmu u stečaj, da prebace sredstva, da promene nosioca prava na nepokretnostima i da nikada faktički ne izvrše svoju obavezu. U tome jeste suština i potreba za efikasnošću postupka, jer na efikasan postupak veliki broj zloupotreba se sprečava. Naša privreda će biti efikasnija i kao tržište ćemo biti poželjniji za strane investitore. S druge strane, po svakim merilima i kriterijumima bićemo uspešnija zemlja ukoliko imamo izvršni postupak efikasan.
Ono što vi vrlo dobro znate, jeste da se često želja za poslovanjem u jednoj zemlji meri načinom, dužinom i efikasnošću u sudskom postupku, jer to je jedan od načina osnovnih zaštita prava potencijalnih investitora. U tom smislu članove od 74. do 85, ako se ne varam, mi smo predložili da se brišu. Ja ne očekujem da će ministar to da prihvati, jer jednostavno imamo drugi pogled na primenu ovog zakona, ali verujem da ćemo za dve ili tri godine, pošto će se zakon primenjivati tek od jula sledeće godine, biti svedoci da je izvršni postupak usporen i da ćemo morati opet da razmišljamo o promeni zakona, odnosno o usvajanju nekog zakona koji će biti u skladu sa standardima efikasnosti i potrebe što boljeg i bržeg postupka. Hvala.

Reč ima ministar.

Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.
Dame i gospodo narodni poslanici, ne bih da ponavljam ono što sam govorio u raspravi u načelu, ali čisto razjašnjenja radi, mi imamo problem sa izvršenjima i postupajući po ovom zakonu u kome žalba ne postoji. To vrlo dobro znate. Ovaj zakon i rad na njemu baziran je bio na jednoj vrlo dobroj proceni sistema izvršenja potraživanja, koju su radile kolege u okviru Projekta „Vladavina prava i izvršenje potraživanja“, a pod pokroviteljstvom nemačke organizacije za međunarodnu saradnju GIZ. Ovo ovde što držim je samo jedan sažetak te obimne procene, koja je pet puta obimnija od ovoga što je ovde pred nama.
Ja ću samo zarad ovoga što je kolega Homen govorio da citiram odeljak šesti u okviru dela koji govori o realizaciji izvršenja, dakle opštim aspektima. Odeljak šesti se zove – pravni lekovi, žalba i prigovor. Plavom bojom ovde, kao što možete da vidite, označene su preporuke koje su kolege iz nemačke organizacije za međunarodnu saradnju iznele. Prva preporuka glasi – ponovno uvođenje žalbe. Ponovno uvođenje žalbe razložno je obrazloženo na tri stranice, a ja ću pročitati samo početak koji kaže – nužno je razmotriti ponovno uvođenje žalbe kao devolutivnog pravnog leka, o kojem odlučuje viši sud. Tu su razlozi: usaglašavanje sudske prakse na širem području, delotvornija zaštita izvršnih dužnika u slučaju kada izvršna isprava nije nastala u sudskom postupku, a izvršna isprava nije samo pravosnažna sudska presuda, eliminisanje trenutne situacije da sudije istog stepena unakrsno odlučuju o prigovorima na njihove odluke i eliminisanje mogućnosti da sudije koje se ne bave izvršnim stvarima ili imaju malo sudijskog iskustva odlučuju o žalbama.

Vreme.

Samo u jednoj rečenici, dozvolite. Podsetio bih kolegu Homena na još jednu stvar. Kada je kolega Homen bio državni sekretar i kada je tadašnje Ministarstvo pravde predložila sadašnji Zakon o izvršenju i obezbeđenju, u njemu se nalazila i žalba, a Vlada je skinula. Samo ću vas podsetiti na to. Hvala vam.

Reč ima Slobodan Homen. Izvolite.