Zahvaljujem se, gospodine ministre.
Na član 24. amandman je podnela narodni poslanik Biljana Pantić Pilja.
Vlada i Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu prihvatili su amandman, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Da li neko želi reč? (Ne) Zahvaljujem.
Na član 24. amandman je podnela narodni poslanik Nada Lazić.
Da li neko želi reč? (Ne) Zahvaljujem.
Na član 25. amandmane, u istovetnom tekstu, podneli su narodni poslanici prof. dr Janko Veselinović i zajedno Nataša Vučković, Goran Ćirić, Balša Božović i mr Aleksandra Jerkov.
Da li neko želi reč? (Ne) Zahvaljujem.
Na član 26. amandman je podneo narodni poslanik prof. dr Janko Veselinović.
Da li neko želi reč? (Ne) Zahvaljujem.
Na član 27. amandman je podneo narodni poslanik prof. dr Janko Veselinović.
Da li neko želi reč? (Ne) Zahvaljujem.
Na član 28. amandman je podneo narodni poslanik prof. dr Janko Veselinović.
Da li neko želi reč? (Ne) Zahvaljujem.
Na član 29. amandman je podneo narodni poslanik prof. dr Janko Veselinović.
Da li neko želi reč? (Ne) Zahvaljujem.
Na član 30. amandman je podneo narodni poslanik prof. dr Janko Veselinović.
Da li neko želi reč? (Ne) Zahvaljujem.
Na član 30. amandman su zajedno podneli narodni poslanici poslaničke grupe Boris Tadić.
Da li neko želi reč? (Ne) Zahvaljujem.
Na član 31. amandman je podneo narodni poslanik prof. dr Janko Veselinović.
Da li neko želi reč? (Ne) Zahvaljujem.
Na član 31. amandman su zajedno podneli narodni poslanici dr Sulejman Ugljanin, Riza Halimi, Enis Imamović, Šaip Kamberi i Sabina Dazdarević.
Da li neko želi reč? (Ne) Zahvaljujem.
Na član 32. amandman je podneo narodni poslanik prof. dr Janko Veselinović.
Da li neko želi reč? (Ne) Zahvaljujem.
Na član 33. amandman je podneo narodni poslanik prof. dr Janko Veselinović.
Da li neko želi reč? (Ne) Zahvaljujem.
Na član 34. amandman je podneo narodni poslanik prof. dr Janko Veselinović.
Da li neko želi reč? (Ne) Zahvaljujem.
Na član 35. amandman je podneo narodni poslanik prof. dr Janko Veselinović.
Da li neko želi reč? (Ne) Zahvaljujem.
Na član 36. amandman je podneo narodni poslanik prof. dr Janko Veselinović.
Da li neko želi reč? (Ne) Zahvaljujem.
Na član 37. amandman je podneo narodni poslanik prof. dr Janko Veselinović.
Da li neko želi reč? (Ne) Zahvaljujem.
Na član 38. amandman je podneo narodni poslanik prof. dr Janko Veselinović.
Da li neko želi reč? (Ne) Zahvaljujem.
Na član 38. amandman je podnela narodni poslanik Biljana Pantić Pilja.
Vlada i Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu prihvatili su amandman, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Da li neko želi reč? (Ne) Zahvaljujem.
Na član 38. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Nenad Čanak, Bojan Kostreš, Olena Papuga, Đorđe Stojšić i mr Dejan Čapo.
Da li neko želi reč? (Ne) Zahvaljujem.
Na član 39. amandman je podneo narodni poslanik prof. dr Janko Veselinović.
Da li neko želi reč? (Ne) Zahvaljujem.
Na član 40. amandman je podneo narodni poslanik prof. dr Janko Veselinović.
Da li neko želi reč? (Ne) Zahvaljujem.
Na član 41. amandman je podneo narodni poslanik prof. dr Janko Veselinović.
Da li neko želi reč? (Ne) Zahvaljujem.
Na član 41. amandman je podnela narodni poslanik Biljana Pantić Pilja.
Vlada i Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu prihvatili su amandman, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Da li neko želi reč? (Ne) Zahvaljujem.
Na član 42. amandman je podneo narodni poslanik prof. dr Janko Veselinović.
Da li neko želi reč? (Ne) Zahvaljujem.
Na član 43. amandman je podneo narodni poslanik prof. dr Janko Veselinović.
Da li neko želi reč? (Ne) Zahvaljujem.
Na član 44. amandman je podneo narodni poslanik prof. dr Janko Veselinović.
Da li neko želi reč? (Ne) Zahvaljujem.
Na član 45. amandman je podneo narodni poslanik prof. dr Janko Veselinović.
Da li neko želi reč? (Ne) Zahvaljujem.
Na član 46. amandman je podneo narodni poslanik prof. dr Janko Veselinović.
Da li neko želi reč? (Ne) Zahvaljujem.
Na član 47. amandman je podneo narodni poslanik prof. dr Janko Veselinović.
Da li neko želi reč? (Ne) Zahvaljujem.
Na član 48. amandman je podneo narodni poslanik prof. dr Janko Veselinović.
Da li neko želi reč? (Ne) Zahvaljujem.
Na član 49. amandman je podneo narodni poslanik prof. dr Janko Veselinović.
Da li neko želi reč? (Ne) Zahvaljujem.
Na član 50. amandman je podneo narodni poslanik prof. dr Janko Veselinović.
Da li neko želi reč? (Ne) Zahvaljujem.
Na član 51. amandman je podneo narodni poslanik prof. dr Janko Veselinović.
Da li neko želi reč? (Ne) Zahvaljujem.
Na član 52. amandman je podneo narodni poslanik prof. dr Janko Veselinović.
Da li neko želi reč? (Ne) Zahvaljujem.
Na član 53. amandman je podneo narodni poslanik prof. dr Janko Veselinović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 54. amandman je podneo narodni poslanik prof. dr Janko Veselinović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 54. amandman su zajedno podneli poslanici poslaničke grupa Boris Tadić.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 54. amandman je podnela narodni poslanik Biljana Pantić Pilja.
Vlada i Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu prihvatili su amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 55. amandman je podneo narodni poslanik prof. dr Janko Veselinović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 56. amandman je podneo narodni poslanik prof. dr Janko Veselinović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 57. amandman je podneo narodni poslanik prof. dr Janko Veselinović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 58. amandman je podneo narodni poslanik prof. dr Janko Veselinović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 58. amandman, sa ispravkom, su zajedno podneli narodni poslanici Nataša Vučković, Goran Ćirić, Balša Božović i mr Aleksandra Jerkov.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 59. amandman je podneo narodni poslanik prof. dr Janko Veselinović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 60. amandman je podneo narodni poslanik prof. dr Janko Veselinović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 60. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Nataša Vučković, Goran Ćirić, Balša Božović i mr Aleksandra Jerkov.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 61. amandman je podneo narodni poslanik prof. dr Janko Veselinović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 62. amandman je podneo narodni poslanik prof. dr Janko Veselinović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 63. amandman je podneo narodni poslanik prof. dr Janko Veselinović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 64. amandman je podneo narodni poslanik prof. dr Janko Veselinović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 65. amandman je podneo narodni poslanik prof. dr Janko Veselinović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 65. amandman je podneo narodni poslanik Milan Petrić.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 66. amandman je podneo narodni poslanik prof. dr Janko Veselinović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 67. amandman je podneo narodni poslanik prof. dr Janko Veselinović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 67. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Zoran Živković i Vladimir Pavićević.
Vlada i Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu prihvatili su amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 68. amandman je podneo narodni poslanik prof. dr Janko Veselinović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 69. amandman je podneo narodni poslanik prof. dr Janko Veselinović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 70. amandman je podneo narodni poslanik prof. dr Janko Veselinović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 71. amandman je podneo narodni poslanik prof. dr Janko Veselinović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 72. amandman je podneo narodni poslanik prof. dr Janko Veselinović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 73. amandman je podneo narodni poslanik prof. dr Janko Veselinović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 74. amandman je podneo narodni poslanik prof. dr Janko Veselinović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Pošto smo završili pretres o amandmanima, zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i u pojedinostima, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i u celini.
Prelazimo na 3. tačku dnevnog reda – PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O UREĐENjU SUDOVA
Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici.
Primili ste izveštaje Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu i Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo, kao i mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 157. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 1. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Marko Đurišić, akademik Ninoslav Stojadinović, Aleksandar Senić, Biljana Hasanović Korać, Goran Bogdanović, Branka Karavidić, Slobodan Homen, Miroslav Marinković, dr Blagoje Bradić i Ivan Karić.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 4. amandman su zajedno podneli narodni poslanici dr Sulejman Ugljanin, Riza Halimi, Enis Imamović, Šaip Kamberi i Sabina Dazdarević.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Pošto smo završili pretres o amandmanima, zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i u pojedinostima, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i u celini.
Prelazimo na 4. tačku dnevnog reda – PREDLOG ZAKONA O DOPUNI ZAKONA O SUDIJAMA
Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici.
Primili ste izveštaje Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu i Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo, kao i mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 157. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 1. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Vesna Martinović, Nataša Vučković, Goran Ćirić, Balša Božović, mr Aleksandra Jerkov, Gordana Čomić, Vesna Marjanović, Dragoljub Mićunović, Dragan Šutanovac i Jovan Marković.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Petar Petrović.
Vlada i Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu prihvatili su amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 1. amandman, sa ispravkom, podneo je narodni poslanik prof. dr Janko Veselinović.

U suštini predlog Pokreta za PREOKRET koji sam pretočio u amandman jeste da se ne pravi diskriminacija na ljude koji su radili u sudstvu, sticali znanje kroz rad, učili i one koji su završili pravosudnu akademiju. Vrlo je jasno obrazloženje zbog čega smatram da kod izbora sudije ne treba da bude razlika za one ljude koji su završili pravosudnu akademiju i one koji su radili kao  sudski pomoćnici zato što smatram ako je neko stekao znanje treba da ga na određenom mestu prezentuje, da ga pokaže, a ne da se sakriva eventualno iza neke druge ocene.
Dakle, ne treba da budu povlašćeni ljudi koji su završili pravosudnu akademiju u odnosu na ljude koji su radili u sudstvu, koji su položili pravosudni ispit, koji imaju iskustvo. Smatram da je čak i ova odredba na neki način u suprotnosti sa Ustavom kada je u pitanju jednakost građana. Ali, da ne ulazimo u to bilo bi mi jako interesantno da ministar Selaković još jednom obrazloži zbog čega je u privilegovan položaj stavio ljude koji imaju završenu pravosudnu akademiju, a na neki način obezvredio znanje i iskustvo ljudi koji već rade u sudstvu, u pravosuđu, koji su ispekli svoj zanat kroz rad u tim institucijama.

Zahvaljujem se.
Reč ima ministar Selaković.

Zahvaljujem uvaženi predsedavajući.
Dame i gospodo narodni poslanici, mislim da je naš uvaženi prethodnik malo pogrešio, ali da je greška u stvari značajno veća, a evo i zašto. Prvo, ovde nije reč ni o kakvoj diskriminatorskoj odredbi u odnosu na ljude koji rade u pravosuđu, jer svako ko ispunjava uslove za obavljanje sudijske funkcije može da bude kandidat radio on u pravosuđu ili ne, dakle, u pravosudnim organima. Tako može i advokat da bude dobar kandidat za sudiju ili zamenika javnog tužioca, tkao i lice koje je radilo u banci na pravnim poslovima, sa položenim pravosudnim ispitom i ima određeni broj godina iskustva, tako može i lice koje je radilo u sistemu državne uprave. Dakle, sudijska funkcija kao funkcija javne vlasti treba da bude jednako dostupna svakome ko ispunjava uslove da bude na nju biran i da je obavlja.
Ovde je reč o nečemu drugom. Ovde je reč o postavljanju merila za utvrđivanje kriterijuma stručnosti i osposobljenosti kandidata koji konkurišu na mesto sudije ili zamenika javnog tužioca. Zašto razlike zakonodavac ili postavljeno mi je pitanje – zašto sam ja stavio ljude sa pravosudne akademije u povoljniji položaj? Nisam ih ja stavio niti ovde ja bilo šta radim osim što obrazlažem Predlog zakona. Predlog zakona je uradila radna grupa na čijem čelu je bio predsednik Vrhovnog kasacionog suda, istovremeno predsednik Visokog saveta sudstva, takođe sudije i zamenici javnih tužilaca koji su delegirani od strane VSS i DVT. Radna grupa je uradila ovaj predlog, ja sam ga ovde pred vas izneo i branim ga.
Ovom predlogu ne protive se ni predstavnici strukovnih udruženja upravo onih ljudi koje je gospodin Veselinović malo pre pomenuo, a to su sudijski i tužilački pomoćnici. Oni su se bojali da dođe do diskriminacije, ali kada im je rečeno da će se uraditi pravilnik o polaganju ispita koji će svakako ceniti njihove sposobnosti, oni su prihvatili da budu deo te radne grupe, da učestvuju u izradi tih propisa. Još jedan zanimljiv detalj, dozvolite mi, to što je neko završio pravosudnu akademiju, pa i sa najvećom ocenom je samo jedno od merila koje će ceniti Visoki savet ili Državno veće, za razliku od kasirane odredbe zakona koja je po automatizmu davala prednost kandidatu koji je završio akademiju. Ovde je moguće da se pojavi kandidat koji je završio akademiju, jedan koji nije da bude predložen Skupštini. Mislim da ovde ne postoji bilo kakva bojazan. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Na član 1. amandman sa ispravkom podnela narodni poslanik Olgica Batić.
Reč ima narodna poslanica Olgica Batić. Izvolite gospođo Batić.

Hvala.
Ja ću ostati dostojna onome što sam rekla i u raspravi i u načelu, a amandman sam podnela koji je potpuno suprotne sadržine od onoga kako predviđa konkretna odredba ovog Predloga zakona i to je naravno moj stav.
Mislim da je upravo i uvaženi ministar dao, pak deo odgovora na pitanje sa kojim mogu da se složim, ali kada imate situaciju da se usvoji amandman da se kaže da se, znači, kandidatu za sudiju koji se prvi put bira na sudijsku funkciju kao merilo stručnosti i osposobljenosti uzima završna ocena koju je dobio na pravosudnoj akademiji. Mislim da je time već njegov izbor za nosioca pravosudne funkcije u ovom slučaju kandidata za sudiju više nego izvestan.
Sa druge strane moram da ukažem i nešto što postoji u praksi. Ne izgovara se naglas. Za kandidate za sudiju koji su prvi put birani kao i za zamenike javnih tužilaca birani su i oni koji baš i nisu ispunjavali uslove, ne znam kako se to cenilo, njihova stručnost i osposobljenost, ali birali su se kandidati koji su bili mnogo lošiji od onih pomoćnika što sudijskih što tužilačkih pomoćnika koji gotovo predstavljaju potpuno i osposobljeno i stručnosti kao takvi su određeni od strane svojih rukovodilaca.
Dakle, ja lično smatram, već sam i u raspravi rekla ne zastupam stavove ni udruženja sudijskih i tužilačkih pomoćnika niti bilo kojih drugih, ali smatram tim pre da se unosi selektivnost i diskriminacija ovakvog jednom odredbom ma koliko neko zagovarao pravosudnu akademiju, mislim da u ovakvom momentu zbog brojnih problema koje ona još uvek ima ovako nešto ne može da stoji u ovom predlogu zakona. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Neđo Jovanović. Izvolite.

Zahvaljujem predsedavajući.
Pa, iskreno rečeno ja bih mogao da prihvatim argumentaciju koja se afirmiše amandmanom, koji je uvažena koleginica Batić iznela, da ne postoji i jedan institucionalni problem, a to je postojanje pravosudne akademije i Zakona o pravosudnoj akademiji.
Ako bi se amandman prihvatio ovako kako glasi, on bi možda postigao svrhu u nekom pogledu, ali onda se postavlja pitanje zašto nama treba pravosudna akademija, zbog čega smo mi u stroju?
Zbog čega imamo polaznike pravosudne akademije koji svoju edukaciju i stručno osposobljavanje afirmišu upravo na taj način. S druge strane, imamo još jedan teret u pravnom smislu reči, a to je odluka Ustavnog suda, ja ću se potpuno usaglasiti sa stavom koji je izneo ministar.
Imamo obavezujuću odluku Ustavnog suda, koja je proistekla iz inicijative, hajde da kažemo sada udruženja sudijskih pomoćnika i tužilačkih pomoćnika koji su u jednom trenutku osetili određeni stepen ugroženosti zbog mogućnosti diskriminacije. A ako imamo, a imamo takvu odluku Ustavnog suda onda je moramo dosledno sprovesti.
Ne vidim drugačiju mogućnost, nego da se faktički institucionalno prihvati postojanje pravosudne akademije zato što ona postoji. Ne možemo drugačije ni u kom slučaju tretirati, dok ne promenimo zakon, a sa druge strane da i one koji dolaze iz sudova i tužilaštava, koji su kandidati za polaganje, odnosno za sticanje statusa nosioca pravosudnih funkcija, bilo sudijske, bilo tužilačke, da budu podvedeni pod određeni stepen njihove stručnosti.
A kako drugačije, nego organizovanjem ispita. Ja sam i u načelnoj raspravi rekao, ja sam za to da što više sudijskih pomoćnika, što više sudijskih saradnika, bude ta ciljna grupa našeg pravosudnog sistema, koja će jednog dana postati sudije ili tužioci. Zašto? Pa zato što su tu proveli decenijski ili više decenijski radni staž i njima zaista treba posvetiti maksimalnu pažnju. Ja ne vidim da na bilo koji drugi način možemo to učiniti osim ovako.
Ali, sa druge strane gde su oni, bez obzira što su više decenijski staž proveli u sudovima ili tužilaštvima, proveravani što se tiče njihove stručnosti? U sudovima nisu.
Dobijali su ocenu „naročito se ističe“, a na osnovu čega? Zato što ima određene simpatije predsednik suda ili kolegijuma, prema nekom kolegi ili zbog toga što je zaista organizovan nekakav program, koji podrazumeva relevantnu ocenu i činjeničnu utemeljenu ocenu o stručnosti i o radu i o kvalitetu rada.
Zbog čega je na kraju krajeva VSS, zašto bi bio eliminisan od mogućnosti da tu proveru izvrši i da na taj način verifikuje onu ocenu da li se „naročito ističe“ ili se „ne ističe“, koja je data od strane kolegijuma suda ili predsednika suda.
Prema tome, u ovoj situaciji, bez obzira da li to smatrali diskrimnatorski ili ne, moramo uvažiti i ove tri činjenice koje su takve kakve jesu, uloga pravosudne akademije, da li treba ili ne treba, to je neka druga priča, nije tema današnje rasprave. Postojanje odluke Ustavnog suda i činjenica da svi moraju proći određene provere da li su stručni ili nisu stručni. Ja vam se zahvaljujem.

Reč ima ministar Selaković.           

Uvaženi predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, moram dodatno da obrazložim nešto što mislim da samo nije slučajno uzeto u obzir.
Dakle, ja sam vrlo jasno rekao, to što je neko dobio najvišu ocenu na završnom ispitu, po završetku početne obuke pravosudne akademije, ne stavlja ga u startu iznad svih ostalih. Rekao sam da je to jedno od merila. Koja će biti ostala merila? Ja mogu samo da pretpostavim, ali svakako da je od izuzetne važnosti, koliko godina staža ima kandidat, ako je neko završio akademiju za dve i po godine, a neko radi 15 godina u sudu. Tu postoji velika razlika.
Dalje, organ u kome neko radi, nije isti kandidat koji vam dolazi iz osnovnog suda i kandidat koji vam dolazi iz Apelacionog ili Vrhovno kasacionog suda ili Upravnog suda ili Privrednog apelacionog suda.
Treće, dodatne stručne kvalifikacije kandidata, jer postoje kandidati koji su završili master studije, doktorske studije, kandidati koji su završili specijalističke studije, kandidati koji su pisali, izlagali i branili stručne radove, stručne referate na naučnim skupovima, na konferencijama, na stručnim savetovanjima.
Dakle, postoji mnogo toga. Ako hoćete, čak i ono nešto što može o nekom detalju da odluči, postoje kandidati koji vešto vladaju znanjem stranih jezika.
Sve su to stvari koje su od velike važnosti kada se odlučuje o predlaganju kandidata, a sve se to uzima u obzir.
Ovde se postavlja još jedno pitanje, svi ovi argumenti koje sam ovde izneo, to su argumenti koji idu u prilog najviše sudijskim i tužilačkim pomoćnicima, koji nisu završili početnu ulogu na pravosudnoj akademiji, koji imaju visok nivo znanja, koji će biti potvrđen na tom ispitu koji je bio organizovao VSS ili DVT.
Imamo još jednu stvar, i time završavam, mi smo jedno vreme to odluke Ustavnog suda imali pravosudnu akademiju koja je radila u skladu sa zakonom, zakonom koji je donela ova Narodna skupština. Šta da radimo sa kandidatima, ako ne postupamo po odluci Ustavnog suda? Hoćemo li da kažemo ljudima koji su upisali akademiju, a pre toga dali otkaz u sudovima i tužilaštvima, u kojima su radili, a znate to što ste poštovali zakon, to više ništa ne vredi. Onda smo mi neozbiljna država. Mislim da je ovo najbolje moguće rešenje. Može li da bude bolje? Može, ali je potrebna mnogo aktivnija uloga VSS i DVT u radu pravosudne akademije.