Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Devete sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2015. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 84 narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja broja poslanika u sali, molim poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da je u sali prisutno 94 narodnih poslanika, odnosno da su prisutna najmanje 84 narodna poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.
Da li neko od predsednika odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi da zatraži obaveštenje ili objašnjenje u skladu sa članom 287. Poslovnika Narodne skupštine?
Reč ima narodni poslanik Marko Đurišić.

Hvala predsedavajući.
Iskoristio bih ovu priliku da postavim nekoliko pitanja u nadi da ću dobiti odgovor, mada ta nada svakog dana sve više kopni i kopni, s obzirom da na brojna pitanja postavljena ove godine ni ja ni moje kolege nismo dobili odgovore.
Moje prvo pitanje je pitanje za ministra inostranih poslova. Pre skoro mesec i po dana dvoje građana Republike Srbije zaposlenih u ambasadi Srbije u Libiji su oteti. Do dana današnjeg mi ne znamo ništa o njihovoj sudbini. Pitam ministra – šta država preduzima kako bi Slađana Stanković i Jovica Stepić se vratili svojim porodicama? Mislim da ovo pitanje je vrlo ozbiljno i ono što mene najviše zabrinjava je jedna velika tišina koja dolazi od strane i ministra i cele Vlade u ovih mesec i po dana.
U brojnim drugim slučajevima koji su se dešavali u tom delu sveta druge zemlje su vrlo aktivno reagovale i javnost je bila do detalja upoznata sa naporima vlada da se njihovi građani oslobode od otmičara i vrate kući. Na žalost, kod nas je potpuno druga slika, o tome se ćuti. Ne znam šta je želja ili namera ministra i Vlade, neću da spekulišem o tome, samo postavljam kao poslanik pitanje sa željom da dobijemo obaveštenje od ministra koje mere Vlada preduzima kako bi se Slađana Stanković i Jovica Stepić vratili svojim porodicama.
Drugo pitanje je – kakva je namera Vlade, to pitanje sam postavio pre više od godinu dana i ponovio ga nekoliko puta, odgovor nikada nisam dobio – šta je namera Vlade da se održi proizvodnja automobila u Fabriat „Fijat automobili Srbija“ u Kragujevcu? Model koji se tamo proizvodi se proizvodi više od četiri godine sada. Najave za proizvodnju drugog modela nema iako je obaveza da se do 2018. godine makar dva modela proizvode. Ove godine je, što je i logično s obzirom na činjenicu da se isti model proizvodi već četiri godine, smanjena proizvodnja, mislim da će ona biti jedva 100.000 automobila.
Zbog toga je poslednjih meseci, barem svake druge nedelje fabrika nije radila, sindikati su takođe pitali Vladu šta će da uradi i da li će konačno njeni predstavnici, odnosno predstavnici države Srbije u upravnom odboru, a Srbija tamo na osnovu toga što ima 33% vlasništva u toj fabrici, ima predsednika i jednog člana upravnog odbora. Predsednik upravnog odbora je promenjen i to je jedina reakcija Vlade. Da li je novi predsednik upravnog odbora došao tamo sa bilo kakvim planom, bilo kakvom idejom na koji način da se Srbija izbori da se ispuni ono što je dogovoreno kada je ta investicija u Srbiju došla?
Ni jednom nisam dobio odgovor na ovo pitanje, od Vlade, ali iskoristiću ovu priliku da ga danas ponovim uz veru da će se možda nešto i promeniti. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodna poslanica Jovana Jovanović.

Poštovani potpredsedniče, moje pitanje je upućeno predsedniku Vlade gospodinu Aleksandru Vučiću, koji je obećavao a nije podneo ostavku na mesto koordinatora svih službi bezbednosti, odnosno on istovremeno obavlja funkciju i sekretara i člana Saveta za nacionalnu bezbednost.
S obzirom da smo pre neki dan u emisiji na RTS mogli da čujemo da na sto predsednik Republike Tomislava Nikolića ne stižu izveštaji službi bezbednosti i da ih on ne otvara iako je to njegova obaveza, s obzirom da je predsednik Republike vrhovni komandant oružanih snaga, ali i predsednik Saveta za nacionalnu bezbednost te bi stoga trebao da ima sve informacije na stolu, trebalo bi da čita te informacije, da poznaje šta se dešava i da saglasno tome obavlja sve te svoje funkcije, a predsednik se nalazi i na spisku državnih funkcionera koji bi morali da dobijaju sve informacije i bezbednosne procene službi bezbednosti u našoj zemlji.
U toj emisiji je rekao da ne zna šta da radi, da ne želi da ide i da moli, da traži izveštaje, moje pitanje je upućeno premijeru, opet, kažem i kao sekretaru i kao članu za Nacionalnu bezbednost i koordinatoru svih službi bezbednosti, da li on zna ko odbija da dostavi izveštaje predsedniku Republike i ukoliko zna da nam dostavi informaciju o tome ko sabotira dostavljanje ovih izveštaja. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Marković.

Zahvaljujem predsedavajući.
Dame i gospodo narodni poslanici, 3. novembra sam postavio poslaničko pitanje Ministarstvu za državnu upravu i lokalnu samoupravu u kome sam postavio pitanje – da li je prekršen statut gradske opštine Vračar na taj način što gradska opština Vračar kao državni organ organizuje stranačke tribine na svojoj opštini i to sa dnevno-političkim temama koje služe isključivo za promociju jedne stranke. Pogađajte koje. U pitanju je DS i neosnovana kritika na račun nekih ministara, Vlade Republike Srbije itd.
Ministarstvo za državnu upravu nije odgovorilo pre nekoliko dana da, citiram – saglasno citiranim odredbama vršenje nadzora nad zakonitošću rada i akata organa i jedinice lokalne samouprave, dakle, opštine, grada i grada Beograda u delokrugu je Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave, međutim s obzirom na to da se gradska opština Vračar obrazuje statutom grada Beograda, dakle u tom slučaju se uređuju i međusobni odnosi grada i gradske opštine. S obzirom da ona nije jedinica lokalne samouprave, pa me je na taj način da kažem uputilo da ovo isto pitanje postavim Skupštini grada Beograda, odnosno nadležnom sekretarijatu, odnosno nadležnom organu grada Beograda.
Prema tome ponavljam poslaničko pitanje, ali ga upućujem Skupštini grada Beograda, dakle – da li je prekršen Statut gradske opštine Vračar koja u poslednje vreme organizuje niz dnevno-političkih tribina, ali isključivo u stranačke svrhe? Dakle, isključivo radi promocije DS i oni to i ne kriju.
U prilog onome o čemu govorim je i pozivnica predsednika opštinskog odbora DS na Vračaru koji poziva članove, građane na tribinu, koju ponavljam, organizuje gradska opština kao opština svih građana i snose troškove organizacije svi građani Vračara, pa kaže – ponosan, jer na Vračaru slobodno razgovaramo bez cenzure i o DS.
Dakle, to je dokaz broj jedan. Da se ta praksa nastavlja pokazuje poziv isto predsednika opštinskog odbora DS na društvenim mrežama, kada poziva na novu tribinu, koja je bila u novembru mesecu 27. - lavirint nekulture. Pa kaže – razgovor o nekulturi - odnos Demokratske stranke i Srpske napredne stranke prema ovoj temi. Tu su valjda hteli na neki način da nas dovedu u vezu sa nekulturom, nekakvim lavirintom nekulture gde se spominju starlete, kvazi književnost, „Farma“, tabloidizacija, itd, kao da mi imamo neke veze sa tim, kao da smo mi odgovorni za stanje u kulturi, kao da upravo one stvari nisu proizvod upravo njihove vlasti. Pa, starlete, „Farma“, tabloidizacija, estradizacija, sve ostalo, to je upravo proizvod njihove štetočinske vlasti. I sada nama pokušavaju da prikažu kao teret.
Na stranu, što nastavljaju da zloupotrebljavaju resurse gradske opštine Vračar ceo aparat, pa organizuju svaki dan neke stranačke tribine, sastanke u sali gradske opštine. Dakle, imamo još jedan dokaz u tom smislu - predstavljanje programa Vlade u senci. Pogađajte gde? U sali SO Vračar, dakle.
I da ne nabrajam sada sve ostale afere koje smo ovde iznosili i aferu oko imenovanja ogromnog broja pomoćnika predsednika Gradske opštine Vračar i informaciju o krivičnim i prekršajnim prijavama protiv sada već bivšeg predsednika opštine Branimira Kuzmanovića od strane DRI i inicijativu za utvrđivanje istine oko navodnih navoda, odnosno oko navodnih priča o kupovini odbornika i slično. I ja znam da je manir DS da zloupotrebljava resurse gradske opštine, u ovom slučaju Opštine Vračar da to doživljava kao privatno vlasništvo, ali ponoviću, gradska opština je opština svih građana, a ne DS. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Mogućnost da postavi pitanje ima narodni poslanik Riza Halimi.

Hvala.
Gospodine predsedavajući, pre više od dva meseca postavio sam dva pitanja ministru prosvete o problematici nostrifikacije kosovskih visoko školskih diploma i o problemu udžbenika na albanskom jeziku koji već tri meseca stoje zapečaćeni na carinskom terminalu u Preševu.
Kako do sada nemamo odgovor na ova pitanja primoran sam da ponovim pitanje o priznavanju kosovskih diploma koje u više navrata postavljam od kada je Ustavni sud Srbije krajem aprila 2014. godine osporio Vladinu uredbu zasnovanu na Briselskom sporazumu o međusobnom priznavanju visoko školskih diploma izdatih na univerzitetima Srbije i Kosova. Nezvanično imam saznanja da na poslednjim razgovorima u Briselu na ovu temu nije nađeno obostrano prihvatljivo rešenje o statusu Univerziteta u Mitrovici zbog čega i ovo celovito pitanje nije rešeno.
U ovoj situaciji sigurno je da diplomirani kadrovi na ovom Univerzitetu, mislim na Mitrovačkom, imaju problema prilikom zapošljavanja u centralnim organima Kosova, ali takođe je sigurno da nemaju nikakvog problema prilikom zapošljavanja u organima i ustanovama opštinskog nivoa u Srbiji. U opštinama Preševo, Bujanovac, Medveđa diplomirani kadrovi u ovim kosovskim univerzitetima bez nostrifikacije nemaju nikakve mogućnosti da rade, da se zaposle.
Upravo nerešavanje ovog životno važnog, zapravo egzistencijalnog problema tera mlade Albance masovno da napuštaju ovo područje, na šta je ukazala i zvanična procena stanovnika u opštinama Preševo, Bujanovac i Medveđa iz koje se vidi da ne računajući prirodni priraštaj u Srbiji u periodu 2002.-2011. godina, broj Albanaca se smanjio za najmanje 10 hiljada. Zbog toga ponovo postavljam pitanje – da li postoji politička spremnost i koji je konkretan plan Ministarstva prosvete da reši ovaj životno važan problem?
Oko drugog pitanja izneo bih ponovo da još uvek nedostaje najmanje polovina udžbenika i priručnika na albanskom jeziku za osnovne škole, a za srednje nije obezbeđen nijedan udžbenik. U poslednjih godinu dana došlo je do ozbiljnog zastoja u aktivnostima za obezbeđivanje ovih udžbenika. U ovom kontekstu je u Briselu takođe na tim poslednjim razgovorima, mislim da je to bilo negde krajem septembra, govorilo se, razgovaralo se i o mogućnosti donacije izvesnog broja udžbenika izdatih u Prištini za škole na albanskom jeziku u Preševu, Bujanovcu i Medveđi.
Ovih dana imamo prilike da čujemo da je to nemoguće kada su u pitanju udžbenici istorije i ja sam i na prethodnom pitanju pre dva meseca dao do znanja da smo imali veoma pozitivnu praksu u periodu 2003. -2007. godina, da su tadašnji ministri za svaku školsku godinu donosili odluke, rešenja da se koriste udžbenici izdati u Prištini za tu školsku godinu, s tim što naravno i tada su bili sporni udžbenici iz istorije i oko toga nije bilo rešenja, ali nije bilo problema za matematiku, fiziku, hemiju i sve druge predmete.
U tom kontekstu ja ponovo postavljam pitanje – dokle se stiglo, da li se zapravo oko tih udžbenika vodila određena procedura da se nađe jedno adekvatno pozitivno rešenje koje bi bilo veoma važno u ovoj nezavidnoj situaciji koju trenutno imamo? Hvala.