Gospodine ministre, samo kratko, da ne bude nesporazuma, naravno da ja ovde pričam o ukidanju žalbe samo kada se radi o izvršnoj ispravi na osnovu sudske presude. Znači, ne pričam o verodostojnoj ispravi, to nije sporno, jer tako nešto bi bilo potpuno neprihvatljivo, niti bi imalo ikakvu ozbiljnost u primeni. Ali, ponoviću još jednom, mi imamo sudske postupke koji traju u prvom i drugom stepenu, iscrpljeni su vanredni pravni lekovi, ustavna žalba i došli smo do izvršenja. Zaista smatram da prevashodni interes države, ministarstva, Narodne skupštine, privrede treba da bude što efikasnije sprovođenje takve odluke. Sve ostalo obesmišljava, ne samo izvršenje, nije bitno izvršenje, obesmišljava ceo pravosudni sistem, ako mi čekamo još dve do tri godine da dođe do izvršenja. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Dragan Nikolić. Izvolite.

Gospodine predsedavajući, poštovani ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, došli smo do suštine onoga gde se mi kao vladajuća stranka ne slažemo sa opozicijom. Došli smo do onog trenutka gde će biti sučeljavanje argumenata „za“ i „protiv“. Mi treba da branimo, a opozicija napada zakonsko rešenje.
Ne mislim da je teško braniti ovaj predlog zakona. Ne mislim da je teško braniti odluku da se u izvršni postupak uvede institut žalbe. Žalba je postojala i po Zakonu o izvršenju iz 1978. godine i ona je garant zakonitosti izvršnog postupka.
Podsetiću javnost da u žalbi po Predlogu ovog zakona odlučuju sudije Višeg suda i sudije Privrednog apelacionog suda, u veću sastavljenom od troje sudija. U zakonu koji sada važi, o tome odlučuju sudije Osnovnog suda ili sudije Privrednog suda, dakle kolege troje sudija koji svakoga jutra sede, piju kafu i dogovaraju se sa kolegom koji je doneo odluku na koju je napisan prigovor. Neće biti da tu ima dvostepenosti, neće biti da to, po važećem zakonu, ima sigurnosti za dužnika. Zato mu pružamo ruku, dajemo mogućnost da napiše žalbu iz razloga koji su restriktivno navedeni.
Istakao bih dve stvari kod žalbe. Ona nema suspenzivno dejstvo, izvršenje, dakle, ne zastaje, izvršenje se nastavlja istim tempom kao da žalba nije napisana, to je ono što je najbitnije, da se ni na koji način ne može sprečiti izvođenje izvršnih radnji koje teku. Dakle, ako ste napisali izvršenje, tražite novčanu naplatu sa žiro-računa ili sa tekućeg računa dužnika, biće skinut novčani iznos sa svim pratećim troškovima, o žalbi će se odlučivati u rokovima koji su takođe vrlo kratki, koji su vrlo suženi, gde postoji obaveznost sudije koji primi žalbu da istog momenta, odnosno u narednih nekoliko dana spisak predmeta dostavi žalbenom veću Višeg, odnosno Privrednog apelacionog suda.
To su argumenti koji apsolutno nas uveravaju da ćemo u danu za glasanje glasati za ovaj zakon u celini, a ovaj amandman mora biti odbijen zato što nam predstavlja pokušaj da se krucijalno izmeni i deo zakonodavca da se uvede žalba, a ako ka tome idemo, imamo i preporuke svih agencija koje su o tome konsultovane, javna rasprava je načinjena. Nisam siguran da se ovde pogoduje advokatima, nisam siguran da ćemo mi imati neke veće prinadležnosti od toga. Uglavnom dužnici znaju da su dužni, znaju da su u postupcima koji su doveli do izvršenja oni izgubili na jedan zakoniti način, imaju pravosnažnu i izvršnu odluku. Ta pravosnažna izvršna odluka samo treba da se realizuje u jednom izvršnom postupku koji ima brzinu i efikasnost, ali dodavanjem žalbe mi hoćemo da ima i poštovanje zakonitosti. Hvala lepo.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Zoran Antić.

Dame i gospodo, i ja bih se složio sa mojim kolegom prethodnikom. Cilj zakona, cilj ovog instituta je faktički da se zaštite prava izvršnog dužnika, s jedne strane, ali da se postupak okonča što je moguće brže. Imaćemo prilike kroz neke naredne članove da vidimo da je ova žalba i institut žalbe dosta promišljen ugrađen u ovaj zakon i rokovi su dosta jasni. Neće biti tu mogućnosti za zloupotrebe, neće biti mogućnosti za beskonačno podnošenje žalbe, ima i tu ograničenja, a ograničenja su i u odnosu na izvršenje. Znači, sama žalba ne odlaže izvršenje.
Prema tome, ovo što smo imali do sada, postupak, po kratkom postupku, možda je i jedan civilizacijski nazadak, kada je u pitanju vladavina prava i čini mi se da je institut koji je predložen i te kako potreban i da nema potrebe plašiti građane da ovo znači neko odugovlačenje izvršnog postupka u nedogled. Kažem, ceo zakon je i ceo institut je jako dobro osmišljen i postoje jasni rokovi i jasna odgovornost za sve one koji u tome učestvuju. Hvala.

Hvala.
Na naziv iznad člana i član 74. amandman je podneo narodni poslanik Goran Bogdanović.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 74. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Aleksandar Senić, dr Aleksandra Tomić, Katarina Rakić, Milosav Milojević, Zoran Babić, Vojislav Vujić, mr Dejan Radenković, prof. dr Vladimir Marinković, Zoltan Pek, Milan Petrić, Žarko Mićin, Nenad Nikolić i Slobodan Homen.
Vlada i Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu prihvatili su amandman, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Reč ima narodni poslanik Slobodan Homen.

Nemam nameru mnogo da govorim o usvojenom amandmanu.
Želim samo da pozdravim rad kokusa Narodne skupštine jer zaista, pod jedan, mislim da građani žele da vide, bez obzira da li smo vlast ili opozicija, da možemo da se dogovorimo oko nekih amandmana i neophodnih promena koje su važne za ovu državu. Ovde konkretno su četiri amandmana podneta i zaista lično podržavam sva četiri i drago mi je da postoji takav način funkcionisanja Narodne skupštine. Hvala.

Na naziv iznad člana i član 75. amandman, sa ispravkom, zajedno su podneli narodni poslanici Marko Đurišić, akademik Ninoslav Stojadinović, Aleksandar Senić, Biljana Hasanović Korać, Branka Karavidić, Slobodan Homen, Miroslav Marinković, magistar doktor Blagoje Bradić i Ivan Karić.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 75. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Goran Ćirić, Balša Božović i mr Aleksandra Jerkov.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na naziv iznad člana i član 76. amandman, sa ispravkom, zajedno su podneli narodni poslanici Marko Đurišić, akademik Ninoslav Stojadinović, Aleksandar Senić, Biljana Hasanović Korać, Branka Karavidić, Slobodan Homen, Miroslav Marinković, magistar doktor Blagoje Bradić i Ivan Karić.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 76. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Goran Ćirić, Balša Božović i mr Aleksandra Jerkov.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na naziv iznad člana i član 77. amandman, sa ispravkom, zajedno su podneli narodni poslanici Marko Đurišić, akademik Ninoslav Stojadinović, Aleksandar Senić, Biljana Hasanović Korać, Branka Karavidić, Slobodan Homen, Miroslav Marinković, magistar doktor Blagoje Bradić i Ivan Karić.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na naziv iznad člana i član 78. amandman, sa ispravkom, zajedno su podneli narodni poslanici Marko Đurišić, akademik Ninoslav Stojadinović, Aleksandar Senić, Biljana Hasanović Korać, Branka Karavidić, Slobodan Homen, Miroslav Marinković, magistar doktor Blagoje Bradić i Ivan Karić.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 78. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Goran Ćirić, Balša Božović i mr Aleksandra Jerkov.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na naziv iznad člana i član 79. amandman, sa ispravkom, zajedno su podneli narodni poslanici Marko Đurišić, akademik Ninoslav Stojadinović, Aleksandar Senić, Biljana Hasanović Korać, Branka Karavidić, Slobodan Homen, Miroslav Marinković, magistar doktor Blagoje Bradić i Ivan Karić.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 79. amandman je podneo narodni poslanik Neđo Jovanović.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 79. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Goran Ćirić, Balša Božović i mr Aleksandra Jerkov.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 79. amandman je podnela narodni poslanik Olgica Batić.
Vlada i Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu prihvatili su amandman, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Reč ima narodni poslanik Olgica Batić. Izvolite.

Hvala puno.

Ovaj amandman koji sam podnela na član 79, i to na njegov stav 2. prihvaćen je od strane Vlade. Međutim, ono što je ovde činjenica jeste što sam sama razmišljala o tome da povučem ovaj amandman, i to formalno, zato što ovako prihvaćen amandman nije dobar, dakle, moje amandmansko rešenje koje je predviđeno – nije dobro.

Naime, prvo, ne razumem rok, naravno, od 25 dana, ne znam ko je to našao i ko je pokušao da bude inovativan. Drugo, ovaj član 2. počinje potencijalom – ako drugostepeni sud dostavi odluku na žalbu. Ne može drugostepeni sud da razmatra da li će on da dostavlja odgovor na žalbu. Kada odgovor primi, dužan je da dostavi. Dakle, nije to njegovo diskreciono pravo i diskreciono ovlašćenje da određuje da li će nešto da dostavlja ili neće da dostavlja, već uvek mora da dostavi, i to svaki put kada je odgovor na žalbu izjavljen, a onda po prijemu odgovora na žalbu ili po proteku roka predviđenom za izjavljivanje odgovora na žalbu on odlučuje.

Dakle, ja sama ne bi sopstveni amandman prihvatila, jer sam nakon podnošenja uočila grešku, ali usled manjka vremena nisam stigla da takav isti povučem, prosto nije u skladu ni sa jednim zakonom, nije ni u skladu ni sa Ustavom, ali kažem, nisam stigla. Eto, Vlada je baš taj moj amandman, za koji ja lično smatram da je trebala da ga odbije, jer bi ga i sama odbila, usvojila. Zahvaljujem.

Reč ima ministar Nikola Selaković. Izvolite.