Molim vas gospodine Veselinoviću nemojte da dobacujete.

Ako predlagač tada nije glasao, a ono zdušno je podržavao politiku te vlade i tog predlagača i nije imao ništa protiv toga. Ali, mi uprkos tome što zadržavamo u dve trećine tekst tadašnjeg člana, to je u postojećem zakonu član 71, mi vraćamo institut odlaganja i ako se nekome izvršitelj zaista pojavio da sprovede izvršenje u nezgodnom trenutku to lice može da traži odlaganje izvršenja.
Malopre smo slušali rasprave koje su išle u smeru protiv toga. Mi smo ovde dali mogućnost da onome ko je savestan i čestit i pošten dužnik da odloži izvršenje, kada god da je zakazano njegovo sprovođenje.
Ovde pak zakon mora da razmišlja i o onom dužniku koji nije savestan, onom dužniku koji želi da izbegne ispunjenje obaveze, onom dužniku koji želi da ignoriše izvršnu ispravu ili verodostojnu ispravu čije se izvršenje zahteva. Mislim da sejanje neke panike u vidu toga da će izvršitelji ljudima upadati na porodična slavlja, na praznična slavlja da će gledati na svaki mogući način kako da im što se u narodu kaže -odere kožu s leđa, jesu nešto što ne ide u prilog nikom i ničemu.
Dajte nam statistiku koliko puta se to desilo primenom identičnih odredaba u toku ove dve i po godine, odnosno tri i po godine i onda možemo da pričamo o činjenicama. Hvala vam.

Zahvaljujem, gospodine ministre.
Reč ima narodna poslanica Olgica Batić. Izvolite.

Hvala predsedavajuću.
Ja sam se javila još po prethodnom amandmanu, ali nema veze.
Naime, što se tiče ovog člana 141. njime se reguliše vreme sprovođenja izvršenja pa isti glasi – da se izvršenje sprovodi svakog dana od 7,00 do 22,00 časova da se može sprovesti izvan tog vremena ukoliko izvršni dužnik izbegava ispunjenje obaveze ili kada to nalažu naročito opravdani razlozi i naravno da organizacija što se predviđa u svom trećem stavu ovaj isti član 141. za prinudnu naplatu sprovodi izvršenje na novčanim sredstvima izvršnog dužnika svakog radnog dana od 9,00 do 16,00 časova i ovde smo sad upravo čuli da je ovakvo rešenje zapravo, gotovo u dve trećine preuzete iz još uvek važećeg Zakona o izvršenju i obezbeđenju.
Ukoliko se pogleda Zakon o izvršnom postupku iz 2004. godine, on je daleko bolji od trenutno važećeg zakona i ovog zakona regulisao predmetnu materiju. Njime je zapravo u stavu 1. glasilo – da se izvršenje sprovodi radnim danom i to danju od sedam do 20 časova, daleko celishodnije, a u stavu 2. posebno je regulisao kada se on ne može sprovoditi u neradne dane ili noću, može ali samo ukoliko postoji opasnost usled odlaganja o čemu odlučuje sud zaključkom.
Zašto pominjem ovaj Zakon o izvršnom postupku koji je fakat prestao da važi? Zato što su brojna rešenja ovim Predlogom zakona ne znam da li slučajno ili ciljano upravo istovetna rešenjima iz Zakona o izvršnom postupku iz 2004. godine.
Kažem, daleko je bolje i možda budući da sam se javila po prethodnom amandmanu, ali ne znam kako niste videli da sam se javila za reč, mislim da bi primereno bilo da se usvoji amandman na član 141. koji su podnele kolege iz DS jer oni predviđaju izvršenje, različito izvršenje u pogledu vremena sprovođenja izvršenja, da to bude od sedam do 20 časova ili je bar trebalo da se zauzme jedan kompromisni stav između ovog amandmana o kome raspravljamo i prethodnog amandmana, pa da eventualno Odbor za pravosuđe podnese rešenja koje bi bilo bolje od predloženog.
Ponavljam, mogu se isto iskopirati rešenje iz Zakona o izvršnom postupku iz 2004. godine jer su mnoge odredbe ovog zakona ili pojedini stavovi članova ovog Predloga zakona upravo preuzimani, na identični način predviđeni kao Zakon o izvršnom postupku iz 2004. godine i to odgovorno tvrdim budući da sam pročitala i poredila apsolutno svaki član i apsolutno svaki stav između zakona koji je prestao da važi i između Predloga zakona o kome danas u pojedinostima raspravljamo. Zahvaljujem.

Zahvaljujem se, gospođice Batić.
Ne bih reagovao da niste ponovili dva puta. Vi ste se javili onog trenutka kada sam ja pročitao amandman gospodina Veselinovića i pola sekunde pre gospodina Veselinovića vi ste se javili, jer sam tačno pogledao i rekao da ima prednost podnosilac amandmana. Zahvaljujem se.
Reč ima narodni poslanik Dragan Nikolić, po ovom amandmanu. Izvolite.

Gospodine predsedavajući, poslanička grupa SNS predlaže da se ovaj amandman ne usvoji i poručujem dužnicima da svoja dugovanja plate u paricionom roku. Dakle, u roku koji dođe posle pravosnažnosti odluke, na osnovu koje su oni obavezani da nešto plate, učine, trpe i ono što je napisano u toj presudi, ukoliko bude izvršeno u tom paricionom roku, onda do ovih situacija neće da dođe.
Davati toliku komotnost dužniku, a to je predviđeno ovim amandmanom uvaženog kolege, da se ne može izvršenje raditi za vikend i da se ne može raditi posle 22.00 do 07.00 sati izjutra. Pa, znate li vi u praksi šta se događa? Onaj dužnik koji hoće da beži, da ne plati, dužnik ne može da ga vidi. On dođe posle 22.00, legne, prespava, probudi se pre sedam i ode iz svoje kuće. Dođe izvršni radnik, ili sada javni izvršitelj, zatraži ga, a ukućani kažu - nije on tu, otišao je na posao, ne možemo da ga nađemo. Vikend da mu ostavimo da bi on mogao da provede mirno svoje trenutke u krugu svoje porodice, da duguje u to vreme i nekome kome je možda prevarom ili na neki drugi način došao do novčanih sredstava, da uživa on u svojoj porodici, a da poverilac tamo plače i kuka subotom i nedeljom, mislim da nije primereno.
Treba dužniku zapretiti, da nije siguran ni na jednom mestu u Srbiji, ni u koje vreme, ako očigledno izbegava izvršnog radnika, odnosno sada javnog izvršitelja. To je suština ovog člana i taj član, po nama iz Srpske napredne stranke, mora da ostane deo zakona i mi ćemo za to glasati. Hvala.

Zahvaljujem.
Reči ima narodna poslanica Olgica Batić. Izvolite.

Hvala. Biću kratka, budući da sam se već po ovom amandmanu javljala.
Naime, propustila sam samo da kažem jednu bitnu stvar. Kada se navode obrazloženja iz kojih se neki amandman ne prihvata, kao i iz kojih se amandman prihvata, mislim da bi bilo dobro da u takvim obrazloženjima ne postoji apsolutno nikakve greške, što danas nije slučaj. Tim pre ako se ovim članom 141. predviđa vreme sprovođenja od 07.00 do 22.00, a obrazloženja koje je dato iz razloga što se amandman ne prihvata vidite da nije samo ovde nedorečeno, ono je pogrešno i po pitanju prethodnog amandmana. Onda zapravo Vlada priznaje da se ne prihvata amandman, jer se u praksi događa da unutar raspona od 07.00 do 22.00 časa izvršni dužnik izbegava kontakt. Onda mi ništa nije jasno. Da li izbegava od 07.00 do 22.00 ili posle? Hajde onda da uvedemo 00-24 časa da se izvršenje može sprovoditi. Mislim da bi to bila posebna hitnost izvršenja i da bi tako bili najekspeditivniji. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Gospodine Nikoliću, izvolite.

  Samo jednu rečenicu.
Pa, upravo to i uvodimo, 00-24 sata svakoga dana, bez praznika, bez vikenda, može se pojuriti dužnik koji beži, koji izbegava naplatu onoga što je dužan. To je ono što mi pozdravljamo i to je ono što mi hoćemo. Očigledno je da javni izvršitelj može da konstatuje da ga neko izbegava, ako više puta obiđe tu adresu, a njega nema, a mislim da se u svakom gradu već poznaju dežurni dužnici. Ovo nije dobro za njih i nije dobro da ih branite. Hvala.