Hvala.
Ja ću ostati dostojna onome što sam rekla i u raspravi i u načelu, a amandman sam podnela koji je potpuno suprotne sadržine od onoga kako predviđa konkretna odredba ovog Predloga zakona i to je naravno moj stav.
Mislim da je upravo i uvaženi ministar dao, pak deo odgovora na pitanje sa kojim mogu da se složim, ali kada imate situaciju da se usvoji amandman da se kaže da se, znači, kandidatu za sudiju koji se prvi put bira na sudijsku funkciju kao merilo stručnosti i osposobljenosti uzima završna ocena koju je dobio na pravosudnoj akademiji. Mislim da je time već njegov izbor za nosioca pravosudne funkcije u ovom slučaju kandidata za sudiju više nego izvestan.
Sa druge strane moram da ukažem i nešto što postoji u praksi. Ne izgovara se naglas. Za kandidate za sudiju koji su prvi put birani kao i za zamenike javnih tužilaca birani su i oni koji baš i nisu ispunjavali uslove, ne znam kako se to cenilo, njihova stručnost i osposobljenost, ali birali su se kandidati koji su bili mnogo lošiji od onih pomoćnika što sudijskih što tužilačkih pomoćnika koji gotovo predstavljaju potpuno i osposobljeno i stručnosti kao takvi su određeni od strane svojih rukovodilaca.
Dakle, ja lično smatram, već sam i u raspravi rekla ne zastupam stavove ni udruženja sudijskih i tužilačkih pomoćnika niti bilo kojih drugih, ali smatram tim pre da se unosi selektivnost i diskriminacija ovakvog jednom odredbom ma koliko neko zagovarao pravosudnu akademiju, mislim da u ovakvom momentu zbog brojnih problema koje ona još uvek ima ovako nešto ne može da stoji u ovom predlogu zakona. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Neđo Jovanović. Izvolite.

Zahvaljujem predsedavajući.
Pa, iskreno rečeno ja bih mogao da prihvatim argumentaciju koja se afirmiše amandmanom, koji je uvažena koleginica Batić iznela, da ne postoji i jedan institucionalni problem, a to je postojanje pravosudne akademije i Zakona o pravosudnoj akademiji.
Ako bi se amandman prihvatio ovako kako glasi, on bi možda postigao svrhu u nekom pogledu, ali onda se postavlja pitanje zašto nama treba pravosudna akademija, zbog čega smo mi u stroju?
Zbog čega imamo polaznike pravosudne akademije koji svoju edukaciju i stručno osposobljavanje afirmišu upravo na taj način. S druge strane, imamo još jedan teret u pravnom smislu reči, a to je odluka Ustavnog suda, ja ću se potpuno usaglasiti sa stavom koji je izneo ministar.
Imamo obavezujuću odluku Ustavnog suda, koja je proistekla iz inicijative, hajde da kažemo sada udruženja sudijskih pomoćnika i tužilačkih pomoćnika koji su u jednom trenutku osetili određeni stepen ugroženosti zbog mogućnosti diskriminacije. A ako imamo, a imamo takvu odluku Ustavnog suda onda je moramo dosledno sprovesti.
Ne vidim drugačiju mogućnost, nego da se faktički institucionalno prihvati postojanje pravosudne akademije zato što ona postoji. Ne možemo drugačije ni u kom slučaju tretirati, dok ne promenimo zakon, a sa druge strane da i one koji dolaze iz sudova i tužilaštava, koji su kandidati za polaganje, odnosno za sticanje statusa nosioca pravosudnih funkcija, bilo sudijske, bilo tužilačke, da budu podvedeni pod određeni stepen njihove stručnosti.
A kako drugačije, nego organizovanjem ispita. Ja sam i u načelnoj raspravi rekao, ja sam za to da što više sudijskih pomoćnika, što više sudijskih saradnika, bude ta ciljna grupa našeg pravosudnog sistema, koja će jednog dana postati sudije ili tužioci. Zašto? Pa zato što su tu proveli decenijski ili više decenijski radni staž i njima zaista treba posvetiti maksimalnu pažnju. Ja ne vidim da na bilo koji drugi način možemo to učiniti osim ovako.
Ali, sa druge strane gde su oni, bez obzira što su više decenijski staž proveli u sudovima ili tužilaštvima, proveravani što se tiče njihove stručnosti? U sudovima nisu.
Dobijali su ocenu „naročito se ističe“, a na osnovu čega? Zato što ima određene simpatije predsednik suda ili kolegijuma, prema nekom kolegi ili zbog toga što je zaista organizovan nekakav program, koji podrazumeva relevantnu ocenu i činjeničnu utemeljenu ocenu o stručnosti i o radu i o kvalitetu rada.
Zbog čega je na kraju krajeva VSS, zašto bi bio eliminisan od mogućnosti da tu proveru izvrši i da na taj način verifikuje onu ocenu da li se „naročito ističe“ ili se „ne ističe“, koja je data od strane kolegijuma suda ili predsednika suda.
Prema tome, u ovoj situaciji, bez obzira da li to smatrali diskrimnatorski ili ne, moramo uvažiti i ove tri činjenice koje su takve kakve jesu, uloga pravosudne akademije, da li treba ili ne treba, to je neka druga priča, nije tema današnje rasprave. Postojanje odluke Ustavnog suda i činjenica da svi moraju proći određene provere da li su stručni ili nisu stručni. Ja vam se zahvaljujem.

Reč ima ministar Selaković.           

Uvaženi predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, moram dodatno da obrazložim nešto što mislim da samo nije slučajno uzeto u obzir.
Dakle, ja sam vrlo jasno rekao, to što je neko dobio najvišu ocenu na završnom ispitu, po završetku početne obuke pravosudne akademije, ne stavlja ga u startu iznad svih ostalih. Rekao sam da je to jedno od merila. Koja će biti ostala merila? Ja mogu samo da pretpostavim, ali svakako da je od izuzetne važnosti, koliko godina staža ima kandidat, ako je neko završio akademiju za dve i po godine, a neko radi 15 godina u sudu. Tu postoji velika razlika.
Dalje, organ u kome neko radi, nije isti kandidat koji vam dolazi iz osnovnog suda i kandidat koji vam dolazi iz Apelacionog ili Vrhovno kasacionog suda ili Upravnog suda ili Privrednog apelacionog suda.
Treće, dodatne stručne kvalifikacije kandidata, jer postoje kandidati koji su završili master studije, doktorske studije, kandidati koji su završili specijalističke studije, kandidati koji su pisali, izlagali i branili stručne radove, stručne referate na naučnim skupovima, na konferencijama, na stručnim savetovanjima.
Dakle, postoji mnogo toga. Ako hoćete, čak i ono nešto što može o nekom detalju da odluči, postoje kandidati koji vešto vladaju znanjem stranih jezika.
Sve su to stvari koje su od velike važnosti kada se odlučuje o predlaganju kandidata, a sve se to uzima u obzir.
Ovde se postavlja još jedno pitanje, svi ovi argumenti koje sam ovde izneo, to su argumenti koji idu u prilog najviše sudijskim i tužilačkim pomoćnicima, koji nisu završili početnu ulogu na pravosudnoj akademiji, koji imaju visok nivo znanja, koji će biti potvrđen na tom ispitu koji je bio organizovao VSS ili DVT.
Imamo još jednu stvar, i time završavam, mi smo jedno vreme to odluke Ustavnog suda imali pravosudnu akademiju koja je radila u skladu sa zakonom, zakonom koji je donela ova Narodna skupština. Šta da radimo sa kandidatima, ako ne postupamo po odluci Ustavnog suda? Hoćemo li da kažemo ljudima koji su upisali akademiju, a pre toga dali otkaz u sudovima i tužilaštvima, u kojima su radili, a znate to što ste poštovali zakon, to više ništa ne vredi. Onda smo mi neozbiljna država. Mislim da je ovo najbolje moguće rešenje. Može li da bude bolje? Može, ali je potrebna mnogo aktivnija uloga VSS i DVT u radu pravosudne akademije.

Zahvaljujem.

Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Petar Petrović.

Vlada i Odbor za pravosuđe, držanu upravu i lokalnu samoupravu prihvatili su amandman, a Odbor za ustavna i pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije, pa konstatujem da je amandman postao sastavni deo Predloga zakona.

Pošto smo završili pretres o amandmanima, zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.

Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i u pojedinostima, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i celini.

Prelazimo na tačku 5. dnevnog reda – PREDLOG ZAKONA O DOPUNAMA ZAKONA O JAVNOM TUŽILAŠTVU

Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici.

Primili ste izveštaj Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu i Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo, kao i mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.

Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 157. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.

Na član 1. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Vesna Martinović, Nataša Vučković, Goran Ćirić, Balša Božović, mr Aleksandra Jerkov, Gordana Čomić, Vesna Marjanović, Dragoljub Mićunović, Dragan Šutanovac, Jovan Marković i Jovana Jovanović.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Zahvaljujem.

Na član 1. amandman je podneo narodi poslanik Petar Petrović.

Vlada i Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu prihvatili su amandman.

Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.

Konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.

Na član 1. amandman sa ispravkom podneo je narodni poslanik prof. dr Janko Veselinović.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Zahvaljujem.

Na član 1. amandman je podnela narodni poslanik Olgica Batić.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Zahvaljujem.

Na član 1. amandman su zajedno podneli narodni poslanici dr Sulejman Ugljanin, Riza Halimi, Enis Imamović, Šaip Kamberi i Sabina Dazdarević.

Reč ima narodni poslanik Enis Imamović.

Izvolite, gospodine Imamoviću.

Uvaženi ministre, članovi Kabineta, koleginice i kolege narodni poslanici, mi poslanici SDA Sandžaka - PDD, predložili smo amandman po kome se predviđa da se u postupku izbora tužioca, odnosno zamenika tužioca mora voditi računa o nacionalnom sastavu stanovništva, odgovarajućoj zastupljenosti pripadnika nacionalnih manjina i poznavanju stručne terminologije na jeziku nacionalne manjine koji je u službenoj upotrebni u tužilaštvu.

Delotvorno učešće nacionalnih manjina u radu državnih organa sa javnim ovlašćenjima regulisano je i Ustavom, zakonima ove zemlje, ali i međunarodnim obavezujućim dokumentima koja je naša država potpisala.

Ustavom Republike Srbije, tačnije članom 77. stav 1. garantovano je pravo pripadnicima nacionalnih manjina da učestvuju u upravljanju javnim poslovima i da stupaju na javne funkcije. Istim članom u stavu 2. propisano je da se pri zapošljavanju u državnim organima, javnim službama, organima autonomne pokrajine, lokalne samouprave, vodi računa o nacionalnom sastavu stanovništva i odgovarajućoj zastupljenosti pripadnika nacionalnih manjina.

Članom 21. Zakona o zaštiti prava i slobode nacionalnih manjina, propisano je da prilikom zapošljavanja u javnim službama, uključujući policiju, vodi se računa o nacionalnom sastavu stanovništva, odgovarajućoj zastupljenosti i poznavanju jezika koji se govori na području organa ili službe.

Članom 15. Okvirne konvencije za zaštitu nacionalnih manjina Saveta Evrope, propisano je da će ugovornice stvoriti uslove neophodne za efikasno učešće nacionalnih manjina u kulturnom, socijalnom i ekonomskom životu, javnim poslovima, naročito onih koji se tiču, u svom trećem izveštaju o sprovođenju Okvirne konvencije za zaštitu nacionalnih manjina u Republici Srbiji, posebno je naglašen problem nedovoljnog prisustva pripadnika albanske i bošnjačke zajednice u radu pravosudnih organa, gde, citiram – Savetodavni komitet ponovo poziva srpske organe da preduzmu odlučne mere u cilju razmatranja nedovoljne zastupljenosti nacionalnih manjina u javnoj upravi, naročito na nivou države. Takve mere bi trebalo preduzeti u sudstvu, posebno kada su u pitanju albanska i bošnjačka nacionalna manjina.

U izveštaju Evropske komisije o napretku Srbije u delu koji se odnosi na Sandžak, između ostalog i stoji, da bošnjačaka zajednica je i dalje nedovoljno zastupljena u lokalnoj samoupravi, pravosuđu i policiji.

Shodno tome, meni je stvarno čudno zbog čega vi niste prihvatili ovaj amandman koji smo predložili. Tačno je da kao što ste naveli u obrazloženju u članu 82. stav 5. se nudi rešenje, ali vidimo, i očigledno je, da ni to rešenje nije donelo rezultate isto kao što nisu doneli ni ustavne odredbe, ni zakonske odredbe, niti odredbe međunarodnih obaveza koje je naša država preduzela.

Shodno tome, smatramo da je ovaj amandman još jedan dodatni mehanizam u ostvarivanju prava nacionalnih manjina po ovom pitanju.

Zastupljenost pripadnika bošnjačke nacionalne zajednice u obavljanju javnih tužilačkih funkcija nije usklađena sa nacionalnom strukturom stanovništva u gradovima u Sandžaku.

To posebno naglašavam za teritoriju za koje su mesno nadležni Viša javna tužilaštva u Novom Pazaru i Užicu, kao i Osnovno javno tužilaštvo u Prijepolju.

Ovde nisu ispoštovane odredbe garantovane Ustavom, zakonima i međunarodnim pravom, već se prilikom zapošljavanja, odnosno izbora na konkursima i dalje favorizuju kandidati, pripadnici većinskog naroda, iako na brojnim konkursima Bošnjaci i svojim iskustvom i znanjem i kvalitetom odgovaraju kriterijumima koji su propisani.

Prilikom poslednjeg izbora nosilaca javno tužilačkih funkcija grubo se kršio Ustav, kao i navedeni zakoni i prihvaćena pravila međunarodnog prava, na štetu Bošnjaka kojima je očigledno uskraćeno prava nastupanja na javne funkcije u okviru sudske vlasti onako kako je to garantovano Ustavom.

S toga je potrebno i ja vas ovom prilikom pozivam da se obustavi postupak izbora nosioca javno tužilačke funkcije u Višem javnom tužilaštvu u Novom Pazaru, kao i u tužilaštvima nadležnim za teritorije drugih gradova u Sandžaku.

Pozivam vas da sprovedete novi postupak izbora za nosioce javno tužilačkih funkcija koji će biti raspisan sa ciljem konačnog poštovanja ustavnih odredba i zakona ove države i koji će konačno krenuti u usaglašavanje nacionalne strukture zaposlenih u ovim državnim organima.

Mi smo i sa vašim prethodnicima na čelu Ministarstva i sa vama lično nekoliko puta godinama unazad razgovarali o ovom problemu, o mogućim rešenjima i o tome kako da konačno usaglasimo strukturu zaposlenih sa nacionalnom strukturom stanovništva.

Međutim, do danas kao što vidite nije bilo nikakvih rezultata. Ja vas zato pozivam da iskoristite svoja ovlašćenja da prihvatite ovaj amandman kako bi stvorili još jedan u nizu mehanizama za ostvarivanje prava nacionalnih manjina koja su im propisana Ustavom, zakonima ove države i međunarodnim normama koje je naša država preuzela. Hvala.

Zahvaljujem se.

Reč ima ministar Nikola Selaković. Izvolite.

Uvaženi predsedavajući, iako je bilo reči o nečemu što nije tačka dnevnog reda, ja vas molim da imate razumevanje za to što ću možda govoriti rečenicu-dve duže.

Uvaženi kolega Imamović je dao sebi za pravo da govori nešto što apsolutno nije istina. Ja neću da verujem da je to mislio ozbiljno, hoću da verujem da je po sredi samo politika, ali politika da se upotrebljava u ovakve svrhe nije u redu.

Prva stvar, da je hteo da govori ono što je tačno, onda bi rekao da je na poslednjem konkursu za zamenika javnog tužioca u Prijepolju, gde je bio raspisan konkurs za jedno mesto, primljena osoba bošnjačke nacionalne pripadnosti, da je na konkursu za sudije Osnovnog suda u Novom Pazaru, gde je izabrano osam sudija, izabrano šest sudija koji su pripadnici bošnjačke nacionalnosti, a dvoje pripadnika srpske, da je na poslednjem konkursu za izbor sudija u Sjenici gde je birano dvoje sudija, izabrano oboje sudija bošnjačke nacionalne pripadnosti, a u tom sudu nema ni jednog sudije koji je pripadnik srpske nacionalnosti.

Da je na poslednjem konkursu za izbor sudija Višega suda, takođe poštovan ovakav pristup, da kada govorimo o nosiocima pravosudnih funkcija, odnosno rukovodećih pravosudnih funkcija na području Višeg suda u Novom Pazaru, ako me već terate na nešto što niti je politički korektno, niti je higijenski da se nacionalno prebrojavamo, imamo Prekršajni sud u Novom Pazaru, čiji je predsednik Bošnjak, Osnovni sud u Novom Pazaru, čiji je predsednik Crnogorac, Viši sud u Novom Pazaru, čiji je predsednik Bošnjak, Osnovno javno tužilaštvo u Novom Pazaru, čiji je šef, odnosno javni tužilac Bošnjak, Više javno tužilaštvo u Novom Pazaru na čijem čelu je jedini Srbin, direktor Okružnog zatvora, odnosno upravnik Okružnog zatvora u Novom Pazaru, koji je Bošnjak, predsednik Osnovnog suda u Sjenici, Bošnjak, predsednik Prekršajnog suda u Sjenici, Bošnjak.

O čemu vi pričate?

Rekli ste - došlo je do kršenja zakona prilikom poslednjeg izbora javnih tužilaca. Prvo, izbor nije izvršen uopšte. Kako je to došlo do kršenja zakona? Hoćete li da kažete da od svih funkcija koje sam nabrojao, a to je prekršajni sud, osnovni sud, viši sud, osnovno tužilaštvo, više tužilaštvo, okružni zatvor, znači, govorim o svemu što iz oblasti pravosuđa, Prekršajni sud u Sjenici, Osnovni sud u Sjenici, od osam čelnih ljudi jedan je Srbin i taj jedan smeta? O kakvom vi kršenju zakona pričate? O kakvom kršenju zakona pričate?

(Enis Imamović, s mesta: Ko je rekao da smeta?)

Pa, rekli ste da je kršen zakon. Rekli ste nešto radi protiv pripadnika bošnjačke nacionalnosti.

Gospodine Imamoviću, molim vas, ne možete da dobacujete.