Uvaženi gospodine potpredsedniče Narodne skupštine, gospodine Bečiću, uvaženi gospodine ministre Verbiću, uvaženi gospodine ministre Sertiću, poštovani gospodine ministre Vujoviću, uvažena gospođo Vera Dondur i ostali saradnici, moja malenkost će reći samo nekoliko rečenica o Zakonu o privatizaciji i možda dve rečenice o Zakonu o naučno-istraživačkoj delatnosti.

Gospodo narodni poslanici, proces privatizacije započet je kao svetski proces pre više od dvadesetak godina i zahvatio je sve bivše socijalističke zemlje istočne Evrope i zemlje u razvoju, a čak neke i nerazvijene zemlje.

Dame i gospodo narodni poslanici, sve Vlade bivših socijalističkih zemalja žurile su da što brže izvrše proces privatizacije, a to znači pretvaranje društvenog i državnog u privatno vlasništvo.

Real socijalističke zemlje taj proces su završile na vreme, jedino Republika Srbija do danas taj proces privatizacije nije završila. Verujem da se svi slažete i vi iz pozicije i vi iz opozicije sa ovim konstatacijama, ali zašto? Treba dati odgovor, upravo zato što su prethodne Vlade bivšeg režima oklevale da to urade, ne bi li što više koristile te firme za sopstveno bogaćenje.

Dakle, punih 15 godina je prošlo, a proces privatizacije nije završen, a trebao je jer su bivše Vlade DS, bivšeg režima, crple finansijska sredstva za svoje sopstveno bogaćenje.

Dame i gospodo narodni poslanici i ovaj Predlog zakona o privatizaciji i o izmenama i dopunama Zakona o pravu na besplatne akcije ima svoja uporišta u ekspozeu predsednika Vlade Republike Srbije, gospodina Aleksandra Vučića, kojeg je on podneo narodnim poslanicima Republike Srbije 27. aprila Gospodnje 2014. godine.

I, da ne zaboravimo, na znanje svima kojih se to tiče, ekspoze predsednika Vlade Republike Srbije gospodina Aleksandra Vučića je najsveobuhvatniji, najprecizniji, najveći, 52 gusto kucane strane, najkonkretniji i najbolji od svih 72 prethodna ekspozea predsednika Vlada Srbije, od vremena prvog predsednika Vlade moderne Srbije, gospodina Prote Matije Nenadovića 1805. godine do danas.

Gospodo narodni poslanici, na stranici 10. ekspozea predsednika Vlade gospodina Aleksandra Vučića, stoji, citiram: „Vlada će voditi brigu i o našim državnim preduzećima koji krvare, neka od tih preduzeća imaju održiv poslovni modem, ali sa njima se loše rukovodi, neka od njih su korišćena da se pojedini moćnici obogate kroz odlivanje sredstava. Tokom 20 godina niko se nije ni usudio da pipne ta preduzeća, svi su gurali stvar po tepih, lagali ljude, a neretko i oni sami sebe, čekajući da država o trošku svih građana isplaćuje nešto što realno nisu zaradili. Svaka Vlada prebacivala je loptu na sledeću“. Završen, gospodo narodni poslanici, citat.

Sve što nije završeno u procesu privatizacije prethodnih 15 godina Vlada Republike Srbije premijera Vučića mora da završi u vrlo kratkom vremenu i valjda ne sumnjate da neće to završiti.

Bivši režim je privatizacijom bankarskog sektora i predajom banaka strancima suštinski prepustio važne ekonomske poluge naše države strancima. Bivši režim DS prodao je sva preduzeća koja su svoju profitabilnost crpela iz tržišta Srbije, jer su imali od ranije plasman na strana tržišta, kao što su duvanska industrija, cementare, industrija piva i banke. Na ovim zadnjim ću nekoliko rečenice da kažem.

Bivši režim privatizacijom uništio je bankarski sistem zemlje. Vojvoda od „Meridijan banke“ od 11 miliona evra, bivši potpredsednik Vlade Božidar Đelić, jedan je od perjanica DS, uveo je u stečaj četiri najveće banke i tako i privatizovao „Beobanku“, „Investbanku“, „Jugobanku“ i „Beogradsku banku“, gospodo narodni poslanici.

Te četiri banke bile su razvojne, kreditirale su sopstvenim sredstvima, po povoljnim uslovima, upravo ove banke trebale su biti moto razvoja domaće privrede, a nisu trebale biti zatvorene. Đelić Vojvoda od „Meridijan banke“ sa 11 miliona evra ih je zatvorio. Tako, gospodo iz DS, ste vi privatizovali preduzeća.

Moja malenkost nema nameru da vam navodi još masu, da ne kažem stotine preduzeća koje ste privatizovali na pljačkaški način.

Moram da kažem radi javnosti, istine i pravde, tada ovim bankama Đelić nije govorio istinu, da ne kažem lagao je zapravo, da je dug te četiri banke bio 8,5 milijardi, a bio je svega milijardu i 700 miliona evra. Ukupna potraživanja banaka bile su 6,7 milijardi evra, dakle, četiri puta više nego njihov dug i to je uništilo ekonomsku podlogu ove zemlje. Tako, gospodo iz DS, ste vi provodili privatizaciju.

Ubeđen sam, poštovani narodni poslanici, i građani Srbije ako gledate ovaj prenos, da će gospodina Đelića, pored ostalog, zbog pljačkaške privatizacije banaka, sustići ruka pravde i da će odgovarati za svoju nečasnu rabotu. On je jedan od onih koji su pljačkaškom privatizacijom podrivali ekonomsku moć zemlje Srbije. Ja lično mislim da organi gonjenja trebaju biti na potezu.

Poštovane dame i gospodo, Predlogom zakona o privatizaciji zakona ukida se Agencija za privatizaciju, a poslove preuzima Ministarstvo privrede, što ide u prilog racionalizacije državne uprave i konsolidacije finansijskog sistema zemlje za koju se ova Vlada ne samo opredelila, nego i vrlo uspešno provodi.

Pljačkaškom privatizacijom stranka bivšeg režima, ne samo ovim primerom, nego mnogim drugim, mogu vam nabrajati uništili su našu prošlost, uništili su našu sadašnjost, uništili su budućnost dece naše, a da su još ostali na vlasti na republičkom nivou samo još godinu dana, uništili bi naše korene. Eto, poštovani građani niste im vi dozvolili, oterali ste ih u političku prošlost iz koje se, nadam, više nikada neće vratiti.

Dve rečenice na kraju o Zakonu o naučno-istraživačkoj delatnosti. Gospodine ministre Verbiću, odličan zakon, savremen zakon, moderan zakon, evropski zakon, na bazi njega već je napravljena strategija koja će biti prvi put u istoriji Srbije za deset godina, prvi put pitanje istraživača rešen će biti na valjan način.

Radi istine i pravde, nema onih, gospodine Verbiću, što su vas danas kritikovali a nisu bili u pravu, jer su izrekli rečenicu da je katastrofalno zdravstvo i nauka u zadnjih godinu i po dana. Samo jednu rečenicu. Naravno da je ta ocena paušalna, pa makar dolazila i od akademika.

Moram da kažem radi istine, Zakon o udžbenicima, prvi put u zadnjih 15 godina najkonzistentniji i najbolji po oceni gospode iz opozicije, a ne samo iz pozicije.

Još dve rečenice. Pitanje isturenih odeljenja ste vi, gospodine Verbiću, rešili, na fakultetima. Petnaest godina ranije niko to nije rešio. Pitanje trećeg mandata dekana, bilo ih je po pet, deset mandata. Vi ste, gospodine Verbiću, to uspeli da rešite. Studentske rokove od mojih dana niko nije uspeo rešiti. Vi ste, gospodine Verbiću, prepustili to fakultetima na zadovoljstvo naših studenata. Mogu da nabrajam dalje. Voleo bih da je gospodin akademik prisutan ovde da ukrstimo činjenice, ali ne vredi.

Dozvolite na kraju, dame i gospodo narodni poslanici, da vas pozovem da date svoj glas u danu za glasanje. Posebno pozivam vas iz opozicionih klupa, pa makar vas bilo večeras i dvojica, da date i vi svoj glas, pa makar i na taj način, pa ćete bar malo dati svoj doprinos modernizaciji Srbije, za koju se tako silno zalaže, ne samo zalaže, nego i sprovodi naš premijer Aleksandar Vučić, čitava Vlada Republike Srbije, većina narodnih poslanika u ovoj Narodnoj skupštini, a i većina građana Republike Srbije, skoro da ne kažem plebiscitarno. Hvala.

Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Goran Ćirić, replika, pominjanje DS.

Poštovani kolega je propustio da doprinos istini večeras, pošto je govorio o procesu privatizacije i pominjao jedno ime. Pominjao je Božidara Đelića. Zaboravili ste da pomenete svog dojučerašnjeg partnera Mlađana Dinkića, koji je učestvovao u tom procesu. Ali, pominjući Đelića, zaboravili ste da je vaš premijer imao mnogo više poverenja u njega i angažovao ga u ključnom procesu privatizacije Telekoma, jer radi u kompaniji koja se upravo bavi tim procesom, najzahtevnijim. Dakle, to poverenje je očigledno premijer uputio ka njemu, a ne ka vama koji na ovakav način kritikujete čitav taj proces.

Da bismo govorili o istini, o privatizaciji, mislim da biste bili mnogo ubedljiviji da niste govorili o stranci bivšeg režima. U jednom trenutku vam se otelo – stranke bivšeg režima. Da, tu biste bili u pravu, jer su stranke bivšeg režima i one stranke iz devedesete godine pa nadalje, pa je jedan od ministara za privatizaciju bio i Beko, pa je jedna od ministarki za privatizaciju bila Jorgovanka Tabaković, to ste zaboravili, pa su neki od ministara bili i Mlađan Dinkić i imali proces privatizacije u kojem su, pošto se pozivate na EU, jedne od ključnih privatizacija, pljačkaških, kako ih zovete, ili sumnjivih privatizacija, jer ja neću nikoga unapred optuživati, onih pomenutih 24 privatizacija u vreme Vlade Vojislava Koštunice. Nigde tu nije bilo DS kao bivšeg režima, jer među te 24 privatizacije pominje se samo „Sartid“ u vreme 2003. godine. Sve ostalo je bilo u Vladi Vojislava Koštunice u koaliciji sa G17, manjinski podržanom od SPS.

Vreme. Zahvaljujem.

Gospodine Atlagiću, nemate pravo na repliku, niste pomenuti.

Gospodine Babiću, vi imate pravo na repliku.

(Goran Ćirić, s mesta: Zašto ima pravo na repliku? Nije pomenut.)

Nije on, ali on je takođe šef poslaničke grupe.

(Goran Ćirić, s mesta: A koga sam pomenuo? Nisam pomenuo SNS, nisam pomenuo nikoga.)

Ako mislite da niste, isto kao što ste vi dobili pravo na repliku, isto pravo ima i šef poslaničke grupe SNS. Izvolite.

Zahvaljujem se, gospodine predsedavajući.

Sada smo čuli jednu zanimljivu konstataciju da je Božidar Đelić vlasnik Lazard-a. Vlada RS nije angažovala Lazard, već je angažovala, po rečima prethodnog govornika, Božidara Đelića. To samo potvrđuje u potpunosti ono što je izrekao gospodin Marko Atlagić o silnim milionima u tetkinom kauču, o silnim stvarima iznetim i zarađenim tokom ministrovanja i tokom vremena kada je za Vladu RS radio za skromnu platu od stotinak hiljada dinara. Ukoliko je po rečima prethodnog govornika, on angažovan, gospodin Đelić angažovan za privatizacionog savetnika prilikom prodaje Telekom-a, onda je to u redu. Evo sada smo čuli da je gospodin Đelić vlasnik Lazard-a.

Međutim, ono drugo što može da zabrine, ne mene, što bi trebalo da zabrine prethodnog govornika jeste jedna tendencija - zašto niko neće sa njima? Zašto niko neće sa njima? Zato što kada sa nekim dele vlast, onda je to u redu, onda su najbolji prijatelji, onda izjednačavaju žrtve, onda se mire, onda igraju basket, onda su najbolji prijatelji i sa kolegama ovde u sali i sa onima koji više nisu u parlamentu. Od onog trenutka kada im više ne trebaju, oni postaju najgori neprijatelji, pa ne možete se stideti vremena saradnje sa G17, sa URS-om, vreme pomirenja sa SPS-om i onda kada su vam trebali da formirate Vladu i onda kada su vam pomogli da formirate Vladu, izjednačili ste žrtve, a sada ne propuštate priliku da ih posetite na devedesete godine. Zašto ih 2008. niste podsetili na devedesete? Zašto ranije, kada su vam davali manjinsku podršku u nekim vladama, niste spominjali te devedesete? Ne, niste zato što su vam bili potrebni.

Zahvaljujem, gospodine Babiću.

Reč ima narodni poslanik Nevenka Milošević, kao poslednji prijavljeni diskutant.

Izvolite, gospođo Milošević.

Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.

Poštovani ministri sa saradnicima, drage kolege, dame i gospodo narodni poslanici, čast mi je da u ove ponoćne sate mogu da vam se obratim.

Set zakona iz, rekla bih, tri važne oblasti za razvoj Republike Srbije, a to su privreda, finansije i nauka. Krenuću, veoma kratko, od Predloga zakona o zadrugama, jer je to jedan novi zakon i zaista to jeste nova vest, dobra vest za naše građane, pre svega za poljoprivredne proizvođače.

Dolazim iz opštine Ivanjica, gde je duga tradicija zadrugarstva. U poslednjem periodu zadrugarstvo je izuzetno urušeno. Imali smo dobru zadrugu, ivanjičku zadrugu. Danas ona, iako ima hektare i šuma i zemljišta, prosto ne radi onako kakve su želje poljoprivrednih proizvođača bile. Oni ulažu svu nadu da će ovaj zakon doneti rešenja i mi verujemo u to.

Da pohvalim i grupu entuzijasta iz moje opštine, iz dva sela, recimo, Međurečje i Prilike, koji su osnovali zadrugu i u ovim dosadašnjim uslovima, kada smo imali važeća dva zakona za koje smo čuli da su stvarali određenu i veliku konfuziju u funkcionisanju zadrugarstva, gde smo imali u stvari jedan pravni dualizam… Sve te negativne posledice lošeg funkcionisanja zadrugarstva imale su odraz, pre svega, na razvoj poljoprivrede, pre svega malih i srednjih poljoprivrednih gazdinstava, a i na sveobuhvatan razvoj sela gde je dolazilo do velikih iseljavanja, migracija stanovništva.

Ovim zakonom, naravno, mnogo toga će se rešiti. Ovaj zakon je rezultat temeljne javne rasprave i mnoge sugestije i predlozi su upravo i usvojeni i deo su ovog zakona. On ima, naravno, prioritetan i privredni aspekt, ali i socijalni aspekt. Na ovaj način ćemo imati pojednostavljene procedure, jedan jednostavan zakon koji je svima razumljiv.

Ono što je plod rasprave i na šta su građani prosto ukazivali i što je sastavni deo ovog zakona jeste da se uvodi, recimo, i zadružna revizija, jer bilo je mnogo zloupotreba koje jesu evidentirane, a sada imamo i sankcije koje će uslediti za nesavesno poslovanje.

Sigurno je da je ovaj predlog zakona u najboljem interesu naših građana, pre svega poljoprivrednih proizvođača i sigurno ćemo ga u Danu za glasanje i podržati. Sutra već imamo dalju raspravu o poljoprivrednim zakonima, a to su Zakon o poljoprivrednom zemljištu i zaštiti zemljišta, pa ja ne bih dalje pričala, jer već smo čuli dosta o ovom zakonu.

Samo kratko želim svoju pažnju da usmerim na izmenu i dopunu Zakona o naučno istraživačkoj delatnosti. Još jednom se pohvale, gospodine ministre. Mi smo i na Odboru za obrazovanje, nauku, govorili o ovom zakonu, ali ja bih želela da izrazim svoj stav da, bez obzira na ove dopune, izmene zakona, nama treba jedan nov zakon koji bi trebao da ima za zadatak da promeni finansiranje naših naučno istraživačkih radnika, da se oni ne finansiraju samo po projektu, već da to bude na neki način institucionalno rešeno. Mislim da je to osnovni problem koji ćemo rešiti novim zakonom.

Međutim, ove izmene i dopune Zakona o naučno istraživačkoj delatnosti, naravno, otklanjaju mnoge nedostatke, i ono na šta su naučnici iskazivali, a kojih je samo 13.000 u Srbiji, jeste to da njima nedostaju ta osnovna materijalna sredstva. Novina ovog zakona jeste i u tom pogledu. Kod projekata najmanje 20% sredstava će se upravo izdvajati za materijalna sredstva, čime će se svakako ovaj problem prevazići.

Čuli smo i druge novine. Ja se neću ponavljati. Imaćemo priliku da pričamo o amandmanima u raspravi u pojedinostima.

Na kraju, da zaključim, smatram da su svi ovi predlozi zakona u najboljem interesu naših građana, u najboljem interesu Republike Srbije i ja ću ih svakako zajedno sa poslanicima SNS i podržati.

Zahvaljujem, gospođo Milošević.

Pošto na listama poslaničkih grupa više nema prijavljenih za reč, pre zaključivanja zajedničkog načelnog i jedinstvenog pretresa, pitam da li žele reč predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa ili još neko ko nije iskoristio svoje pravo iz člana 96. Poslovnika?

Reč ima narodni poslanik Goran Ćirić.

Izvolite.

Iz ove večerašnje maratonske rasprave, mislim da su se nametnule neke teme, puno je zakona i mogli smo da budemo efikasniji da je bilo više spremnosti da slušamo jedni druge i da damo priliku argumentima.

Mislim da se nametnulo jedno važno pitanje. To je pitanje odgovornosti za izgovorenu reč, za obećanje, za političko obećanje. Jedna od tema koja se pominjala i koja nije ostala očigledno dovoljno razjašnjena, pošto osećam nervozu i napad na koleginicu Vesnu Marjanović, kada je govorila o tome, ništa strašno nije rekla i ja ću pročitati nešto što će razjasniti verovatno ovaj zakon koji večeras usvajamo.

Izjava Aleksandra Vučića od 24. maja 2013. godine – „TV pretplata, kao što sam obećao građanima Srbije biće ukinuta, jer ne pripadam onom tipu ljudi koji je 12 godina obmanjivao građane Srbije i bavio se samo marketinškim trikovima. To je naša obaveza od koje nećemo odustati“. Napisao je juče Vučić na Fejsbuku. To je vest koja može da se proveri i mogu je proveriti svi građani Srbije.

Danas smo svedoci kako se drži ta reč. Danas ćemo verovatno usvojiti zakon koji će pokazati kako se drži do ove reči.

Druga stvar, puno je prisutno u javnosti razgovor o tome da li poljoprivredno zemljište može da se proda strancima ili ne. Ja sam primetio kod vas, gospodine predsedavajući, da ste odobravali kada sam govorio u prilog tog argumenta, da član koji kaže u Predlogu zakona o privatizaciji na član 4. predloga koji se odnosi na član 12. zakona kaže – kupac u smislu odredaba ovog zakona može biti domaće ili strano pravno lice ili fizičko lice. Samo domaće pravno ili fizičko lice može biti kupac poljoprivrednog zemljišta. Dakle, sa ovom poslednjom rečenicom – samo domaće pravno ili fizičko lice može biti kupac poljoprivrednog zemljišta, kao da šaljemo poruku svim domaćim poljoprivrednicima da će samo oni imati prava na kupovinu zemljišta, međutim očigledno je da i strano fizičko i strano pravno lice može biti vlasnik domaćeg pravnog lica, a samim tim i vlasnik tog zemljišta.

Mislim da je važno reći tu istinu i mislim da je važno razobličiti način i biti mnogo jasniji u tim porukama i držati se tih poruka. Nešto što je i sam ministar Vujoviću prihvatio kao dobru primedbu, ja poštujem njegovu iskrenost i jasan stav, dakle da nema idealnog zakona i nema potpune pravednosti, a posebno kada se radi ovde o Zakonu o preuzimanju obaveza javnog preduzeća „Srbijagas“ Novi Sad prema privrednom društvu NIS i pretvaranju tih obaveza u javni dug Republike Srbije.

Gospodin ministar je postavio pitanje – pa dobro, evo, imamo taj dug, ostvaren je u periodu do 2013. godine, a opet ćemo se podsetiti mi imamo aktuelno rukovodstvo i iz tog perioda i danas. Očigledno da ste poštovali rad tog rukovodstva i da treba da stanete iza i tih odluka i tih poteza i danas. Dakle, teško je sada spočitavati nekom bivšem režimu jer su to ljudi koji danas sede u poslaničkim klupama i nose odgovornost za taj sistem.

Ali, ono što je trebalo uraditi i ono na čemu ja insistiram i voleo bih da dobijem odgovor, ne sumnjam da ću ga dobiti, a to je da je u ovom trenutku zaista važno sagledati ukupne obaveze „Srbijagasa“ i pregled investicionih ulaganja u tom periodu, posebno pregled dužnika i poverilaca, jer ako pratite, a verujem da pratite, informacije pre samo nekih četiri do pet meseci generalni direktor „Srbijagasa“ je izjavio da su potraživanja „Srbijagasa“ veća od dugovanja i da su veća za nekih 300 do 400 miliona. To je izjavio tamo negde sredinom godine. Trista do četristo miliona veća od dugovanja. Najveća dugovanja se pominju upravo prema NIS-u. Još tada 220 miliona, čuli smo da su otpisane neke kamate, pa verovatno došli do 200 miliona.

Vreme.