Zahvaljujem, gospodine ministre.
Reč ima ovlašćeni predstavnik SPS, narodni poslanik, Neđo Jovanović.
Izvolite, gospodine Jovanoviću.

Zahvaljujem se, predsedavajući.
Uvaženi ministre, poštovane kolege narodni poslanici, nesumnjivo je da se oko jedne činjenice danas moramo složiti, jer je u tom pravcu usmereno i javno mnjenje, a to je da danas raspravljamo o jednoj od izuzetno značajnih tema koje se vezuju za pravosuđe, prevashodno za javnotužilačke funkcije.
Nije sporno da, kada već govorimo o toj temi koja je jako značajna, istaknem ono što je u ovoj proceduri izbora kandidata za nosioca javnotužilačkih funkcija veoma značajno, a to je da se ovaj put taj izbor vrši potpuno transparentno, da je ovaj put Državno veće tužilaca, u jednom dugom vremenskom periodu, istrajavalo da utvrdi sve ono što podrazumeva, ne samo poštovanje obaveznih kriterijuma, već iznalaženje svega drugog što može da kandiduje one koji su se pojavili pred Državnim većem tužilaca, kao potencijalni nosioci javnotužilačkih funkcija i gde je ocenjeno na našu veliku sreću da svi oni predlozi koji su otišli ka Vladi predstavljaju predloge koji su u potpunosti ispunili kriterijume. To je nešto što treba podržati.
Međutim, danas se vrlo malo čulo o nečemu što je jako značajno, kada su u pitanju dve najodgovornije institucije u okviru ustrojstva javnog tužilaštva u Republici Srbiji, a to je činjenica, naravno da vi znate o čemu se radi, uvaženi ministre, da je upravo Hag, kao tribunal, prvi predmet, od svih predmeta koji su procesuirani pred Hagom, ustupio našem Tužilaštvu za borbu protiv ratnih zločina, a to su ratni zločini počinjeni na teritoriji opštine Zvornik.
Zašto o ovome govorim? Zbog toga što je upravo ovo tužilaštvo, Tužilaštvo za ratne zločine krenulo profesionalno, hrabro i odgovorno u rasvetljavanje svih krivičnih dela, ratnih zločina, bez obzira gde su počinjeni, da li na teritoriji BiH, Kosova, Krajine, na kraju krajeva, i Srbije.
Ja moram da podsetim da je upravo doskorašnji sastav tužilaca u Tužilaštvu za ratne zločine uspeo da se izbori i da danas imamo za posledicu da je preko deset lica, koji su počinili teške razne zločine na teritoriji opštine Zvornik u Republici Srpskoj, ne samo procesuirano, nego i pravnosnažno osuđeno.
Mi imamo jednog, bez namere da favorizujem ostale kandidate, od kandidata kojeg je Vlada Republike Srbije navela u predlogu o kome ćemo mi, ne samo raspravljati, već raspravljamo, već i glasati, a to je trenutni zamenik tužioca za ratne zločine Milan Petrović.
Ono što, takođe, treba pohvaliti jeste da je i ovo tužilaštvo procesuiralo ratne zločine koji se vezuju za dva neviđena zločina nad pripadnicima bivše JNA, a to je Dobrovoljačka ulica i, nažalost, tragičan pokušaj evakuacije vojnika iz Tuzle. Tragičan u meri u kojoj će ostati u istoriji upisan kao jedan od najtragičnijih zločina.
Samim ovim značajem svega ovoga što je Tužilaštvo za ratne zločine činilo ukazuje se na to da u tom tužilaštvu moraju raditi oni koji su najrespektabilniji, najstručniji u svakom pogledu, oni koji ovaj posao mogu da nose i profesionalno i na bilo koji drugi način.
Isto ovo, u pogledu značaja, u pogledu važnosti, se odnosi i na Tužilaštvo za organizovani kriminal. Mi imamo u zadnje vreme procesuirane predmete u kojima se posle niza godina, decenijski, otvaraju postupci, podižu optužnice, prethodno sprovodi kvalitetna javna tužilačka istraga, kao što je predmet Šarića, kao što je predmet Ćuruvije, sada Stambolića.
Zbog svega ovoga što sam sada istakao, nesporno je da se u daljem razvoju tužilaštva mora voditi računa o onome što mi danas imamo kao obavezu, a to je da budemo taj katalizator, da budemo cenzor kandidata za nosioce javnotužilačkih funkcija i da ocenimo koji su to kandidati najbolji od onih koji su predloženi.
Nesumnjivo je da će poslanička grupa SPS podržati ovaj predlog koji se odnosi na kandidate koji su pojedinačno predloženi za nosioce javnotužilačkih funkcija na nivou osnovnih tužilaštava i viših tužilaštava.
Što se tiče ova dva veoma odgovorna mesta, kada su u pitanju javnotužilačke funkcije, a to su mesta u Tužilaštvu za ratne zločine i Tužilaštvu za organizovani kriminal, mislim da svi kandidati nesumnjivo svojim radom zaslužuju da budu na tom mestu.
Ono što, bez obzira što je ministar izašao, mi treba ovde da znamo jeste činjenica da su tužiocima omogućene procesne pretpostavke da svoj posao obavljaju na najkvalitetniji i najefikasniji način. Mi smo izmenama Zakonika o krivičnom postupku, pa i Krivičnog zakona doprineli da se javnotužilačke istrage sprovode efikasno, da se uvođenjem novih instituta postiže brže rešavanje predmeta, a ti procesno-pravni instituti su rešenje o odlaganju krivičnog gonjenja, odnosno oportunitet i Sporazum o priznanju krivice.
Međutim ono na šta moram da skrenem pažnju jeste nešto što se u praksi dešava, a bojim se da ne sme da postane pravilo, a to je prekomerno zaključenje sporazuma o priznanju krivice, a možda čak i u situacijama u kojima sporazum o zaključenju, odnosno zaključenje sporazuma o priznanju krivice, dovodi u sumnju da li će uopšte krivični postupak u svojoj posledici ostvariti onu svoju svrhu, jer, sporazum o priznanju krivice podrazumeva krivičnu odgovornost, izricanja adekvatne krivične sankcije u okviru sporazuma.
Ako se ta sankcija ublažava, da li se na taj način postiže svrha kažnjavanja, kako sa stanovišta generalne, tako i sa stanovišta specijalne prevencije, a i da ne govorim o onom tzv. represivnom delu koji se vezuje za krivičnu sankciju i njenu posledicu.
Prema tome, šta se očekuje od javnih tužilaca koje ćemo mi danas da izaberemo? Očekuje se efikasan rad, očekuje se da oni ne vode političke progone, očekuje se njihova apsolutna nezavisnost, jedino ne mogu biti nezavisni od zakona, očekuje se da ne dolazi do zastarevanja krivičnih predmeta gde se njihovim ne činjenjem doprinosi zastarelosti i zbog toga obustavljanju krivičnog postupka, jer kod zastarelosti imamo odbijajuće a ne oslobađajuće presude, što nije dobro i što ruši ugleda pravosudnom sistemu.
Očekuje se od javnih tužilaca da, kroz javno tužilačku istragu i dalje procesuiraju sve i one koji su počinili krivična dela sa visokim stepenom društvene opasnosti, tako i one gde je taj stepen društvene opasnosti znatno manji. Očekuje se da primene procesno pravnih instituta oportuniteta i sporazuma o priznanju krivice budu adekvatne. Ali istovremeno i pravične. Da niko ne bude privilegovan, da se ne otvaraju vrata, blago rečeno, anarhiji u smislu da će i učinioci krivičnih dela koji su nesumnjivo počinili krivična dela, biti podvedeni pod ove procesno pravne institute neosnovano i na kraju krajeva, ono što je najvažnije, očekuje se da i oni u svom moralnom liku, predstave javno tužilačku funkciju kao respektabilnu.
Mi stalno govorimo o dve kategorije vrednovanja rada nosilaca javno tužilačke funkcije. Jedna kategorija je stručnost i osposobljenost, druga kategorija je dostojnost. O ovoj drugoj kategoriji, osim onoga do čega se može doći, a to je izvod iz kaznene evidencije, uvid u činjenice da li je kandidat krivično gonjen, procesuiran, da li je disciplinski kažnjavan ili ne, nemam uvid u neke druge parametre, zbog čega smo mi ovde danas, zbog čega građani koji su nas ovde izabrali imaju pravo da nam predoče da li bilo ko od kandidata, u pravcu dostojnosti, ima bilo kakvu mrlju, ima bilo kakvu manjkavost, bilo šta što ga diskredituje da bude nosilac javnotužilačke funkcije.
Na sreću, ja danas vidim da apsolutno niko u tom pravcu nije imao primedbe niti ima razloga da ima bilo kakvu primedbu na bilo kog od kandidata koji se nalazi na spisku kandidata o kojima mi raspravljamo. Zbog svega toga, ja ću ponoviti, da ćemo u Danu ili u terminu za glasanje, podržati Predlog Vlade za izbor nosilaca javnotužilačke funkcije, jer je on u svakom slučaju iznedrio nešto što je kvalitetno i ono što mora da se primeti, da je politička hipokrizija, pozivanje na navodne moguće kritike Venecijanske komisije prema pravosuđu, kad znamo da je upravo ta ista Venecijanska komisija iznela ne male, nego jako ozbiljne kritike 2009. i 2010. godine, prilikom izbora nosilaca pravosudnih funkcija. Ja vam se zahvaljujem.

Zahvaljujem gospodine Jovanoviću.
Reč ima narodni poslanik Petar Petrović, kao ovlašćeni predstavnik poslaničke grepe. Izvolite gospodine Petroviću.

Gospodine potpredsedniče, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, ja ću sada govoriti u ime Poslaničke grupe Jedinstvene Srbije i odmah na početku da kažem da ćemo u Danu za glasanje podržati predloge koje je Vlada RS poslala kada su u pitanju izbor nosilaca javnotužilačkih funkcija u višim tužilaštvima u Srbiji i u osnovnim tužilaštvima u Srbiji, a kada su u pitanju izbor tužioca za organizovani kriminal i izbor tužilaca za ratne zločine, o tome ćemo se opredeliti  i odlučiti pred glasanje.
Ono što želim na početku da kažem, dame i gospodo poslanici, gospodine ministre, a to je da moja diskusija će ići u dva pravca. Prvo, moramo da razlučimo da li je prilikom predlaganja ovih kandidata za nosioce javnotužilačkih funkcija poštovani pozitivni propisi u Republici Srbiji koji regulišu ovu materiju. Na prvom mestu Ustav RS, na drugom mestu je Zakon o javnom tužilaštvu.
Mogu odgovorno da kažem da i u jednom i u drugom slučaju su poštovani važeći pravni akti koji regulišu ovu oblast. Jasno je u Ustavu rečeno ko je ovlašćeni predlagač za izbor tužilaca u Srbiji, to ponavlja i Zakon o javnom tužilaštvu, i tu mislim da diskusije i dilema nema. Sve dok se ne promene ovi akti, ovi propisi, mi moramo da ih poštujemo, inače bismo kršili te propise i onda bismo došli pod udar ocene ustavnosti naših odluka i izboru pred nadležnim Ustavnim sudom.
Dakle, svi oni koji kažu da ovi izbori imaju određene manjkavosti, mislim da greše. Vrlo često se u poslednje vreme, a čuo sam danas i na ovoj raspravi od strane nekih uvaženih kolega, pominju neke rang liste itd. S obzirom na to da sam učestovao u radu Državnog veća tužilaca, tačno je da je komisija koja je obavljala razgovore pravila neku svoju rang listu, ali istovremeno odgovorno tvrdim da od strane DVT-a ili Državnog veća tužilaca, rang lista sa bodovima nije otišla u Vladu neto je otišao spisak kandidata koji ispunjavaju uslove da budu predloženi za neku od javno tužilačkih funkcija u Republici Srbiji, i to treba da bude znano i to treba da bude svima jasno.
Vrlo često se ovde čula jedna reč i iza nje se želelo da se sakrije nešto što se radilo ranije, a to je nezavisnost tužilaštva, nezavisnost sudstva. Hajde da posmatramo to s druge strane. U čemu je to tužilaštvo zavisno od drugih organa vlasti, pa ako hoćete, u čemu je to i Državno veće tužilaca zavisno od predstavnika koji učestvuju u radu Državnog veća tužilaca, a nisu tužioci? Ministar, predsednik Odbora nadležnog u Narodnoj skupštini Republike Srbije, profesor Pravnog fakulteta itd. da ne nabrajam većinu u tom organu, kao i većinu u VSS, imaju tužioci, odnosno sudije i oni su jednostavno nezavisni ako hoće da donesu odluku. Uvek mogu da donesu odluku bez obzira kako glasao i ministar ili predstavnik Narodne skupštine, predstavnik profesura sa pravnih fakulteta itd.
To što priča i što piše, to ne sporim, Venecijanska komisija, samo bih voleo da isto to pišu kada su u pitanju neke članice, osnivači EU u kojima se tužioci biraju od strane il predsednika Republike, ili ministra ili na neki drugi način a ne bira ih direktno profesija, odnosno tužioci u tim zemljama. To je isti slučaj i kada je u pitanju sudija. Nemojte da mi u Srbiji budemo sada neki pokusni kunići i da sve ono što vi u vašim zemljama ne radite, hajde da se prvo proba u Srbiji, pa ako ne valja, nije važno, to je Srbija pogrešila, ako je dobro mi ćemo to da prihvatimo. Dosta je Srbija bila poligon za probe, sada je po Ustavu Republike Srbije ovako. Dok se Ustav ne promeni mi ćemo poštovati Ustav i ono što proizilazi iz Ustava.
Kada su u pitanju kandidati koji su predloženi za nosioce javnih tužilačkih funkcija i Državno veće tužilaca i naročito Vlada kao ovlašćeni predlagač je cenilo dosadašnji rad kandidata koji su se kandidovali i na taj način ispoljili i svoju želju da budu izabrani za javne tužioce u osnovnim tužilaštvima i u višim tužilaštvima, kao i u Tužilaštvu za ratne zločine i u Tužilaštvu za organizovani kriminal.
Ceneći njihov dosadašnji rad, njihovu stručnost, njihovu opredeljenost na zaštitu ustavnog poretka, zakonitosti imovine i svega onoga što treba da rade javni tužioci, došli smo i dobili smo određene predloge o kojima će Narodna skupština u Danu za glasanje da se izjasni.
Ono što mene posebno raduje, moram tako da kažem, jeste da je iz dosadašnjih diskusije niko od učesnika nije osporio ili bar ja nisam čuo da je osporen bilo koji kandidat koji je predložen za nosioca javnotužilačkih funkcija. Ako neko ima saznanja da neko od kandidata iz ovih ili onih razloga ne ispunjava određene uslove da bude izabran, treba javno reći.
Ovde su kandidati koji po oceni poslaničkog kluba JS u potpunosti zadovoljavaju sve kriterijume, ne samo one formalne, nego i moralne i stručne, da budu izabrani od strane ove Narodne skupštine na mesta za koja ih je predložila Vlada.
Iz tog razloga, da ne bih ponavljao ono što je već rečeno, poslanička grupa, odnosno poslanički klub JS će u Danu za glasanje glasati za predloge koje je Vlada Republike Srbije usmerila, odnosno uputila Narodnoj skupštini Republike Srbije. Hvala.

Zahvaljujem, gospodine Petroviću.
Reč ima ministar Nikola Selaković. Izvolite.

Zahvaljujem, uvaženi potpredsedniče.
Dame i gospodo narodni poslanici, vrlo kratko. Želim jednu stvar da razjasnim, jer kolega Petrović se na jedan izuzetno dobar način izražavao o tome, ali za građane je dobro da to znaju, naročito oni koji prate ovu sednicu Narodne skupštine.
Ključni činilac za uspostavljanje pune vladavine prava jeste nezavisno sudstvo. I ova Vlada će u svojoj politici predlaganja propisa Narodnoj skupštini činiti sve što je moguće da se nezavisnost sudstva jača.
Kada je u pitanju javnotužilačka organizacija, zašto je ona samostalna, a ne nezavisna? Zato što javno tužilaštvo u svemu onome što radi ne može čoveku da ugrozi prava i slobode bez odluke suda. I tužilaštvo kada predloži pritvor, ono ne odlučuje o pritvoru. O tome odlučuje sud. I iz tog razloga, javno tužilaštvo na onaj način na koji je nezavisan sud, ne sme da bude nezavisno, jer može vrlo lako da postane otuđeno. Suština uloge Narodne skupštine ovde i Vlade kao predlagača jeste upravo uspostavljanje onog kontrolnog mehanizma o kojem je kolega Martinović govorio.
Dakle, sve što tužilaštvo radi, pre ili kasnije, dolazi na ocenu suda. Kao što sam rekao, zna se ko donosi i ko sprovodi politiku krivičnog gonjenja. Ja sam uveren da ćemo i kada budemo došli pred Narodnu skupštinu sa Predlogom zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika u delu krivičnih dela protiv privrede, naročito koruptivnih krivičnih dela, novim zakonom o nadležnosti organizaciji državnih organa u borbi protiv organizovanog kriminala i korupcije, zakonom o poreklu imovine na kojem radimo, da ćemo tada biti u prilici da pred narodne poslanike iznesemo jedan predlog deklaracije koji će potvrditi političku rešenost da se Srbija izbori sa organizovanim kriminalom i korupcijom. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, gospodine ministre.
Poštovani narodni poslanici, saglasno članu 27. i članu 87. stavovi 2. i 3. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da će Narodna skupština danas raditi i posle 18 časova zbog potrebe da Narodna skupština što pre donese akta iz dnevnog reda ove sednice.
Prelazimo na redosled narodnih poslanika prema prijavama za reč.
Reč ima narodni poslanik Novica Tončev. Nije u sali.
Reč ima narodni poslanik Zoran Živković. Izvolite.

Izbor tužilaca je politička odluka i tu nema nikakve sumnje. Ja mislim da je dobro da bude jasno da se u parlamentu donose političke odluke, da je tužilaštvo deo, ja bih slobodno rekao, vrlo blizak ili možda čak i sastavni deo izvršne vlasti, da tužilaštvo ima važnu ulogu u utemeljenju vladavine prava, borbi protiv kriminala.
Ne bi mi smetalo da u našem Ustavu ministar postavlja tužioce ili predsednik Vlade ili Vlada, ali to treba da predstavlja i preuzimanje odgovornosti za stanje u toj oblasti, za pojedinačan rad svakog tužioca, zamenika na svim nivoima i na opštu sliku i opšte rezultate koji su posledica njihovog rada.
Ono što se često provlači ovde kao opravdanje aktuelne vlasti to je da je bila jedna loša reforma pravosuđa 2009. godine i to je nesumnjivo i o tome nema priče, tako da stalno pozivanje na neku lošu prošlost neće doprineti da nam budućnosti bude bolja.
Ono što je problem sa ovim izborom koji imamo danas je nedoslednost. Imamo za nekoliko desetina tužioca u osnovnim tužilaštvima i višim konkretne pojedinačne predloge za svako mesto i ja mislim da je to jako dobro i dobro je da Vlada time što predlaže po jednog kandidata preuzima odgovornost. Naravno da će skupštinska većina glasati onako kako dobije političku poruku, savet, pritisak ili kako god hoćete to da merite ili da zovete iz Vlade i tu nema nikakve sumnje i to je potpuno ok. Naravno, ne treba da prođe bilo ko ko je u sukobu sa zakonom, ko je nedostojan, to je sve jasno.
A sad o 10 kandidata, koga je Vlada izabrala za mesto tužioca u ovom ili onom mestu, to je potpuno nevažno, ministar, Vlada, vlast aktuelna preuzima odgovornost za njihov rad i meni je to potpuno u redu.
Ono što je nedoslednost to je za dva najvažnija tužilaštva nemamo odluku Vlade, niti Veća tužilaca ko su kandidati, ko je kandidat, nego imamo četiri kandidata za Tužioca za organizovani kriminal i pet kandidata za Tužioca za ratne zločine. Meni ni tehnički nije jasno kako ćemo glasati, ali to je manje važno.
Važno je to da je tu Vlada pobegla od odgovornosti. Trebala je da vrati Državnom veću tužilaca, ako je od tog veća dobila pet kandidata i četiri kandidata, da vrati da traži jednog, eventualno dva pa da se mi opredeljujemo, pre svega Vlada, ali i mi ovde zato što je to ustavno rešenje i tu nema nikakve sumnje, nema sumnje da mi radimo po zakonu, ali to nije neki poseban kvalitet, sve što radimo treba da bude po zakonu, to nije ništa posebno.
Mislim da je tu Vlada pobegla od odgovornosti bez obzira što recimo na listi kandidata za Tužioca za ratne zločine mogu da prepoznam bar tri dobra kandidata, tri odlična kandidata, što na listi kandidata za Tužioca za borbu protiv organizovanog kriminala takođe ima dobrih kandidata, ali pitanje je iza koga stoji izvršna vlast i na koji način preuzima odgovornost za njihov rad.
Imamo naravno i neke druge slučajeve, odnosno neke sumnje. Samo ću da pročitam, bez da donosim ja kvalifikaciju da sudim ili komentarišem.
Ali, od kandidata Aleksandra Petrovića, koji je bio kandidat za tužioca Višeg javnog tužilaštva u Kragujevcu, na 30 strana sam dobio sa potpisom njegovim, nije to nikakva tajna dostava, njegove primedbe na rad komisije, kragujevačke, gde piše da je u komisiji, recimo, rođak kandidata, brat od strica kandidata koji je izabran, koji je predložen, da je to neki poslodavac kandidata, da je neki dužnik kandidata.
Mislim, da bi bilo dobro da zbog javnosti i zbog same važnosti te funkcije koju će neko da obavlja u Kragujevcu dobijemo do kraja rasprave i izjašnjenje ministra šta on misli o ovim primedbama, a ako ih nema, ja mogu da vam ih dostavim sad ministre.

Zahvaljujem gospodine Živkoviću.
Reč ima ministar Nikola Selaković.

Zahvaljujem.
Uvaženi predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, pažljivo sam pratio svog prethodnika, a mislim i da znam o čemu se radi kada govori o jednom od kandidata za mesto višeg javnog tužioca u Kragujevcu i sam imam tekst prigovora pred sobom koji je on podneo. Pažljivo sam pročitao svaki prigovor koji je Državno veće inače iz proceduralnih razloga odbilo, odbilo sve prigovore, ne postoji ni jedan usvojen.
Ono što moram da primetim zaista, to je, prvo način na koji se obraća potpisnik tog prigovora, on je ispod svakog nivoa dostojnosti čoveka koji je prethodnih šest godina bio tužilac u Kragujevcu. Ko s kim zajedno živi, ko šta radi, ko se sa kim viđa i ko je u nekom šestom, osmom ili devetom stepenu srodstva, znate, ovde je otprilike pisano na takav način, ja to mogu da dam svakome da pogleda…
(Zoran Živković, s mesta: Samo želim vaše izjašnjenje.)
Ja sam svoje izjašnjenje rekao, služiti se isključivo argumentom „ad personom“, znači, nekoga lično diskvalifikovati zato što mi se ne dopada nije profesionalno. Ja se neću lično izjašnjavati o načinu na koji je pomenuti gospodin obavljao svoj posao. Znam da u radu Višeg javnog tužilaštva u Kragujevcu postoje veliki problemi, da ti problemi traju godinama i mogu reći da sam uveren da ćemo u tom tužilaštvu eventualnim usvajanjem predloga za novog višeg javnog tužioca u Kragujevcu kvalitativno unaprediti funkcionisanje javnotužilačke organizacije. Imam kraj sebe sve prigovore koji su podneti i ako vas bilo šta interesuje mogu zaista to da stavim na uvid i vama i javnosti.
O nekim stvarima zaista ne znam kako se izjasniti. Ovo što ste tražili neko moje izjašnjenje, jer ne želim da trošim vaše vreme da čitam šta je ovde sve napisano, ali otprilike znate to izgleda kao kada neko traži uzrok za neki svoj problem u svima drugima samo ne u sebi. Mislim da je kandidat koji je predložen za to više javno tužilaštvo izuzetno kvalitetan kandidat, čak i za tog kandidata moram da vam kažem da su kolale raznorazne političke priče koje su ga vezivale za prethodne stranke na vlasti. Iskreno da vam kažem, to me nije interesovalo, on važi za profesionalca u svom poslu i to nedvosmisleno kažu i ljudi koji su sličnih političkih pogleda meni i potpuno različitih političkih pogleda od toga.
Znači, nama su ovde potrebni profesionalci koji će raditi u skladu sa Ustavom i zakonima Republike Srbije. Uveren sam da ćemo ovde napraviti napredak u odnosu na stanje koje postoji još uvek ili koje je bilo nekada. I sa jednom stvari se slažem koju ste rekli potpuno, slažem se sa tim da treba preuzeti odgovornost kada je reč o onoj paraleli, veštoj govorničkoj koju ste vi napravili pa rekavši da je ovde Vlada pobegla od odgovornosti. Na odboru smo razgovarali o tome i sećate se da sam vam tada replicirao rekavši – ne, mislim da ovde Vlada želi da podeli odgovornost.
Znate, kao što može nekoga da izabere od predloženih kandidata Narodna skupština može i da ne izabere, ali ono što ste ovde u pravu, postoji niz dobrih ili odličnih kandidata za određene organe i ne bih zaista više imao ništa da dodam ili oduzmem. Zahvaljujem.