Hvala, da ne širimo priču.

Dakle, član 108. Ja nisam htela da se mešam u to, ali odloženih prenosa je bilo u zadnjih deset godina koliko hoćete. Tako da to ništa nije novo, ali opet razumem da neko misli da je to lajt motiv koji treba da posmatra, u ostalom građani Srbije kada budu gledali neće znati o čemu se radi, zašto neko govori da nema prenosa, kada ima prenosa.

Pa, da, potpuno nejasno.

Reč ima ministar Vujović. Izvolite.

Hvala lepo, da počnem od poslednje izrečene misli.

Znači, prvo, ponovo sam iznenađen tim da uspevate da potpuno preokrenete suštinu. Suština poslednjeg instrumenta 20% poreza na dobit po odbitku, pročitaću vam šta piše u članu Zakona, samo uvodni paragraf i tačku koju ste vi citirali: „Ukoliko međunarodnim ugovorom o izbegavanju dvostrukog oporezivanja nije drugačije uređeno, porez na dobit po odbitku po stopi od 20% obračunava se i plaća na prihode koje ostvari nerezidentno pravno lice“, znači, ne srpsko, nego nerezidentno pravno lice, „od rezidentnog pravnog lica po osnovu“, pa sada tačka 5) o kojoj danas pričamo: „naknade od usluga koje se pružaju, ili koriste, odnosno koje će biti pružene ili korišćene na teritoriji republike“.

Drugim rečima, ovo je porez u korist građana Srbije koje će platiti viza i drugi pružaoci tih usluga iz Evrope, ali tamo gde postoje sporazumi ovo se ne odnosi. Znači, u Americi, znači u nekim drugim zemljama. Zašto vi štitite tuđa, strana, nerezidentna lica koja će plaćati porez u korist građana Srbije po odbitku, znači to se zadržava, ako ima sporazum onda će moći nešto drugo, meni je potpuno nejasno.

Znači ovo je prihod za Republiku Srbiju, ovo je prihod za budžet Srbije, ovo je prihod za građane Srbije, a ne trošak, kao što ga vi predstavljate. Znači, potpuno je suprotno, ovo je element prihoda koji ne plaćaju građani Srbije i rezidenti Srbije, nego stranci koji u Srbiji, recimo naplaćuju usluge kreditnih kartica.

Mi kažemo od te zarade mi ćemo zadržati 20% ako postoji sporazum, zato sam vam rekao da je ovo prilog u korist sporazuma, jer će onda te firme biti zainteresovane da sa Srbijom imaju sporazum o izbegavanju dvostrukog oporezivanja, a ne ono što ste vi rekli. Znači, sve je potpuno suprotno.

Druga stvar, želeo bih da me uputite kako se dolazi u taj vaš svet u kome možemo da izbegnemo budžet, da uđemo u privredno finansiranje, da izbegnemo finansijske obaveze. Ovde sada predlažete da 200 miliona koje smo dužni od pre, predlažete da ne platimo, molim vas objasnite mi kako je to moguće? Ja ću oberučke da prihvatim vaš savet, a da pri tome ne urušimo poziciju ove zemlje, sve što smo do sada radili, da urušimo snabdevanje Srbije prirodnim gasom, da urušimo sve svoje, ugled u svetu i svemu ostalom, samo mi to objasnite.

Znači to je, što govorite, to je toliko naivno kao da kažem da sa nedelje idemo pravo na petak popodne u još jedan vikend za one koji ne vole da rade. To apsolutno nema nikakve veze sa realnim svetom. Hvala.

Reč ima Suzana Spasojević. Izvolite.

Poštovana predsedavajuća, uvaženi ministri, koleginice i kolege narodni poslanici, ozbiljni zakoni su danas na dnevnom redu, svi su podjednako važni i za privredu i za ekonomski sistem zemlje i za finansijsko funkcionisanje Srbije. Ja ću danas diskutovati o dva predloga zakona, o Predlogu zakon o zadrugama i Predlogu zakona o privrednim komorama.

U Srbiji komorski sistem ima tradiciju dužu od 150 godina i za sve to vreme kroz brojna iskušenja komorski sistem u Srbiji se i menjao i prilagođavao tržišnom privrednom sistemu.

Ono što i znamo i što je neophodno da imamo u vidu, jeste da u srpskoj privredi ima zaista mnogo problema, a privredne komore su upravo te koje su najsposobnije da brzo identifikuju problem i da brzo predlože rešenje tog problema. Pored toga, privredne komore imaju i kapacitet da sprovedu strategiju pružanja određenih oblika podrške poslovanju privrednih subjekata.

Država je dužna da stvori najpovoljniji privredni ambijent za poslovanje, da osluškuje zahteve privrede i da privredi bude na usluzi, a to najbolje može preko privrednih komora koje su svuda u svetu veza između države i između privrednika.

Privrednici preko komore daju smernice Vladi u kom pravcu treba praviti rezove i reforme da bi se unapredio poslovni ambijent, a verujem da ni jedan ozbiljan privrednik u Srbiji od države ne očekuje ništa drugo do stvaranja dobrog poslovnog ambijenta.

Predlog zakona o privrednim komorama o kojem danas i raspravljamo je sasvim novi i moderan Predlog zakona, koji će sigurno otkloniti sve one probleme koji su uočeni u primeni važećeg zakona, a koji će definitivno uticati na dalju transformaciju i reformisanje komorskog sistema u Srbiji. Najbitnije da i ta transformacija i reformisanje komorskog sistema budu u korist privrede jer privredne komore postoje i zbog privrede.

Svakako jedna od najvažnijih novina koja se uvodi ovim zakonom, konstituisanje novog načina organizovanja komora sa obaveznim članstvom, što jeste novina sada što se tiče ovog zakona. Inače, ovakav sistem obaveznog članstva je već postojao i time se uloga komora i u zemlji i prema inostranstvu biće mnogo i ozbiljnija i izraženija u smislu moći, u smislu kvaliteta, uticaja, itd.

Ono što se ovim zakonom afirmiše, a što jeste glavni i najobuhvatniji zadatak komore je da zastupa i da štiti interese privrede i privrednika, što podrazumeva sve one aktivnosti koje su usmerene na kreiranje ambijenta povoljnog za poslovanje, promociju privrede u zemlji i van nje, edukativne aktivnosti i slično, a što opet podrazumeva i aktivnu uključenost svih članova privredne komore u smislu iznošenja stavova, primedbi, sugestija i na taj način tako objedinjeni zahtevi privrede dođu do onih koji kreiraju politiku i onih koji donose odluke. Na taj način privredna komora postaje ozbiljan partner Vladi, što u stvari i jeste cilj.

S obzirom da Privredna komora Srbije jeste institucija sa dugom tradicijom, da u Srbiji ima dovoljno stručnih i dovoljno profesionalnih ljudi i zaista dovoljno stečenog poverenja poslovnih ljudi.

Smatram da će ova institucija i ojačati i zauzeti mesto u privrednom životu koje joj pripada odmah nakon početka primene ovog novog zakona.

Kada je zakon o zadrugama u pitanju, želim da kažem ono što ste i vi, gospodine Sertiću, rekli, da važeći Zakon o zadrugama nikada nije dao prave efekte i da su nam i zadruge i zadrugarstvo u Srbiji izložene problemima različite vrste koji opterećuju poslovanje zadruga, a koji se mogu otkloniti jednim novim savremenim zakonskim okvirom i sprovođenjem reformi u zadružnom sektoru u skladu sa jednom modernom, tržišnom, ekonomskom i finansijskim kretanjima u Evropi i svetu kada je oblast zadrugarstva u pitanju.

Problemi poput nerešenih imovinsko-pravnih odnosa, pravni status imovine zadrugara, zatim, postojanje potrebe harmonizacije domaćeg zakonodavstva sa regulativom EU u oblasti zadruge i zadrugarstva, nepostojanje sistema ili mehanizma za privlačenje kapitala u zadrugu, jedno nedomaćinsko poslovanje do sada, ekonomska kriza, sve su to problemi iz kojih je proizišla potreba da se pristupi reformi zadrugarstva u celosti po uzoru na razvijene zemlje, što bi oživelo značaj zadruga i stvorilo uslove da zadrugarstvo ponovo ostane važan faktor razvoja domaće privrede, kao što je to nekada bilo.

Istorijski gledano, poljoprivredne zadruge su bile prve koje su se proširile u regionu, a i danas su one najvažniji i najbrojniji oblik organizovanja, kada su zadruge u pitanju, od negde oko 4.000 zadruga koliko postoji registrovanih u Srbiji, najveći broj je zemljoradničkih zadruga.

Problem imovinsko-pravnih odnosa, što sam već istakla da je zaista bio problem, biće ovim zakonom rešen i to je ono što je dobro. Međutim, zemljoradničke zadruge ne treba posmatrati samo sa aspekta čime one raspolažu u smislu kapaciteta kada je u pitanju zemljište, mehanizam, nekretnine, već ih treba posmatrati sa stanovišta koliko su te zadruge u mogućnosti da organizuju proizvodnju, da obezbede plasman, jer je to u ovom momentu i ovakvoj situaciji u kakvoj je naša poljoprivreda, za naše poljoprivrednike i najbitnije.

Država, počev od zakona, pa nadalje, mora da preduzme sve da zemljoradničke zadruge ponovo ožive i da budu uključene u sve segmente agrarnog razvoja.

Što se tiče stambenih zadruga, takođe imaju tradiciju u srpskom zadrugarstvu. Imale su u jednom vremenu izrazito prepoznatljivu ulogu u podmirivanju stambenih potreba. Zato i želim da iskomentarišem par odredbi koje se tiču baš stambenih zadruga.

Predlogom zakona predviđeno je da se zadruge osnivaju ulogom zadrugara ili bez uloga, izdržavaju se članarinom i s obzirom na to da stambene zadruge i omladinske zadruge i potošačke zadruge, a posebno socijalne zadruge, ne osnivaju radi sticanja i raspodele dobiti, već radi zadovoljavanja određenih potreba zadrugara, smatram da bi ove zadruge trebalo uvrstiti u one koje se mogu osnovati bez uloga, jer njihovo poslovanje odlikuje prvenstveno pravila uzajamnosti, solidarnosti, podmirivanje stvarnih troškova, a svaki višak prihoda u odnosu na rashode usmerava se u namene radi kojih je zadruga i osnovana.

Takođe, kada su u pitanju organi upravljanja, s obzirom na to da uslovi rada kada su zadruge u pitanju su poslednjih godina bitno promenjene i nepotrebno je, pre svega iz tehničkih i praktičnih razloga, predvideti zakonom glomazne organe upravljanja, već to svesti na neki primereniji i prihvatljiviji broj članova, zbog npr. kvoruma ili zbog obezbeđivanja prostora za održavanje sastanaka i slično, 100 članova je zaista preveliki broj.

Za SPS naročito je važno i to želim i da istaknem i da pohvalim, što je Predlogom zakona predviđeno osnivanje socijalnih zadruga, koje su bitne u smislu podrške i pomoći socijalno ugroženim kategorijama građana. Bitno je da se u ovakav vid podrške uključe i lokalne samouprave i pruže pomoć i kod osnivanja ovih zadruga, ako postoji mogućnost da se olakša i da se skrati postupak za registraciju i slično.

Sve ove zakone koji su danas na dnevnom redu u danu za glasanje poslanička grupa SPS će podržati. Zahvaljujem.

Hvala.

Reč ima narodni poslanik Vladimir Pavićević.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsednice Narodne skupštine gospođo Gojković, uvaženi ministri u Vladi Republike Srbije, poštovane gošće i gosti iz Vlade, mi narodni poslanici Nove stranke podneli smo, vidim da ministar Sertić najpažljivije sluša, okruglo 100 amandmana na predloge zakona koje večeras u našoj Narodnoj skupštini brane ministri Sertić, Vujović i Verbić, a trebalo i ministar Tasovac, koji nije tu. Meni je to odmah jedno pitanje za ministre koji su tu – zašto ministar Tasovac, čiji je jedan predlog zakona ovde, nije večeras ovde da brani svoj predlog zakona, poštovana gospodo?

Ministre Sertiću, na vaše predloge zakona podneli smo 51 amandman, kao što vidite, najviše, i to je i red. Ja mislim da je to i naša praksa ovde. Uvek imamo velike primedbe i kritike na vaše zakonodavne projekte, ministre Sertiću, ovog puta posebne na Zakon o privrednim komorama. Ali, predlažem da u amandmanskoj raspravi razgovaramo član po član, amandman po amandman, ministre Sertiću.

Ministre Vujoviću, na vaše zakonodavne projekte večeras 27 amandmana i slična je stvar kao sa gospodinom Sertićem, predlažem da se čuvamo za prekosutra, kada će, ja mislim, biti amandmanska rasprava i isto ovako da idemo, član po član, ministre Vujoviću, amandman po amandman.

Na Predlog zakona koji je podneo ministar Tasovac i koji je trebalo da brani svoj zakon podneli smo 12 amandmana. To je zakon kojim se privremeno uređuje način naplate takse za Javni medijski servis od 1. januara 2016. do 31. decembra 2016. godine, a visina takse predložena je 150 dinara. Ministar nije tu. Meni je to još jedno svedočanstvo, poštovana gospodo narodni poslanici, i gošće i gosti iz Vlade, o jednoj vrsti lutanja ministra Tasovca, nepromišljenosti, odsustva ozbiljnog planiranja. Ovo ozbiljno kažem, naročito kada imamo u vidu da je ministar Tasovac ovde i predsednik Vlade, da su govorili ovde da neće ni biti pretplate. To je značilo da neće biti takse, pa se pojavila taksa u iznosu od 500 dinara, pa je sada 150 dinara. Mi smo, poštovana gospodo, početkom avgusta 2014. godine, kada smo razgovarali o tzv. reformskim medijskim zakonima nudili ministru Tasovcu najozbiljniji predlog, da se javni servisi finansiraju iz budžeta. To je najsnažniji garant nezavisnosti javnih servisa.

Kada mi stavimo u zakon, poštovana gospodo, da tačno određeni procenat ide za javne servise, šta će onda taj glavni odgovorni urednik da brine o uticajima kad zna da tačno određeni novac iz budžeta njemu sleduje godišnje, poštovana gospodo? Ministar Tasovac je to odbio, nije prihvatio i nema ga večeras da objasni ovo svoje lutanje, poštovana gospodo.

Ministre Verbiću, podneli smo 10 amandmana na predlog zakona koji ste vi uputili u proceduru u Narodnu skupštinu i moram ovde da kažem, pre svega svojim kolegama narodnim poslanicima da je ministar Verbić nakon 15 meseci uporne posvećene borbe nas narodnih poslanika opozicije, borbe za akademsku čestitost, konačno prihvatio našu ideju da se zakonski instalira jedan plagijatograf, a ja ću ovde da pokažem preko člana 35. kako je to gospodin Verbić uradio, kada je zapisao u svoj predlog zakona sledeće – naučno, odnosno istraživačko zvanje može se oduzeti, poštovana gospodo, u kojoj situaciji? Ako se utvrdi da naučni radovi na osnovu kojih je kandidat izabran u zvanje predstavljaju plagijat. Od 24. septembra 2014. godine, ovde, na početku svake sednice naše Narodne skupštine, zagovaram da se u Zakonu o visokom obrazovanju utemelji princip akademske čestitosti. Najteži prekršaj akademske čestitosti je plagijat.

Najteži prekršaj akademske čestitosti je plagijat. Petnaest meseci traje ta borba, poštovana gospodo, i konačno mogu večeras, 22.00 sata, gospođo Gojković, tačno, da kažem da smo pobedili u ovoj borbi. Prvi korak vaš, ministre Verbiću, ja mislim treba da se tiče doslednosti, da kažete večeras ovde sada - prihvatili smo vašu ideju, nećemo da budemo plagijatori. To je vaša ideja, stavili smo je u zakon, a onda, ministre Verbiću, drugi korak, da se osvrnete oko sebe, pa da vidimo da li će gradonačelnik ili jedan ministar prvi da idu na taj plagijatograf, gospodine Verbiću.

Zahvaljujem.

Samo da vas informišem Vlada je predlagač. To smo naučili posle godinu i po dana, a ovo su ovlašćeni predstavnici koji mogu u pojedinim segmentima da obrazlažu i da učestvuju u raspravi po svim tačkama dnevnog reda. To je za šesticu slabo, je li tako profesore? Molim za slabu šesticu, još malo i razumećemo se.

Reč ima narodni poslanik Zoran Babić, po Poslovniku.

Izvolite.

Gospođo predsednice, povređen je Poslovnik, član 106. stav 1. Neću tražiti da se Skupština izjašnjava o povredi Poslovnika, ali smo sada u pet minuta govora prethodnog govornika, uvaženog kolege, čuli koliko puta su predložili određene zakone, od kojeg datuma, do kojeg datuma su predlagali,  te čuvene pobede, ne znam čega, a ja kažem parlamentarizma i dijaloga, a za dijalog su potrebne dve strane,  onda je to pobeda dve strane, ne samo jedna. Čuli smo koliko je amandmana predloženo. Čuli smo i neke pretnje – videćete vi samo, da mi dođemo do tih amandmana. Ne mislim tu na pretnje u izvornom smislu, ali ako neko pet minuta nije rekao ama baš ništa o predloženim zakonima, a materijala ima i previše možda, onda je to više problem za onoga ko se služi takvom argumentacijom.

Sa druge strane, ja bih voleo da gospodin Tasovac, molim vas prenesite mu, uradi jednu sliku u prirodnoj veličini, da poklonimo prethodnom govorniku, jer vidim da mu gospodin Tasovac toliko nedostaje. ….

Poslaniče, ne znam kako Tasovca da stavimo u Poslovnik.

Teško u Poslovnik, ali vas molim, i ovim završavam, da zaista govornike opomenete da govore o tačkama dnevnog reda. Imamo puno zakona na dnevnom redu, bitnih. Građani očekuju da debatujemo o zakonima. Očekuju da debatujemo o suštinskim stvarima, a ne o nedostajanju gospodina Tasovca, ne o koliko je puta neko predložio zakon ili koliko će ili koliko je amandmana predložio.

Znate, sve to imamo u otvorenom parlamentu, sve to možemo da vidimo na otvorenom parlamentu. Jedan klik i informisaćemo se o celom govoru prethodnog govornika, a sada bih zamolio da ipak vodimo računa o Poslovniku.