Predsedavajući, smatram da ste povredili član 103, zato što prethodna diskusija je bila sve samo ne pravo na usmeno ukazivanje povrede Poslovnika od strane predsednika Narodne skupštine, nego je bila replika na izlaganje koleginice za koju prethodni govornik nije mogao da traži reč, jer vi tumačite Poslovnik tako kako tumačite, da se replika može dobiti isključivo ako se spomene ime i prezime, a ne ako se pogrešno neko protumači što Poslovnik nažalost priznaje. I onda celu ovu diskusiju današnju umesto prava na repliku koristi se pravo na ukazivanje povrede Poslovnika, tako da se još i unapred kaže da se neće tražiti izjašnjavanje, što sama po sebi govori o tome da se zloupotrebljava Poslovnik, a Poslovnik u članu 103. koji je dosta dugačak, ako ne znate sve stavove ja mogu da vam pročitam. On govori i o tome šta se dešava ako narodni poslanik zloupotrebi svoje pravo na ukazivanje povrede Poslovnika i koje mere predsedavajući u tom slučaju preuzima.

Vi odbijate da poštujete Poslovnik i imate različite aršine u postupanju prema poslanicima koji su iz vaše stranke i prema poslanicima opozicije. Naravno, ovo vam nije prvi put, ne verujem da ćete prestati, ali je moja obaveza da vam, kada god sam u prilici, skrenem pažnju na to vaše ponašanje, da tražim da se postupi po Poslovniku, da se poslanik koji je zloupotrebio javljanje o povredi Poslovnika, odnosno njegova poslanička grupa kazni tako što će dva minuta od vremena za diskusiju biti oduzeto toj poslaničkoj grupi kako bi ovu raspravu vodili onako kako to Poslovnik nalaže, koji treba da važi za sve, i za mene, i za druge poslanike isto. Hvala.

Zahvaljujem se, gospodine Đurišiću.

Ja bih sigurno reagovao kada bi neko od narodnih poslanika to isto izgovorio što ste vi to izgovorili i zabrinuo bih se i pomislio bih da grešim, ali kada to vi uradite koji mnogo puta i u današnjoj raspravi i u raspravi ovih dana ste isto to učinili i zloupotrebili Poslovnik, zloupotrebljavate ga non-stop, dobacujete, pretite, vređate narodne poslanike, sve to izgovarate i onda se javite i kažete da je neko zloupotrebio Poslovnik. To, znate kako se to u našem narodu kaže, ali ne želim na takav način sa vama da repliciram. Dopustio sam da ukažete na moju povredu. Smatram da nisam povredio Poslovnik.

U svakom slučaju, kada neko na najgrublji način povredi Poslovnik, ja mu oduzmem dva minuta i to sam činio do sad, ali ovo što je izgovorio gospodin Babić i situacija da ja nisam čuo da je gospođa Marjanović to izgovorila, morao sam da saslušam do kraja i da čujem to što je izgovoreno, a sigurno da je ružno što se na takav način koristi rečnik u Narodnoj skupštini, u velikoj sali Narodne skupštine, kao što kaže neko od narodnih poslanika ovde.

Tako da, da li želite da se Skupština izjasni u danu za glasanje?

(Marko Đurišić, s mesta: Da.)

Da. Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Mirjana Dragaš.

(Vesna Marjanović, s mesta: Ja sam se javila po replici.)

Gospođo Marjanović, da poznajete Poslovnik kao što i kolega Đurišić to voli da kaže da veoma dobro poznaje Poslovnik, znali biste da ne možete, malopre ste meni to ukazali pa sada komentarišem, znali biste da nema replike na povredu Poslovnika.

(Vesna Marjanović, s mesta: Spomenuo me je dva puta.)

Gospođo Marjanović, gospodin Babić se javio po povredi Poslovnika i po Poslovniku nema replike na povredu Poslovnika. Da li i to nešto nije jasno gospođo Marjanović? Ja ponavljam još jednom, da poznajete Poslovnik znali biste da nemate repliku na povredu Poslovnika. Zahvaljujem.

Reč ima narodna poslanica Mirjana Dragaš.

(Marko Đurišić, s mesta: Replika.)

Replika? Nemate pravo na repliku.

(Marko Đurišić, s mesta: Zašto?)

Kako imate pravo na repliku?

(Marko Đurišić, s mesta: Direktno ste me spomenuli.)

Izvolite gospođo Dragaš.

Poštovani predsedavajući, gospodo ministri, gospodo poslanici, u setu zakona iz ekonomske sfere koji se u današnjoj raspravi nalaze pred nama, tu se nalaze zakoni o privatizaciji, o tržištu kapitala, poreskom postupku, poreskoj administraciji, porezu na dobit pravnih lica ili na dohodak građana, o privrednim komorama, zadrugama, donose se i zakoni koji utiču na unapređenje konkurentnosti i zapošljavanje u vidu sporazuma o zajmu za realizaciju važnog cilja, a to pre svega zapošljavanje nezaposlenih lica.

Isto tako, pred nama je i Predlog zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje. Setom ovih zakona reguliše se niz pitanja, uređuju se na nov način ili se izmenama i dopunama popravljaju, a svi imaju za cilj promenu klime i uslova za razvoj ekonomije, povezivanje privrednih subjekata preko novog uređenja privredne komore, organizovanje zadruga itd, koje sve neposredno doprinose stvaranju novih radnih mesta, zapošljavanju ljudi i primeni raznih podsticajnih mera koje u svakom slučaju treba da ojačaju privredni milje u kojem se Srbija nalazi, povezivanje svih subjekata, razvoj malih i srednjih preduzeća, dovođenje stranih investitora, a sve to kao rezultat da ima povećanje broja zaposlenih.

Danas u Srbiji ima veliki broj nezaposlenih lica. Ističem grupe obrazovanih, mladih žena. U toku prethodnog perioda, perioda koji smo zvali tranzicijom ili zovemo tranzicijom, svi smo se nadali da će taj proces unaprediti privredu i preduzeća i da će se bolje živeti. Prodaja preduzeća po svaku cenu, orijentacija na usluge i druge sporedne delatnosti doveli su do toga da se preduzeća, ali bogami i domaće banke zatvaraju, radnici otpuštaju, imovina preduzeća razvuče i uništi, a radnici ostave bez posla. Poznate su i mnoge tragične posledice toga.

To je nažalost bila nužna, sasvim neophodna i prirodna posledica svih prethodnih mera koje su dovele do tako tragičnog stanja. Došlo se do toga da skoro jedna trećina radno sposobnog stanovništva u Srbiji bude bez posla. Stariji bez mogućnosti da se zaposle, mlađi koji završavaju škole i fakultete bez mogućnosti da dođu do prvog posla ili bilo kog drugog validnog radnog iskustva.

Nužna posledica toga je gubljenje nade i perspektive, dugo siromašenje pojedinaca i porodica i najzad veliki odlazak mladih i stručnih ljudi na rad u inostranstvo.

Na taj način Srbija je svake godine gubila jedan grad, a jedan grad i po osnovi nedovoljnog obnavljanja stanovništva koja sa svim ovim ekonomskim uslovima ima naravno neposrednu i nužnu posledicu. U svim tim procesima žene su bile posebno ugrožene.

Unazad godinu-dve dana, čini se da su ovi procesi zaustavljeni mada ne dovoljno. Problem je što Srbija još uvek nema dovoljan broj radnih mesta u skladu sa onim što se traži na tržištu, a to znači da nema dovoljno preduzeća, dovoljno investitora, ni malih ni srednjih preduzetnika koji bi pružali nove šanse u potrebnoj meri.

Zato su mere koje su ovom prilikom predložene od velikog značaja upravo u ovoj oblasti. Naime, posebno ću istaći ovaj projekat za unapređenje konkurentnosti zapošljavanja. Njegov je cilj unapređenje, kako kaže, delotvornosti i koordinacije odabranih javnih programa, radi ublažavanja prepreka koje postoje pri zapošljavanju. Cilj je promovisanje investicija, rada i zaposlenosti, izvoza, inovacija i u celini obnavljanje tržište rada i bolje obezbeđivanje korisnika socijalne pomoći, pre svega, prelaskom na formalne poslove i time izlaženje iz same zavisne socijalne sfere.

Podršku ovom projektu daje Međunarodna banka za obnovu i razvoj u vidu kredita, pod vrlo povoljnim uslovima. O tome se donosi, povodom toga, jedan poseban zakon.

Šta je ovde važno i šta je specifično? Sporazum o zajmu potpisan je 7. oktobra 2015. godine i odobren je Zakonom o budžetu Republike Srbije za 2015. godinu. Iznos kredita je stotina miliona američkih dolara, odnosno 89 miliona i 500 hiljada evra. Cilj je jasno definisan, kao i dinamika i pravila za povlačenje sredstava. Period trajanja zajma je 25 godina, sa grejs periodom od 10 godina. Kamatna stopa je šestomesečni euribor plus varijabilna marža, koja je trenutno 0,73%. Ovaj dug Srbija će vratiti u 30 uzastopnih polugodišnjih rata 1. marta i 1. septembra meseca u godini.

Iz ovoga se može videti da su uslovi kredita vrlo dobro i jasno definisani, ciljevi i rokovi precizirani, jasne su mere, a iza toga je prirodno da se očekuje i vrlo jasan rezultat. Projekat je fokusiran na određeni set reformi, posebno o osposobljavanju i širenju i novoj dinamici tržišta rada.

Novo zapošljavanje je veliki prioritet Vlade i ono interesuje sve građane. Ceo projekat se fokusira na delotvornije traženje postojećih sredstava, a ne na povećanje rashoda države.

Ovaj projekat treba da se realizuje u periodu od naredne tri godine, a direktan efekat je, naravno, veće zapošljavanje i bolji život, odnosno da se socijalno ugroženom stanovništvu omogući aktivna uloga na tržištu rada, a ne samo pasivna, korišćenjem socijalnih programa i obezbeđivanja, nažalost, života u siromaštvu. Bolje je razvijati zapošljavanje, a time i psihičku sigurnost i stabilnost, nego armiju siromašnih, zavisnih od socijalne pomoći.

Isto tako, u cilju obezbeđivanja uslova za sprovođenje sveobuhvatne reforme poslovnog okruženja i stvaranja uslova za priliv investicija, zapošljavanje i privredni rast, predviđene su mere za dalje rasterećenje privrednih subjekata. Zato se i predlaže poseban zakon o promeni doprinosa za socijalno osiguranje, a to znači, predlažu se nove olakšice prilikom zapošljavanja radnika.

Ovom merom i dalje će se podsticati legalno zapošljavanje, smanjivanje rada na crno, smanjivanje ukupnog broja nezaposlenih, a time i povećanje socijalne sigurnosti građana. Predloženo zakonsko rešenje, pored postojeće olakšice za zapošljavanje novih radnika, predstavlja još jednu meru vezano za dalje zapošljavanje novih lica i kod malih privrednika, ne samo onih kojima i stoji više zaposlenih, nego sada vidimo i kod onih koji imaju jedno, odnosno dvoje i više zaposlenih.

U svakom slučaju, poslanička grupa Socijalističke partije Srbije i u skladu sa svojim programom, podržava sve mere i predloge zakona koje idu u smislu razvijanja tržišta rada, razvijanja novog zapošljavanja i time obezbeđivanja socijalne sigurnosti građenja i njihovo izlaženje iz pasivne u aktivnu sferu rada.

Isto tako, poslanička grupa Socijalističke partije podržava predložene zakone iz ovog seta i glasaće za njih. Hvala.

Zahvaljujem.

Po Poslovniku, gospodin Babić.

Član 108, gospodine predsedavajući, stav 1.

A gde su narodni poslanici? A, gde su narodni poslanici bivšeg režima? Prazne klupe gospodine, predsedavajući. Pa, više je ministara nego poslanika u sali.

Nemojte tako, Babiću, tu je gospodin Ćirić.

Dvojica kolega, ja im zaista odajem priznanje što su ovde, ali gde su ostali narodni poslanici?

Danas smo slušali – evo, razbićemo vas, evo, samo da vam mi nešto kažemo. Pogledajte, za sve narodne poslanike bitna je tema Zakon o privatizaciji, Zakon o zadrugarstvu, Zakon o privrednim komorama i drugi set zakona ili su možda neke druge aktivnosti bitnije sad u deset sati. Evo, gde su narodni poslanici DS?

Izvolite, prođite gospodine Đurišiću, dobro veče. Drago mi je što je ova povreda Poslovnika inicirala da se jedan kolega narodni poslanik, gospodin Đurišić, vrati. To je dobro, to je uspeh. Ja ću se javljati svaki put po Poslovniku i svaki put neka se vrati jedan narodni poslanik DS, ja ću biti veoma zadovoljan i ova Narodna skupština će biti mnogo uspešnija. Evo ga još jedan, odlično. Idemo, napredujemo, gospodine Bečiću. Vidite da je vredelo što sam se javio po Poslovniku.

Zaboravljate gospodine Babiću, gospodin Đurišić više nije poslanik DS.

Po Poslovniku, reč ima narodni poslanik Marko Đurišić.

Naravno, bilo bi dobro da kamera pokaže koliko ima i drugih poslanika u sali i koliko oni žele da učestvuju u ovoj farsi od rasprave, gde je želja Vlade da se sakrije puno toga lošeg što čeka građane u 2016. godini, sve one izmene zakona… (isključen mikrofon).

… Recimo o porezu na prihode građana, sve sa namerom da se uvedu novi nameti… O čemu se radi, gospodine predsedavajući?

Radi se o tome, gospodine Đurišiću, da ste me malopre upozorili  da ne mogu da dozvolim poslanicima da koriste povredu Poslovnika za repliku, a vi to upravo radite.

(Marko Đurišić, s mesta: Ne, ja sam se javio za repliku.)

Ne, kao gospodin Babić koji je ukazao na činjenicu da nema poslanika opozicije u sali i ništa više van toga, a vi pričate o zakonima, o Vladi, itd.

Ne možete da pričate po povredi Poslovnika

(Marko Đurišić, s mesta: Nisam se javio po povredi.)

Gospodine Đurišiću, nemojte, moraću da vam dam opomenu.

(Marko Đurišić, s mesta: Nisam se javio po povredi Poslovnika. Ja sam se javio po replici.)

Kako možete na povredu Poslovnika repliku?

Gospodine Đurišiću, nemojte da pravite od Narodne skupštine cirkus. Vi to pokušavate ceo dan. Zbog toga ste danas dobili opomenu. Ne želim sa vama da se ubeđujem.

(Marko Đurišić, s mesta: Pokažite mi, pročitajte gde stoji to da ne može replika na povredu Poslovnika.)

Lepo piše u Poslovniku.

(Marko Đurišić, s mesta: Pokažite mi, pročitajte mi taj član.)

Gospodine Đurišiću, sledeće što moram da uradim je da vam dam opomenu.

Gospodine Ćiriću, želite da koristite vaše vreme?

(Goran Ćirić, s mesta: Ne vreme, pomenuta je poslanička grupa DS.)

Izvolite, imate pravo na repliku dva minuta.

(Marko Đurišić, s mesta: Kako on ima pravo? Hajde se malo skoncentrišite.)

Ne, izvinjavam se, gospodine Ćiriću. Nisam očekivao od vas da ne poznajete Poslovnik.

Gospodin Đurišić dobacuje čitavo vreme i ne mogu da se skoncentrišem.

Znači, nemate pravo na repliku na povredu Poslovnika. To sam upravo rekao i gospodinu Đurišiću i nisam očekivao od vas…

(Goran Ćirić, s mesta: Pa, uvredljivo je govorio…)

Gospodine Ćiriću, Poslovnik ne dozvoljava repliku na povredu Poslovnika i to vrlo dobro znate kao poslanik i to ponavljamo mesecima, godinama u ovoj sali Narodne skupštine. Takav ste Poslovnik doneli. Nažalost, doneli ste ga kada ste bili sila i snaga. Taj Poslovnik sada mora da se poštuje. Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Milan Novaković.