Poštovani predsedavajući, uvažena ministarko sa saradnicima, koleginice i kolege narodni poslanici, ja ću da se vratim na Zakon o poljoprivrednom zemljištu, da se vratim ovom odgovornom poslu koji mi ovde, kao narodni poslanici, treba da radimo u parlamentu Skupštine Republike Srbije i da što bolje pojasnimo našim građanima tj. poljoprivrednim proizvođačima šta ovaj zakon dobro njima donosi.
Pre nego što počnem da pričam o dobrim stvarima, ja sam pokušao u ovom zakonu da nađem jednu formulu iz 2007. godine, a vi me, ministarko, opomenite ako nisam dobro pročitao. Pokušao sam da nađem sledeću formulu da se 52 hektara zakupe po 60 evra na 40 godina, da se ne posadi vinograd, a da se podignu subvencije od 525 hiljada evra, što je uradio neki bivši, bivši premijer. Nisam mogao tu formulu da nađem u ovom zakonu, i to mi govori da ili nisam dobro pročitao ili je neko napisao neki interni akt i sproveo lično samo za sebe. To ostavljam svima ovde i građanima koji nas gledaju da protumače kako misle da treba da protumače.
Da se vratimo na zakon. Zakon je vrlo jasan. Zakon definiše ciljeve koji su postavljeni pred njega, a to je izdavanje i gazdovanje državnim poljoprivrednim zemljištem, a počev od samog pojma šta je to poljoprivredno zemljište, zatim od uvođenja pojma knjige polja i da više ne može da se dešava da nemamo informaciju o tome šta se seje na određenim parcelama koje je država dala u zakup poljoprivrednim proizvođačima.
Takođe, jedan jako bitan momenat u ovome jeste da je dosadašnji zakon bio apsolutno, da kažem, ne transparentan u smislu da je imao svoje velike propuste i tu su se javljale velike zloupotrebe, tako da uzurpacije zemljišta koje su bile evidentne od 2007. godine na ovamo su nanele veliku štetu Republici Srbiji. Vi ste to dobro uočili, dali ste dobre predloge. Predlozi koji se odnose na sankcije za uzurpatore, koji uđu neovlašćeno u posed da obrađuju poljoprivredno zemljište, da je predviđeno da bude tri puta veća naknada u odnosu na početnu cenu. Zatim, ukoliko se ne nađe ko je uzurpator zemljišta, da lokalna samouprava ima pravo da skine useve i plodove i da iz tog izvora sredstava ili namiri deo za skidanje, a deo da ide u budžet, ili ukoliko otkrije ko je uzurpator da sudskim putem naplati od njega.
Zašto govorim o ovoj uzurpaciji? Zato što je jako velika šteta državi i Republici Srbiji naneta. Čuli smo ovde podatke, da ne ponavljam, od ministarke i uvaženih kolega poslanika. Ja ću reći samo jedan podatak za Novi Sad, odakle ja dolazim, a to je da je od 2007. godine, od kada je počelo da se izdaje državno poljoprivredno zemljište, uzurpirano ukupno 5.280 hektara. Po tom osnovu ukupna sredstva koja su se vansudskim poravnanjima, što je nažalost bilo zakonski tako da je, u odnosu na početnu cenu licitacije, samo za 0,5% uvećavana. To su vešto zloupotrebljavali određeni, kažem određeni, poljoprivrednici. Taj iznos je negde 214 miliona dinara. Od toga svega, 24 miliona naplaćeno i još je ostalo 190 miliona na području grada Novog Sada, nenaplaćenog po osnovu uzurpacija.
Idemo dalje, kada govorimo o izdavanju poljoprivrednog zemljišta za investcije do 30%, tu da pojasnimo građanima, uvek govorimo do 30%. To ne znači da na području jedne lokalne samouprave, lokalna samouprava ima obavezu da izda sve. Lokalna samouprava ima obavezu da u duhu dobrog domaćina, koji gazduje, tj. pod mentorstvom Republike Srbije i Ministarstva poljoprivrede vodi računa kakve programe će prihvatiti, investicione programe i do 30% zemljišta izdavati na 30 godina.
Samo jednu stvar da kažemo. Ne znači da je velika investicija 10, 100 ili 200 hektara. Velika investicija za mala gazdinstva je i dva hektara. Ako je po jednom hektaru za, npr. za podizanje jednog hektara voćnjaka jabuka, investicija je negde oko 35.000 eura. Prihod godišnji od te investicije je na očekivanih negde između 15.000 i 17.000 eura. Morate priznati da od dva hektara jedna porodica može i te kako lepo da živi.
Drugo je pitanje kako će doći do sredstava poljoprivredni proizvođač za to? Upravo imamo zakon koji smo usvojili, to je Zakon o ulaganjima gde smo izjednačili domaće i strane investitore. Zatim, imamo Zakon o zadrugama, koji se takođe nalazi ovih dana na raspravi. Završili smo juče načelnu raspravu. Sutra očekujemo raspravu po amandmanima, gde će biti preporuka našim poljoprivrednim proizvođačima da se udružuju. Jer zadružni sistem je ta perspektiva koja može spremno da dočeka i konkurenciju s obzirom da, još jednom da podsetim da država Srbija je na putu ka EU, da država Srbija će se otvoriti kao tržište, da država Srbija mora da preko zakonskih odredaba i te kako utiče, i te kako pomogne svojim građanima da spremno dočekaju tu konkurenciju.
To neće značiti samo u zakonskom smislu, nego će to značiti i u finansijskom. Kako u finansijskom? Sigurno je da budžet za poljoprivredu, složili smo se, nije dovoljan. Budžet ćemo morati menjati. Budžet će morati biti investicioni. U narednom periodu tu ćemo, da kažemo, i te kako moći da koristimo sredstva iz IPA programa. Za 2016. godinu nam je predviđeno 35 miliona eura. Šta mislite koliko voćnjaka može da se, ili staklenika koliko može da se podigne širom Republike Srbije?
Ne pričamo, znači, o investicijama 10, 20, 30, 50 hektara. Pričamo o manjim površinama, manjim investicijama, a koje i te kako mogu da donesu dobro našim poljoprivrednim proizvođačima. I jeste cilj i ovog zakona i Zakona o zadrugama, nama su cilj mali i srednji proizvođači. Mi kao narodni poslanici se za to borimo. Za velike proizvođače naše i velike investitore nemamo bojazni. Oni posluju po tržišnim principima. Spremni su i tehnički i tehnološki i stručno da se dočekaju svim izazovima.
Mi upravo ovim zakonima radimo ka tome da ovaj zakon bude investicioni i da ovaj zakon može da donese dobro malim i srednjim poljoprivrednim proizvođačima. Ko to neće da vidi, nažalost, uvek je tako, znači pozicija i opozicija nikada se neće složiti, ali za godinu dana ćemo mi opet biti ovde, pa ćemo opet pričati, pa ćemo videti šta ćemo uraditi.
U svakom slučaju ne bih da uzimam više vremena, ali mislim da i te kako je važno da i kupovina poljoprivrednog zemljišta na kojoj su insistirali upravo mali poljoprivredni proizvođači, opet ponavljam do 20 hektara, to ne znači kad pričamo do 20 da mora neko da kupi 20 hektara. Sigurno je da na osnovu svega ovde izloženog što sam u ovom kratkom periodu mogao da kažem da se može izvesti zaključak da ovaj zakon je upravo okrenut ka malim i srednjim investitorima. Ne zapostavlja ni velike investitore. Nama veliki investitori i te kako trebaju. Vidimo šta se dešava, samo ću porediti, npr. automobilsku industriju koliko je prateća industrija, koliko su mali zanatski proizvođači u okolini Kragujevca i u Srbiji živnuli. Sve je to što je prateća industrija. Ništa protiv nemam da dođu velike kompanije, apsolutno to podržavam i snažno ću podržavati proizvođače svinja da dođu i proizvođači goveda i proizvođači lešnika. Svi su dobrodošli.
Imamo dovoljno zemlje, ta zemlja naša nažalost nije u funkciji. Da stavimo svu tu zemlju u funkciju država Srbija bi bila bogata. A država Srbija će biti bogata ako jedna Švajcarska kada idemo kroz nju, kada vidimo da na proplancima ima onoliko stada krava. Završiću sa ovim u simboličnom smislu, da želim da se vrati vreme kada će biti puni pašnjaci stoke na ispaši, a u narodu za stoku se kaže da je blago. Srbija kada bude imala puno blaga, Srbija će biti bogata zemlja. Hvala.