Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Desetu sednicu Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2015. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 72 narodna poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da je u sali prisutno 87 narodnih poslanika i da imamo uslove za rad.
Da li neko od predsednika ili ovlašćenih predstavnika poslaničke grupe želi da zatraži obaveštenje ili objašnjenje u skladu sa članom 287. Poslovnika?
Reč ima narodni poslanik doktor Miroslav Marinković. Izvolite.

Uvažena predsednice Skupštine, dame i gospodo narodni poslanici, želeo bih da postavim pitanje predsedniku Vlade i ministarki poljoprivrede, na koji način je odlukom o maksimalnom broju zaposlenih na neodređeno vreme u sistemu državnih organa, sistemu javnih službi, sistemu AP Vojvodine i sistemu lokalne samouprave za 2015. godinu, došlo do rešenja kojim se u Stočarskoj veteranskom centru u Velikoj Plani za reprodukciju i veštačko osemenjavanje određuje da se broj radnika sa broja 30 smanji na 23, što predstavlja preko 25% smanjenja?
S obzirom da se radi o instituciji od nacionalnog interesa koja se bavi proizvodnjom i očuvanjem genetskih resursa. Ovoliko smanjenje bi izazvalo sprečavanje u daljem radu i isključivanje jednog dela proizvodnje, da bi pomogao ministarki i predsedniku Vlade u odluci, u promeni odluke koju su doneli, želeo bih da kažem, da Stočarsko veterinarski centar Velika Plana u Velikoj Plani nije budžetska firma, osnivač je Republika Srbija, posluje na principima samo zarade, znači, bez budžetskog računa i kompletno održavanje, kompletno poslovanje se odvija na bazi samo finansiranja.
Kako se radi o instituciji koja se 60 godina bavi unapređenjem stočarstva i za posledicu imamo da umesto buše koje smo imali 50 i neke godine imamo danas simentalsko goveče, tj. domaće šarenu, tipu simentalca. Smatram da je načinjen veliki previd i da nadležno Ministarstvo nije dalo adekvatne informacije o načinu, vrsti rada i mogućnosti koje je imao ovakve institucije.
Usput da kažem, da se semenom za veštačko osemenjavanje krava na teritoriji Srbije osemeni godišnje 250.000 krava i time dobije 220.000 potomaka, tj. teladi i osemenio oko 45.000 svinja, čime se dobije milion tovljenika za ovu zemlju, a znamo da postoje strani partneri koji bi želeli da ovakvu proizvodnju organizuju kod nas. Mi, dakle, imamo već organizovanu u sistemu u kome ova institucija ima značajnu ulogu.
Pored ovoga, Stočarsko veteranski centar, kao neko ko sam prihoduje i izdržava se na godišnjem nivou uplaćuje 25 miliona dinara na osnovu poreza i doprinosa državi koje predstavlja značajan prihod za državu, s obzirom da se radi samo o 30 ljudi koji su zaposleni i 10 miliona dinara na osnovu PDV, koji se prihoduje za državu na osnovu godišnjeg prometa od negde 250.000 doza semena za osemenjavanje krava i 45.000 doza za osemenjavanje svinja.
Potpuna ne informisanost je dovela u situaciju da praktično smanjenjem jednog zaposlenog za koji se plaćaju porezi i doprinosi i smanjuje obim proizvodnje, dobija se efekat kao da se u državnoj upravi zaposli novi, pa tako smatram da predsednik Vlade nije imao verovatno adekvatne informacije iz nadležnog Ministarstva i odluku je po automatizmu potpisao ili je to namera da se, znači, jedna institucija koja ima međunarodnu saradnju i strateško partnerstvo, već 10 godina sa adekvatnom institucijom, tj. najvećim Centrom za reprodukciju u Nemačkoj koji se zove Nojštajt, onemogućuju daljem radu i omogući se prilazak, odnosno pristup ljudi koji se ovim poslom bave sa aspekta trgovine.
Ono što bih posebno želeo da istaknem da Stočarsko veterinarski centar za reprodukciju i veštačko osemenjavanje u periodu od tih 60 godina omogućio da proizvodnja mleka sa četiri prosečne količine, otprilike sa tri i po do četiri hiljade kilograma mleka danas bude šest hiljada i veliki značaj dao unapređenju poljoprivrede te smatram da na jedan neozbiljan način urušavanje ovakve institucije može da dovede do ozbiljnih problema u daljem razvoju poljoprivrede u našoj zemlji.
Ono što posebno zabrinjava jeste da sistemi koji postoje, koji je potpuno usklađen sa svim propisima EU, pa da pomenem direktive 88, 407 i druge koje predviđaju određeni broj zaposlenih u firmi po osnovu stručnosti koje moraju da obavljaju već je usklađen u ovoj instituciji.

Hvala vam.
Reč ima Nataša Vučković. Izvolite.

Zahvaljujem predsednice.
Moje pitanje se odnosi na to šta se događa sa Komisijom za reformu političkog sistema koja je prošle godine počela sa radom, odnosno radila još ove godine nekoliko sednica s obzirom da iz neobjašnjivih razloga rad te komisije nije nastavljen. Mi se pitamo šta se događa uopšte sa pokrenutim temama i pitanjima koja su postavljena na dosada održanim sednicama te komisije s obzirom da ovih dana vidimo po štampi, po novinama da se vodi jedna kampanja za promenu Ustava kojim se briše sto poslanika, vidimo i danas u „Večernjim novostima“ i to nije izuzetak, poslednjih dana se jako mnogo predstavnika vladajuće većine izjašnjava u tom pravcu.
Zašto nas to brine? Ne zato što smo apriori protiv ili za ustavne promene nego zbog toga što jedan pokušaj da se ova debata vodi u instituciji gde joj je mesto, to je parlament, da se ta debata sada vodi po medijima čime se stvara jedan utisak da se zapravo vodi jedna kampanja, vrlo populistička kojom se zapravo smatra da će se povećati ugleda parlamenta ukoliko bude manji broj poslanika i ukoliko se smanje troškovi, za šta se svi zalažemo. Svi se naravno zalažemo, pretpostavljam, to bi nam bio zadatak i za povećanje ugleda parlamenta.
Međutim, ima nekoliko problema. Prvi problem je taj što smo juče imali priliku da čujemo promena Ustava je planirana tek za 2017. godinu, to nam je juče rekao ministar pravde. Tako je zapisano i u akcionom planu finalnom dokumentu akcionog plana za poglavlje 23. Postavlja se pitanje ko iz kojih razloga sada vodi tu kampanju za promenu navodno Ustava i za smanjenje broja narodnih poslanika. Pre svega, radi se o tome da sam broj narodnih poslanika ne odlučuje o tome kakav je karakter parlamenta, da li on ima ugled, da li on dobro vrši svoj posao.
Ono što mi ovde imamo priliku da vidimo, a to je da se iz dana u dan, urušava uloga parlamenta, urušava njegovo dostojanstvo. Imali smo priliku juče da počnemo jednu sednicu zakazanu u roku od dva dana sa 73 tačke dnevnog reda od kojih 68 po hitnom postupku. Imali smo priliku da vidimo objedinjavanje rasprave gde smo spojili nespojive tačke od naučno-istraživačke delatnosti, finansijskih zakona i zakona o zadrugama, o privrednim komorama.
Dakle, poslanici ne mogu da rade svoj posao. Nije tu bitno da li ih je 250 ili 150, radi se o metodu rada, radi se o tome da se na taj način urušava i položaj i uloga svakog pojedinačnog narodnog poslanika, svake političke stranke koja predstavlja građane i parlamenta u celini.
Ono što je naše pitanje je ponovo – šta se događa sa Komisijom za reformu političkog sistema? Šta namerava vladajuća većina sve da uradi da bi dalje ugrozila dostojanstvo parlamenta i na koji način mislite zaista da vladavina prava, demokratski standardi i evropske integracije mogu da se odvijaju, kad se na taj način dovodi u pitanje dostojanstvo i ugled najvažnije institucije u zemlji?
Demokratska stranka će uvek biti za to da učestvuje i radi u Komisiji za promenu reformi političkog sistema, ali ovakve kampanje, uglavnom populističke, koje nemaju nikakvih realnih mogućnosti ni da se ostvare, s obzirom na to da će promena Ustava biti tek u 2017. godini. Opet ponavljam, to je juče rekao ministar Selaković, nemaju nikakve šanse da se ostvare. Da li su ovo samo neke predizborne igre ili je zadatak da se sakrije nešto drugo, kao što mislimo da se i ovakvim načinom rada u parlamentu zapravo sakriva nešto drugo? Hvala na pažnji.

Zahvaljujem.
Pitanje je upućeno meni?
Može ili meni, ili ministrima.
Nije problem, što se tiče hitnosti postupka, radi se u skladu sa članom 167. ako se ne varam, ovaj Poslovnik je donet za vreme vladajuće većine DS, prečišćen tekst je 2012. godina, znači ako je bilo zamerki, moglo se raditi na tome, a posebno je interesantna odredba gde piše da po hitnom postupku idu svi propisi kojima se usklađuje propis sa propisima EU.
Kako smo mi otvorili prva pregovaračka poglavlja, po Poslovniku, po kome radimo, maltene, sve bi moralo da ide po hitnom postupku, 73 tačke, da, bilo ih je nekada i na 700 i 800, što nije opravdanje, ali ako je smetalo 73, ne znam zašto je dodata i 74 po hitnom postupku, od strane poslaničke grupe DS.
Tako da zajedno učestvujemo u tom procesu razvoja, poštovanja parlamenta, pa onda bi trebalo da onaj ko zamera da nikada to ni ne upotrebi.
Nemam ništa protiv, samo nije baš sve tako kako se prikazuje, niti se dostojanstvo parlamenta ponižava radom, nego se dostojanstvo parlamenta ponižava neki put, nekim drugim stvarima koje se dešavaju ovde za vreme debate, kada nećemo da pričamo o zakonima nego vređamo jedni druge, po mom skromnom mišljenju.
Što se tiče rada grupe za reformu političkog sistema, informisaću se dokle smo stigli. Koliko znam na svim ovim sednicama, sve poslaničke grupe su iznele nešto što ih spaja, a to je smanjenje broja poslanika.
Pretpostavljam da je zato i krenula debata medijska prvo o tome. Javna debata kada bude nekih drugih stvari, koje će od nas objediniti, pa većina tako misli. Kako da vam objasnimo demokratija je uvek važna, šta misli većina, jer predstavlja većinu glasova građana Srbije. Drugi sistem bolji nije izmišljen. Manjina kada bi vladala, to bi značilo da nešto drugo, barem, kroz istoriju znamo kako je to izgledalo. Ali ako hoćete podrobniji i pismeni odgovor, i za to sam spremna.
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Jovičić.

Hvala uvažena predsedavajuća.
Dame i gospodo narodni poslanici, imam jedno pitanje na koje nema niko odgovor, a to je da li je danas gospodin Pajtić na poslu? To nemam kome da postavim, osim da možda okrenem u njegov kabinet da vidim da li će se neko javiti, ali to je manje važno.
Ja postavljam jedno ključno pitanje za Ministarstvo unutrašnjih poslova, a to je, dokle se stiglo u istrazi kada govorimo o pljačkanju Razvojnog fonda Vojvodine, Kapitalnog fonda Vojvodine, kada govorimo o velikoj pljački koja se desila i to prema onima kojima je pomoć najpotrebnija, a to su deca koja su ometena u razvoju.
Govorimo o dvorcu Hetrlend koji je trebao da bude izgrađen za decu koja su ometena u razvoju, gde je nestalo milion i po evra. To su ključna pitanja na koja narodni poslanici traže odgovor.
Mi znamo da je predsednik pokrajinske Vlade neodgovoran, da gotovo nikad nije na svom radnom mestu, da već godinama ništa ne radi za Pokrajinu, da nema rezultate, ali onda možemo da se nadovežemo i na ovo pitanje i veliku zabrinutost iz DS, gospođe Vučković, što je rekla – šta će biti sa reformom političkog sistema i dokle se stiglo?
Izvinite, odakle tolika bojaznost DS, kada smo juče videli šta kaže gospodin Pajtić. On je došao na ideju, zamislite ljudi, da bojkotuje izbore, a ja postavljam jedno ključno pitanje za sve poslanike, a da čujemo i vaše mišljenje, uvažena predsedavajuća, a koja je razlika ako DS izađe na izbore i ako DS bojkotuje izbore?
Ja mislim da razlika uopšte ne postoji, uopšte ne postoji. Zašto vam to kažem? Ako imamo pljačkaške privatizacije od strane DS, pljačku Razvojnog fonda, Vojvođanske banke i svega ostalog, a setite se da smo pre šest meseci, pre sedam meseci i osam meseci, od te iste DS imali veliki pritisak da se raspišu izbori. Svakodnevno su nas pozivali da raspišemo izbore, jer će oni na tim izborima da pobede.
Kako su se izbori približili, DS od tih istih izbora beži i ne samo što od tih izbora beži, nego kažu da razmišljaju veoma ozbiljno da bojkotuju izbore. Ja mislim da je to zaista veliki tektonski poremećaj na političkoj sceni, ako DS bojkotuje izbore.
Još jedno pitanje koje je važno, možemo danas čitav dan da razmislimo o tome, koja je suštinska razlika, ukoliko DS izađe na izbore ili te iste izbore bojkotuje? Ja mislim da nikakve razlike nema, s obzirom da ako već brinete o broju poslanika, ja mislim da na svakim sledećih izborima imaćete sve manji broj poslanika, ne zbog toga što imam nešto lično protiv DS ili imena te stranke, nego zbog svega onoga što ste uradili i što ste iza sebe ostavili u ovoj zemlji.
To vam niko ne može oprostiti niti zaboraviti, jer ste na svaki mogući način pokušavali da zavučete ruke u džepove građana Srbije, a to još uvek radi veoma dobro, veoma iskusno sa dugogodišnjim iskustvom i gospodin Pajtić, koji svakodnevno zavlači ruku u džepove građana AP Vojvodine. O tome da li je on na svom radnom mestu ili je sada u Vladi u senci, možemo da raspravljamo, ne možemo da utvrdimo, jer nemamo koga da pitamo, ali suštinska razlika između toga, da li će DS izaći na izbore ili će ih bojkotovati, ja mislim da ne postoji. Hvala.

Hvala.
Ako ste meni uputili pitanje, toliko je komplikovano da bih vas molila da mi date rok. Ja ne znam zašto neka stranka unapred govori da će bojkotovati neke izbore o kojima nije bilo još ni govora među strankama, ni vladajuće većine, ni onima koji će želeti da učestvuju u neke izbore.
Da li se slažete poslaniče?
Evo, slažu se i članovi DS.
Da li još neko želi reč? (Ne)
Zahvaljujem.
Obaveštavam vas da je danas da sednici prisustvuje sledeći narodni poslanik Borisav Kovačević.
Nastavljamo rad i prelazimo na zajednički načelni pretres o predlozima zakona iz tačaka 72. i 73. dnevnog reda – PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O POLjOPRIVREDNOM ZEMLjIŠTU i PREDLOGU ZAKONA O ZAŠTITI ZEMLjIŠTA
Molim ministra sa saradnicima da uđu u salu. Znam da su ovde u zgradi.
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine obaveštavam vas da će danas sednici prisustvovati prof. dr Snežana Bogosavljević Bošković, ministar poljoprivrede i zaštite životne sredine, kao i njeni saradnici iz ministarstva i nadležne uprave poljoprivredno zemljište.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika u skladu sa članom 96. stav 4.
Saglasno članu 157. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram zajednički načelni pretres o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o poljoprivrednom zemljištu i Predlogu zakona o zaštiti zemljišta.
Reč ima ministar Snežana Bogosavljević Bošković.

Poštovana predsednice Narodne skupštine, uvaženi narodni poslanici, veliko mi je zadovoljstvo što sam danas u prilici da vam predstavim i obrazložim još dva izuzetno važna zakona iz nadležnosti Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine i to Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o poljoprivrednom zemljištu i Predlog zakona o zaštiti zemljišta.
Predloženim izmenama i dopunama Zakona o poljoprivrednom zemljištu, regulišu se pitanja korišćenja poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini, a Predlogom zakona o zaštiti zemljišta, regulišu se pitanja od izuzetnog značaja za očuvanje zemljišta kao jedinog neobnovljivog prirodnog resursa.
Posebno mi je zadovoljstvo što ova dva predloga zakona predstavljamo u godini koju je organizacija UN proglasila međunarodnom godinom zemljišta, postavljajući kao globalan problem degradaciju zemljišta i negativan uticaj iste na ostale segmente životne sredine sa ciljem zaštite zemljišta od štetnih uticaja, pre svega, antropogenog porekla.
Uvaženi narodni poslanici, dozvolite mi da vam naj pre predstavim Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o poljoprivrednom zemljištu. Osnova predloženog zakona sadržana je u politici, upravljanja poljoprivrednim zemljištem u javnoj svojini utvrđenoj usvojenom strategijom poljoprivrede i ruralnog razvoja Republike Srbije 2014/2024.
Osnovni ciljevi ove politike su efikasno korišćenje poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini, korišćenje u skladu sa principima održivosti, povećanje poseda poljoprivrednih gazdinstava i ukrupnjavanje parcela. Polazeći od potrebe sprovođenja usvojene politike i značajnih problema i nedostataka uočenih u dosadašnjoj primeni zakona o poljoprivrednom zemljištu, predložili smo izmene i dopune važećeg zakona sa krajnjim ciljem uspostavljanja ekonomičnog, racionalnog i društveno odgovornog pristupa u regulisanju korišćenja ovog izuzetno važnog resursa razvoja srpskog agrara.
Nema sumnje, ključ razvoja poljoprivredne proizvodnje svake zemlje, pa i Republike Srbije je dobro osmišljena politika korišćenja poljoprivrednog zemljišta.
Republika Srbija raspolaže sa oko pet miliona hektara poljoprivrednog zemljišta, od čega oko tri i po miliona hektara su oranice i bašte, voćnjaci i vinogradi, a oko jedan i po milion hektara su livade i pašnjaci.
Od raspoloživog zemljišta, oko 20% je u javnoj, tj. državnoj svojini, od čega 830 hiljada hektara je prema podacima Republičkog geodetskog zavoda identifikovano u vidu katastarskih parcela, dok još gotovo oko 200 hiljada hektara zemljišta nije registrovano kao državno, već se i dalje vodi kao državno, kao zadružno zemljište mešovite svojine i slično.
Od ukupno oko 830 hiljada hektara jasno identifikovanog državnog poljoprivrednog zemljišta, u zakupu se godišnje nađe svega oko 30% raspoloživih površina. Tako u agro-ekonomskoj godini 2014/2015 u zakupu je oko 260.000 hektara i po tom osnovu ostvaren je prihod od 51 milion evra.
Ovaj prihod se deli na republički, pokrajinski i budžet lokalnih samouprava u odnosu 30 prema 40%, za lokalne samouprave na području autonomne pokrajine, tj. na republički i budžet lokalnih samouprava u odnosu 60 prema 40% na području centralne Srbije. Ova sredstva su izuzetno važna jer ona su prihod budžeta koji po zakonu ponovo odlazi u poljoprivredu i koristi se u svrhu razvoja iste.
Na osnovu prethodno izloženih podataka, jasno je da je oko 570.000 hektara državnog zemljišta izdvojeno, ne izdaje se, tj. nalazi se u sivoj zoni. Ako se ima u vidu da je prosečna cena zakupa jednog hektara 190 evra, jasno je da država gubi ogromna sredstva po ovom osnovu, računice kažu i preko 100 miliona evra.
Zbog prethodno opisane namene ovih sredstava, jasno je da je to na godišnjem nivou ogroman gubitak za naše poljoprivrednike i poljoprivredu, ali i državu u celini koja kroz ovakav ne domaćinski odnos prema dobru od opšteg interesa svih građana Srbije, trpi ogromnu štetu.
Poseban problem je činjenica da deo neizlicitiranog zemljišta koriste pojedinci mimo zakona i bez plaćanja naknade. Najčešće oni to rade uz prećutnu saglasnost nadležnih u lokalnim samoupravama koje inače, prema Ustavu i zakonu su odgovorne za donošenje godišnjih programa zaštite uređenja i korišćenja poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini, kao i za sprovođenje postupka davanja poljoprivrednog zemljišta u zakup.
Problem je i što su bespravni korisnici neretko NN lica, protiv kojih je teško voditi sudski spor i od njih naplatiti štetu koju oni čine svojim nezakonitim radnjama. Trenutno, potraživanja kroz sudske sporove protiv identifikovanih lica su preko 22 miliona evra. Veliki izazov u pripremi predloga ovog zakona, bila je i naša realnost u smislu različitosti, prisutnih problema i intenziteta uticaja istih na višegodišnje, izuzetno nepovoljno i nedopustivo stanje u ovoj oblasti, a sa aspekta pojedinih lokalnih samouprava, područja i regija Srbije.
U prilog tome, navešću samo neke podatke. U protekloj agroekonomskoj godini, 10 opština nije donelo ni godišnji program zaštite, uređenja i korišćenja poljoprivrednog zemljišta.
Od toga tri su na području AP Vojvodina i sedam u centralnoj Srbiji. To znači da u ovim opštinama nije stvoren ni osnovni preduslov za sprovođenje postupka davanja zemljišta u zakup.
Prosečna cena zakupa zemljišta u Republici Srbiji u protekloj godini bila je oko 190 evra. Najviša prosečna cena po hektaru na poslednjem održanom javnom nadmetanju bila je u opštini Inđija i iznosila je 594 evra. Najniža u Svrljigu devet evra.
Podaci kažu da i u 34 opštine od ukupno 45 na teritoriji AP Vojvodine i u samo osam opština centralne Srbije, registrovan je zakup po osnovu stočarstva, tj. prava prečeg. Uz to, treba istaći i da u 109. lokalnih samouprava nisu podneti zahtevi za pravo prečeg po osnovu infrastrukture, a od toga u AP Vojvodini u 22 opštine.
Podsetiću vas da infrastruktura u kontekstu Zakona o poljoprivrednom zemljištu podrazumeva sisteme za navodnjavanje, ribnjake, višegodišnje zasade, voćnjake, vinograde, kao i poljoprivredne objekte. Ovo su podaci koji jasno kažu da u svim ovim lokalnim samoupravama praktično i nema investicija na poljoprivrednom zemljištu u državnom vlasništvu.
Analiziramo po zakupljenim površinama prava prečeg po osnovu stočarstva ostvareno je u protekloj godini na oko 83.000 hektara i to u Vojvodini na oko 78.500 hektara i u centralnoj Srbiji na samo 4.500 hektara. Prihod po osnovu zakupa poljoprivrednog zemljišta od strane stočara iznosio je u protekloj godini oko 17 miliona evra. Pravo prečeg zakupa po osnovu infrastrukture u agroekonomskoj 2014-2015. godini ostvareno je na oko 24.000 hektara, a prihod po ovom osnovu bio je 3,5 miliona evra.
Zemljište koje se pretežno koristi za ratarsku proizvodnju, tj. površine koje su pod zakupom na osnovu javnog nadmetanja u protekloj godini iznose ukupno oko 153.000 hektara. Od toga u zakupu u AP Vojvodini je oko 135.000 hektara i u centralnoj Srbiji svega oko 18.000 hektara. Ukupan prihod po ovom osnovu je 31 milion evra. Uz ovo svakako treba istaći da najveći deo problema koji se tiču korupcije, protivzakonitog korišćenja i nedomaćinskog odnosa prema poljoprivrednom zemljištu u državnoj svojini je u područjima Srbije, gde je i poljoprivreda najrazvijenija.
Poštovani narodni poslanici, pred nama je bio težak, ozbiljan i odgovoran zadatak. Trebalo je na osnovu stanja, problema i mogućnosti u korišćenju poljoprivrednog zemljišta u državnom vlasništvu predložiti zakon koji će uvažiti sve specifičnosti i potrebe naše poljoprivrede i naših poljoprivrednika, ali i očekivanja našeg društva u celini i svih naših građana, što je i razumljivo, obzirom da je ovo zemljište dobro od opšteg interesa.
Zbog svega prethodno navedenog, predložili smo Zakon o izmenama i dopunama Zakona o poljoprivrednom zemljištu, sa ciljem omogućavanja privlačenja investicija u poljoprivrednu proizvodnju, uz povećanje produktivnosti i zaposlenosti, stvaranje značajnog izvoznog potencijala i rast dohotka, unapređenje produktivnosti i efikasnosti korišćenja poljoprivrednog zemljišta, kao i unapređenje konkurentnosti, unapređenje postupka davanja u zakup, odnosno na korišćenje poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini, omogućavanje dugoročnog zakupa kojim se povećava predvidivost, sigurnost i stabilnost ulaganja zakupaca u različite vidove poljoprivredne proizvodnje, omogućavanje podjednake i ravnopravne zastupljenosti korisnika poljoprivrednog zemljišta po pravu prečeg zakupa, uređenje politike korišćenja i upravljanja poljoprivrednim zemljištem kroz pooštrenu kontrolu postupaka izdavanja u zakup, unapređenje praćenja korišćenja uz očuvanje kvaliteta poljoprivrednog zemljišta, povećanje zainteresovanosti i broja potencijalnih korisnika zakupa poljoprivrednog zemljišta u cilju punog iskorišćavanja ovog dobra od opšteg interesa, osavremenjavanje sistema praćenja korišćenjem poljoprivrednog zemljišta informatičkom podrškom, razvoj i unapređenje poljoprivredne proizvodnje malih i srednjih poljoprivrednih gazdinstava, odnosno fizičkih lica.
Uvaženi narodni poslanici, kroz analizu stanja poljoprivrede u Republici Srbiji, utvrđeno je da su investicije od strane zakupaca poljoprivrednog zemljišta koje je u državnom vlasništvu na veoma visokom nivou. Glavni razlog za nedostatak investicija je što važeći Zakon o poljoprivrednom zemljištu nepravi razliku između zakupaca koji samo obrađuju zemlju i bave se primarnom proizvodnjom i onih koji hoće da ulože sredstva u razvoj infrastrukture u poljoprivredi, u povećanje obima proizvodnje, u podizanje objekata za doradu i preradu sirovina, kojima bi iste dobile dodatu vrednost i veću cenu na tržištu, a poljoprivredna proizvodnja veći udeo u BDP-u. Zbog toga se ovim Predlogom zakona uvodi odredba prava prvenstva zakupa do maksimalno 30% poljoprivrednog zemljišta u državnom vlasništvu.
Predlog ovog zakona zadržava odredbu prava prečeg. Naime, ovo rešenje postoji i u važećem zakonu, a odnosi se na vlasnike domaćih životinja i vlasnike infrastrukture, tj. kanala za navodnjavanje i odvodnjavanje poljoprivrednih objekata višegodišnjih zasada i slično. Novina je u tome što je predlog da pravo prečeg koje koriste vlasnici domaćih životinja u odnosu jedan hektar za jedno uslovno grlo bude umanjeno za veličinu sopstvenog poseda kojim oni raspolažu.
Ovim izmenama i dopunama Zakona reguliše se i pitanje dugoročnog zakupa na način kojim se osiguravaju potrebe samostalnih zakupaca zainteresovanih za obrađivanje zemljišta, ali se otvara i mogućnost za unapređenje poljoprivrede kroz razne investicije u poljoprivredno zemljište koje je u vlasništvu Republike Srbije.
Produženje perioda zakupa sa 20 na 30 godina je ekonomski opravdano rešenje koje garantuje sigurnost zakupcima. Naime, dugoročnim zakupom stvaraju se predvidivi uslovi za ulaganje u poljoprivrednu proizvodnju, čime država podstiče nove investicije u poljoprivredu i otvaranje novih radnih mesta. Cilj je da svaka nova investicija donese novi kvalitet koji se ogleda u značajnijem prilivu sredstava u budžet neophodnih za dalja ulaganja kako bi se unapredio kvalitet života stanovništva. Očekuje se da će se produženjem roka zakupa uvećati broj zakupaca koji su zainteresovani da dugoročno koriste zakupljeno zemljište da bi obezbedili proizvodne cikluse sa periodom vraćanja uloženih sredstava. Samim tim, biće povećan i prihod od zakupa, a neće nastati novi troškovi.
Istovremeno, dugoročnost zakupa omogućava očuvanje poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini kao značajnog resursa, zbog toga što će zakupci težiti da održe optimalan kvalitet zemljišta i da uzgajaju kulture koje zemljište neće izlagati iscrpljivanju i devastaciji, što je često slučaj kada se radi o kratkoročnom zakupu.
Želim da naglasim i to da je predložena dužina zakupa do 30 godina i da se ona odnosi i na zakupce koji to pravo ostvaruju po osnovu prava prvenstva, ali i na zakupce po osnovu prava prečeg, kao i na sve one koji učestvuju u javnim nadmetanjima. Dakle, dužina zakupa ista je i za investitore i za poljoprivredna gazdinstva, za stočare, za vlasnike infrastrukturnih objekata i za ratare i predlog je da ona može da bude do 30 godina.
Predlog ovog zakona je i da zemljište koje nije bilo predmet zakupa i nije bilo predmet korišćenja najmanje tri agroekonomske godine bude izdato na period od pet godina, sa mogućnošću produžavanja zakupa za još 25 godina i to sa početnom licitacionom cenom od nula dinara.
Ovaj predlog ima za cilj stimulisanje obrađivanja i korišćenja i onog poljoprivrednog zemljišta koje do sada nije bilo atraktivno za zakupce, a koje bi svakako uz određene mere, obrade i remedijacije moglo biti i korisno i dragoceno u povećanju obima naše poljoprivredne proizvodnje.
Predlogom ovog zakona uvodi se obaveza dostavljanja sredstava obezbeđenja za višegodišnje ugovore i propisuje se način uvođenja u posed poljoprivrednog zemljišta koje je dato u zakup. Cilj je da se na ovaj način obezbede dodatni mehanizmi zaštite od bespravnog korišćenja poljoprivrednog zemljišta, a samim tim i da se smanji broj sudskih postupaka, kao i troškova istih.
Predlog zakona je i uvođenje obaveze vođenja knjige polja i obaveze poštovanja plodoreda. Verujemo da je ova odredba od izuzetnog značaja za ratarsku, povrtarsku i voćarsku proizvodnju u smislu praćenja i posredne brige za način korišćenja poljoprivrednog zemljišta uzetog u zakup.
Prevashodni cilj je da ovo zemljište bude korišćeno u skladu sa dobrom poljoprivrednom praksom, a radi očuvanja prirodnih svojstava i kvaliteta ovog resursa kao dobra od opšteg interesa.
Predlog je i da fizičko lice teretno pravnim poslom, pod određenim uslovima, može da stekne pravo svojine na poljoprivrednom zemljištu u državnoj svojini. Dakle, pravo kupovine poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini može da stekne isključivo fizičko lice, državljanin Republike Srbije, nosilac registrovanog poljoprivrednog gazdinstva najmanje tri godine, sa mestom prebivališta, takođe, najmanje tri godine u katastarskoj opštini gde se zemljište prodaje, da poseduje najviše 30 hektara sopstvene zemlje. Lice koje ispuni ove i druge uslove predviđene ovim zakonom može maksimalno da kupi do 20 hektara. Prevashodan cilj ove odredbe je podizanje ekonomske snage malih i srednjih poljoprivrednika tj. porodičnih poljoprivrednih gazdinstava.
Ovaj predlog u saglasnosti je sa ciljevima razvoja poljoprivrede Republike Srbije definisanim usvojenom dugoročnom strategijom koja poseban akcenat stavlja na važnost podsticaja, podrške i pomoći malim i srednjim gazdinstvima, kako bi ista ukrupnila svoj posed, unapredila sopstvenu proizvodnju i kako bi bila konkurentnija na tržištu poljoprivrednim proizvodima.
Prodaja poljoprivrednog zemljišta malim i srednjim poljoprivrednim proizvođačima će državi doneti direktne prihode, kao i kasnije prihode od poreza. Takođe, vlasnici će se prema poljoprivrednom zemljištu odnositi sa pažnjom dobrog domaćina, što će značajno doprineti očuvanju ovog zemljišnog resursa.
Naravno, važno je istaći i da smo svesni činjenice o potrebi i važnosti sadejstva, kako nadležnih državnih organa, institucija, kao što su katastri nepokretnosti, jedinice lokalnih samouprava, inspekcijske službe, sudski organi, pravobranilaštvo, tako i sadejstvo sa korisnicima poljoprivrednog zemljišta, kako bismo uspešno sproveli ovo što je započeto.
Uvereni smo da će predložene izmene i dopune Zakona o poljoprivrednom zemljištu omogućiti dostizanje postavljenog cilja, a to je da se ovo zemljište stavi u proizvodnu i ekonomsku funkciju na obostranu korist poljoprivrednih proizvođača i države.
Povećanje dostupnosti poljoprivrednog zemljišta, kao resursa, verujemo, pozitivno će uticati na opštu dobrobit, jer se stvaraju uslovi za razvoj stabilne poljoprivredne proizvodnje, razvoj malih individualnih gazdinstava, rast i jačanje poljoprivrednih proizvodnih kapaciteta, kao i povećanje državnog budžeta od čega će sveukupnu korist, kroz povećanje BDP, imati svi građani Srbije.
Poštovani narodni poslanici, dozvolite mi da istaknem i činjenicu da smo u postupku izrade Nacrta zakona o poljoprivrednom zemljištu imali stalan dijalog sa brojnim udruženjima poljoprivrednika, stručnom i naučnom javnošću, kako bi se pripremio što bolji zakonski predlog i obezbedio najširi mogući konsenzus, s obzirom da je reč o pitanju od velikog značaja za poljoprivredne proizvođače državu i sve građane. Konsultovana su iskustva zemalja članica EU i zemalja okruženja, kako bi se sagledali problemi i u drugim zemljama i primeri dobre prakse.
Na održanim javnim raspravama u više gradova izneta su pozitivna mišljenja o većini rešenja sadržanih u Nacrtu zakona o izmenama i dopunama Zakona o poljoprivrednom zemljištu, kao i mnogobrojni komentari i sugestije koje je Ministarstvo razmotrilo i kroz dalji proces usaglašavanja sa zainteresovanim stranama ugradila u tekst ovog Predloga zakona.
Poštovani poslanici, pred vama je danas još jedan izuzetno važan Predlog zakona – Predlog zakona o zaštiti zemljišta, a to je zakon kojim se regulišu pitanja od izuzetnog značaja za očuvanje zemljišta kao neobnovljivog prirodnog resursa. U Nacionalnoj strategiji održivog korišćenja prirodnih resursa i dobara i Nacionalnom programu zaštite životne sredine je naglašena neophodnost integralnog sistema zaštite zemljišta i uspostavljanje sistematskog monitoringa zemljišta.
Budući da zemljište nastaje i razvija se pod uticajem pedogenetskih faktora, matičnog supstrata, klime, reljefa, vegetacije, u stalnom interaktivnom odnosu, potrebno ga je proučavati u skladu sa međusobnim uticajem svih faktora. Samo takav sholistički pristup proučavanju može da pokaže uzročno posledične odnose i uticaje svih ekoloških činilaca.
Činjenica da je za stvaranje centimetra zemljišta potrebno 250 hiljada godina, a zagađivanje i degradacija mogu da se mere sekundama upućuje na delikatnost čuvanja ovog medijuma životne sredine i pažnju sa kojom se mora pristupiti proučavanju i odnosu prema zemljištu.
Na važnost proučavanja i zaštitu ukazuje podatak Evropske komisije da samo zbog erozije svake godine nestaje 0,70% ukupne mase zemljišta na zemlji i procena je da bi se sa takvom dinamikom, bez preduzimanja mera zaštite, ukupna masa zemljišta izgubila za manje od 150 godina.
Glavni uzroci zagađenja i oštećenja zemljišta su antropogeni uticaji, a naročito zbog eksponencijalnog rasta ljudske populacije, promene klime, erozija, smanjenje količine organskih materija, industrijskog zagađenja, neadekvatnog načina obrade i zaštite zemljišta, prekomernog korišćenja zaštitnih sredstava u poljoprivredi, zagađenje iz tačkastih i difuznih izvora, prekrivanje, zbijanje zemljišta, smanjenje biološke raznovrsnosti, falinizacija, poplave i klizišta.
Na prostoru Republike Srbije 86,4% ukupne površine je ugroženo degradacijom zemljišta različite etiologije i intenziteta. Procenjuje da je erozija različitog stepena prisutna na oko 80% poljoprivrednog zemljišta u Srbiji, što je dovoljna činjenica da samo ovaj aspekt ukazuje na alarmantnu ugroženost zemljišta i u potpunosti opravdava razloge za donošenje ovog zakona.
Predložena rešenja u zakonu obezbeđuju odgovornost od svih subjekata u oblasti zaštite zemljišta, a instrument monitoringa, koji ovaj zakon propisuje, obavezujući je za sve zagađivače, korisnike i vlasnike zemljišta.
Odgovornost i obaveze, u odnosu na mere prevencije i zaštite potencijalnih zagađivača, su apostrofirane tako da se sve vrste opterećenja, zagađenja, degradacije u oblasti poljoprivrede, industrije i ostalim privrednim granama svedu na najmanju meru uz stalnu kontrolu i praćenje sprovođenja propisanih mera prevencije i zaštite.
Predlog zakona o zaštiti zemljišta predviđa obaveze prevencije i mere zaštite u oblasti poljoprivrede, industrije, voda, vodoprivrede i otpada, što će povećati stepen odgovornosti svih subjekata u sistemu zaštite.
U domenu dostupnosti informacija, ovaj zakon će zainteresovanoj i stručnoj javnosti pružiti veću mogućnost da efikasnije i brže dođu do informacija o stanju i kvalitetu zemljišta na teritoriji Republike i da se u skladu sa informacijama planiraju aktivnosti i usklađuju potrebe društva.
Pozitivna rešenja zakona ogledaju se u tome što će biti propisani mehanizmi zaštite zemljišta kao prirodnog resursa, biće uspostavljen monitoring zemljišta na teritoriji Republike. Sistematizovani podaci o stanju i kvalitetu zemljišta upotpuniće informacioni sistem za zaštitu životne sredine i država će raspolagati podacima koji će omogućiti kontinuirano izveštavanje Evropske agencije za zaštitu životne sredine. Podaci dobijeni monitoringom zemljišta predstavljaće osnov pri izradi prostornih i urbanističkih planova, određivanja načina korišćenja zemljišta i biće dostupni javnosti.
Donošenjem predloženog zakona urediće se pitanja sveobuhvatne zaštite zemljišta, radi trajnog uspostavljanja njegovih funkcija, sprečavanja narušavanja i promena kvaliteta zemljišta, saniranja oštećenog zemljišta na mestima napuštenih industrijskih zona i drugih pitanja, popisaće se preduzimanje preventivnih i sanacionih mera, kako bi se osigurale njegove ekološke, tehničko-industrijske i socio-ekonomske funkcije.
Time će se zaštiti ekološke funkcije zemljišta koja se odnose na nezamenljivost učešća zemljišta u proizvodnji životnih namirnica, biomase i ostalih funkcija koje zemljište ima. Koristeći iskustva evropskih zemalja koje primenjuju nacionalne propise i primedbu Evropske komisije da nijedan od postojećih zakona nema integralan pristup zemljištu, Predlog ovog zakona je koncipiran tako da sadrži sve segmente zaštite iz svih sektorskih politika, planiranje, preventivne mere, načini upravljanja i korišćenja, zaštitu zagađenja i degradacije, sanaciju i dekultivaciju.
Cilj ovog zakona je da se uspostavi pravni okvir za očuvanje zemljišta, kao prirodnog resursa, propišu preventivne mere zaštite, zaštite sprečavanja narušavanja kvaliteta zemljišta, saniranje oštećenog zemljišta i preduzimanje sanacionih mera kako bi se osigurale njegove ekološke, tehničko-industrijske i socio-ekonomske funkcije.
Time će se stvoriti uslovi za obezbeđenje ekološke funkcije zemljišta u proizvodnji biomase, životnih namirnica, obnovljivih izvora energije i sirovina, sposobnosti zemljišta da je filter pufer i izmenjivač između atmosfere, hidrosfere i biosfere, a uloga zemljišta u tom smislu da je biološko stanište i rezerva gena.
Uvaženi narodni poslanici, na kraju dozvolite mi da i ovom prilikom zahvalim svima koji su dali doprinos, uložili vreme i energiju i ugradili svoja znanja i iskustva u ova dva predloga zakona. Imajući u vidu izuzetnu važnost zaštite zemljišta i poljoprivrednog zemljišta, kao prirodnog resursa i potrebu da se uspostavi relevantan zakonski okvir, verujem da će predloženi zakoni naići na odobravanje i verujem da ćete ih sa zadovoljstvom i u velikoj većini i prihvatiti. Hvala na pažnji.

Zahvaljujem ministre.
Da li izvestioci nadležnih odbora žele reč? (Ne.)
Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč?
Reč ima narodni poslanik dr Miroslav Marinković. Izvolite.

Uvažena predsednice Skupštine, poštovana gospođo ministar, uvaženi gospodine Radoševiću i ostali saradnici, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama su dva vrlo važna zakona.
Sama činjenica da se u prvom članu kaže da je poljoprivredno zemljište dobro opšteg interesa za Republiku Srbiju koje se koristi za poljoprivrednu proizvodnju i ne može se koristiti u druge svrhe, predstavlja ozbiljnu činjenicu koja traži ozbiljan pristup svakoga ko želi da prouči ovaj zakon i da kasnije taj zakon bude primenjen u normalnom životu.
Ono što smatram da sam dužan da kažem, pre detaljnijeg elaboriranja ovoga zakona, u ime poslaničke grupe Boris Tadić – SDS, ZZS, ZS, jeste da prvo razjasnimo neke pojmove. Vrlo često se koristi pojam, odnosno informacija i to je koriste oni koji ne znaju o tome, najčešće, šta to znači, da je potpisan SSP koji je štetan za državu i da on omogućava da se od septembra 2017. godine zemljište može prodavati i drugima, odnosno stancima.
To je tačno, međutim zarad informisanja javnosti SSP predstavlja sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, koji je osnovni preduslov za pristupanje pregovorima o članstvu EU, te tako oni koji smatraju, a mi smo u tom trenutku smatrali da treba pristupiti EU, moraju da imaju u vidu činjenicu da se taj proces odvija na taj način. znači, potpisivanje sporazuma u kome to piše.
Da bi razjasnili i činjenicu da taj SSP predviđa mogućnost kupovine i drugih, to u prevodu da pojednostavim znači da ako želite da uđete na tržište EU koja broji 400 miliona stanovnika, morate biti spremni da otvorite i svoje tržište.
(Marijan Rističević, s mesta: I osam godina manje.)
Molim vas da mi ne dobacujete, zato što ne želim da sa vama komuniciram dok iznosim. Skoncentrisan sam na iznošenje svog izlaganja. Zamolio bih predsednicu Skupštine da mi pomogne da na pravi način budem konstruktivan u ovoj raspravi.
Međutim, činjenica u prevodu što treba svaki građanin da zna, jeste da taj SSP kaže – može da se proda zemljište pod istim uslovima kao i građanima Srbije. ti uslovi nisu propisani tim sporazumom, niti bilo kojim zakonom, već ih nadležno ministarstvo tj. država donosi i ti uslovi mogu biti u jednom trenutku. Znači, kada dođe ta mogućnost, te 2017. godine da su laki uslovi za domaće stanovništvo, tj poljoprivrednike, a otežavajući za nekoga ko sa strane želi da dođe.
U prevodu, ako neko živi 10 godina tu, a on je proizvođač ili sejač po zanimanju ili kako god, a vi stavite kao uslov za kupovinu da on 10 godina obrađuje tu zemlju, to je problem za stranca, ali nije problem za domaćeg proizvođača.
To je način na koji je jedna Slovačka, jedna napredna zemlja i nama za primer može da posluži u smislu usaglašavanja tih propisa, to isto je uradila. Stavila je kao uslov da neko može da kupi zemlju desetogodišnju obradu zemlje. Ne da neko živi na tome.
Znači, raščistili smo šta je SSP. To je osnovni preduslov da možete da pokrenete pregovore o usklađivanju, odnosno pregovore po poglavljima za pristupanje u članstvo u EU. Molim da se to ne zloupotrebljava. Znači, da mi to nismo pregovarali, morali biste vi. Mislim da smo svi zajedno isti u želji, da želimo da pristupimo EU. Prema tome, kada znamo šta je uslov, onda je to jednostavno i uraditi.
Ono što smatramo da je problem kod ovog zakona koji bih želeo da pohvalim u smislu dobre namere, nama je neophodan jedan takav zakon i to je jedna civilizacijska mera koju nadležno ministarstvo i to želim da pohvalim, napor, međutim, znate kako je? U svakom radu napor predstavlja jedan deo rezultata koji se dobiju na kraju. Bitan je rezultat, jer se rezultati i pobednici pamte, ne pamti se ono što nije dobro urađeno ili to što nije dobro urađeno mora da se promeni.
Manjkavost ovog zakona jeste prvo u sagledavanju činjeničnog stanja, što se tiče poljoprivrednog zemljišta na teritoriji cele Srbije. Znači nisu isti uslovi na severu Srbije i u centralnim i južnim delovima. Kada pričamo o davanju u zakup, odmah da kažem da apsolutno podržavam mogućnost da svaki poljoprivredni proizvođač može da kupi do 20 hektara i moja diskusija se uopšte neće odnositi na te mučenike proizvođače sa kojima sarađujem 30 godina i znam kako se muče. To je za pohvalu, međutim, problem čini ona jedna trećina koja otvara mogućnost za mnoge druge stvari. Navešću te primere.
Prvo, na teritoriji severne Srbije, tj. Vojvodine ukupno u državnom vlasništvu je negde oko 31% zemlje. U te površine ulaze sve kategorije zemljišta. I kada kažete da jednu trećinu svaka lokalna samouprava može da da u zakup, tj. da napravi plan davanja u zakup, vi onda možete lako da dođete u situaciju da na severu Srbije, u Vojvodini gde imate najveće površine najkvalitetnijeg zemljišta, to zemljište date u zakup, a da pašnjaci, močvarna, peskovita zemljišta koja imaju neku kategoriju, ostanu za davanje u zakup ili za obrađivanje našim ljudima, tj. ljudima koji po prirodi stvari živeći tu, moraju to da obrađuju.
Znači, 30% tog zemljišta nema u Vojvodini, vi ste rekli do 30%, do jedne trećine. Situacija u centralnoj i južnoj Srbiji je potpuno drugačija. U Srbiji, malo pre ste naveli, u centralnoj Srbiji se u zakup izdaje možda negde 10, 12, 15%. Cena zakupa je, rekli ste, 190 evra u proseku. Možda je bolje to meriti količinom nekog proizvoda u poljoprivredi, jer ja sam se naučio da razvijene zemlje uglavnom izražavaju cene nekog proizvoda, neke usluge ili mere u vrednosti proizvoda koji se proizvodi pa je recimo cena veštačkog osemenjava bila 40 kg mleka 3,6% masti i vi time čuvate vrednost tog proizvoda i čuvate ekonomsku stabilnost proizvođača. Tako isto i zakup zemljišta.
U centralnoj Srbiji ne možete da date u zakup zemlju. Niko je neće uzeti ako je cena veća od 90, 100 evra jednostavno to zemljište vam ne može vratiti taj zakup ukoliko ga platite, a ovde i prosek 190. To vuče određene manjkavosti kasnije u davanju zakupa, u nadmetanju itd.
Zakon i vi ste verovatno imali dobru nameru da se to reši na jedan celovit način, ali to nije ispalo tako zato što je mnogo stvari u zakonu nedorečeno. Prvo, na jedan volšeban način su razvlašćene opštine. Dozvolićete, objasniću na koji način. Dozvolite da su opštine na čijim teritorijama se nalazi ta zemlja, a pročitali smo, odnosno čuli malo pre da je to nacionalno dobro su delovi teritorije Srbije na kojima neko živi i ko je sudbinski vezan za taj deo teritorije, a on nema uticaja u odabiru toga ko se daje.
Dokumentaciju kod zakupa tih malih proizvođača vrši, prikuplja lokalna samouprava, ali saglasnost daje ministarstvo. Vi ste u svom izlaganju izjavili, odnosno izrazili jednu, da kažem, na neki način sumnju u sposobnost lokalnih samouprava da na valjan način izvrše taj postao i tako se to provlači i kroz javnu raspravu i ne samo kod ovog zakona kako tobože lokalne samouprave nisu u stanju da nečim raspolažu. U tim slučajevima je trebalo dati zakonsko rešenje da ako neko to ne radi može, vi ste stavili tamo ako se ne napravi program da ministarstvo onda donosi.
Međutim, kod prodaje zemljišta i prikupljanja zemljišta po pravu, po osnovu prava prečeg zakupa kompletna dokumentacija se šalje Ministarstvu poljoprivrede uz obrazloženje da je lice upisano u registar itd. Ako malo pre pričamo o elektronskoj upravi i mogućnostima da unapredimo i sofisticiramo našu poljoprivrednu proizvodnju, ne vidim razlog zašto lokalna samouprava to ne može da vidi. Ne, ministarstvo koje će praviti program, odnosno davati mere na određeni program za korišćenje tog zemljišta i onda se upućuje lokalnoj samoupravi koja treba da proceni na osnovu dobijenih predloga šta i kome treba dati i opet se to mora dati na saglasnost ministarstvu.
Mislim da ovakva mera je potpuno, ne mogu da kažem tako grub izraz da kažem da je necivilizacijska. Znači, vi imate jedinice lokalne samouprave u kojima žive ljude i pustili ste da tamo oni žive na način na koji žive, da imate sredine u kojima nema elementarnih uslova. U 80% sela u centralnoj Srbiji nemate ni vodovod ni kanalizaciju, loš kvalitet struje. Znači, to je posledica toga da smo mi siromašna zemlja, ali se to mora uvažiti kada se pravi bilo kakav plan razvoja i unapređenja. Mora se imati u vidu da treba pomoći tim lokalnim samoupravama da se razviju i da na taj način podignu i nivo i stepen odgovornosti u odnosu na ovako nešto, odnosno na davanje u zakup zemljišta.
Ono što je takođe manjkavost na koju smo naišli jeste da recimo vi u jednom članu 10, a mi ćemo amandmanima tražiti poboljšanje ovog zakona u nameri da taj zakon bude usvojen. Pre svega bih zamolio zato što permanentno postoji ovde jedna averzija prema predlozima koji dolaze iz ovog dela sale, neću da kažem opozicije, da mi to nešto tražimo, a šta ste vi radili. To nije odgovor. Pokažite da ste bolji od nas. Pokažite da razumete rečnik dijaloga. Pokažite da možete da shvatite da se ovde radi o interesu građana, a ne interesu nas u ovom delu ili onom delu sale.
Učestvovao sam u više javnih rasprava što se tiče ovog zakona i svuda je provejavala ista jedna ideja, a to je da će se doći u situaciju da se na olak način ostane bez nacionalnog dobra, jer kada pričamo o zakupu, pravu prvenstva zakupa i pravu prečeg zakupa, to je kasnije jedan od uslova, pravo prečeg zakupa jedan od uslova kod prodaje zemlje. Ta prodaja zemlje znači sledeće – zemlju, to svaki seljak u ovoj zemlji zna, možete prodati jednom i više niste na toj zemlji. Jedna stara izreka kaže – čija stoka, toga i livada.
Kada taj bude došao neka napravi bolje uslove da bi mi mogli da proizvodimo, da se mali poljoprivrednici zaposle, ali se to onda drugim rešenjima radi. Daju se recimo uslovi da neko mora da obrađuje deset godina tu zemlju. Prvo sam protiv toga da se odredi da čovek mora da živi na tom delu zemlje, da je u toj katastarskoj opštini jer katastarska opština se najčešće i ne pokriva sa opštinom u kojoj živi. Može da se ne pokriva. Katastarska opština nema iste granice kao i opština, kao teritorijalna jedinica lokalne samouprave. Nema iste granice. To je po meni pogrešno rešenje.
Drugo, zašto ja ne bih iz centralne Srbije da kupim zemlju u Vojvodini? Zašto niste stavili kao rešenje i uslov jedan da bi unapredio poljoprivrednu proizvodnju, odnosno seljak ili ja, ne bih nikoga pominjao, a uslov mi je da moram da živim na toj katastarskoj opštini, zašto bi morao da živim? Treba da bude uslov da moram da obrađujem neko zemljište 10 godina kada ga uzmem u zakup pa da se kasnije kvalifikujem za duži zakup.
Postoji mogućnost da zaposlite desetine hiljada mladih proizvođača koji nemaju od čega da žive, nemaju gde da rade, a onda im treba dati besplatan zakup na pet do deset godina da prvo rekultivišu tu zemlju, da svojom proizvodnjom izdržavaju svoju porodicu i da na taj način dođu u situaciju da mogu da uđu u jedan ozbiljan posao, nakon čega može da mu se da zemljište u zakup.
Više stvari tu ide u najboljoj, opet kažem, nameri sa nedorečenim rešenjima. Razumem da investitore treba podržavati, investicije u poljoprivredi, ali to se radi na malo drugačiji način. Ne možete prvo da prodate kuću da biste sačuvali nameštaj u kući, a nameštaj stoji na ulici. Možda sam presurov u ovom objašnjavanju, ali imamo ljude koji žive na tom delu zemlje, imamo ljude koji žive u celoj RS, koji bi možda iz jednih krajeva prešli u druge da bi se bavili ozbiljno poljoprivredom. Možda je to put da se dođe do adekvatne primene ovakvog zakona ili izmenama koje smo mi dali ili da se drugi jedan pristup poljoprivredi poljoprivreda industrijalizuje, da ona postane napredna.
Ne možete imati način razmišljanja kao što su imali naši očevi i dedovi, a da živite u 21 veku. Mora da se promeni. Tu promenu mora da prati i određena infrastruktura, određen način razmišljanja. Sve u svemu, došli smo u situaciju da sada mi govoreći o ovakvom jednom zakonu praktično ispada da smo davali nekim tajkunima, nekome, svakome ko je uzeo u zakup tu zemlju mora da vrati, ko je kupio zemlju on je kupio pod određenim uslovima.
Vi predviđate uslove koji daju diskreciono pravo ministarstvu da može da odredi kome će prodati, da može da odredi za koje će pare i ovde se radi o netransparentnosti celog postupka. Što nije slučaj kada se radi o ovim proizvođačima malim o kojima ja pričam.
Želeo bih nešto da kažem i o zakonu kratko, o Predlogu zakona o zaštiti zemljišta. To je odlična ideja, odličan zakon koji je neophodan ovoj zemlji i koji je evidentno, znači ko god je čitao taj zakon mogao je da vidi da je on usklađen sa savremenim zakonima koji postoje u evropskim državama i to je jedan deo odgovora mog na SSP. Znači, vi možete da se sa nekim družite ako znate njegov jezik ili on vaš, ako uporno želite da pričate svoj jezik, a da se družite sa celim svetom, onda malo sad čovek bude smešan u društvu.
Ono što nije dobro ovde što se može popraviti i da suštinski promeni primenu ovog zakona jeste, predugi su rokovi. Znači, vi ste ovde predvideli da, recimo, u roku od godinu dana kojim se predlaže za izradu programa može da se skrati na tri meseca, jer tamo imate za izradu u roku od dve godine za izradu donošenje plana zaštite zemljišta koji predlaže predlagač. Znači, dve godine. Praktično, vi zakon ne možete da primenjujete dve godine, mislimo da taj rok treba da bude kraći i umesno kraći, šest meseci do godinu dana. Danas se raspolaže i sa elektronskim katastrom i već dugi niz godina se primenjuje jedna mera koja je odlična mera, primenjuje se ja mislim jedno 15 godina, gospodin Radošević sigurno to zna. Kontrola zemljišta, kvaliteta zemljišta koju država finansira što je odlična stvar. Znači, mi već tu imamo određene podatke sa određenih područja gde su i proizvođači obučeni na koji način da uzrokuju zemlju i da mi znamo već kakav je kvalitet i gde je problem.
Dalje, što je takođe manjkavost, a nije nedostižno ispravki i kaznena politika. Znate, u evropskim zakonima vrlo su rigorozne kaznene mere u slučaju zagađivanja zemljišta za zagađivače i za potencijalni i ako je neko već to radio, on može čak da dobije i meru zabrane vrlo dugom periodu bavljenja ili potpunim prestankom. Mi smo takođe podneli amandmane koji se odnose na ovaj zakon. Sve u svemu, ja bih zamolio ministarstvo da razmotri naše amandmane i da na pravi način u pravoj diskusiji dođe do rešenja.