Hvala.     
Poštovani narodni poslanici, saglasno članu 27. i 87. stavovi 2. i 3. obaveštavam vas da će Narodna skupština danas raditi posle 18,00 časova.
Reč ima narodna poslanica Olena Papuga.

Da razjasnim, mi nismo protiv prodaje zemlje, ali ne na ovakav način. Prekratak je rok za otplatu zemlje. Drugo, protiv toga da se daje ekskluzivno pravo ministarstvu da bude toliko centralizovano. Između ostalog to su naše zamerke i to ćete imati u amandmanima, zašto je to tako. Obrazložili smo u amandmanima šta nije dobro u toj centralizaciji, u tom pravu ministarstva itd.
Stalno se priča o tome da je jako puno neobrađene zemlje, ali zašto je neobrađene zemlje, zašto je neizdate zemlje? Između ostalog je to zato što nema inspektora koji treba da budu prisutni kada se zemlja izdaje. Grad Beograd ima poljoprivrednog inspektora.
U Vojvodini, i postavlja sam poslaničko pitanje zašto nema inspektora u Vojvodini? Ima tri ili četiri inspektora, vi ste mi dali odgovor da je to zato zbog Zakona o zabrani zapošljavanja u javnim službama. Tako da jednostavno ima puno razloga. Možda se i ministarstvo nije potrudilo da tu zemlju izda, a to što se nisu kontrolisale lokalne samouprave, što ima jako puno uzurpacija itd. to mislim da je na inspekcijama, na ministarstvu. Zašto to nije rađeno.
Ne treba govoriti o tome da je zemlja neobrađena zato što paori nisu hteli da obrađuju zemlju, nisu im bili dati uslovi da obrađuju zemlju.

Hvala.
Reč ima ministarka.

Samo kratko da objasnim, po Ustavu Ministarstvo raspolaže i upravlja poljoprivrednim zemljištem u državnom vlasništvu. Lokalne samouprave su te koje su odgovorne da sprovode politiku Ministarstva, politiku Vlade i interes države na terenu.
Zašto se ranije nije reagovalo, kažete? Reagovalo se, ali zakon nije dozvoljavao mere kontrole, mere sankcija, koje će ovaj zakon uvesti. Dakle, i pooštravaju se sankcije, novčane kazne i uvodi se ona odredba koju su pozdravili poslanici i naši poljoprivrednici, da se obustavi transfer sredstava prema svim onim lokalnim samoupravama koje nisu odgovorne.
Kažete – biće netransparentna prodaja, ma neće biti. Biće transparenta jer mi da želimo netransparentno, mi ne bi uopšte ni obraćali pažnju na ove male poljoprivrednike. Ne bi ni slušali njihove zahteve. Zašto neće biti netransparentna? Zbog toga što iza ovog zakona usvajanja sledi donošenje uredbe, uredbu donosi Vlada. Uredba se objavljuje u „Službenom Glasniku“. Dakle, iza nje stoji čitav tim, Vlada, ministarstvo i naravno poljoprivrednici i lokalna samouprava. Sigurno neće dozvoliti da to bude netransparentno jer nema interes da Petra Petrovića u nekom selu pomogne, a onog drugog ne. Tako da nemojte da širite opet dezinformacije.
Kažete – malopre sam zaboravila onaj vaš plakat ili kako se zove, brošura da sam ja rekla nešto što nije ….

Vreme. Hvala.
Kada prođe dva minuta moram da vas prekinem.
Reč ima narodna poslanica Olena Papuga.

Samo da pitam jedno pitanje – da li, ako kažete da ste razgovarali sa poljoprivrednici da je zakon u njihovom interesu, znam da je najviše prigovora bilo u tom roku otplate zemlje, da li ćete taj rok produžiti?

Reč ima ministarka.

Nije sporno da smo mi i sami želeli da rok bude duži. Nije sporno da smo iz Ministarstva finansija dobili određena uputstva i nije sporno i da i dalje sa njima razgovaramo i da se nadamo da ćemo biti u prilici da prihvatimo neki od amandmana koji predlaže produženje roka.
Ali, podvlačim opet, naši poljoprivrednici neće ostati na cedilu. Mi ćemo se oboriti i za one povoljne kredite. Tako da kada smo uopšte i započeli posao mi imamo želju i da ga nastavimo i da ga završimo i u tome ćemo i uspeti.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Milisav Petronijević.

Poštovana predsednice, poštovana ministarko sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, stav poslaničke grupe SPS po predlogu oba ova zakona je izneo moj uvaženi kolega Miletić Mihajlović i ja ću to samo da potvrdim, podržaćemo i jedan i drugi zakon.
Ono što želim to je u nekoliko reči da dam još nekoliko argumenata zbog čega ćemo mi podržati ove zakone. No, pre toga želim da odam priznanje Vladi zbog jednog kvalitetnijeg odnosa u odnosu na ranije prema prirodnim resursima kojima Srbija raspolaže, tom neprocenjivom prirodnom bogatstvu.
Pre samo, ja mislim, mesec dana na sličan način smo govorili kada su takođe veoma važni prirodni resursi bili, geološki resursi, još preciznije - rude i mineralne resursi i tada smo videli kakav je odnos, izoštren odnos Vlade prema prirodnim resursima. I sada, upravo koliko Vlada daje ovom strateškom prirodnom resursu, poljoprivredno zemljištu i ministarstvo govori i izmena zakona koja je danas na dnevnom redu, kada se po prvi put ustanovljava da je poljoprivredno zemljište dobro od opšteg interesa za Republiku koje se koristi za poljoprivrednu proizvodnju i ne može se koristiti u druge svrhe.
Zašto sam ovo pomenuo? Zato da kada Vlada, država kaže da je to dobro od opšteg interesa, da je to prirodno bogatstvo, onda je i izoštren odnos odgovornosti prema tome. Upravo zbog toga sam napomenuo. I zato, upravo Vlada je ponudila rešenja kroz ova dva zakona, pre svega kroz zakon o izmenama Zakona o poljoprivrednom zemljištu, kojima treba da unapredi gazdovanje zemljištem, da doprinese odgovornijem upravljanju, većoj iskorišćenosti ili pre svega razvoju poljoprivrede, kao jednog od najvažnijih privrednih prioriteta.
Upravo to Vlada i čini sa Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o poljoprivrednom zemljištu.
Nekoliko po meni karakterističnih detalja u tom zakonu, malo je bilo reči ovde, ja bih prosto ukazao još jednom da prvi preduslov kako da se reguliše korišćenje poljoprivrednog zemljišta, a ono može da se koristi izdavanjem u zakup, delimičnom prodajom i ne može da se koristi na nelegalni način, prvi preduslov je donošenje godišnjeg programa, zaštite uređenja i korišćenja zemljišta.
Godišnji program zaštite uređenje i korišćenja zemljišta donose opštine jedinice lokalne samouprave, preciznije, dakle, one na čijoj se teritoriji to zemljište nalazi. Šta je ovde novina, veoma važna novina da ne prođe, da kažem tako, da je ne primetimo?
Prvo, što taj godišnji program u sebi treba da sadrži i potpuni potpis svih kategorija zemljišta koje ima i onih koje su izdati, koji nisu izdati, koji se koriste, koji se ne koriste, itd. što je veoma važno upravo iz razloga da ne dođe do uzurpacije, a isto tako, čini mi se da u današnje vreme mi skoro i da nemamo evidenciju precizno tog stanja takvog zemljišta. To je prva stvar važna.
Druga stvar važna je što se tim programom uređuje i šta se izdaje u zakup i koliko se izdaje u zakup, koje površine itd.
Treća stvar, što mislim da je najvažnije, a to je da je ovoga puta izoštrena odgovornost jedinica lokalne samouprave da ga mora doneti, u suprotnom podleže sankciji jer može da ostane bez sredstava iz budžeta ako ne donese.
Mislim da je to dobra mera, jedino što bih sugerisao tu, a to je da se i u tom delu još preciznije utvrdi rok u kome ministarstvo mora da reaguje ako se taj program ne donese da ne bi bilo to otprilike.
Drugo što želim da istaknem jeste da korišćenjem, kako ovaj zakon kaže – zemljište se može koristiti na dva načina, jedan je izdavanje u zakup i drugi je delimična prodaja, i upravo ovaj zakon tako nešto reguliše i ponavljam, reguliše kako ne može da se koristi, a ne može da se koristi uzurpacijom, ne može da se koristi na nelegalan način.
Kada je u pitanju zakup imamo nekoliko kategorija, počev od toga da je i dalje javno nadmetanje prisutno, prvenstvo zakupa, pravo prečeg zakupa, zakup onog zemljišta koje tri godine nije korišćeno kroz besplatno, početna cena nula, besplatno davanje u zakup.
Sve su to kategorije koje regulišu način kako može da se ide u zakup. Ja pripadam onima koji smatraju da izdavanjem kroz prvenstvo zakupa ova država želi da privuče investicije od kojih će svi imati vajde. U ovoj oblasti nema velikih investicija. One se samo obrađuju, te površine i to je to. Ko može da uloži sredstva? Onaj ko ima garanciju da će to biti na duži rok, a sada vidimo da je do 30 godina, koji će moći za to vreme da i on ima isplativost.
Zašto je to nama bitno? Nama je bitno zato što jednostavno rečeno ne može da se bazira samo na primarnoj proizvodnji, da treba da ulažemo u prerađivačke kapacitete, a ko može da ulaže u prerađivačke kapacitete? Veliki investitor. Ko ima vajde od toga? Prvo ima vajde država jer donosi nova radna mesta, donosi nove vrednosti. Ima vajde i mali poljoprivrednik koji može kroz kooperantski odnos koji uspostavi sa njim takođe da poveća svoju proizvodnju.
Nema tu nikakve tajne. Nema tu, taman posla, pljačke. Pljačka je završena kada je bila pljačkaška privatizacija i pljačka će biti završena kada se zaustavi uzurpacija i nelegalno korišćenje tog zemljišta.
Isto tako značajan jedan detalj je kupovina prečeg zakupa. Opet se odnosi na male poljoprivrednike. Zašto? Prelaskom sa ratarske na stočarsku recimo, što treba da mu bude u interesu, on dobija pravo prečeg zakupa. Da ne govorim o onom posebnom pravu kada posle tri godine nekorišćenja može da uđe u zakup i na pet godina besplatno sa početnom cenom nula.
Kada je u pitanju prodaja zemljišta, mislim da je velika stvar što je država omogućila prvi put da se državno zemljište proda, deo državnog zemljišta, ali kome se prodaje? Prodaje se malom poljoprivredniku.
Bile su prisutne u javnosti gomile laži kako će zakon da se donosi da bi se prodala zemlja strancima i šta je znam već kome. Treba javno i jasno reći da je netačno. Zakon zabranjuje prodaju zemlje strancima. Ovaj zakon to ne reguliše. Zakon dozvoljava prodaju zemljišta samo državljaninu Srbije, fizičkom licu, onome ko ima registrovano domaćinstvo, ko je u aktivnom odnosu, koji je najmanje tri godine prijavljen na teritoriji te opštine i to je jasno i to javnosti treba saopštiti. Zašto se njima daje? Onaj ko ima manje 30 hektara da može da kupi to.
Ono sa čim se ja slažem, da je rok otplate od pet godina malo. Mi predlažemo da se taj rok poveća, iz prostog razloga da bismo i na taj način stvorili mogućnost da što veći broj ljudi može da dođe, ali ove kategorije o kojima sam pričao, da dođe do tih površina poljoprivrednog zemljišta.
Dakle, jasno i precizno, malom poljoprivredniku, državljaninu Srbije, fizičkom licu, nema druge prodaje. Ponavljam, nema nikakvih razloga niti mogućnosti i uslova za bilo kakvu pljačku. Pljačka je završena, privatizacija, čuli smo mnogo tih primera da ih ja ne zadržavam.
Samo vrlo kratko kada je u pitanju zaštita zemljišta, moram da kažem samo jednu rečenicu. Mislim da je to zakon koji se prvi put donosi, da se uopšte i u ovom kraju, okolini Srbije, prvi put donosi, a veoma značajno je pitanje, počev od toga da je to neobnovljivo bogatstvo, a veoma ga, da tako kažem, devastiramo na sve moguće načine.
Ovaj zakon ima za cilj od prevencije, preko mera zaštite, do sanacije da spreči degradaciju tog zemljišta. Ja dajem punu podršku tome, odnosno punu podršku predlogu oba zakona koja su danas u proceduri. Hvala lepo.