Zahvaljujem, gospođo ministar.
(Zoran Živković, s mesta: Replika.)
Gospodine Živkoviću, nemate pravo na repliku. Nadam se da za vas nije uvreda ovo što je rekla gospođa ministar - „gospodine“?
(Zoran Živković, s mesta: To nije rečeno.)
Nije vam se obratila ni na koji drugi način, osim…
(Zoran Živković, s mesta: Iznela je neistinu.)
Gospodine Živkoviću, pa koliko neistina vi pričate…
(Zoran Živković, s mesta: Kako vas nije sramota?)
… onda bi stalno neko trebao da dobija repliku, ako bi to bio kriterijum.
(Zoran Živković, s mesta: Neka kaže koji je kombinat je nestao 2001. godine.)
Reč ima narodni poslanik Milan Novaković.

Poštovani predsedavajući, uvažena ministarko sa saradnicima, koleginice i kolege narodni poslanici, ja ću da se vratim na Zakon o poljoprivrednom zemljištu, da se vratim ovom odgovornom poslu koji mi ovde, kao narodni poslanici, treba da radimo u parlamentu Skupštine Republike Srbije i da što bolje pojasnimo našim građanima tj. poljoprivrednim proizvođačima šta ovaj zakon dobro njima donosi.
Pre nego što počnem da pričam o dobrim stvarima, ja sam pokušao u ovom zakonu da nađem jednu formulu iz 2007. godine, a vi me, ministarko, opomenite ako nisam dobro pročitao. Pokušao sam da nađem sledeću formulu da se 52 hektara zakupe po 60 evra na 40 godina, da se ne posadi vinograd, a da se podignu subvencije od 525 hiljada evra, što je uradio neki bivši, bivši premijer. Nisam mogao tu formulu da nađem u ovom zakonu, i to mi govori da ili nisam dobro pročitao ili je neko napisao neki interni akt i sproveo lično samo za sebe. To ostavljam svima ovde i građanima koji nas gledaju da protumače kako misle da treba da protumače.
Da se vratimo na zakon. Zakon je vrlo jasan. Zakon definiše ciljeve koji su postavljeni pred njega, a to je izdavanje i gazdovanje državnim poljoprivrednim zemljištem, a počev od samog pojma šta je to poljoprivredno zemljište, zatim od uvođenja pojma knjige polja i da više ne može da se dešava da nemamo informaciju o tome šta se seje na određenim parcelama koje je država dala u zakup poljoprivrednim proizvođačima.
Takođe, jedan jako bitan momenat u ovome jeste da je dosadašnji zakon bio apsolutno, da kažem, ne transparentan u smislu da je imao svoje velike propuste i tu su se javljale velike zloupotrebe, tako da uzurpacije zemljišta koje su bile evidentne od 2007. godine na ovamo su nanele veliku štetu Republici Srbiji. Vi ste to dobro uočili, dali ste dobre predloge. Predlozi koji se odnose na sankcije za uzurpatore, koji uđu neovlašćeno u posed da obrađuju poljoprivredno zemljište, da je predviđeno da bude tri puta veća naknada u odnosu na početnu cenu. Zatim, ukoliko se ne nađe ko je uzurpator zemljišta, da lokalna samouprava ima pravo da skine useve i plodove i da iz tog izvora sredstava ili namiri deo za skidanje, a deo da ide u budžet, ili ukoliko otkrije ko je uzurpator da sudskim putem naplati od njega.
Zašto govorim o ovoj uzurpaciji? Zato što je jako velika šteta državi i Republici Srbiji naneta. Čuli smo ovde podatke, da ne ponavljam, od ministarke i uvaženih kolega poslanika. Ja ću reći samo jedan podatak za Novi Sad, odakle ja dolazim, a to je da je od 2007. godine, od kada je počelo da se izdaje državno poljoprivredno zemljište, uzurpirano ukupno 5.280 hektara. Po tom osnovu ukupna sredstva koja su se vansudskim poravnanjima, što je nažalost bilo zakonski tako da je, u odnosu na početnu cenu licitacije, samo za 0,5% uvećavana. To su vešto zloupotrebljavali određeni, kažem određeni, poljoprivrednici. Taj iznos je negde 214 miliona dinara. Od toga svega, 24 miliona naplaćeno i još je ostalo 190 miliona na području grada Novog Sada, nenaplaćenog po osnovu uzurpacija.
Idemo dalje, kada govorimo o izdavanju poljoprivrednog zemljišta za investcije do 30%, tu da pojasnimo građanima, uvek govorimo do 30%. To ne znači da na području jedne lokalne samouprave, lokalna samouprava ima obavezu da izda sve. Lokalna samouprava ima obavezu da u duhu dobrog domaćina, koji gazduje, tj. pod mentorstvom Republike Srbije i Ministarstva poljoprivrede vodi računa kakve programe će prihvatiti, investicione programe i do 30% zemljišta izdavati na 30 godina.
Samo jednu stvar da kažemo. Ne znači da je velika investicija 10, 100 ili 200 hektara. Velika investicija za mala gazdinstva je i dva hektara. Ako je po jednom hektaru za, npr. za podizanje jednog hektara voćnjaka jabuka, investicija je negde oko 35.000 eura. Prihod godišnji od te investicije je na očekivanih negde između 15.000 i 17.000 eura. Morate priznati da od dva hektara jedna porodica može i te kako lepo da živi.
Drugo je pitanje kako će doći do sredstava poljoprivredni proizvođač za to? Upravo imamo zakon koji smo usvojili, to je Zakon o ulaganjima gde smo izjednačili domaće i strane investitore. Zatim, imamo Zakon o zadrugama, koji se takođe nalazi ovih dana na raspravi. Završili smo juče načelnu raspravu. Sutra očekujemo raspravu po amandmanima, gde će biti preporuka našim poljoprivrednim proizvođačima da se udružuju. Jer zadružni sistem je ta perspektiva koja može spremno da dočeka i konkurenciju s obzirom da, još jednom da podsetim da država Srbija je na putu ka EU, da država Srbija će se otvoriti kao tržište, da država Srbija mora da preko zakonskih odredaba i te kako utiče, i te kako pomogne svojim građanima da spremno dočekaju tu konkurenciju.
To neće značiti samo u zakonskom smislu, nego će to značiti i u finansijskom. Kako u finansijskom? Sigurno je da budžet za poljoprivredu, složili smo se, nije dovoljan. Budžet ćemo morati menjati. Budžet će morati biti investicioni. U narednom periodu tu ćemo, da kažemo, i te kako moći da koristimo sredstva iz IPA programa. Za 2016. godinu nam je predviđeno 35 miliona eura. Šta mislite koliko voćnjaka može da se, ili staklenika koliko može da se podigne širom Republike Srbije?
Ne pričamo, znači, o investicijama 10, 20, 30, 50 hektara. Pričamo o manjim površinama, manjim investicijama, a koje i te kako mogu da donesu dobro našim poljoprivrednim proizvođačima. I jeste cilj i ovog zakona i Zakona o zadrugama, nama su cilj mali i srednji proizvođači. Mi kao narodni poslanici se za to borimo. Za velike proizvođače naše i velike investitore nemamo bojazni. Oni posluju po tržišnim principima. Spremni su i tehnički i tehnološki i stručno da se dočekaju svim izazovima.
Mi upravo ovim zakonima radimo ka tome da ovaj zakon bude investicioni i da ovaj zakon može da donese dobro malim i srednjim poljoprivrednim proizvođačima. Ko to neće da vidi, nažalost, uvek je tako, znači pozicija i opozicija nikada se neće složiti, ali za godinu dana ćemo mi opet biti ovde, pa ćemo opet pričati, pa ćemo videti šta ćemo uraditi.
U svakom slučaju ne bih da uzimam više vremena, ali mislim da i te kako je važno da i kupovina poljoprivrednog zemljišta na kojoj su insistirali upravo mali poljoprivredni proizvođači, opet ponavljam do 20 hektara, to ne znači kad pričamo do 20 da mora neko da kupi 20 hektara. Sigurno je da na osnovu svega ovde izloženog što sam u ovom kratkom periodu mogao da kažem da se može izvesti zaključak da ovaj zakon je upravo okrenut ka malim i srednjim investitorima. Ne zapostavlja ni velike investitore. Nama veliki investitori i te kako trebaju. Vidimo šta se dešava, samo ću porediti, npr. automobilsku industriju koliko je prateća industrija, koliko su mali zanatski proizvođači u okolini Kragujevca i u Srbiji živnuli. Sve je to što je prateća industrija. Ništa protiv nemam da dođu velike kompanije, apsolutno to podržavam i snažno ću podržavati proizvođače svinja da dođu i proizvođači goveda i proizvođači lešnika. Svi su dobrodošli.
Imamo dovoljno zemlje, ta zemlja naša nažalost nije u funkciji. Da stavimo svu tu zemlju u funkciju država Srbija bi bila bogata. A država Srbija će biti bogata ako jedna Švajcarska kada idemo kroz nju, kada vidimo da na proplancima ima onoliko stada krava. Završiću sa ovim u simboličnom smislu, da želim da se vrati vreme kada će biti puni pašnjaci stoke na ispaši, a u narodu za stoku se kaže da je blago. Srbija kada bude imala puno blaga, Srbija će biti bogata zemlja. Hvala.

Zahvaljujem gospodine Novakoviću.
Poštovani narodni poslanici, pošto nastavimo rad, dozvolite mi da u vaše i u svoje ime pozdravim decu bez roditeljskog staranja iz Beograda, Niša i Aranđelovca, polaznike socijalno inkluzivnog programa „Generacije budućnosti“ koji se sprovodi pod pokroviteljstvom Narodne skupštine Republike Srbije, koja trenutno prate deo današnje sednice sa galerije velike sale.
Nastavljamo sa radom.
Reč ima narodni poslanik Balša Božović. Izvolite gospodine Božoviću.

Zahvaljujem predsedavajući.
Dame i gospodo narodni poslanici, uvažena ministarko, poštovani gosti ono što je za nas veoma bilo važno da pre svega dođemo do mogućnosti da učestvujemo u ovoj raspravi zato što smatramo da govorim u ime ljudi koji će sasvim sigurno imati ugroženu egzistenciju u narednom periodu. Direktnih korisnika je 70.000, indirektnih sigurno duplo više, ljudi koji žive od ovakvog načina poljoprivredne proizvodnje u Srbiji.
Vi ste nekoliko puta danas govorili kako je ovaj postojeći zakon veoma loš, ali i on se primenjivao, pa čak i nije dao tako loše rezultate. Smatramo da će ove izmene i dopune doneti katastrofalne rezultate, upravo po ljude koji žive od poljoprivrede. Vi ste nekoliko puta danas pokušali da podvučete da se radi o zakonu koji država Srbija donosi u korist svih njenih građana, a mislim da ne da niste u pravu, nego da ste potpuno isključili poljoprivrednike iz severa zemlje, iz AP Vojvodine, jer se ovaj zakon ne odnosi kada je u pitanju njihov interes i ne odnosi se na ono što su njihove potrebe.
I sve vreme znate da zamenjujete teze i sve vreme se obraćate nekom poljoprivredniku iz centralne Srbije koji će imati ili neće imati kao i do sada interes i od postojećeg i od ovih izmena i dopuna ovog zakona, ali sasvim sigurno neće imati ljudi koji se bave poljoprivredom u AP Vojvodini.
Dakle, vi sami ovim predlogom zakona kažnjavate poljoprivrednike u Vojvodini? I oni su takođe država Srbija, barem za vas bi to tako trebalo da bude. I oni su građani koji žive od svog rada.
Mi smo se zalagali za nov zakon, vi ste rekli da su izmene i dopune dovoljne. Pod broj jedan, motiv kojim se opravdava donošenje ovakvih zakonskih rešenja je prilično pogrešan i netačan i to smo nekoliko puta, i različiti predstavnici opozicije su to danas nekoliko puta podvlačili.
Vaše stanovište je da ne postoji interesovanje za Zakon državnog poljoprivrednog zemljišta, ne dolazi u obzir. Ne dolazi u obzir, vi vrlo dobro znate da to nije istina. Kada uđemo u pogrešan voz na samom početku, svaka stanica je pogrešna. Dakle, vaša intencija i namera izmena i dopuna ovog zakona nije u skladu sa realnim stanjem i sa interesima ljudi koji žive od poljoprivrede.
U Vojvodini se radi o 450.000 hektara državnog zemljišta, 250.000 je u zakupu i šta sada vi predlažete ovim zakonom? Nekoliko puta su danas poslanici govorili i gospođa Jerkov i gospođa Čomić, da slobodno kao ministarka poljoprivrede, ako već niste našli za shodno da razgovarate sa onima koji su protestovali, koji su se na zimi smrzavali, još dok je ovaj zakon bio u javnoj raspravi, da li možete da sednete u automobil, da li možete da obiđete svako mesto, svaku opštinu, svako selo i svaki grad, da vidite pored puta da li postoji zemlja prve, druge ili treće kategorije koja se ne obrađuje? Ne postoji, to i vi sami znate.
Sada predlažete da se 150.000 ha, kažete ne tajkunima, ali u zakonu ih zove investitori, to su tajkuni samo u zagradi nisu tajkuni, vi ih zovete tajkuni investitori, jer kažete da nema u Srbiji tajkuna, u redu, tih vaših investitora 150.000 ha ćete sada njima da date u zakup. U redu, to je vaše rešenje. Na taj način ugrožavate 150.000 ljudi koji nemaju novca da zakupe, koji su fizička a ne pravna lica.
Vi svojim zakonskim rešenjem više vrednujete pravna lica nego fizičko lice. To je takođe veoma čudno za nas. Kako je moguće da je pravno lice vrednije, da je imovina pravnog lica vrednija od imovine fizičkog lica? Zašto je firma vrednija od čoveka za ovu Vladu? Zašto Vlada RS više vrednuje preduzeća i privatne kompanije nego ljude? To nam nije jasno. Zbog čega se to radi?
I dalje je pod restitucijom 150.000. To ne možete nikome da date u zakup zato što će to biti zemljište koje će se vratiti i 150.000 je ostalo za prodaju. Od tog zemljišta, kao što znate, imate i one lošije kategorije, imate i slatine, pašnjake, utrine i sve ono što je neisplativo da se obrađuje.
Da li ovaj zakon poznaje pravdu i sa druge strane postavlja pitanje – koliko košta ova nepravda prema građanima koji žive u Vojvodini, koji žive od ovoga? Koliko košta ta nepravda?
Mi znamo da ovo nije vaš zakon. Lično imam simpatije prema vama kao ministarki i prema vašem radu, ali vi zastupate ovde neku drugu stranku, ne stranku iz koje izvorno dolazite, Vladu RS koja sprovodi politiku SNS. To je svima veoma jasno.
Zašto pravno lice a ne fizičko i zašto komisija koju vi određujete može jedina da utvrdi način da li investitor ispunjava uslove, koji je investitor u pitanju, opet kažem investitor u zagradi tajkun, kako do 30% zemljišta u lokalnim samoupravama, šta mislite da li će te lokalne samouprave na bilo koji način moći da se izbore sa ovim? Neke hoće. Neke bi želele. Neke ne mogu. Kako ćete i na koji način da vi pravedno rešenje donesete a da oni koji žive od ovoga ne budu ugroženi? To je osnovno pitanje.
Ko će biti u tim komisijama? Da li će biti u komisijama oni ljudi koji su i do sada dodeljivali pomoć samo i isključivo povlašćenim investitorima? Vlada RS je poznata po tome. Da li ćemo i u ovom slučaju samo povlašćenima da damo mogućnost da dođu do tog zemljišta?
Dvadeset hiljada hektara, 400.000 evra za pet godina i to je gospođa Jerkov danas postavila pitanje. Šta treba da se dogodi da neko zaradi 400.000 evra za pet godina? Ko ima taj novac. Nemaju fizička lica, nemaju oni koji žive od toga. To imaju isključivo tajkuni, da definišemo makar taj izraz, i tajkuni, odnosno investitori jedini imaju taj novac. To su tajkuni. Četristohiljada evra, to su tajkuni.
Iz tog razloga smo tražili ne samo pojašnjenja nego smo tražili da i sa svim onim što ste govorili do sada po mantri godinu i po dana optuživali neke bivše tamo vlasti i neka bivša vremena.
Znate šta, do 2008. godine 95% poljoprivrednih kombinata je privatizovano. Demokratska stranka je neke ugovore loše raskidala. Samo to da znate. Da ne bude nikakve zabune.
(Poslanici SNS dobacuju.)
Ako mogu samo da dođem do reči od gospodina prekoputa. To govori Savet za borbu protiv korupcije. To ne tvrdim ja. Savet za borbu protiv korupcije koji su predstavnici Odbora za poljoprivredu nazivali podgrankom jedne političke organizacije. To su oni kojima je prećeno ili koji su prebijani na ulici. Oni tvrde ovo što ja govorim.
Da li je bilo mangupa u bivšim režimima? Bilo je mangupa u svakom režimu, da se razumemo, posebno u Srbiji u kojoj ne postoje jake i nezavisne institucije od 1990. godine pa nadalje i slobodno mogu da vam kažem, u svakoj vladi do sada, samo je nekako čudno da su baš ti mangupi danas članovi SNS, uključujući Sinišu Malog koji je kroz privatizaciju upravo između ostalog i sam učestvovao u dodeli zemljišta koje je prisvojio za sebe lično.

Vreme.

Imam još jedan minut. Ne? Završavam rečenicu.

Imate još pet sekundi.

Ovo je za nas veoma loš zakon. Mi nećemo podržati ovaj zakon i glasaćemo protiv.

Zahvaljujem se gospodine Božoviću.
Gospodine Babiću, vi repliku?
(Zoran Babić: Tri puta pominje SNS.
Znam. Gospođo ministar, ima replika prednost.

Pa ja bih rado odgovorio ovom mangupu iz DS koji je tako iz gradske uprave prešao u poslaničke klupe …