Hvala.
Ako ste meni uputili pitanje, toliko je komplikovano da bih vas molila da mi date rok. Ja ne znam zašto neka stranka unapred govori da će bojkotovati neke izbore o kojima nije bilo još ni govora među strankama, ni vladajuće većine, ni onima koji će želeti da učestvuju u neke izbore.
Da li se slažete poslaniče?
Evo, slažu se i članovi DS.
Da li još neko želi reč? (Ne)
Zahvaljujem.
Obaveštavam vas da je danas da sednici prisustvuje sledeći narodni poslanik Borisav Kovačević.
Nastavljamo rad i prelazimo na zajednički načelni pretres o predlozima zakona iz tačaka 72. i 73. dnevnog reda – PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O POLjOPRIVREDNOM ZEMLjIŠTU i PREDLOGU ZAKONA O ZAŠTITI ZEMLjIŠTA
Molim ministra sa saradnicima da uđu u salu. Znam da su ovde u zgradi.
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine obaveštavam vas da će danas sednici prisustvovati prof. dr Snežana Bogosavljević Bošković, ministar poljoprivrede i zaštite životne sredine, kao i njeni saradnici iz ministarstva i nadležne uprave poljoprivredno zemljište.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika u skladu sa članom 96. stav 4.
Saglasno članu 157. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram zajednički načelni pretres o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o poljoprivrednom zemljištu i Predlogu zakona o zaštiti zemljišta.
Reč ima ministar Snežana Bogosavljević Bošković.

Poštovana predsednice Narodne skupštine, uvaženi narodni poslanici, veliko mi je zadovoljstvo što sam danas u prilici da vam predstavim i obrazložim još dva izuzetno važna zakona iz nadležnosti Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine i to Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o poljoprivrednom zemljištu i Predlog zakona o zaštiti zemljišta.
Predloženim izmenama i dopunama Zakona o poljoprivrednom zemljištu, regulišu se pitanja korišćenja poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini, a Predlogom zakona o zaštiti zemljišta, regulišu se pitanja od izuzetnog značaja za očuvanje zemljišta kao jedinog neobnovljivog prirodnog resursa.
Posebno mi je zadovoljstvo što ova dva predloga zakona predstavljamo u godini koju je organizacija UN proglasila međunarodnom godinom zemljišta, postavljajući kao globalan problem degradaciju zemljišta i negativan uticaj iste na ostale segmente životne sredine sa ciljem zaštite zemljišta od štetnih uticaja, pre svega, antropogenog porekla.
Uvaženi narodni poslanici, dozvolite mi da vam naj pre predstavim Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o poljoprivrednom zemljištu. Osnova predloženog zakona sadržana je u politici, upravljanja poljoprivrednim zemljištem u javnoj svojini utvrđenoj usvojenom strategijom poljoprivrede i ruralnog razvoja Republike Srbije 2014/2024.
Osnovni ciljevi ove politike su efikasno korišćenje poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini, korišćenje u skladu sa principima održivosti, povećanje poseda poljoprivrednih gazdinstava i ukrupnjavanje parcela. Polazeći od potrebe sprovođenja usvojene politike i značajnih problema i nedostataka uočenih u dosadašnjoj primeni zakona o poljoprivrednom zemljištu, predložili smo izmene i dopune važećeg zakona sa krajnjim ciljem uspostavljanja ekonomičnog, racionalnog i društveno odgovornog pristupa u regulisanju korišćenja ovog izuzetno važnog resursa razvoja srpskog agrara.
Nema sumnje, ključ razvoja poljoprivredne proizvodnje svake zemlje, pa i Republike Srbije je dobro osmišljena politika korišćenja poljoprivrednog zemljišta.
Republika Srbija raspolaže sa oko pet miliona hektara poljoprivrednog zemljišta, od čega oko tri i po miliona hektara su oranice i bašte, voćnjaci i vinogradi, a oko jedan i po milion hektara su livade i pašnjaci.
Od raspoloživog zemljišta, oko 20% je u javnoj, tj. državnoj svojini, od čega 830 hiljada hektara je prema podacima Republičkog geodetskog zavoda identifikovano u vidu katastarskih parcela, dok još gotovo oko 200 hiljada hektara zemljišta nije registrovano kao državno, već se i dalje vodi kao državno, kao zadružno zemljište mešovite svojine i slično.
Od ukupno oko 830 hiljada hektara jasno identifikovanog državnog poljoprivrednog zemljišta, u zakupu se godišnje nađe svega oko 30% raspoloživih površina. Tako u agro-ekonomskoj godini 2014/2015 u zakupu je oko 260.000 hektara i po tom osnovu ostvaren je prihod od 51 milion evra.
Ovaj prihod se deli na republički, pokrajinski i budžet lokalnih samouprava u odnosu 30 prema 40%, za lokalne samouprave na području autonomne pokrajine, tj. na republički i budžet lokalnih samouprava u odnosu 60 prema 40% na području centralne Srbije. Ova sredstva su izuzetno važna jer ona su prihod budžeta koji po zakonu ponovo odlazi u poljoprivredu i koristi se u svrhu razvoja iste.
Na osnovu prethodno izloženih podataka, jasno je da je oko 570.000 hektara državnog zemljišta izdvojeno, ne izdaje se, tj. nalazi se u sivoj zoni. Ako se ima u vidu da je prosečna cena zakupa jednog hektara 190 evra, jasno je da država gubi ogromna sredstva po ovom osnovu, računice kažu i preko 100 miliona evra.
Zbog prethodno opisane namene ovih sredstava, jasno je da je to na godišnjem nivou ogroman gubitak za naše poljoprivrednike i poljoprivredu, ali i državu u celini koja kroz ovakav ne domaćinski odnos prema dobru od opšteg interesa svih građana Srbije, trpi ogromnu štetu.
Poseban problem je činjenica da deo neizlicitiranog zemljišta koriste pojedinci mimo zakona i bez plaćanja naknade. Najčešće oni to rade uz prećutnu saglasnost nadležnih u lokalnim samoupravama koje inače, prema Ustavu i zakonu su odgovorne za donošenje godišnjih programa zaštite uređenja i korišćenja poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini, kao i za sprovođenje postupka davanja poljoprivrednog zemljišta u zakup.
Problem je i što su bespravni korisnici neretko NN lica, protiv kojih je teško voditi sudski spor i od njih naplatiti štetu koju oni čine svojim nezakonitim radnjama. Trenutno, potraživanja kroz sudske sporove protiv identifikovanih lica su preko 22 miliona evra. Veliki izazov u pripremi predloga ovog zakona, bila je i naša realnost u smislu različitosti, prisutnih problema i intenziteta uticaja istih na višegodišnje, izuzetno nepovoljno i nedopustivo stanje u ovoj oblasti, a sa aspekta pojedinih lokalnih samouprava, područja i regija Srbije.
U prilog tome, navešću samo neke podatke. U protekloj agroekonomskoj godini, 10 opština nije donelo ni godišnji program zaštite, uređenja i korišćenja poljoprivrednog zemljišta.
Od toga tri su na području AP Vojvodina i sedam u centralnoj Srbiji. To znači da u ovim opštinama nije stvoren ni osnovni preduslov za sprovođenje postupka davanja zemljišta u zakup.
Prosečna cena zakupa zemljišta u Republici Srbiji u protekloj godini bila je oko 190 evra. Najviša prosečna cena po hektaru na poslednjem održanom javnom nadmetanju bila je u opštini Inđija i iznosila je 594 evra. Najniža u Svrljigu devet evra.
Podaci kažu da i u 34 opštine od ukupno 45 na teritoriji AP Vojvodine i u samo osam opština centralne Srbije, registrovan je zakup po osnovu stočarstva, tj. prava prečeg. Uz to, treba istaći i da u 109. lokalnih samouprava nisu podneti zahtevi za pravo prečeg po osnovu infrastrukture, a od toga u AP Vojvodini u 22 opštine.
Podsetiću vas da infrastruktura u kontekstu Zakona o poljoprivrednom zemljištu podrazumeva sisteme za navodnjavanje, ribnjake, višegodišnje zasade, voćnjake, vinograde, kao i poljoprivredne objekte. Ovo su podaci koji jasno kažu da u svim ovim lokalnim samoupravama praktično i nema investicija na poljoprivrednom zemljištu u državnom vlasništvu.
Analiziramo po zakupljenim površinama prava prečeg po osnovu stočarstva ostvareno je u protekloj godini na oko 83.000 hektara i to u Vojvodini na oko 78.500 hektara i u centralnoj Srbiji na samo 4.500 hektara. Prihod po osnovu zakupa poljoprivrednog zemljišta od strane stočara iznosio je u protekloj godini oko 17 miliona evra. Pravo prečeg zakupa po osnovu infrastrukture u agroekonomskoj 2014-2015. godini ostvareno je na oko 24.000 hektara, a prihod po ovom osnovu bio je 3,5 miliona evra.
Zemljište koje se pretežno koristi za ratarsku proizvodnju, tj. površine koje su pod zakupom na osnovu javnog nadmetanja u protekloj godini iznose ukupno oko 153.000 hektara. Od toga u zakupu u AP Vojvodini je oko 135.000 hektara i u centralnoj Srbiji svega oko 18.000 hektara. Ukupan prihod po ovom osnovu je 31 milion evra. Uz ovo svakako treba istaći da najveći deo problema koji se tiču korupcije, protivzakonitog korišćenja i nedomaćinskog odnosa prema poljoprivrednom zemljištu u državnoj svojini je u područjima Srbije, gde je i poljoprivreda najrazvijenija.
Poštovani narodni poslanici, pred nama je bio težak, ozbiljan i odgovoran zadatak. Trebalo je na osnovu stanja, problema i mogućnosti u korišćenju poljoprivrednog zemljišta u državnom vlasništvu predložiti zakon koji će uvažiti sve specifičnosti i potrebe naše poljoprivrede i naših poljoprivrednika, ali i očekivanja našeg društva u celini i svih naših građana, što je i razumljivo, obzirom da je ovo zemljište dobro od opšteg interesa.
Zbog svega prethodno navedenog, predložili smo Zakon o izmenama i dopunama Zakona o poljoprivrednom zemljištu, sa ciljem omogućavanja privlačenja investicija u poljoprivrednu proizvodnju, uz povećanje produktivnosti i zaposlenosti, stvaranje značajnog izvoznog potencijala i rast dohotka, unapređenje produktivnosti i efikasnosti korišćenja poljoprivrednog zemljišta, kao i unapređenje konkurentnosti, unapređenje postupka davanja u zakup, odnosno na korišćenje poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini, omogućavanje dugoročnog zakupa kojim se povećava predvidivost, sigurnost i stabilnost ulaganja zakupaca u različite vidove poljoprivredne proizvodnje, omogućavanje podjednake i ravnopravne zastupljenosti korisnika poljoprivrednog zemljišta po pravu prečeg zakupa, uređenje politike korišćenja i upravljanja poljoprivrednim zemljištem kroz pooštrenu kontrolu postupaka izdavanja u zakup, unapređenje praćenja korišćenja uz očuvanje kvaliteta poljoprivrednog zemljišta, povećanje zainteresovanosti i broja potencijalnih korisnika zakupa poljoprivrednog zemljišta u cilju punog iskorišćavanja ovog dobra od opšteg interesa, osavremenjavanje sistema praćenja korišćenjem poljoprivrednog zemljišta informatičkom podrškom, razvoj i unapređenje poljoprivredne proizvodnje malih i srednjih poljoprivrednih gazdinstava, odnosno fizičkih lica.
Uvaženi narodni poslanici, kroz analizu stanja poljoprivrede u Republici Srbiji, utvrđeno je da su investicije od strane zakupaca poljoprivrednog zemljišta koje je u državnom vlasništvu na veoma visokom nivou. Glavni razlog za nedostatak investicija je što važeći Zakon o poljoprivrednom zemljištu nepravi razliku između zakupaca koji samo obrađuju zemlju i bave se primarnom proizvodnjom i onih koji hoće da ulože sredstva u razvoj infrastrukture u poljoprivredi, u povećanje obima proizvodnje, u podizanje objekata za doradu i preradu sirovina, kojima bi iste dobile dodatu vrednost i veću cenu na tržištu, a poljoprivredna proizvodnja veći udeo u BDP-u. Zbog toga se ovim Predlogom zakona uvodi odredba prava prvenstva zakupa do maksimalno 30% poljoprivrednog zemljišta u državnom vlasništvu.
Predlog ovog zakona zadržava odredbu prava prečeg. Naime, ovo rešenje postoji i u važećem zakonu, a odnosi se na vlasnike domaćih životinja i vlasnike infrastrukture, tj. kanala za navodnjavanje i odvodnjavanje poljoprivrednih objekata višegodišnjih zasada i slično. Novina je u tome što je predlog da pravo prečeg koje koriste vlasnici domaćih životinja u odnosu jedan hektar za jedno uslovno grlo bude umanjeno za veličinu sopstvenog poseda kojim oni raspolažu.
Ovim izmenama i dopunama Zakona reguliše se i pitanje dugoročnog zakupa na način kojim se osiguravaju potrebe samostalnih zakupaca zainteresovanih za obrađivanje zemljišta, ali se otvara i mogućnost za unapređenje poljoprivrede kroz razne investicije u poljoprivredno zemljište koje je u vlasništvu Republike Srbije.
Produženje perioda zakupa sa 20 na 30 godina je ekonomski opravdano rešenje koje garantuje sigurnost zakupcima. Naime, dugoročnim zakupom stvaraju se predvidivi uslovi za ulaganje u poljoprivrednu proizvodnju, čime država podstiče nove investicije u poljoprivredu i otvaranje novih radnih mesta. Cilj je da svaka nova investicija donese novi kvalitet koji se ogleda u značajnijem prilivu sredstava u budžet neophodnih za dalja ulaganja kako bi se unapredio kvalitet života stanovništva. Očekuje se da će se produženjem roka zakupa uvećati broj zakupaca koji su zainteresovani da dugoročno koriste zakupljeno zemljište da bi obezbedili proizvodne cikluse sa periodom vraćanja uloženih sredstava. Samim tim, biće povećan i prihod od zakupa, a neće nastati novi troškovi.
Istovremeno, dugoročnost zakupa omogućava očuvanje poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini kao značajnog resursa, zbog toga što će zakupci težiti da održe optimalan kvalitet zemljišta i da uzgajaju kulture koje zemljište neće izlagati iscrpljivanju i devastaciji, što je često slučaj kada se radi o kratkoročnom zakupu.
Želim da naglasim i to da je predložena dužina zakupa do 30 godina i da se ona odnosi i na zakupce koji to pravo ostvaruju po osnovu prava prvenstva, ali i na zakupce po osnovu prava prečeg, kao i na sve one koji učestvuju u javnim nadmetanjima. Dakle, dužina zakupa ista je i za investitore i za poljoprivredna gazdinstva, za stočare, za vlasnike infrastrukturnih objekata i za ratare i predlog je da ona može da bude do 30 godina.
Predlog ovog zakona je i da zemljište koje nije bilo predmet zakupa i nije bilo predmet korišćenja najmanje tri agroekonomske godine bude izdato na period od pet godina, sa mogućnošću produžavanja zakupa za još 25 godina i to sa početnom licitacionom cenom od nula dinara.
Ovaj predlog ima za cilj stimulisanje obrađivanja i korišćenja i onog poljoprivrednog zemljišta koje do sada nije bilo atraktivno za zakupce, a koje bi svakako uz određene mere, obrade i remedijacije moglo biti i korisno i dragoceno u povećanju obima naše poljoprivredne proizvodnje.
Predlogom ovog zakona uvodi se obaveza dostavljanja sredstava obezbeđenja za višegodišnje ugovore i propisuje se način uvođenja u posed poljoprivrednog zemljišta koje je dato u zakup. Cilj je da se na ovaj način obezbede dodatni mehanizmi zaštite od bespravnog korišćenja poljoprivrednog zemljišta, a samim tim i da se smanji broj sudskih postupaka, kao i troškova istih.
Predlog zakona je i uvođenje obaveze vođenja knjige polja i obaveze poštovanja plodoreda. Verujemo da je ova odredba od izuzetnog značaja za ratarsku, povrtarsku i voćarsku proizvodnju u smislu praćenja i posredne brige za način korišćenja poljoprivrednog zemljišta uzetog u zakup.
Prevashodni cilj je da ovo zemljište bude korišćeno u skladu sa dobrom poljoprivrednom praksom, a radi očuvanja prirodnih svojstava i kvaliteta ovog resursa kao dobra od opšteg interesa.
Predlog je i da fizičko lice teretno pravnim poslom, pod određenim uslovima, može da stekne pravo svojine na poljoprivrednom zemljištu u državnoj svojini. Dakle, pravo kupovine poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini može da stekne isključivo fizičko lice, državljanin Republike Srbije, nosilac registrovanog poljoprivrednog gazdinstva najmanje tri godine, sa mestom prebivališta, takođe, najmanje tri godine u katastarskoj opštini gde se zemljište prodaje, da poseduje najviše 30 hektara sopstvene zemlje. Lice koje ispuni ove i druge uslove predviđene ovim zakonom može maksimalno da kupi do 20 hektara. Prevashodan cilj ove odredbe je podizanje ekonomske snage malih i srednjih poljoprivrednika tj. porodičnih poljoprivrednih gazdinstava.
Ovaj predlog u saglasnosti je sa ciljevima razvoja poljoprivrede Republike Srbije definisanim usvojenom dugoročnom strategijom koja poseban akcenat stavlja na važnost podsticaja, podrške i pomoći malim i srednjim gazdinstvima, kako bi ista ukrupnila svoj posed, unapredila sopstvenu proizvodnju i kako bi bila konkurentnija na tržištu poljoprivrednim proizvodima.
Prodaja poljoprivrednog zemljišta malim i srednjim poljoprivrednim proizvođačima će državi doneti direktne prihode, kao i kasnije prihode od poreza. Takođe, vlasnici će se prema poljoprivrednom zemljištu odnositi sa pažnjom dobrog domaćina, što će značajno doprineti očuvanju ovog zemljišnog resursa.
Naravno, važno je istaći i da smo svesni činjenice o potrebi i važnosti sadejstva, kako nadležnih državnih organa, institucija, kao što su katastri nepokretnosti, jedinice lokalnih samouprava, inspekcijske službe, sudski organi, pravobranilaštvo, tako i sadejstvo sa korisnicima poljoprivrednog zemljišta, kako bismo uspešno sproveli ovo što je započeto.
Uvereni smo da će predložene izmene i dopune Zakona o poljoprivrednom zemljištu omogućiti dostizanje postavljenog cilja, a to je da se ovo zemljište stavi u proizvodnu i ekonomsku funkciju na obostranu korist poljoprivrednih proizvođača i države.
Povećanje dostupnosti poljoprivrednog zemljišta, kao resursa, verujemo, pozitivno će uticati na opštu dobrobit, jer se stvaraju uslovi za razvoj stabilne poljoprivredne proizvodnje, razvoj malih individualnih gazdinstava, rast i jačanje poljoprivrednih proizvodnih kapaciteta, kao i povećanje državnog budžeta od čega će sveukupnu korist, kroz povećanje BDP, imati svi građani Srbije.
Poštovani narodni poslanici, dozvolite mi da istaknem i činjenicu da smo u postupku izrade Nacrta zakona o poljoprivrednom zemljištu imali stalan dijalog sa brojnim udruženjima poljoprivrednika, stručnom i naučnom javnošću, kako bi se pripremio što bolji zakonski predlog i obezbedio najširi mogući konsenzus, s obzirom da je reč o pitanju od velikog značaja za poljoprivredne proizvođače državu i sve građane. Konsultovana su iskustva zemalja članica EU i zemalja okruženja, kako bi se sagledali problemi i u drugim zemljama i primeri dobre prakse.
Na održanim javnim raspravama u više gradova izneta su pozitivna mišljenja o većini rešenja sadržanih u Nacrtu zakona o izmenama i dopunama Zakona o poljoprivrednom zemljištu, kao i mnogobrojni komentari i sugestije koje je Ministarstvo razmotrilo i kroz dalji proces usaglašavanja sa zainteresovanim stranama ugradila u tekst ovog Predloga zakona.
Poštovani poslanici, pred vama je danas još jedan izuzetno važan Predlog zakona – Predlog zakona o zaštiti zemljišta, a to je zakon kojim se regulišu pitanja od izuzetnog značaja za očuvanje zemljišta kao neobnovljivog prirodnog resursa. U Nacionalnoj strategiji održivog korišćenja prirodnih resursa i dobara i Nacionalnom programu zaštite životne sredine je naglašena neophodnost integralnog sistema zaštite zemljišta i uspostavljanje sistematskog monitoringa zemljišta.
Budući da zemljište nastaje i razvija se pod uticajem pedogenetskih faktora, matičnog supstrata, klime, reljefa, vegetacije, u stalnom interaktivnom odnosu, potrebno ga je proučavati u skladu sa međusobnim uticajem svih faktora. Samo takav sholistički pristup proučavanju može da pokaže uzročno posledične odnose i uticaje svih ekoloških činilaca.
Činjenica da je za stvaranje centimetra zemljišta potrebno 250 hiljada godina, a zagađivanje i degradacija mogu da se mere sekundama upućuje na delikatnost čuvanja ovog medijuma životne sredine i pažnju sa kojom se mora pristupiti proučavanju i odnosu prema zemljištu.
Na važnost proučavanja i zaštitu ukazuje podatak Evropske komisije da samo zbog erozije svake godine nestaje 0,70% ukupne mase zemljišta na zemlji i procena je da bi se sa takvom dinamikom, bez preduzimanja mera zaštite, ukupna masa zemljišta izgubila za manje od 150 godina.
Glavni uzroci zagađenja i oštećenja zemljišta su antropogeni uticaji, a naročito zbog eksponencijalnog rasta ljudske populacije, promene klime, erozija, smanjenje količine organskih materija, industrijskog zagađenja, neadekvatnog načina obrade i zaštite zemljišta, prekomernog korišćenja zaštitnih sredstava u poljoprivredi, zagađenje iz tačkastih i difuznih izvora, prekrivanje, zbijanje zemljišta, smanjenje biološke raznovrsnosti, falinizacija, poplave i klizišta.
Na prostoru Republike Srbije 86,4% ukupne površine je ugroženo degradacijom zemljišta različite etiologije i intenziteta. Procenjuje da je erozija različitog stepena prisutna na oko 80% poljoprivrednog zemljišta u Srbiji, što je dovoljna činjenica da samo ovaj aspekt ukazuje na alarmantnu ugroženost zemljišta i u potpunosti opravdava razloge za donošenje ovog zakona.
Predložena rešenja u zakonu obezbeđuju odgovornost od svih subjekata u oblasti zaštite zemljišta, a instrument monitoringa, koji ovaj zakon propisuje, obavezujući je za sve zagađivače, korisnike i vlasnike zemljišta.
Odgovornost i obaveze, u odnosu na mere prevencije i zaštite potencijalnih zagađivača, su apostrofirane tako da se sve vrste opterećenja, zagađenja, degradacije u oblasti poljoprivrede, industrije i ostalim privrednim granama svedu na najmanju meru uz stalnu kontrolu i praćenje sprovođenja propisanih mera prevencije i zaštite.
Predlog zakona o zaštiti zemljišta predviđa obaveze prevencije i mere zaštite u oblasti poljoprivrede, industrije, voda, vodoprivrede i otpada, što će povećati stepen odgovornosti svih subjekata u sistemu zaštite.
U domenu dostupnosti informacija, ovaj zakon će zainteresovanoj i stručnoj javnosti pružiti veću mogućnost da efikasnije i brže dođu do informacija o stanju i kvalitetu zemljišta na teritoriji Republike i da se u skladu sa informacijama planiraju aktivnosti i usklađuju potrebe društva.
Pozitivna rešenja zakona ogledaju se u tome što će biti propisani mehanizmi zaštite zemljišta kao prirodnog resursa, biće uspostavljen monitoring zemljišta na teritoriji Republike. Sistematizovani podaci o stanju i kvalitetu zemljišta upotpuniće informacioni sistem za zaštitu životne sredine i država će raspolagati podacima koji će omogućiti kontinuirano izveštavanje Evropske agencije za zaštitu životne sredine. Podaci dobijeni monitoringom zemljišta predstavljaće osnov pri izradi prostornih i urbanističkih planova, određivanja načina korišćenja zemljišta i biće dostupni javnosti.
Donošenjem predloženog zakona urediće se pitanja sveobuhvatne zaštite zemljišta, radi trajnog uspostavljanja njegovih funkcija, sprečavanja narušavanja i promena kvaliteta zemljišta, saniranja oštećenog zemljišta na mestima napuštenih industrijskih zona i drugih pitanja, popisaće se preduzimanje preventivnih i sanacionih mera, kako bi se osigurale njegove ekološke, tehničko-industrijske i socio-ekonomske funkcije.
Time će se zaštiti ekološke funkcije zemljišta koja se odnose na nezamenljivost učešća zemljišta u proizvodnji životnih namirnica, biomase i ostalih funkcija koje zemljište ima. Koristeći iskustva evropskih zemalja koje primenjuju nacionalne propise i primedbu Evropske komisije da nijedan od postojećih zakona nema integralan pristup zemljištu, Predlog ovog zakona je koncipiran tako da sadrži sve segmente zaštite iz svih sektorskih politika, planiranje, preventivne mere, načini upravljanja i korišćenja, zaštitu zagađenja i degradacije, sanaciju i dekultivaciju.
Cilj ovog zakona je da se uspostavi pravni okvir za očuvanje zemljišta, kao prirodnog resursa, propišu preventivne mere zaštite, zaštite sprečavanja narušavanja kvaliteta zemljišta, saniranje oštećenog zemljišta i preduzimanje sanacionih mera kako bi se osigurale njegove ekološke, tehničko-industrijske i socio-ekonomske funkcije.
Time će se stvoriti uslovi za obezbeđenje ekološke funkcije zemljišta u proizvodnji biomase, životnih namirnica, obnovljivih izvora energije i sirovina, sposobnosti zemljišta da je filter pufer i izmenjivač između atmosfere, hidrosfere i biosfere, a uloga zemljišta u tom smislu da je biološko stanište i rezerva gena.
Uvaženi narodni poslanici, na kraju dozvolite mi da i ovom prilikom zahvalim svima koji su dali doprinos, uložili vreme i energiju i ugradili svoja znanja i iskustva u ova dva predloga zakona. Imajući u vidu izuzetnu važnost zaštite zemljišta i poljoprivrednog zemljišta, kao prirodnog resursa i potrebu da se uspostavi relevantan zakonski okvir, verujem da će predloženi zakoni naići na odobravanje i verujem da ćete ih sa zadovoljstvom i u velikoj većini i prihvatiti. Hvala na pažnji.

Zahvaljujem ministre.
Da li izvestioci nadležnih odbora žele reč? (Ne.)
Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč?
Reč ima narodni poslanik dr Miroslav Marinković. Izvolite.

Uvažena predsednice Skupštine, poštovana gospođo ministar, uvaženi gospodine Radoševiću i ostali saradnici, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama su dva vrlo važna zakona.
Sama činjenica da se u prvom članu kaže da je poljoprivredno zemljište dobro opšteg interesa za Republiku Srbiju koje se koristi za poljoprivrednu proizvodnju i ne može se koristiti u druge svrhe, predstavlja ozbiljnu činjenicu koja traži ozbiljan pristup svakoga ko želi da prouči ovaj zakon i da kasnije taj zakon bude primenjen u normalnom životu.
Ono što smatram da sam dužan da kažem, pre detaljnijeg elaboriranja ovoga zakona, u ime poslaničke grupe Boris Tadić – SDS, ZZS, ZS, jeste da prvo razjasnimo neke pojmove. Vrlo često se koristi pojam, odnosno informacija i to je koriste oni koji ne znaju o tome, najčešće, šta to znači, da je potpisan SSP koji je štetan za državu i da on omogućava da se od septembra 2017. godine zemljište može prodavati i drugima, odnosno stancima.
To je tačno, međutim zarad informisanja javnosti SSP predstavlja sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, koji je osnovni preduslov za pristupanje pregovorima o članstvu EU, te tako oni koji smatraju, a mi smo u tom trenutku smatrali da treba pristupiti EU, moraju da imaju u vidu činjenicu da se taj proces odvija na taj način. znači, potpisivanje sporazuma u kome to piše.
Da bi razjasnili i činjenicu da taj SSP predviđa mogućnost kupovine i drugih, to u prevodu da pojednostavim znači da ako želite da uđete na tržište EU koja broji 400 miliona stanovnika, morate biti spremni da otvorite i svoje tržište.
(Marijan Rističević, s mesta: I osam godina manje.)
Molim vas da mi ne dobacujete, zato što ne želim da sa vama komuniciram dok iznosim. Skoncentrisan sam na iznošenje svog izlaganja. Zamolio bih predsednicu Skupštine da mi pomogne da na pravi način budem konstruktivan u ovoj raspravi.
Međutim, činjenica u prevodu što treba svaki građanin da zna, jeste da taj SSP kaže – može da se proda zemljište pod istim uslovima kao i građanima Srbije. ti uslovi nisu propisani tim sporazumom, niti bilo kojim zakonom, već ih nadležno ministarstvo tj. država donosi i ti uslovi mogu biti u jednom trenutku. Znači, kada dođe ta mogućnost, te 2017. godine da su laki uslovi za domaće stanovništvo, tj poljoprivrednike, a otežavajući za nekoga ko sa strane želi da dođe.
U prevodu, ako neko živi 10 godina tu, a on je proizvođač ili sejač po zanimanju ili kako god, a vi stavite kao uslov za kupovinu da on 10 godina obrađuje tu zemlju, to je problem za stranca, ali nije problem za domaćeg proizvođača.
To je način na koji je jedna Slovačka, jedna napredna zemlja i nama za primer može da posluži u smislu usaglašavanja tih propisa, to isto je uradila. Stavila je kao uslov da neko može da kupi zemlju desetogodišnju obradu zemlje. Ne da neko živi na tome.
Znači, raščistili smo šta je SSP. To je osnovni preduslov da možete da pokrenete pregovore o usklađivanju, odnosno pregovore po poglavljima za pristupanje u članstvo u EU. Molim da se to ne zloupotrebljava. Znači, da mi to nismo pregovarali, morali biste vi. Mislim da smo svi zajedno isti u želji, da želimo da pristupimo EU. Prema tome, kada znamo šta je uslov, onda je to jednostavno i uraditi.
Ono što smatramo da je problem kod ovog zakona koji bih želeo da pohvalim u smislu dobre namere, nama je neophodan jedan takav zakon i to je jedna civilizacijska mera koju nadležno ministarstvo i to želim da pohvalim, napor, međutim, znate kako je? U svakom radu napor predstavlja jedan deo rezultata koji se dobiju na kraju. Bitan je rezultat, jer se rezultati i pobednici pamte, ne pamti se ono što nije dobro urađeno ili to što nije dobro urađeno mora da se promeni.
Manjkavost ovog zakona jeste prvo u sagledavanju činjeničnog stanja, što se tiče poljoprivrednog zemljišta na teritoriji cele Srbije. Znači nisu isti uslovi na severu Srbije i u centralnim i južnim delovima. Kada pričamo o davanju u zakup, odmah da kažem da apsolutno podržavam mogućnost da svaki poljoprivredni proizvođač može da kupi do 20 hektara i moja diskusija se uopšte neće odnositi na te mučenike proizvođače sa kojima sarađujem 30 godina i znam kako se muče. To je za pohvalu, međutim, problem čini ona jedna trećina koja otvara mogućnost za mnoge druge stvari. Navešću te primere.
Prvo, na teritoriji severne Srbije, tj. Vojvodine ukupno u državnom vlasništvu je negde oko 31% zemlje. U te površine ulaze sve kategorije zemljišta. I kada kažete da jednu trećinu svaka lokalna samouprava može da da u zakup, tj. da napravi plan davanja u zakup, vi onda možete lako da dođete u situaciju da na severu Srbije, u Vojvodini gde imate najveće površine najkvalitetnijeg zemljišta, to zemljište date u zakup, a da pašnjaci, močvarna, peskovita zemljišta koja imaju neku kategoriju, ostanu za davanje u zakup ili za obrađivanje našim ljudima, tj. ljudima koji po prirodi stvari živeći tu, moraju to da obrađuju.
Znači, 30% tog zemljišta nema u Vojvodini, vi ste rekli do 30%, do jedne trećine. Situacija u centralnoj i južnoj Srbiji je potpuno drugačija. U Srbiji, malo pre ste naveli, u centralnoj Srbiji se u zakup izdaje možda negde 10, 12, 15%. Cena zakupa je, rekli ste, 190 evra u proseku. Možda je bolje to meriti količinom nekog proizvoda u poljoprivredi, jer ja sam se naučio da razvijene zemlje uglavnom izražavaju cene nekog proizvoda, neke usluge ili mere u vrednosti proizvoda koji se proizvodi pa je recimo cena veštačkog osemenjava bila 40 kg mleka 3,6% masti i vi time čuvate vrednost tog proizvoda i čuvate ekonomsku stabilnost proizvođača. Tako isto i zakup zemljišta.
U centralnoj Srbiji ne možete da date u zakup zemlju. Niko je neće uzeti ako je cena veća od 90, 100 evra jednostavno to zemljište vam ne može vratiti taj zakup ukoliko ga platite, a ovde i prosek 190. To vuče određene manjkavosti kasnije u davanju zakupa, u nadmetanju itd.
Zakon i vi ste verovatno imali dobru nameru da se to reši na jedan celovit način, ali to nije ispalo tako zato što je mnogo stvari u zakonu nedorečeno. Prvo, na jedan volšeban način su razvlašćene opštine. Dozvolićete, objasniću na koji način. Dozvolite da su opštine na čijim teritorijama se nalazi ta zemlja, a pročitali smo, odnosno čuli malo pre da je to nacionalno dobro su delovi teritorije Srbije na kojima neko živi i ko je sudbinski vezan za taj deo teritorije, a on nema uticaja u odabiru toga ko se daje.
Dokumentaciju kod zakupa tih malih proizvođača vrši, prikuplja lokalna samouprava, ali saglasnost daje ministarstvo. Vi ste u svom izlaganju izjavili, odnosno izrazili jednu, da kažem, na neki način sumnju u sposobnost lokalnih samouprava da na valjan način izvrše taj postao i tako se to provlači i kroz javnu raspravu i ne samo kod ovog zakona kako tobože lokalne samouprave nisu u stanju da nečim raspolažu. U tim slučajevima je trebalo dati zakonsko rešenje da ako neko to ne radi može, vi ste stavili tamo ako se ne napravi program da ministarstvo onda donosi.
Međutim, kod prodaje zemljišta i prikupljanja zemljišta po pravu, po osnovu prava prečeg zakupa kompletna dokumentacija se šalje Ministarstvu poljoprivrede uz obrazloženje da je lice upisano u registar itd. Ako malo pre pričamo o elektronskoj upravi i mogućnostima da unapredimo i sofisticiramo našu poljoprivrednu proizvodnju, ne vidim razlog zašto lokalna samouprava to ne može da vidi. Ne, ministarstvo koje će praviti program, odnosno davati mere na određeni program za korišćenje tog zemljišta i onda se upućuje lokalnoj samoupravi koja treba da proceni na osnovu dobijenih predloga šta i kome treba dati i opet se to mora dati na saglasnost ministarstvu.
Mislim da ovakva mera je potpuno, ne mogu da kažem tako grub izraz da kažem da je necivilizacijska. Znači, vi imate jedinice lokalne samouprave u kojima žive ljude i pustili ste da tamo oni žive na način na koji žive, da imate sredine u kojima nema elementarnih uslova. U 80% sela u centralnoj Srbiji nemate ni vodovod ni kanalizaciju, loš kvalitet struje. Znači, to je posledica toga da smo mi siromašna zemlja, ali se to mora uvažiti kada se pravi bilo kakav plan razvoja i unapređenja. Mora se imati u vidu da treba pomoći tim lokalnim samoupravama da se razviju i da na taj način podignu i nivo i stepen odgovornosti u odnosu na ovako nešto, odnosno na davanje u zakup zemljišta.
Ono što je takođe manjkavost na koju smo naišli jeste da recimo vi u jednom članu 10, a mi ćemo amandmanima tražiti poboljšanje ovog zakona u nameri da taj zakon bude usvojen. Pre svega bih zamolio zato što permanentno postoji ovde jedna averzija prema predlozima koji dolaze iz ovog dela sale, neću da kažem opozicije, da mi to nešto tražimo, a šta ste vi radili. To nije odgovor. Pokažite da ste bolji od nas. Pokažite da razumete rečnik dijaloga. Pokažite da možete da shvatite da se ovde radi o interesu građana, a ne interesu nas u ovom delu ili onom delu sale.
Učestvovao sam u više javnih rasprava što se tiče ovog zakona i svuda je provejavala ista jedna ideja, a to je da će se doći u situaciju da se na olak način ostane bez nacionalnog dobra, jer kada pričamo o zakupu, pravu prvenstva zakupa i pravu prečeg zakupa, to je kasnije jedan od uslova, pravo prečeg zakupa jedan od uslova kod prodaje zemlje. Ta prodaja zemlje znači sledeće – zemlju, to svaki seljak u ovoj zemlji zna, možete prodati jednom i više niste na toj zemlji. Jedna stara izreka kaže – čija stoka, toga i livada.
Kada taj bude došao neka napravi bolje uslove da bi mi mogli da proizvodimo, da se mali poljoprivrednici zaposle, ali se to onda drugim rešenjima radi. Daju se recimo uslovi da neko mora da obrađuje deset godina tu zemlju. Prvo sam protiv toga da se odredi da čovek mora da živi na tom delu zemlje, da je u toj katastarskoj opštini jer katastarska opština se najčešće i ne pokriva sa opštinom u kojoj živi. Može da se ne pokriva. Katastarska opština nema iste granice kao i opština, kao teritorijalna jedinica lokalne samouprave. Nema iste granice. To je po meni pogrešno rešenje.
Drugo, zašto ja ne bih iz centralne Srbije da kupim zemlju u Vojvodini? Zašto niste stavili kao rešenje i uslov jedan da bi unapredio poljoprivrednu proizvodnju, odnosno seljak ili ja, ne bih nikoga pominjao, a uslov mi je da moram da živim na toj katastarskoj opštini, zašto bi morao da živim? Treba da bude uslov da moram da obrađujem neko zemljište 10 godina kada ga uzmem u zakup pa da se kasnije kvalifikujem za duži zakup.
Postoji mogućnost da zaposlite desetine hiljada mladih proizvođača koji nemaju od čega da žive, nemaju gde da rade, a onda im treba dati besplatan zakup na pet do deset godina da prvo rekultivišu tu zemlju, da svojom proizvodnjom izdržavaju svoju porodicu i da na taj način dođu u situaciju da mogu da uđu u jedan ozbiljan posao, nakon čega može da mu se da zemljište u zakup.
Više stvari tu ide u najboljoj, opet kažem, nameri sa nedorečenim rešenjima. Razumem da investitore treba podržavati, investicije u poljoprivredi, ali to se radi na malo drugačiji način. Ne možete prvo da prodate kuću da biste sačuvali nameštaj u kući, a nameštaj stoji na ulici. Možda sam presurov u ovom objašnjavanju, ali imamo ljude koji žive na tom delu zemlje, imamo ljude koji žive u celoj RS, koji bi možda iz jednih krajeva prešli u druge da bi se bavili ozbiljno poljoprivredom. Možda je to put da se dođe do adekvatne primene ovakvog zakona ili izmenama koje smo mi dali ili da se drugi jedan pristup poljoprivredi poljoprivreda industrijalizuje, da ona postane napredna.
Ne možete imati način razmišljanja kao što su imali naši očevi i dedovi, a da živite u 21 veku. Mora da se promeni. Tu promenu mora da prati i određena infrastruktura, određen način razmišljanja. Sve u svemu, došli smo u situaciju da sada mi govoreći o ovakvom jednom zakonu praktično ispada da smo davali nekim tajkunima, nekome, svakome ko je uzeo u zakup tu zemlju mora da vrati, ko je kupio zemlju on je kupio pod određenim uslovima.
Vi predviđate uslove koji daju diskreciono pravo ministarstvu da može da odredi kome će prodati, da može da odredi za koje će pare i ovde se radi o netransparentnosti celog postupka. Što nije slučaj kada se radi o ovim proizvođačima malim o kojima ja pričam.
Želeo bih nešto da kažem i o zakonu kratko, o Predlogu zakona o zaštiti zemljišta. To je odlična ideja, odličan zakon koji je neophodan ovoj zemlji i koji je evidentno, znači ko god je čitao taj zakon mogao je da vidi da je on usklađen sa savremenim zakonima koji postoje u evropskim državama i to je jedan deo odgovora mog na SSP. Znači, vi možete da se sa nekim družite ako znate njegov jezik ili on vaš, ako uporno želite da pričate svoj jezik, a da se družite sa celim svetom, onda malo sad čovek bude smešan u društvu.
Ono što nije dobro ovde što se može popraviti i da suštinski promeni primenu ovog zakona jeste, predugi su rokovi. Znači, vi ste ovde predvideli da, recimo, u roku od godinu dana kojim se predlaže za izradu programa može da se skrati na tri meseca, jer tamo imate za izradu u roku od dve godine za izradu donošenje plana zaštite zemljišta koji predlaže predlagač. Znači, dve godine. Praktično, vi zakon ne možete da primenjujete dve godine, mislimo da taj rok treba da bude kraći i umesno kraći, šest meseci do godinu dana. Danas se raspolaže i sa elektronskim katastrom i već dugi niz godina se primenjuje jedna mera koja je odlična mera, primenjuje se ja mislim jedno 15 godina, gospodin Radošević sigurno to zna. Kontrola zemljišta, kvaliteta zemljišta koju država finansira što je odlična stvar. Znači, mi već tu imamo određene podatke sa određenih područja gde su i proizvođači obučeni na koji način da uzrokuju zemlju i da mi znamo već kakav je kvalitet i gde je problem.
Dalje, što je takođe manjkavost, a nije nedostižno ispravki i kaznena politika. Znate, u evropskim zakonima vrlo su rigorozne kaznene mere u slučaju zagađivanja zemljišta za zagađivače i za potencijalni i ako je neko već to radio, on može čak da dobije i meru zabrane vrlo dugom periodu bavljenja ili potpunim prestankom. Mi smo takođe podneli amandmane koji se odnose na ovaj zakon. Sve u svemu, ja bih zamolio ministarstvo da razmotri naše amandmane i da na pravi način u pravoj diskusiji dođe do rešenja.

Vreme. Zahvaljujem.
Reč ima ministar Snežana Bogosavljević Bošković.

Zahvaljujem.
Uvaženi narodni poslaniče, ja zaista ne volim da pridikujem, ne volim da se podsećam često šta je to bilo i da postavljam pitanje ko je kriv, ko je odgovoran, ali sigurno da vi ste jedan od onih koji me podsećaju i koji očekuju verovatno da ću ja i da ćemo moji saradnici zaćutati, a da ćete vi onda dobiti mogućnost da likujete, da kažete – eto, narode vlast ne čini ništa da spasi poljoprivrednike. Apsolutno nije tačno.
Tačno je, narode, da je potpisan SSP sporazum 2008. godine, mi ne govorimo da je sporazum loš i da nije bilo potrebno isti potpisati, mi govorimo da oni koji su dogovarali rokove za preuzimanje obaveza od strane Republike Srbije nisu dobro pregovarali. Nije trebalo puno mudrosti, pa razmisliti šta je to što je osetljivo, šta je to što je važno za srpsku poljoprivredu i za Srbiju kao državu? Pa zar to nije poljoprivredno zemljište? Pa, zar se nije moglo onda razmisliti kako su to uradile neke druge zemlje. Pa, zar se nije onda mogao tražiti dodatan period, pa lepo reći – mi ćemo dozvoliti prodaju zemlje strancima onda kada država Srbija postane punopravna članica EU.
Prema tome, to je jedna istina, ali vi volite da nas na to podsećate, pri tome ne govorite istinu, a to izgleda kao da nam je neko vezao ruke i noge, tera nas da plivamo, pri tom likuje i dobacuje sa obale i čeka kada ćemo da potonemo. Molim vas, nemojte to raditi, jer niste u pravu.
Ono što mi sada radimo to je da ono što je dogovoreno i potpisano pokušamo da promenimo. Narode, nije lako. Treba ubediti 28 država članica EU da naši pregovarači u tom momentu nisu dovoljno bili mudri. Nije lako, ali ćemo se mi boriti. A ono što je danas na dnevnom redu i o čemu mi govorimo proteklih nekoliko meseci, pa možda i godinu dana to je Zakon o izmenama i dopunama poljoprivrednog zemljišta. Ovaj zakon apsolutno nijednim svojim članom ne kaže da će strani državljani moći da kupe poljoprivredno zemljište.
Ovaj zakon isključivo u jednom svom članu i to članu 11. kaže – poljoprivredno zemljište u državnoj svojini fizičko lice može steći teretno pravnim poslom pod uslovom propisanim ovim zakonom, pa daj državljanin Republike Srbije, pa da ima registrovano poljoprivredno gazdinstvo od najmanje tri godine, pa da je u mestu stanovanja, odnosno u ataru sela gde se zemljište prodaje takođe stanovnik najmanje tri godine i tako dalje, jasno su precizirana pravila.
Ova pravila garantuju da će po ovom zakonu moći da kupe zemljište isključivo naša poljoprivredna gazdinstva, mali i srednji poljoprivrednici. Vi sada kažete, zašto nismo pružili mogućnost da vi, da neko iz nekog drugog atara dođe u neki treći atar i da tamo kupi zemljište, upravo iz tog razloga što ste nam vezali ruke i noge i što moramo da brinemo i da mislimo o svemu. Dakle, samo oni lokalni poljoprivrednici mali mogu kupiti zemlju i ne može se provući kroz ove odredbe nijedan strani državljanin.
Postavili ste dosta pitanja, zašto 30%, razlika između centralne Srbije i Vojvodine, mi smo sve to obrazlagali i to ništa nije sporno, ali gospodo narodni poslanici, molim vas, ovaj predlog zakona je rađen na bazi podataka, ovo je tabela koju smo mi pripremili. Izvolite, ovde svako od vas može da dođe i da vidi po opštinama gde je koliki posed, koliko je državnog poljoprivrednog zemljišta. Tačno je, u Vojvodini se više izdaje, ali je tačno da u Vojvodini samo jedna lokalna samouprava poštuje zakon i svo zemljište koje je u državnom vlasništvu da na javno nadmetanje, odnosno na licitaciju. Sve ostale opštine u manjoj ili većoj meri nam smanje udeo koji daju na javno nadmetanje. Sada molim vas, sve ovo što je crveno, sve je to problematično.
Molim vas, da ne dužim, i da ne uzimam vreme, svako od vas može da dođe i da vidi i da čuje. Osamsto dvadeset osam hiljada hektara je prema RGZ-u, državno-poljoprivrednog zemljišta, molim vas, 260 hiljada je u zakupu. Pa, molim vas u čemu je problem, zašto mi brinemo? Da li će doći skoro vreme kada će naši poljoprivrednici i drugi naši građani želeti da obrađuju zemljište, a njega neće biti, verujem da neće skoro biti.
Znači, podaci su takvi koji govore u prilog ovome što kažem. Mi smo spremni svakog momenta da pred svaku lokalnu samoupravu, pred svakog poljoprivrednika i pred vas naravno, izađemo sa relevantnim podacima. Zahvaljujem.

Hvala vam.
Reč ima Nenad Čanak. Izvolite.

Hvala lepo.
Pošto je ovaj zakon izazvao toliko kontraverzi u javnosti, dobro je podsetiti se malo šire slike, pre svega da je ovaj zakon pripremalo Ministarstvo za poljoprivredu i ekologiju, što već samo po sebi najzad deluje kao logična veza, ali u određenom smislu hoće to da bude i u suprotnosti jedno sa drugim.
Naročito kada se vodi računa o stočarskoj proizvodnji i kada se vodi računa o zagađivačima kakvih imamo, recimo, okolina Novog Sada, pa imamo probleme sa stalnim zagađivanjem Dunava kod Novog Sada, na šta nisam primetio da je bilo nekih velikih reakcija. Ovo podvlačim zbog toga što mislim da je sagledavajući ovaj zakon veoma značajno podsetiti se šire slike, a šira slika o kojoj hoću da govorim je to da jedan od osnovnih razloga donošenja i ovoga i još niza zakona koji su očigledno u predizbornoj groznici počeli da se donose preko noći po hitnom postupku, da se namakne što je moguće više novca u državnu kasu i da se sa druge strane može pohvaliti što je većim brojem stranih investitora, pa makar koliko oni efikasni ili neefikasni bili.
Ovo govorim zbog sledećeg, naizgled će vam izgledati čudno, ali spomenuću „Srbijagas“.
„Srbijagas“ je preduzeće, javno preduzeće, čiji se dug ponovo pretvara u javni dug, zbog toga što ne može da naplati jedan deo svojih potraživanja, a ta potraživanja uglavnom ne može da naplati od institucija koje spadaju u javne institucije, škola, bolnica, ali i od dela privrede.
Taj deo koji ne može da se naplati od dela privrede, praktično govori da pretvaranjem u javni dug, dugova prema „Srbijagasu“, država vodi jedan tip socijalne politike kojom u stvari subvencioniše gubitaše, zato da bi očuvala radna mesta.
E, sada, ja postavljam jednostavno pitanje – ako se ovakvim tipom skrivenog subvencionisanja pretvaranjem duga javnog preduzeća u javni dug, štite radna mesta i štite zaposleni u, dakle, preduzećima koja su gubitaši.
Kako je onda moguće da ne postoji nekakav tip socijalne brige za male i srednje proizvođače, poljoprivredne proizvođače, govoriću o Vojvodini, samo iz razloga što taj deo malo bolje poznajem od drugih delova Srbije, i kako je moguće da se ovakvim rešenjima, kakva su u ovom zakonu, a vratiću se, specifično svako od njih, dolazi u poziciju da se uništava mogućnost malog gazdinstva i uništava mogućnost funkcionisanja malih gazdinstava koja su do sada funkcionisala uzimajući državnu zemlju u zakup, gde je ova priča o mogućnosti da se kupi državno zemljište, znači, ako neko posluje od 30 hektara da može da kupi još 20, o čemu smo na konsultacijama koje ste vrlo ljubazno organizovali, imali prilike da razgovaramo.
Sami ste se složili da je rok od pet godina prekratak rok da bi se moglo to zemljište isplatiti ukoliko se isplaćuje na rate. Taj rok bi morao biti mnogo duži, da bi se dobila šansa da poljoprivrednici mogu da prežive, jer ovako, u slučaju da ovaj zakon u ovoj formi bude usvojen, doći ćemo u poziciju da desetine hiljada porodica izgubi mogućnost da ostane na zemlji.
Ako ti ljudi ne mogu više da ostanu na zemlji, oni će krenuti u gradove i time ćemo napraviti, ne samo dodatan socijalni problem, nego ćemo potkopati mogućnost opstanka sela kao takvih i sve će se pretvoriti u isključivo veleposedničke anglomeracije poljoprivredne proizvodnje.
Sa druge strane, govoreći o tome da je potrebno napuniti državnu kasu, sa čime se, ja više nego slažem, primetio sam jednu zanimljivu stvar.
Recimo, niko se nije setio da angažuje jednu od velikih četiri kompanija koje se bave oditingom, dakle „Deloit tuš“ , „Tomaco limited“, „Prajs voter haus hopers“, ili KPNG, da se napravi studio o transfer prajsingu, o fer cenama, između vlasništva Republike Srbije, a to su rudna bogatstva i recimo NIS koja je delom privatna kompanija, a delom je u vlasništvu Republike Srbije, 35%.
Zašto se to preduzeće NIS ne bavi onim što su kupili, a to su rafinerije i promet nafte i naftnih derivata, a umesto toga se bavi bukvalno pljačkom rudnih bogatstava ove zemlje.
Prema mojim informacijama, a prema knjigovodstvenim međunarodnim standardima, gde sam ja primetio da se dosta pozivaju na međunarodne standarde, pa evo i ja da se pozovem, cene bi morale biti tržišne, jer ako privatne kompanije koje imaju u svom sastavu niz privrednih subjekata, moraju između njih da imaju promet po tržišnim osnovama i kako je onda moguće da NIS preuzima naftu i gas, daleko ispod tržišnih cena, a koje važe čak i u Rusiji, i time građani Srbije gube stotine miliona evra.
Po mojim informacijama, kod gasa, cena raste između dva ventila po pet puta. Cena gasa iz bušotina u Banatu košta četiri dinara po kubnom metru, domaćinstvima se fakturiše više od 10 puta skuplje. Zašto se gas kupuje preko posrednika „Gasprom njefta“, a ne direktno od proizvođača?
Ovo sve pitam iz jednostavnog razloga, što ovim jednostavnim pitanjem bi došli u poziciju da daleko više napunite kasu, nego što je sve u ovom zakonu nabrojano, jer vi niste samo ministar poljoprivrede i ekologije, nego ste i član Vlade. U tom svetlu, očekuje od vas da imate širu sliku, a u tu širu sliku spada i ovo o čemu sada govorim, količina socijalnih penzija koje će ovo izazvati je tolika da će to proizvesti društvenu nestabilnost, nesagledivih posledica.
Na to sam vas već upozorio i upozoravam vas ponovo, da ovaj zakon, ako bude bez izmena, usvojen ovako kako će biti po svemu sudeći usvojen, to će značiti, sa jedne strane uništenje sela u Vojvodini, u velikoj meri iseljavanje iz sela zbog nemogućnosti opstanka na zemlji, dokidanje malih i srednjih gazdinstava, znači će propast mogućnosti opstanka na selu mlađih generacija, jači pritisak na gradove i barem par stotina hiljada novih nezaposlenih ljudi. To će biti posledica ovog zakona.
Sve ovo govorim zbog sledećeg dana jednu stranu imate ovaj problem o kome sam već govorio, a sa druge strane imate problem u kome se vrlo jasno u članu 7. koji govori o članovima 64a kaže da – pravo prvenstva zakupa na period do 30 godina ima pravno lice. Zašto pravno lice? Dakle – koja je upisana u registar poljoprivrednih gazdinstava i nalazi se u aktivnom statusu i koje dostavi investicioni plan.
Plan je, kao što svi znamo, spisak lepih želja, a to je ono što se može napisati kako kome padne na pamet, ali je ono što je meni tu zanimljivije, odluka o pravu prvenstva zakupa, da tu odluku donosi jedinica lokalne samouprave u roku od 30 dana od dana prijema dokaza iz stava 2. ovog člana.
A, ako jedinice lokalne samouprave ne donesu tu odluku o pravu prvenstva zakupa, odluku donosi ministarstvo. Praktično, na delu je dalja centralizacija, jer vi ovde sami dajete da predlog mera za realizaciju zakupa, daje komisija koju obrazuje ministar nadležan za poslove poljoprivrede.
Vi sada koncentrišete kompletnu vlast na poljoprivrednom zemljištu, nad onim što predstavlja život ili smrt stotina hiljada ljudi u ovoj zemlji, u ruke vašeg ministarstva, gde jedino ne piše ko kontroliše to što ministarstvo radi.
Zato što smo došli u poziciju da koliko je interesovanja za ovaj zakon, evo može posvedočiti broj poslanika koji se trenutno nalaze u sali. Može posvedočiti broj poslanika zainteresovanih uopšte za diskusiju, jer se smatra da je ovo već završena stvar, da je ovo zakon koji će proći, pa proći, pa ni ne vredi o njemu razgovarati.
Ja vam skrećem pažnju da ovde se poigrava sa desetinama hiljada ljudi koji nemaju drugi izvor prihoda. Ovde se poigrava sa stotinama hiljada sudbina ljudi koji nemaju drugi izvor prihoda. Već ovoga trenutka u selima u Banatu kuće koštaju po 5.000 evra sve sa okućnicom.
Ljudi beže, nemaju od čega da žive, a dovešćete ih u poziciju da oni sada, kada im kompletna imovina koju imaju ne vredi više od 10.000 evra, vi hoćete da oni kupe još 20 hektara za pet godina. Kako vi mislite da se to desi? Kojim putem, na koji način? Kako ćete zaštiti ljude u tranzicionom periodu koji nam predstoji a ne dozvoliti da se sve pretvori u spekulativnu prodaju zemlje ili davanju u dugoročni zakup, koja će se pretvoriti u prodaju, onih koji će to uraditi na osnovu investicionog plana. Zar ništa niste naučili od dosadašnjih privatizacija? Naravno, vi možete reći te privatizacije je radio neko drugi, ali pravdajući svoje greške tuđim greškama znači umivati se blatom i to ne preporučujem da radite.
Predlažem vam nešto mnogo jednostavnije, da povučete ovaj zakon iz procedure. Ja sam u ime LSV podneo predsednici Narodne skupštine Republike Srbije zahtev za povlačenje ovoga zakona iz procedure, gde sam od nje dobio vrlo precizan odgovor zbog čega predsednik Narodne skupštine nije u poziciji da to uradi, jer to ne spada u domen njegovoga rada. Zato govorim vama, kao predlagaču, imate sada priliku da povučete ovaj zakon, da promislite o svim njegovim socijalnim konsekvencama.
Ponavljam, svaki argument, vezan za to da će se time odbiti strani investitori, da će se time umanjiti priliv novca u državnu kasu, da će se time šta tako uraditi, dao sam vam barem tri rešenja u mom prethodnom izlaganju, kako ćete to, ne samo nadomestiti, nego i dovesti u poziciju da se mnogo više novca slije u državnu kasu, da ne spominjem rudnu rentu od 3%, koja je u ovoj zemlji, a trebalo bi da bude sedam, a mogla bi da bude deset, koja bi u mnogome donela više novca državnoj kasi, nego što je kompletan efekat ovoga zakona. Jer, vi kao član Vlade, imate obavezu šireg sagledavanja, i upravo zbog toga i time ću završiti moje izlaganje, vas molim, zbog građana Srbije, zbog ljudi koji žive od te zemlje, zbog ljudi kojima će biti uništena egzistencija ako ovaj zakon bude bio usvojen, zbog mladih ljudi koji žele da ostanu na selu i da se bave poljoprivredom, jer u gradovima manje-više mesta više nema. Nema radnih mesta i jedino što može da se radi je da se štrajkuje, prave neredi i prave problemi da bi se nešto iskamčilo iz onako prazne državne kase, umesto da se da šansa da ljudi ostanu na zemlji, daje se šanse da se pod netačnim argumentom, nekakvim privlačenjem investicija, ponoviću, gde je cela priča o dostavi investicionog plana, a ne referenci, ne bilo čega takvoga, ne boniteta firme, kako se to zvalo pre 40 godina, ali se tada barem znalo šta se događa. Sada više to niko ne zna.
Upravo zbog toga, veoma sam zabrinut da u Srbiji, kojoj ne treba ni jedna podela i ni jedna tačka razdora više, jer ih i ovako ima previše, da u ovoj sali, bude jedva četvrtina poslanika, a da se raspravlja o Kosovu, gde ne može da se uradi apsolutno ništa iz ove sale, onda bi bilo prepuno, jer je to akteraktivno političko pitanje, a od ovoga se živi.
Još jednom vas molim, u ime desetina hiljada građana Vojvodine, povucite ovaj zakon, napravite drugi, promislite dobro o svim njegovim i socijalnim i ekonomskim konsekvencama i onda će, većina, siguran sam da će poslanici u ovoj Skupštini glasati za njega. Hvala lepo.

Zahvaljujem.
Reč ima ministar Bogosavljević. Izvolite.

Poštovani narodni poslaniče, želim da još jednom ponovim ono što sam vam odgovorila i kada smo imali konsultacije koje ste i vi sada pomenuli, dakle, apsolutno nisu tačne vaše tvrdnje da je zakon pripreman po hitnom postupku. Vi ste rekli u kontekstu predizborne kampanje svi smo nešto vredniji i dostavljamo zakone po hitnom postupku, bez konsultacija sa poljoprivrednicima, ako sam ja to dobro razumela.
Ali, dobro, ako i niste rekli, možda je ovo prilika da kažem. Ovaj zakon se zaista dosta dugo sprema. U njegovoj pripremi su učestvovali poljoprivrednici, učestvovali su predstavnici udruženja, učestvovala je naučna i stručna javnost. Nismo pokazivali dokumentaciju kojom sve ovo argumentovano potkrepljujemo i spremni smo i danas da to uradimo.
Za ovaj zakon je organizovana transparentna javna rasprava. U okviru javne rasprave devet je bilo radnih sastanaka sa svima onima koji su bili zainteresovani. Nakon završene javne rasprave imali smo takođe dovoljno prostora i vremena da saslušamo ponovo i u usmenom izlaganju sve one koji su zainteresovani za pojedine odredbe zakona i da sve ono što je moguće i što je bilo prihvatljivo i ugradimo u predložen zakon koji danas mi ovde razmatramo.
Pritom, ja sam više puta govorila, zaista nije lako postići konsenzus i da svi budu zadovoljni, s obzirom na sve specifičnosti poljoprivrede Srbije i na male i na velike i na ratare i na stočare i na centralni deo i na vojvođanski deo, dakle svima nije se bilo moguće izaći u potpunosti u susret.
Vi kažete – ostaće desetine hiljada gazdinstava ili porodica, kao posledica ovog zakona, ostaće bez mogućnosti da obrađuje zemlju. Gospodine Čanak, evo prema našim podacima, svega 4.485 gazdinstava u Vojvodini zakupljuje zemlju, u centralnoj Srbiji 778 gazdinstava, znači ukupno tek nešto oko 5.200 gazdinstava. Pritom, vi dobro znate da Srbija raspolaže sa oko 360.000 registrovanih poljoprivrednih gazdinstava koja apliciraju za neku vrstu podsticaja, odnosno subvencija kod ministarstva i kod Vlade Republike Srbije.
Dakle, ne razumem kako ste došli do toga, koja je ta matematika, kako ste to vi izračunali? Pritom, od ovih 5.300 gazdinstava, gotovo sam sigurna da nijedno neće ostati bez mogućnosti da ponovo zakupi zemlju. Vi kažete 30% za investicije i zašto pravna lica? Do 30%, dakle jeste predvideo zakon, pravna lica ovaj zakon predviđa zato što su fizička lica već predviđena.
Važećim zakonom mi to nismo promenili. Znači, svi će imati mogućnost da apliciraju za tu zemlju. Još jednom podvlačim, svako može da dođe i da pogleda podatke i da vidi da li je moguće da će ovaj zakon dovesti do toga da od 260.000 hektara koliko je trenutno zakupljeno, sledeće godine bude zakupljeno svih 830.000 hektara, pa mi bi bili srećni da to tako bude, ali to neće biti. Mi smo toga svesni.
Postavljate pitanje – mi nismo dovoljno odgovorni prema malim i prema srednjim poljoprivrednicima. Molim vas, mi prvi put, prvi put Vlada nudi malim i srednjim poljoprivrednicima da kupe deo državne zemlje. Znate li kako se takav program zove u Mađarskoj? Evo, trenutno je aktuelan u Mađarskoj. Tamo kažu – program Vlade Mađarske „Zemlja seljacima“ i svi su apsolutno zadovoljni. Zadovoljni su seljaci. Mi hoćemo našeg malog poljoprivrednika da pomognemo, i to moram da kažem da je bila njihova inicijativa.
Tačno je da sam ja rekla da ovaj period od pet godina nije neko naročito srećno rešenje, ali je tačno i to da su moji saradnici u dubokim pregovorima sa komercijalnim bankama, sa velikim evropskim bankama koje će ući i koje će pomoći i podržati finansiranje kupovine zemlje. Pri tom, gospodine, vi znate da nije cena zemlje svuda ista u svakom delu Srbije, u svakom području, u svakom ataru. Takođe, znate i da naši poljoprivrednici, oni mali, koji žive pošteno od svog rada, da svi oni ne očekuju da odmah kupe 20 hektara. Verovatno će većina njih biti zadovoljna sa tri, sa četiri, sa pet hektara. Pri tom, postoje neki predlozi od narodnih poslanika koje smo videli sad pre početka sednice da se taj rok i produži. Verujem da će Vlada i pokušati da izađe u susret njima. Mi ćemo se svi založiti, ali videćemo šta će na kraju biti rezultat.
Dakle, naša obaveza je da pomognemo malog, srednjeg poljoprivrednika. Oni, ti do 30 hektara, čine 97% ili više od 97% naših poljoprivrednih gazdinstava. Nije to sada naša obaveza i naš predizborni hit. To je obaveza koja je propisana Strategijom razvoja poljoprivrede Srbije. Podsetiću vas da je tu Strategiju usvojila Vlada Republike Srbije. U njoj jasno piše da ćemo mi svoju prehrambenu sigurnost bazirati na domaćem poljoprivredniku, na srpskom seljaku i da ćemo uraditi sve što je u našoj moći da njega ojačamo da bude spremniji i sposobniji za tržišnu utakmicu.
Nije nam lako, obzirom na sve ono što smo nasledili, na ono što sam malo pre rekla, vezane nam ruke i noge, terate nas da plivamo, a vi usput smeškate se i čekate kada ćemo da potonemo. Pri tom, molim vas, nemojte da menjate teze, nemojte da širite dezinformacije, neistine. Naši poljoprivrednici moraju od nas, to je naša obaveza, i od vas kao opozicionih poslanika i od nas, da dobijaju prave informacije.
Da li je ovo, gospodine Čanak, prava informacija? Da li su ovo naši poljoprivrednici morali da dobiju i da čitaju? Zašto oni moraju da budu danas zabrinuti? Pri tom, želim još samo to da kažem, prosto da se zna, mi smo imali konsultacije sa gotovo svim poslaničkim grupama. Vi ste bili i postavljali mnogo pitanja. Ja sam na pitanja odgovarala. Ja sam vama postavila jedno pitanje – dobro, gospodine Čanak, kada je tako kako vi pričate, dajte, molim vas, pomognite nam, verujem ja da vi volite poljoprivrednike, da želite dobro našoj poljoprivredi isto kao i mi, dajte, posavetujte nas šta da uradimo? Vi ste tada rekli – u redu, dobićete naš predlog za tri dana, čak naši pravnici će to uraditi, pa ćemo vam proslediti. Posle toga, neki vaši poslanici su u onom drugom neformalnom delu prišli i rekli – dobićete predlog. Mesec dana, mi predloga nemamo.
Dakle, ovo su naša rešenja. Niste nam dostavili svoja. O vašim nemamo šta da govorimo. Vi samo umete da kritikujete, a nemate rešenje. Molim vas da budemo krajnje tolerantni, da budemo odgovorni prema poljoprivrednicima. Ništa oni neće dobiti ako budemo mi rekli – mi vas molimo, mi vas branimo, a ovi sada hoće nešto drugo da urade što nije dobro za vas.
Sve što nije dobro za njih, već je urađeno. Ovo je sada pokušaj spašavanja onoga što se spasiti može i biće uspešno, mi u to ne sumnjamo.