Deseta sednica Drugog redovnog zasedanja, 22.12.2015.

2. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

Deseta sednica Drugog redovnog zasedanja

01 Broj 06-2/557-15

2. dan rada

22.12.2015

Beograd

Sednicu je otvorila: Maja Gojković

Sednica je trajala od 09:15 do 18:35

OBRAĆANJA

...
Srpska napredna stranka

Igor Bečić

Srpska napredna stranka | Predsedava
Zahvaljujem, gospodine Mihajloviću.

Reč ima narodna poslanica mr Zlata Đerić, kao ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe.

Izvolite, gospođo Đerić.
...
Nova Srbija

Zlata Đerić

Nova Srbija
Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući, poštovana gospođo ministar sa saradnicima, cilj svakog zakona je da uredi oblast i uspostavi pravila koja će biti konsenzus za sve. Imali smo priliku da pratimo zaista jednu ozbiljnu tenziju u društvu koja je nastala po pitanju izmene i dopune ovog zakona, ali takođe i vrlo jasnu i transparentnu javnu raspravu kojom ste pokušavali da ovaj zakon donesete u korist onih na koje će se primenjivati, i to pozdravljamo onako iskreno i od srca.
U ovom trenutku, kako je već ovde rečeno, najteže je organizovati državu. To je jedan ozbiljan i odgovoran posao, gotovo identično odgovoran koliko i posao u poljoprivredi. Jedan od najozbiljnijih i najtežih poslova je svakako proizvodnja hrane. Poljoprivrednici ili naši paori, kako volimo da kažemo, a ja dolazim iz onih krajeva gde se poljoprivrednici baš tako zovu, znači iz Bačke, su ljudi koji izuzetno odgovorno vredno, mukotrpno rade svoj posao i zahvaljujući tom njihovom radu mi opstajemo. Često su neshvaćeni, ali ne odustaju i taj entuzijazam je nešto što je u tom poslu neophodno.
Kada pogledamo i poslušamo kritike koje su upućene zakonu, ni jedan zakon nije savršen i nikada ni jedna Vlada, ni jedno ministarstvo neće doneti savršen zakon kojim će biti svi zadovoljni. To je normalno. U ovom trenutku, u ovoj zemlji, svako zna da radi tri posla, i to najbolje. Svako zna da sastavi najbolju fudbalsku reprezentaciju koja bi pobedila na svim takmičenjima, zna da sastavi Vladu koja će rešiti sve probleme i zna da napravi budžet koji je najbolji, ali to je samo ono naše pusto naklapanje.
Činjenica je da imamo puno problema i u ovoj oblasti koja proizvodi hranu, a hrana je resurs oko kojeg se brine ceo svet, kao i voda. Uz to, klimatske promene su nešto što nas ozbiljno zabrinjava, obzirom da direktno utiču na poljoprivrednu proizvodnju.
Dakle, proizvodnja hrane je nešto čemu treba da se okrenemo i što jeste naša budućnost. Poljoprivredni proizvođači su izuzetno odgovorni radnici i kada govorimo o raspodeli mogućnostima da koriste državno zemljište, oni neće uzeti više nego što mogu da obrade, oni neće kupiti više nego što mogu da obrade, jer poljoprivredna proizvodnja je proizvodnja koja se vezuje za dugi niz godina planiranja, jer uključuje i ostale resurse: mehanizaciju, radnu snagu i sve ostalo. Poljoprivredni proizvođači su oni koji nas u ovom trenutku pažljivo prate i možda najobjektivnije prate.
Ono na šta sam želela da vam skrenem pažnju, gospođo ministar, a što je važno, možda podzakonskim aktima da se reguliše, prethodni govornik se malo dotakao te teme, a u nekim evropskim praksama je rešeno, a to je praćenje kvaliteta zemljišta prilikom njegovog preuzimanja u zakup i svake godine ponovno praćenje. Ako ga preuzmete u jednom kvalitetu u zakup, morate taj kvalitet da održavate. Ne sme da se gubi, možete samo da ga unapređujete. Znači, kao zakupac da odgovorno njime gazdujete na taj način.
Poljoprivredni proizvođači nisu ti koji to namerno čine, ali vrlo često iz nekih drugih razloga, pre svega materijalnih, tehničkih znanja ili znanja iz melioracije, gde im treba podrška, često znaju da gube na tom polju i to je ono što je deo apsolutno svih ostalih resursa u ministarstvu koji treba da stoji na raspolaganju poljoprivrednim proizvođačima.
U ovom trenutku ne bih govorila o količini zemljišta koje je u pitanju, niti je to bitno. Hektar zemlje je velika zemlja za obradu, traži mnogo rada. Ja sam neko ko dolazi iz paorske porodice i znam koliko je to težak i odgovoran posao.
U ovom trenutku u Srbiji ima, mislim da je procena, 334.133 registrovana poljoprivredna gazdinstva i to je resurs zapošljavanja, ozbiljan resurs zapošljavanja. Iz onoga koliki je interes, nekih šest hiljada koji su tražili zemljište u zakup, vidimo da je to ozbiljan ne srazmer. Na to treba obratiti pažnju. Poljoprivrednici koji su se pojavili, kao eventualni zakupci poljoprivrednog zemljišta, su resurs koji treba stimulisati do kraja. Znači, male poljoprivrednike treba stimulisati do kraja, jer će oni ozbiljno, sigurno, i na dugi rok uposliti nove snage.
To je nešto na šta treba da se obrati pažnja prilikom donošenja drugih strateških planova i to je ono što treba da stimuliše naše male proizvođače, male i srednje poljoprivredne proizvođače, da do 2017. godine, odnosno do te konačne primene SSP-a postanu što značajniji vlasnici, što većeg broja parcela ili što većeg broja hektara državnog poljoprivrednog zemljišta.
Naravno, pri tome se, ali o tome poljoprivredni proizvođači vode računa, mora voditi računa da zemljište nije iste kategorije, da postoji zemljište kvalitetnije, manje kvalitetno, kako ga kultivisati, kako ga upotrebljavati, šta sa njim činiti i to je nešto što u nacionalnoj strategiji svakako treba ozbiljno doraditi i uvek dopunjavati.
Ono što pozdravljam u ovom zakonu, to je strožiji pristup, odgovorniji pristup i veća odgovornost lokalnih samouprava. To je bilo leglo korupcije i mi to svi znamo. Mi jesmo predstavnici građana, ali baš zbog tih građana govorimo i oni to znaju, na svakom lokalu se to zna, kako se na lokalu zloupotrebljavala ta mogućnost da se neko zemljište kvalitetnije ovako ili onako uzme u zakup, da se veliki broj parcela i do dan danas koriste u zakup, a da nikom nije plaćen zakup. To je ono takođe što treba da se proveri, prekontroliše, to je nešto što je vidljivo, lako se sagleda, kako je rečeno ovde, sedne se u kola, obiđe se i vidi se šta se sa čim radi i kako se sa čim gazduje.
Naše je opredeljenje, Poslaničke grupe Nove Srbije, i naše politike, da pre svega, najvažniji i najmoćniji investitori u ovoj zemlji, u ovom trenutku treba da budu naši poljoprivrednici. U svetu se vodi jedan nevidljivi rat između resursa vode, hrane i energenata, a vidljivi ratovi se uvek vode za teritorije. Zemljište jeste teritorija, mi je imamo, mi smo tu, mi treba da je sačuvamo da ona ostane naša. Nisam nikada bila poklonik toga da treba da dođu strani investitori, pogotovo ne kao poljoprivredni proizvođači, mi taj posao oduvek znamo da radimo, mi smo takva nacija, samo nam treba dati prateće uslove i mi ćemo zaista biti jedan od moćnijih, sigurno značajnijih proizvođača hrane u EU, kvalitetne hrane u EU.
Obzirom da smo pretrpeli jednu ozbiljnu intervenciju, 1999. godine, NATO bombardovanje i to je faktor koji će takođe uticati na našu poljoprivrednu proizvodnju i naše izvozne kapacitete hrane sa ovih prostora, ali da ne bih posebno ni kritikovala ni pohvalila zakon, jednostavno mislim da je dobar, da je on svakako unapređenje, podržaćemo u Danu za glasanje ovaj Predlog zakona. Mislim da su kolege iz SPS i SVM stavili nekoliko dobrih amandmana o kojima treba razmisliti i koje smatram da trebamo da podržimo, zaista unapređuju ova predložena rešenja.
Svakako, trebamo da omogućimo da kao zemlja nađemo svoje mesto u ovom značajnom resursu, u porodici evropskih naroda. Kada pogledamo šta nam se sve događalo u ovih poslednjih 20 godina, a pretrpeli smo tranziciju za koju lično volim da kažem da je revolucija. Tranzicija nije ništa drugo nego revolucija. Ona nije oružana, ali nije bez žrtava. To što su žrtve na prvi pogled nevidljive, ne znači da su manje značajne.
Dakle, ono što svakako trebamo kao zemlja da se izborimo, to je da nas prepoznaju po kvalitetu koji možemo da plasiramo, da taj kvalitet bude dobro plaćen, da oni koji rade na tome, a rade vrlo teško, to su naši poljoprivredni proizvođači, to su naši ratari, to su naši stočari, budu zadovoljni, jer samo zemlja, jedna država, koja ima bogate seljake je bogata zemlja. Ona zemlja koja tu najtežu proizvodnju i najteži rad i rad sa najviše entuzijazma i najviše odricanja učini tako organizovanim da on bude vrlo isplativ, ima sjajnu poziciju da bude bogata u porodici bogatih naroda.
Ja mislim da mi imamo načina da dođemo na taj put, da ne treba da na svakom pitanju elementiramo, možemo da se izborimo za to, jer mi imamo tradiciju u tome, moćnu i značajnu tradiciju u tome. Mi imamo još jedan resurs na koji ne obraćamo opet dovoljno pažnje u poljoprivrednoj proizvodnji, to je proizvodnja lekovitog bilja, a upravo ta proizvodnja se može bazirati na zemljištu lošeg kvaliteta koje nije atraktivno za neke druge poljoprivredne kulture i vi to kao stručnjak dobro znate, znači to je jedan od resursa po kom smo prepoznatljivi u svetu a koji mi zaista zanemarujemo. Tako da, postoji u Srbiji mogućnost velike poljoprivredne proizvodnje.
U ovom trenutku, posle svih političkih turbulencija, mi smo došli u situaciju, i ja ću vam rado citirati jedno svoje iskustvo, kada sam bila u Moskvi i kada me je taksista od aerodroma „Šeremetjeva“ vozio u hotel, pitao me je usput odakle sam, ja kažem da sam iz Srbije, a on pita - kolika je Srbija? Ja kažem – sedam miliona. A on mi odmahne rukom i kaže – pola Moskve. U Moskvi 7,5 miliona radi. I kada to znamo, onda znamo da sve ono što mi proizvedemo u poljoprivredi, u celoj jednoj godini, a znamo koliki je posao iza toga i koliko se kapaciteta i energije resursa upotrebilo, onda znamo da je samo jedna Moskva dovoljna da mi sve to plasiramo.
Imamo status zemlje sa povlašćenim položajem. To je tržište koje nam je sigurno, treba samo da se dobro organizujemo i mi možemo da budemo jedna moćna zemlja, prepoznatljiva kao nezaobilazni proizvođač hrane u svetskim razmerama. Hvala vam lepo.
...
Srpska napredna stranka

Igor Bečić

Srpska napredna stranka | Predsedava
Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik dr Milorad Mijatović.
...
Socijaldemokratska partija Srbije

Milorad Mijatović

Socijaldemokratska partija Srbije
Hvala gospodine predsedavajući.
Poštovana ministarko, poštovani saradnici, dame i gospodo narodni poslanici, posle ove duge rasprave, gde je mnogo toga rečeno, ja ću samo ponoviti neke od stvari koje mislim da su bitne u vezi ovog zakona.
Na samom početku, da odmah naglasim, da će Poslanička grupa SDPS glasati za oba ova zakona, a posebnu pažnju ću posvetiti zakonu o poljoprivrednom zemljištu. Zašto? Pa zbog činjenice da ovaj zakon bolje uređuje ono što imamo, to je državno poljoprivredno zemljište. Državno poljoprivredno zemljište je bilo meta svih mogućih manipulacija do sada i uvođenje reda za mene znači da će država i te kako imati koristi od onoga što će činiti.
Poljoprivreda za koju mi kažemo da je naša razvojna šansa, je sistematski uništavana. Ja neću govoriti, a kolege su već govorile o tome kako su uništavani veliki poljoprivredni kombinati, ne zbog toga da bi se tu nešto unapredilo, već da bi se došlo do veoma kvalitetne zemlje. Ti koji su to uništavali, ti su sada bogati, njih sad nazivamo tajkuni, ja bi ih pre nazvao latifundisti, jer su zaista došli do velikog bogatstva za malo uloženih sredstava, malo uloženih para. I uvek sam se borio u svim svojim izlaganjima da sve zaštite koje su išle i sve pomoći, ne treba tim bogatima, oni imaju dovoljno para, dovoljno mogućnosti da ulažu, čak više ne ulažu u našoj zemlji, idu u inostranstvo gde imaju plodno tle da taj svoj kapital multiplikuju. Kod nas su izgleda završili.
Ja bih se vratio na one male i srednje poljoprivredne proizvođače o kojima mi trenutno govorimo. Zašto to kažem? Osim tih velikih, ja govorim o Vojvodini, pošto dolazim iz Vojvodine, dobro poznajem, imate jedan broj tih tzv. srednjih koji su koristeći politiku, političke veze, došli do zakupa velikih količina državnog poljoprivrednog zemljišta. Ja njih nazivam falsifikovani seljaci. Zašto? Pa nisu zemljoradnici, ne bave se zemljom, bave se u gradu nekim drugim poslovima, ali koristeći političke veze, došli su do zakupa poljoprivrednog zemljišta i to velikih površina.
Navešću jedan primer koji je bio ukazan u jednom mestu, jedan komad državne poljoprivredne zemlje od 80 hektara dobio je pojedinac koji nema nikakve veze sa poljoprivredom, živi u gradu, tu je prikazao da ima dugogodišnji zasad vinograd, a tu nema ni „v“ od vinove loze. Država mu je davala 12 hiljada podsticaja kada se davalo. On je državi plaćao samo sedam i po hiljada. Naravno, on je tih 80 hektara odmah dao u zakup, a zakup je tada iznosio 200 evra.
Dakle, tom iks, ipsilonu koji je samo bio povezan sa političkom strankom, političkom partijom smo svake godine u džep davali 20 hiljada evra. Pa naravno da je on sada uspešan privrednik, dobro poznat, ali zato mnogi pojedinci koji se zaista bave poljoprivredom, koji žive na selu sve su više siromašniji, jer su morali za njega da rade, da koriste svoju mehanizaciju i još da mu daju tih 20 hiljada evra u njegov džep.
Upravo zbog tih falsifikovanih seljaka, kako ih nazivam, uvođenje reda u ovoj oblasti je nešto što je veoma bitno, nešto što je veoma važno.
Koleginica je govorila o našoj hrani, o našoj hrani koja je izvanredna. Ja sam nedavno bio u Rusiji, u Moskvi gde su nam prvo rekli – da, vaša hrana iz Srbije je izvanredna. To je nešto što ćemo koristiti i što želimo da imamo, ali isto tako dajte one prave poljoprivredne proizvođače koji proizvode tu hrane, a ne oni mešetari koji uvezu pa prodaju pod srpskom hranom.
Naravno, u Rusiji su veoma brzo pronašli način da otkriju šta se to dešava. Dakle, naše zalaganje je za selo, za malog i srednjeg poljoprivrednika koji živi od poljoprivrede, koga treba stimulisati i koga treba uvezati u zemljoradničke zadruge, u obavezni otkup nekih proizvoda koji su veoma bitni, da on zna koja je cena koja ga čeka i takve ljudi stimulisati. To će biti način da mlade ljude zadržimo u selu.
Ja se apsolutno slažem sa otkupom državnog poljoprivrednog zemljišta i upravo je to ono što želim da naglasim. Istina, tih pet godina je mali period, ako bude bankarskih stimulacija, to će biti dobro.
Pre ove rasprave, jedan moj poznanik sa sela me je nazvao i rekao – molim te, govori o tome, jer ja želim da moj sin ostane na selu, želim da radi i da živi od poljoprivrede. E, zbog toga smatram da ovi zakoni koje danas donosimo, odnosno koje ćemo doneti, znače korak napred.
Naravno, neko će reći – da, pa ima protesta. Hajdemo da vidimo ko to protestuje. Da li su to oni koji obrađuju zemlju ili oni koji svoje radnike nateraju da umesto njih protestuju? Hajdemo i to otvoreno reći. Da li mi treba da stimulišemo nekog ko već ima 100 hektara svoje sopstvene zemlje? Ja za takve neću da se borim. Ja ću da se borim za onog koji živi od svog rada, koji ne manipuliše, koji na pošten način dođe i zaradi svoju platu, zaradi ono što može od zemlje.
Isto tako, ovaj drugi Zakon o zaštiti poljoprivrednog zemljišta ćemo podržati, jer onaj pravi seljak, ne falsifikovani seljak, veoma dobro zna, da bi od zemlje dobijao u zemlju moraš ulagati, zemlju moraš štititi, jer će ti ona onda višestruko vraćati. Ako to ne činiš, tada ćeš vrlo brzo doći u situaciju da nemaš ništa od toga.
Pošto su moje kolege mnogo toga rekle, ja se zaista slažem sa njima. Na samom kraju da kažem ponovo SDPS će glasati za oba ova zakona. Hvala.
...
Srpska napredna stranka

Igor Bečić

Srpska napredna stranka | Predsedava
Zahvaljujem se, gospodine Mijatoviću.

Pošto nemamo više od ovlašćenih prijavljenih, prelazimo na redosled narodnih poslanika prema prijavama za reč.

Reč ima uvaženi gospodin Đorđe Milićević. Izvolite.
...
Socijalistička partija Srbije

Đorđe Milićević

Socijalistička partija Srbije
Zahvaljujem, gospodine Bečiću.
Poštovana ministarko, poštovani predstavnici ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama su dakle dva zakonska predloga i rekao bih da je reč o ključnim i veoma važnim, izuzetno važnim i značajnim zakonima, zakonima koji su veoma važni za vođenje agrarne politike.
U svom izlaganju, bez namere da umanjim važnost Predloga zakona o zaštiti zemljišta, ja ću akcenat staviti na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o poljoprivrednom zemljištu, a u nastavku današnje rasprave kolege će se osvrnuti i govoriti naravno detaljnije i o drugom zakonskom predlogu.
Dakle, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o poljoprivrednom zemljištu po našem mišljenju pokazuje i potvrđuje jasnu namenu, nameru i intenciju i Vlade Republike Srbije i resornog ministarstva da se konačno uvede red u politiku zemljišta, u zemljišnu politiku, da zemljište čiji je država vlasnik, zemljište koje je državna svojina i dobro svih građana bude iskorišćeno pre svega u skladu sa interesima građana, odnosno prevashodno u skladu sa interesima srpskih poljoprivrednika.
Shodno praksi iz prethodnog vremenskog perioda, podacima koje ste gospođo ministarko izneli u uvodnom izlaganju, potpuno je jasno da nam je u ovom trenutku neophodno i racionalnije i celishodnije i ekonomičnije korišćenje poljoprivrednog zemljišta, tj. državna svojina i državno vlasništvo.
Mi smatramo da predlog o kojem danas govorimo na jednoj strani jeste garant i boljeg i pravednijeg korišćenja poljoprivrednog zemljišta, što je od izuzetne važnosti i značaja upravo za male poljoprivredne proizvođače, ali sa druge strane, ovaj zakonski predlog jeste garant da će se konačno staviti tačka, rešiti problem i rešiti pitanje uzurpacije zemljišta.
Ne sme se dozvoliti, tu se u potpunosti sa vama slažemo, da državno zemljište koje predstavlja jedan od najznačajnih državnih resursa bude neodgovorno korišćeno i da shodno takvom korišćenju pojedinci iz samo njima znanih razloga imaju korist.
Mogle su se tokom današnje rasprave čuti konstatacije i mišljenja da zbog zakonskog predloga o kojem danas govorimo pojedini mali poljoprivrednici hoće ostati bez svog zemljišta, odnosno neće imati zemlju za obrađivanje.
Moram se složiti sa kolegom Mihajlovićem i reći da oni nažalost u velikoj meri i danas nemaju to zemljište, jer dugogodišnja praksa na lokalnom nivou govori nažalost u prilog konstatacijama koje je izneo kolega da je značajan deo najkvalitetnijeg zemljišta konstantno izdavan istim licima, odnosno zapravo čini mi se da on nije ni izdavan, da je ostao neizlicitiran, a da su se potom nakon nekakvih prećutnih saglasnosti ista lica javljala, ulazila na posede i obrađivala ih bez naknade.
Mi smatramo da je jako važno ono što očekujemo od ovog zakonskog predloga, da konačno dobijemo odgovor na ono ključno pitanje – ko to uzurpira poljoprivredno zemljište u Srbiji, ali i da dobijemo odgovore na pitanje – a ko koristi legalno poljoprivredno zemljište, na legalan način poljoprivredno zemljište koje je vlasništvo države, koje je državna svojina?
Kada dobijemo odgovore na ova pitanja, onda ćemo dobiti odgovore i na pitanje – a kome i zašto danas u Srbiji smeta da se uvede konačno red u ovoj oblasti?
Smatramo da je jako važno postići kompromis svih zainteresovanih strana, da je jako važno postići što širi konsenzus na relaciji Vlade, Ministarstva poljoprivrede, poljoprivrednika, udruženja i predstavnika asocijacija, ali isto tako ukoliko postoje otvorena pitanja onda se ta otvorena pitanja rešavaju kroz dijalog, onda se ta otvorena pitanja rešavaju kroz razgovor a ne uličnim metodama, to nije način da se reše otvorena pitanja ukoliko ona postoje kada je reč o ovom sistemskom zakonu.
Ali, za nas kao poslanički klub je veoma važno da je Ministarstvo sagledalo sve predloge i sugestije, koji su stigli od strane poljoprivrednika, asocijacija i udruženja i da je jednostavno rečeno, prihvaćeno sve ono što se moglo prihvatiti u datom trenutku, a da to ne znači svrstavanje na jednu od strana, jedne od poljoprivrednih grana.
Dakle, ne mogu se sve želje ispuniti, to prosto nije realno, ali je veoma važno da je najveći deo sugestija i predloga koji je stigao od strane poljoprivrednika, udruženja i asocijacija, sagledan i da jeste uvažen.Slažemo se u potpunosti sa vama da stanje u poljoprivredi jeste takvo da zahteva hitna i brza rešenja.
Predlog zakona o kojem danas govorimo upravo podstiče i privlači investicije u poljoprivrednoj proizvodnji. Investicije su po našem mišljenju veoma važne, one treba da obezbede brži razvoj, s jedne strane, sa druge strane, one jesu važne za poljoprivredne proizvođače, pre svega, za male poljoprivredne proizvođače, jer daju sigurnost i garant plasmana.
Takođe, ovde se postavilo pitanje – da li ovaj zakon otvara vrata nekakvim tajkunima i da li je on favorizuje nekakve tajkune u Srbiji, kada govorimo konkretno o zakupu poljoprivrednog zemljišta. Naravno, ne, Vlada će detaljnije pojedina pitanja urediti, dakle, definisati kroz uredbe. Nije cilj da se poljoprivredno zemljište koje je veoma važan resurs, pokloni bilo kome i ubeđeni smo da Vlada Republike Srbije nema nameru da favorizuje bilo koga.
Kada konkretno govorimo o zakupu, želim da kažem neke stvari koje su za nas kao poslanike, smatramo da su jako važne, kada govorimo o zakupu poljoprivrednog zemljišta. Tu, pre svega, mislim na jasan investicioni plan, tu, pre svega, mislimo na jasan biznis plan, koji mora biti u skladu sa potrebama lokalne samouprave, lokalnog nivoa. Tu pre svega, mislimo na jasan plan kooperacije sa lokalnim poljoprivrednicima. Tu pre svega, mislimo da je veoma važno sagledati, koji je to broj novih radnih mesta i veoma je važno sagledati doprinos, povećanje i unapređenje poljoprivredne proizvodnje u Srbiji.
Prvi put u svoj istoriji, o tome je maločas bilo reči, mi smatramo takođe da je to veoma važno, dakle, prvi put u svojoj istoriji Srbija je odlučila da deo svog poljoprivrednog zemljišta da i ponudi u otkup malim poljoprivrednim proizvođačima i na taj način i ojača i osnaži male poljoprivredne proizvođače, ali sa druge strane, kada govorimo u kontekstu zakupa, pa mali poljoprivredni proizvođači se mogu udruživati i na taj način postati i potencijalni investitori. Dakle, zemlja se ne prodaje ni tajkunima ni strancima i to ne definiše ovaj zakon, ovaj zakon se bavi, dakle, prodajom zemlje malim poljoprivrednim proizvođačima, o jasno definisanim kriterijumima i to je nešto, koliko je nama poznato što je dogovoreno sa poljoprivrednicima, što je dogovoreno sa udruženjima i asocijacijama. Ispravite me, ukoliko grešim.
Prodaja zemlje stranim i fizičkim i pravnim licima je apsolutno zabranjena i shodno aktuelnom Zakonu o poljoprivrednom zemljištu, ali i shodno predloženim izmenama i dopunama Zakona o poljoprivrednom zemljištu. Ali, ponoviću ovo što je govorio naš ovlašćeni predstavnik, uvaženi kolega Miletić Mihajlović, nažalost u prošlosti je već bila omogućena prodaja zemlje strancima i to kroz privatizaciju, pre svega, srpskih preduzeća, dolazile su i u posed zemlje koja je bila u vlasništvu tih preduzeća. Mnogo ranije su na neki način otvorena vrata stranim, fizičkim i pravnim licima, da mogu postati vlasnici zemlje.
Maločas je kolega postavio pitanje, obzirom da nismo dobili odgovor, ja ću vam ponovo postaviti to pitanje. Dakle, pre početka privatizacije u Srbiji je uspešno radilo 91 poljoprivredni kombinat i oko 108 poljoprivrednih dobara. Naše pitanje je vrlo konkretno – koliko poljoprivrednih kombinata i dobara danas radi i funkcioniše u Srbiji? Da li je tačno ono o čemu je govorio kolega Miletić Mihajlović, da je 120.000 hektara zemlje završilo u nečijem vlasništvu, a da je država izgubila desetine miliona evra, poljoprivredi Srbije naneta ogromna šteta, da je ugašeno oko 500.000 radnih mesta, da je uništen stočni fond, da je ugašena kooperacija desetine hiljada stočara i da je prekinuta ključna karika u lancu poljoprivredne proizvodnje i razvoja srpske ekonomije?
I, ključno pitanje, kada govorimo o poljoprivrednim kombinatima – da li su tada mali poljoprivredni proizvođači imali mogućnost da učestvuju u privatizaciji kombinata koje su sami stvarali, koje su sami gradili? Tačno je da 1. septembra 2017. godine, i vi ste o tome govorili, stupa na snagu puna primena Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju i da on pravi dosta problema, pre svega, zbog loše ispregovaranih procesa. Ali, ja ne želim da govorim o tome šta se dešavalo i na koji način se radilo u prošlosti, jer mislim da nam to danas, kada govorimo o konkretnoj temi, neće doneti ništa dobro.
Verujem da ćete nastaviti razgovore u periodu koji je pred nama i da ćete uspeti da iznađete rešenje koje će u pravom smislu biti zaštita za poljoprivredne proizvođače u Srbiji. Verujemo da ovaj zakon hoće doprineti očuvanju poljoprivrednog zemljišta kao prirodnog bogatstva, kroz jedan uređen sistem kontrole.
Na početku današnje rasprave je izneta jedna konstatacija da je sve završeno i da se na taj način ponašaju i poslanici u republičkom parlamentu, kada govorimo o ovom zakonskom predlogu. Naprotiv, mi smatramo da ništa nije završeno, mi u načelu podržavamo ovaj zakonski predlog, ali smo naravno iskoristili svoje pravo kao poslanici i podneli određeni broj amandmana.
Konkretno o tome ćemo govoriti kada bude rasprava u pojedinostima, ali recimo, jednim amandmanom predlažemo da poljoprivrednici mogu kupovati državno poljoprivredno zemljište na rate u periodu do 10 godina, umesto pet, kako je predlagač predvideo i smatramo da se ponuđenim rokom otplate daje veća mogućnost malim poljoprivrednicima da kupe veće površine zemljišta i tako ukrupne posede koje imaju. Dakle, to je jedan od amandmana.
Smatramo da, dakle, ništa nije završeno. Prihvatamo i podržavamo zakonske predloge, naravno, u načelu i spremni smo za raspravu u pojedinostima. Zahvaljujem.
...
Srpska napredna stranka

Igor Bečić

Srpska napredna stranka | Predsedava
Zahvaljujem gospodine Milićeviću.

Reč ima narodni poslanik, Borislav Stefanović, a neka se pripremi narodni poslanik Veroljub Arsić.

Izvolite, gospodine Stefanoviću.

Borislav Stefanović

Samostalni poslanici
Hvala gospodine predsedavajući.
Gospođo ministarka, uvažene kolege, imamo još jedan zakon, Predlog izmena i dopuna Zakona o izmenama i dopunama Zakona o poljoprivrednom zemljištu, koji u suštini je još jedan leks specijalis, još jedan specijalni zakon za vaše poslovne partnere.
Nisu pogrešili oni mnogi koji su do ovih dana, do ove rasprave, a i danas govorili o takozvanom „Tenisovom“ zakonu. Svi građani Srbije treba da znaju, da dok mi ovde pričamo, uvek se vodi užurbana komunikacija između premijerovog ofisa i potencijalnog nemačkog ulagača, a možda i nekih drugih budućih latifundista, koji će doći do ogromnih zemljišnih poseda u našoj Vojvodini.
Bilo je onih koji su kupili i dobili zemlju i ranije, po ranijim zakonima, tokom prethodnih vlasti, i o tome smo slušali dosta. Kako su novi veleposednici oteli zemlju, kako su danas, a i to da dodam, već imaju pet puta više zemlje u posedu nego svi Dunđerski i svi oni pre Drugog svetskog rata, koji su imali hektare, recimo, samo u Vojvodini.
Šta ste vi uradili? Vi te ljude niste ni pipnuli ni Matijevića, ni Miškovića, ni Kostića, već se družite sa njima. Pravite zajedničke događaje. Neko spomenu Vlahovića, taj čovek, predsednik Saveza ekonomista Srbije, jedan od najbližih premijerovih filozofskih, teoretskih saradnika, koji postoje u ovoj zemlji. Čovek koji najviše opravdava sve ove mere, neoliberalnog kapitalizma koji Napredna stranka sprovodi, naravno ograničeno, ne u svakom smislu, ne za subvencije. Ono što je činjenica je da 240.000 hektara nije izdato državnog zemljišta.
Ovo se prilagođava, poštovani građani za jednog investitora iz Nemačke. Cilj je sledeći – da se trećina zemlje u nekom ataru, neposredno pogodbom u četiri oka kroz Vladinu komisiju u ministarstvu dodeli određenom investitoru, dok će za to vreme preko 10 hiljada naših poljoprivrednika ostati bez zemlje koju mogu da obrađuju, i na 30 godina se to radi.
I kako onda bilo ko ovde može, naročito ovi sa tzv. nepostojećeg kvazi levog spektra političkog, da govori, ja razumem za naprednjake. O čemu vi pričate? Ne vidite da pravite monopol. Ne vidite da dajete ključ u ruke i nož i pogaču stranom investitoru ili domaćem tajkunu, neposredno pogodbom gospodo, neposrednom pogodbom.
Čovek koji je vodio jedan od ljudi proteste poljoprivrednika, je učestvovao u izradi nacrta ovog zakona, mislio je da sa vama može da se dogovori, mislio je da struka iznad politike za vas. Kakva zabluda. Još jedan Udovički, u mnoštvu Udovičkih. Nema sa vama dogovora.
Ima da bude onako kako je rekao premijer, a premijer je rekao – ima da se da ta zemlja „Tenisu“, i to je istina. To je tema.
Zašto su nam paori blokirali puteve? Zašto niko nije otišao da razgovara sa njima tamo? Zašto te koji su pokupovali zemlju, dok je Siniša Mali vodio tendersku komisiju u Agenciji za privatizaciju nisu procesuirali. Zašto im nešto ne uradi?
Zašto im ne rebnete ekstra porez? Zašto im ne utvrdimo poreklo imovine? Zašto ništa od onog što ste predlagali niste ispunili ovom naredbom. Zašto? Zašto ne sprovedete agrarnu reformu ministarka? Zašto te hiljade i hiljade hektara ne date zaposlenim mladim poljoprivrednicima koji su u registru Nacionalne službe za zapošljavanje, imaju bar jedan hektar u posedu. Zašto se njima prvo ne podeli zemlja na 30 godina?
To je ono što mi predlažemo. To vam ne odgovara. A, što vam ne odgovara? Kaže, zemlja je neobrađena, pa, eto, napravite da bude obrađena. Da li to znači da će samo investitor ili tajkun koji ima novac, doći ovde zakupiti ogromne površine zemlje tzv. ukrupnjavanje poseda, da našim paorima voze traktore za 200 evra to je ono što vi hoćete.
Ovaj zakon je loš, štetan, poguban, ljudi će ostati bez prihoda. Dajete ključ u ruke velikim kapitalistima koji će uzeti velike posede zemlje i zato nikako Levica Srbije ne može glasati za ovaj zakon. Hvala.
...
Srpska napredna stranka

Igor Bečić

Srpska napredna stranka | Predsedava
Zahvaljujem, gospodine Stefanoviću.

Reč ima ministar Snežana Bogosavljević Bošković. Izvolite.
...
Socijalistička partija Srbije

Snežana Bogosavljević-Bošković

Poštovani poslanici, apsolutno nije istina da je zakon leks specijalis. Zakon je pripreman duži vremenski period. U pripremi su učestvovala poljoprivredna udruženja, nauka, učestvovala je struka.
Prema tome, ni reči o tome da je nešto rađeno preko noći, ni reči o tome da je nešto rađeno po hitnom postupku, ni reči o tome da se radi o „Tenisovom zakonu“.
Radi se o zakonu kojim želimo da uvedemo red, i radi se o zakonu kojim želimo da popravimo ono što se popraviti može. Malopre su poslanici, pojedini govorili o tome kakvo je stanje zatečeno, koliko je poljoprivrednih kombinata uništeno, koliko je nestalo poljoprivrednih dobara, kako se to desilo?
Mi imamo podatke od 2002. godine do 2011. godine, poljoprivredni kombinati su polako nestajali, na aukcijama, kroz tenderske procedure, nestajala poljoprivredna zemlja, najkvalitetnija, završavala u rukama bogatih pojedinaca.
Vi danas kažete, to su tajkuni i mi radimo za tajkune. Vreme je jednom da neko kaže ko su tajkuni i imaju li oni ime i prezime? Otkud smo mi zatekli te tajkune?
Vi kažete, mi hoćemo sada za neke naše prijatelje, za neke naše poslovne partnere, da damo najbolju zemlju. Nije tačno.
Mi hoćemo da državnu zemlju damo da rade i naši poljoprivrednici, ali i oni koji su spremni da ulože sredstva da povratimo ono što se povratiti može, da povratimo prerađivačke kapacitete, da povratimo hladnjače, mlekare, itd. Zašto?
Zato što su one važne za našu poljoprivredu. Vi dobro znate da ste nam stub razvoja poljoprivrede u Srbiji uništili i mi moramo početi od nečega, a pri tom nećemo da ugrozimo našeg domaćeg malog poljoprivrednika, za koga sam malopre rekla da na njemu baziramo svoju agrarnu politiku i na njega računamo u budućnosti. Kažete, vi nama da mi sada hoćemo da damo na 30 godina zemlju državnu u zakup?
Gospodine Stefanoviću, taj rok zakupa je isti i za pravo prvenstva i za pravo preče i za sve one koji učestvuju u javnom nadmetanju. Moram da vam kažem, do sada je važilo da bude, rok zakupa, moglo je državno zemljište da se zakupi do 20 godina. Zašto smo povećali do 30 godina? Zato što su to tražili naši stočari.
Evo gospodo, korpus delikt, oni su, pošto su svi učestvovali u pripremi ovog zakona oni su kao svoj zahtev istakli to da, i to prvi zahtev, da rok zakupa bude 30 godina, zbog toga što smatraju da je to optimalno vreme kada oni sredstva koja ulažu u farme, u male prerađivačke objekte za preradu mleka, mesa itd, da je to vreme za koje oni mogu da povrate uloženo.
Dakle, gospodo, rok su odredili naši poljoprivrednici, naši stočari, naši mlekari, a vi dobro znate i danas smo ovde čuli od mnogih poslanika da je stočarstvo osnova razvoja svake poljoprivrede. Kažete za ove investicije da će one biti predmet neposredne pogodbe.
Molim vas, nemojte da širite paniku. Nađite član u zakonu gde to piše i dajte da vidimo jasno, javno i glasno da kažemo građani, evo ova ministarka sa svojim timom predložila je da to bude neposredna pogodba.
Kažete, protestvuju paori, a ne kažete što protestvuju paori i ko protestvuje od paora? Nismo otišli među paore, nismo otišli, zato što nas nisu ni zvali. Došli su oni, razgovarali smo i nije bilo potrebe da sada idemo, jer mi smo sve vreme na terenu, sve vreme smo sa njima. Razgovaramo. Zašto protestvuju?
Zato što su neki neodgovorni pojedinci, umesto da kažu šta su oni uradili i zbog čega smo mi došli dokle smo došli, oni njih sada dezinformišu, šire neistine. Kažu kako ćemo mi da prodamo, kako ćemo mi da damo prijateljima. Kojim prijateljima, kojim tajkunima?
Nećemo da prodamo, mi hoćemo da prodamo, ali samo naše poljoprivredniku i zbog toga što su oni dobijali netačne informacije, dezinformacije, laži, evo ja sam malopre pokazala, evo kada ovo ljudi vide i kada ih vi pozovete telefonom pa im još i kažete kako smo mi ti koji ćemo sve sada nešto da opljačkamo i odnesemo, nema šta ni da se opljačka ni šta da se odnese. Sve što je moglo, to se završilo. Dakle, zato oni ljudi štrajkuju. Znate kako, naši poljoprivrednici, ogromna većina, mnogo radi, teško rade i puno je vremena zauzeto poslom i oni nemaju prosto, mislim da nisu kadri, da nisu sposobni da prepoznaju sve ono što je u stanju neki političar, zarad nekog svog jeftinog političkog poena, da kaže. Normalno, ljudi neobavešteni, ljudi uplašeni, ljudi zbunjeni i izađu i štrajkuju.
Ali, oni znaju da uvek mogu da dođu, da uvek ćemo da razgovaramo i da sve što radimo, radimo u interesu poljoprivrednika, u interesu poljoprivrede, ne u interesu tajkuna, ne u interesu pojedinaca, ne u interesu onih za koje malo pre čusmo da uvek su oni ti koji dobiju na licitaciji, uvek su oni ti koji dobiju najbolju zemlju. Nikada taj mali poljoprivrednik ne može da bude ravnopravan, niti da dođe do onoga što bi on želeo, e to mi nećemo više da dozvolimo, mi hoćemo to da menjamo i ja bih volela činjenično da vi kažete - ljudi to i to nije dobro. Da vidimo zbog čega nije dobro, šta vi to predlažete.
Kada smo imali konsultacije, sve poslaničke grupe su bile, razgovarali smo, odgovarali na pitanja. Mi znamo da nije lako, zaista nije lako napraviti idealan zakon. Ja sam rekla zašto sam zadovoljna. Zadovoljna sam zato što su svi pomalo zadovoljni poljoprivrednici i pomalo nezadovoljni, ali niko od vas ljudi nije ponudio ništa što bi ja smatrala da treba da se uzme u razmatranje, čak šta više, poljoprivrednici imaju neke svoje predloge, ali političari nemaju nikakve.
Prema tome, osim da kažu povucite, a pri tome ne kažu što povucite. Tako da toliko o tom koliko smo mi iskreno pristupili ovom poslu i koliko je kome od nas ovde stalo uopšte do srpske poljoprivrede.