Reč ima ovlašćeni predstavnik, u stvari predsednik poslaničke grupe SNS, narodni poslanik Zoran Babić, na pominjanje SNS. Izvolite.

Izgleda da se promenom političkih stranaka, da se gubi i sećanje, ali postoje i oni ljudi koji imaju sećanje. Gospodin Siniša Mali nikada nije bio direktor Agencije, već je bio Mirko Cvetković, posle toga i premijer Vlade RS i jedan od mangupa DS.
Sa druge strane, jasno je rekao gospodin Rističević, da zapisnik postoji i bio je član komisije, ali je glasao protiv, za su glasali ponovo mangupi iz DS i ponovo su ti isti mangupi iz DS predali imovinu tajkunima, tajkunima koje ste vi napravili i vi patentirali. Koji mangupi su prodali imovinu i predstavili kao ulagače, biznismene, kao pokretače privrede, Mileta Jerkovića, Darka Šarića? To su za vas investitori. Koji su mangupi koji su prodavali imovinu Darku Šariću i Miletu Jerkoviću?
Što se tiče PKB, pa da, stali ste, zato što ste se obavezali da pre toga uknjižite zemljište. Zato što PKB bez uknjiženog zemljišta nije vredeo ništa, zato što ste hteli prvo da uknjižite zemljište, pa zašto ste napravili odlukom Vlade iz 2011. godine gde su sedeli mangupi iz DS? Zašto ste napravili dogovor između Vlade, PKB, Grada Beograda i Direkcije za imovinu. Sve četiri institucije su vodili mangupi iz DS. Zaključak po kojem je utvrđeno da celokupno poljoprivredno zemljište koje PKB koristi i obrađuje, da prelazi u kapital PKB.
To je ono što ste radili. To je taj nestašluk vas mangupa iz DS, jer PKB sa uknjiženim zemljištem vredi mnogo i to ste pripremali za privatizaciju i za poklanjanje. E, to je privatizacija i to je nestašluk u režiji mangupa iz DS, a o ovome ja i dalje nisam čuo, kada će da se završi Heterlend, gde je milion i 200 hiljade evra odnošenih, otetih od dece sa posebnim potrebama? Sram vas bilo, mangupi iz DS.

Reč ima ovlašćeni predstavnik DS, narodna poslanica Aleksandra Jerkov, pominjanje DS. Izvolite, replika dva minuta.

Ja mislim da je jedino tačno od svega što je gospodin Babić rekao i to u pojedinim slučajevima da kada se promeni stranka malo se briše i sećanje, pa on tako u svom slučaju za sebe može da kaže. Meni se čini da je on dosta stvari pobrkao. To što on govori da je DS radila sa zemljištem koje pokušava da se uknjiži u PKB, to radi Zorana Mihajlović, gospodine Babiću, upravo sada i to mimo katastra i to na isti način na koji je pokušala da uradi na Zlatiboru, pa tek onda kada je došlo do velikog skandala za tako nešto se saznalo.
Izvinjavam se, ja sam napravila grešku, gospodin Mali nije bio direktor Agencije za privatizaciju, bio je direktor Tenderske komisije, izvinite Centar za tendere koji je vodio sve privatizacije operativno tako da vas i dalje molim, vi više imate trenutno veze sa procesom privatizacije nego bilo ko iz DS koje danas u Demokratskoj stranci, tako da vas molim obratite se gospodinu Siniši Malom.
Ono što je DS radila, ona je raskinula more tih privatizacija o kojima vi pričate i Mileta Jerkovića i Darka Šarića i od svih tih firmi napravila zeleni pul od 15 preduzeća koje sada Aleksandar Vučić deli arapskim i drugim tajkunima, što domaćim, što stranim, tako da sve te privatizacije koje su vam sporne, sve te poljoprivredne kombinate ili vidite sa kolegama koje su sa vama i danas u koaliciji, jedini koje sve vreme bio na vlasti isto tako sedi u ovoj Skupštini, tako da se možete svima njima obratiti, a ponajmanje DS.
Sve i da je sve to istina što vi govorite, a nije, koji je vaš odgovor na pitanje – zbog čega se 30% najboljeg zemljišta u svakoj opštini u Vojvodini daje bez tendera odabranim investitorima samo na osnovu investicionog plana i dogovora sa nekakvom komisijom Vlade za koju ne znamo ni ko će biti.

Zahvaljujem.       
Repliku ima predsednik poslaničke grupe SNS, narodni poslanik Zoran Babić, na pominjanje imena. Izvolite i ovim zatvaramo krug replika.

Ja ću vam reći ko čini taj zeleni pul. Emil Tedeski - Atlantik grupa, Ivica Todorić - Agrokor, Dragutin Drk - Vindija, Ivan Ergović - Neks grup, šta je ovo? Ovo nisu tajkuni? Ovo su sve fizička lica. Pošto vidim da sem vaših kompanija, sem kompanija u vlasništvu mangupa iz DS, sve druge kompanije su tajkunske, a ove kompanije i ovi ljudi nisu iz Srbije, iz susedne nam Hrvatske. Jel to zeleni pul kojim se hvali gospođa prethodni govornik?
Sa druge strane, malo pre je nešto urađeno, stvarno ne mogu da razumem, DS nas je optužila da 2011. godine kada su i Vladu i Grad Beograd, i sve moguće institucije vodili mangupi iz DS i kada su napravili zaključak po kome se daje saglasnost za zaključivanje ugovora između Republike Srbije, PKB, Grada Beograda i Direkcije za imovinu da to u stvari nisu uradili oni, to nisu uradili mangupi iz DS koji su i tada radili ove stvari Heterlned, Tesla banka, Fond za kapitalna ulaganja, Fond za razvoj, pa im je to bilo malo pa su hteli i na PKB.
Samo što sada hoće da predstave da 2011. godine, Vladu je vodila, u stvari SNS. Znate, nisu vodili mangupi iz DS, pa su oni napravili taj zaključak. Taj zaključak, odnosno po tom zaključku prvi pokušaj uknjiženja, kada je bio? Dve hiljade trinaeste godine, kada je Grad Beograd, koji je inicirao taj zaključak i uknjiženje, vodili ponovo mangupi iz DS..
(Zahvaljujem, gospodine Babiću, isteklo je vreme.)
i gospodin preko puta, i Dragan Đilas, ali to što viš pokušavate da nam bacate prašinu u oči, samo zato što ne želite da odgovorite gde je novac od Heterlenda, od Tesla Banke, od Fonda za kapitalna ulaganja, od svih ovih stvari koje su završile u Pajtićevom džepu.

Zahvaljujem.
Nastavljamo.
Nemate više pravo na repliku, jer sam rekao da je gospodin Božović izazvao repliku i time smo zatvorili krug replika i moramo nastaviti ovaj važan zakon za građane Republike Srbije.
Reč ima narodni poslanik Branislav Blažić, po dnevnom redu.
Izvolite, gospodine Blažiću.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući, gospođo ministarka, predstavnici Ministarstva, pred nama su dva zakona o poljoprivrednom zemljištu i zaštiti zemljišta, i kada govorimo o nekim zakonima, mi moramo govoriti prvo o nekom prošlom vremenu, o tome kakva su iskustva iz prethodnog perioda, da bi znali da analiziramo i da predvidimo kako će se on odraziti na današnje vreme, ili kakav će biti u budućnosti ili kakav će biti za budućnost države.
Naša prošlost kada je u pitanju poljoprivreda i poljoprivredno zemljište je tamna i crna, ali smo dočekali ovde da vojvođanskog seljaka brane, tobože, oni koji su mu najviše obrali njive, koji su mu rasprodali kombinate, koji su mu požnjeli žito, počupali repu i doveli ga dotle, dokle su ga doveli, i još plaše da će doći neko vreme u kome će vojvođanski seljak biti nadničar nekim tajkunima.
To vreme neće doći nikad. Vojvođanski seljak će biti svoj na svome kao što je uvek i bio, i neka ga ne plaše oni koji su prodavali njegovu zemlju, prodavajući kombinate, pa je onda tajkun Ivica Todorić, kupujući „Frikom“ i kupujući „Dijamant“ kupio i osam hiljada hektara najbolje vojvođanske zemlje, na večito, kako kažu moji seljaci, samo zato što je tada Aleksandar Vlahović, kao ministar privrede i privatizacije svojim mišljenjem bio jači, od dva zakona koji su štitili da se zemlja ne može prodavati. Tako je tajkun Todorić postao vlasnik osam i po hiljada hektara i još mnogi drugi. Tada se zemlja prodavala, danas više neće.
I, da ne pričaju to oni, i da ne brane SSP, jer potpisali su ugovor, što nikad niko u Evropi nije potpisao, a potpisali su da četiri godine nakon dobijanja statusa kandidata vi ulazite i otvarate tržište za prodaju zemlje.
Druge zemlje, poput, recimo, Hrvatske, sklopile su ugovor da tek sedam godina nakon ulaska u EU može da se otvori tržište. Poljaci nakon 12 godina ulaska u EU, Mađari tri, pa još sedam godina, a onda su Ustav menjali da ne može niko da kupi njihovu zemlju. Pa, neće moći ni ovu.
Ovaj Zakon o poljoprivrednom zemljištu upravo je na strani malog proizvođača. Ta, tobože, briga kako neki seljaci sada neće moći da dobiju zemlju od koje žive, pa to je lažna briga.
Ovi mali poljoprivredni proizvođači koji upravo najviše žive od te zemlje nikad nisu mogli ni da dobiju tu zemlju jer na tim nameštenim, kojekakvim tenderima za dobijanje zemljišta već su dobijali oni kojima je to bio višak, a ne izvor života. Muljanja, uzurpacije, korupcije, pri dodeli zemljišta više neće biti. Prošlo je to vreme. Ovim zakonom će se to sprečiti.
Sa druge strane, sve će se učiniti da upravo tu zemlju ti mali proizvođači kako bi ojačali, i kako bi se oni mogli udruživati.
Treća stvar, ko ovde ima pravo da bude protiv investitora? Ko ima pravo da kaže nama ne treba strani investitor da donese sredstva i da napravi neku fabriku i da napravi poljoprivrednu proizvodnju? Ko to može da kaže?
Dokle ćemo mi biti sirovinska baza i dokle ćemo mi to izvoziti, samo sirovine a nama budu vraćeni finalni proizvodi koje ćemo duplo skuplje plaćati? Dokle ćemo izvoziti u Sloveniju kukuruz, a oni nama vratili upakovane kokice?
Da li smo se mi u međuvremenu opametili?
Ovde sam čuo neveraovatan stav – kaže dete koje danas ima 10 godina, ako mi damo zemlju na 30 godina, znači iznajmimo za poljoprivrednu proizvodnju za investitore, ali za finalizaciju, to dete neće moći da se bavi poljoprivredom, jer će tada kada se bude vratilo imati 40 godina. Ljudi, ja to sada ne razumem.
Prvo zašto dete od 10 godina mora da se bavi poljoprivrednom proizvodnjom? Drugo, zašto tom zemljom, ako je njegova porodica ima i ako živi ima ljubav prema toj zemlji on će imati i zemlju sa kojom će se baviti.
Treće, ako mi ne napustimo investitore i ako ne krenemo u ozbiljnu proizvodnju, a i zemlje, to dete ne da neće moći da se školuje, nego neće moći ni da se leči, i neće moći u ovoj zemlji ništa ni da ima.
Valjda je to neki redosled poteza o kojima treba razmišljati, a ne tako demagoški i prizemno izmišljati i lagati narod i podmetati priču o mnogim stvarima koje uopšte ovde ne stoje .
Srbija stvara sebe i niko, pogotovo oni koji su uništavali, nanosili neviđenu štetu, nikom neće dozvoliti da nastavi to da radi.
Ovaj drugi zakon o kome ovde ide rasprava to je Zakon o zaštiti zemljišta. To je prvi zakon o zaštiti zemljišta koji se donosi u zemlji Srbiji. Nikad do sada nijedna vlada nije donela sistemski zakon o zaštiti zemlje. Nijedna vlast, ni jedna vlada nije donela sistemski zakon za zaštitu zemljišta i ko ima pravo iz prethodnog perioda uopšte da o tome priča.
Ovim zakonom se sistemski uređuje i plan i način korišćenja i upravljanja i sistem prevencije i zaštite zemljišta, uređuje se i monitoring, neprekidni monitoring praćenja u zemljišta u Srbiji. To je nešto što mi imamo novo i to je nešto što je korak napred prema EU, i to je nešto što je korak napred prema otvaranju poglavlja 27.
Dve hiljade šesnaesta godina, će biti veliki izazov zato što u toj godini mi moramo naše zakonodavstvo potpuno srediti da dočekamo 2017. otvaranje poglavlja 27. Ja sam ubeđen kako je krenulo da ćemo mi to svakako i uspeti.
U svakom slučaju u Srbiji se više ne može desiti da mi u kanalima Tise, nalazimo naftu zato što je neko u procesu remedijacije, nije vršio proces, nego je sanirajući grabe, bacao gde stigne po Vojvodini, uslovno rečeno, opasan otpad. E, taj film u Srbiji se više gledati neće. Ovo je još jedan korak da se spreči i kriminal i da se spreči, na neki način potpuna degradacija i poljoprivrednog zemljišta, na kraju krajeva, u Vojvodini. Hvala lepo.

Zahvaljujem se gospodine Blažiću.
Reč ima narodni poslanik Veroljub Matić.
Izvolite, gospodine Matiću.

Zahvaljujem.
Poštovane koleginice i kolege, poštovana ministarka sa saradnicima, ja ću se uglavnom skoncentrisati na dva člana zakona koji nisu spominjani, mislim da su jako bitni, i sve što ću reći, reći ću iz dobrih namera, ako može da se popravi ono što ja vidim da u ovom zakonu nije u dobroj meri rešeno.
Pre nego što krenem na ta dva člana zakona, hoću da kažem da su izmene i dopune Zakona o poljoprivrednom zemljištu veliki iskorak i napredak, da u kombinaciji sa jučerašnjom raspravom u načelu o Zakonu o zadrugama, u toj kombinaciji mislim da ta dva zakona će dati dobra rešenja, pogotovo u poljoprivrednim opštinama i pogotovo što će se omogućiti pod jednim novim uslovima da zadruge, pogotovo poljoprivredne zadruge daju jedan novi stimulans i iskorak u razvoju poljoprivrede.
Što se tiče članova 72. postojećeg zakona i člana 17. novog člana zakona, jednostavno tu se predviđa i ukida se društvena svojina. Znači, društvena svojina na poljoprivrednom zemljištu više ne postoji, što je i uslovna kategorija i to nije sporno.
Međutim, postavlja se jedno drugo pitanje – šta je sa realizacijom Zakona o povraćaju zemljišta, odnosno zemljišnog maksimuma, preko zemljišnog maksimuma i jednostavno tu postupci nisu završeni? Ako se sve pretvori u državnu svojinu postupci koji nisu završeni jednostavno neće imati mogućnosti i zemljište da se vrati onom kome treba da se vrati.
Iz tih razloga, moje predlog je, iako nisam podneo amandman da se u članu 72. dopuni i da se omogući da takvo zemljište može da se vrati ranijim vlasnicima koji su po tom zakonu iz 1991. godine, mislim osnovni zakon je bio iz 1991. godine, da se omogući da se može vratiti to zemljište i u članu 17, da se popravi član 17, jednostavno da to zemljište koje je bila društvena svojina jednostavno sada postaje po ovom zakonu državna svojina, da to zemljište pored ovog zemljišta koje se može prodati po članu 72. a, b, v, g i d, ja mislim, itd, da jednostavno omogućimo da se i taj postupak završi. Jednostavno to je naša istina i realnost da komisije na lokalnom nivou koje te komisije na predlog lokalnih samouprava koje predlažu komisije, ministarstvo donosi rešenja u formiranju tih komisija. Tako da su to komisije, kako da kažem, u suštini vaše uz predlog lokalne samouprave.
Ukoliko se to ne uradi, mislim da će se lokalne samouprave naći u veoma teškom položaju da plaćaju to nedostajuće zemljište koje se ne može vratiti, jednostavno oni nemaju te budžete koji mogu da iznesu sve to. To je moj predlog, uz jednu dobru nameru, mislim da imamo još vremena da to popravimo ili preko odbora ili preko Vlade. Ja sam spreman tu da sarađujem sa nekim koga vi opredelite.
Dalje, nisam siguran da u članu 17. stav 2. ovde se kaže da fizičkom licu koje je upisano kao korisnik na poljoprivrednom zemljištu u državnoj svojini to pravo prestaje danom stupanja na snagu ovog zakona, osim u slučaju, e pa sada, ako poseduje pravosnažno rešenje o vraćanju zemljišta u skladu sa zakonom o načinima i uslovima priznavanja prava itd, o vraćanju zemljišta.
Ako neko poseduje pravosnažno rešenje, ne znam zašto stavljati u zakon? Ono treba da je sprovedeno ili sprovodivo. Tako da nisam siguran da treba da stoji ovde, pa u sklopu svega ovoga mislim da treba i popraviti i taj deo.
Dalje, ovde smo svedoci, to nije u okviru vaše teme, ali mislim da je jedna istina, a to je da gotovo svaki drugi zakon koji se donosi imamo obavezu da deo poslova odrađuje Republički geodetski zavod, kao što je i ovaj zakon. To jeste posao Republičkog geodetskog zavoda, on to treba da radi, ali moramo i da Republičkom geodetskom zavodu, vi kao član Vlade jednostavno u određenim momentima kada se raspravlja u Republičkom geodetskom zavodu, kada se raspravlja o brojci, o finansiranju, o kapacitetima, o tehnici, itd, koja prati rad Republičkog geodetskog zavoda, jednostavno da ga opremimo da on ovaj kompletni posao može kvalitetno i brzo da radi.
Još jednom se vraćam na onu suštinu zbog koje sam se javio, a to je da probamo da popravimo član 72. i član 17, da bi omogućili komisijama da mogu da rade svoj posao. Hvala. Mislim da sam bio razumljiv.