Zahvaljujem gospođo Vukojičić.
Zahvaljujem što cenili da i vaše kolege kojih ima dosta prijavljenih imaju vreme za raspravu.
Reč ima dr Aleksandar Peranović, a neka se pripremi narodna poslanica Olivera Pešić.

Zahvaljujem poštovani predsedavajući.
Poštovana ministarka sa svojim saradnicima, uvažene kolege poslanici,
građani Srbije i poljoprivredni proizvođači koji pratite današnji prenos, pred nama se nalazi, ja bih rekao na samom početku, jedan od krovnih zakona iz oblasti poljoprivrede, odnosno dopuna Zakona o poljoprivrednom zemljištu i nešto što odmah mogu reći je za svaku pohvalu.
Rekao bih da je Vlada u nekim svojim analizama da bi došli do ovog zakona došla do zaključka da se u Republici Srbiji izdaje samo oko 30% poljoprivrednog zemljišta, a na osnovu toga gubitak u kasi Republike Srbije je oko 100 miliona evra. To su razlozi za donošenje ovakvog zakona i mora se priznati da treba da se stane na put svim bahatim stvarima kada je poljoprivreda u pitanju.
Ja dolazim iz jednog poljoprivrednog kraja iz Mačvanskog okruga, iz Šapca uvek to kažem, jer delegiran sam od poljoprivrednih proizvođača i građana Srbije da se i njihov glas čuje u Narodnoj skupštini Republike Srbije iako je moje osnovno zanimanje nije vezano direktno za poljoprivredu.
Ciljevi ovakvog zakona jesu dolazak novih investicija. Nove investicije će doći samo ako mi imamo uređen sistem i stvorene uslove za svakog novog poljoprivrednog proizvođača i svaki hektar poljoprivrednog zemljišta da može da se odradi na najbolji mogući način.
Dalje, unapređene produktivnosti i efikasnosti, unapređenje postupaka davanja u zakup, omogućavanje podjednakih i ravnopravnih zastupljenih korisnika poljoprivrednog zemljišta, unapređenje politike, korišćenja i upravljanja, unapređenje praćenja korišćenja, povećanje zainteresovanosti i broja, ovo je jako bitno. Jer, mi smo imali situaciju u prethodnim godinama gde u pojedinim opštinama ili možemo reći na nivou cele Republike imali tri, četiri zakupca koji dođu na licitaciju, oni pokupe zemljište svi ostali kada su licitacije u pitanju posvađaju se i neke gore stvari se dešavaju. Ja sam uveren da ovakvim izmenama to više neće biti i da će se stati na put svim tim tajkunima i bahatim radnjama kad je vezano za poljoprivredno zemljište.
Šta je najbitnije? Ovakvim zakonom doći ćemo do unapređenja poljoprivredne proizvodnje malih i srednjih poljoprivrednih gazdinstava, odnosno fizičkih lica. Imali smo situaciju da jedan zakupac uzme neko zemljište, govorim iz ličnog primera, iz svoje sredine. Pre desetak godina kada je bila velika suša u Republici Srbiji, gde nije imao adekvatan, odnosno dobar rod taj zakupac nije platio zakupninu, to više ne može da se desi. Ovakvim zakonom mi ćemo stvoriti uslove, pre svega, za jednu ravnopravnu licitaciju, imaćemo šanse i mogućnosti da svi učestvuju u tome i da ostvare posle toga prihod.
Sada bih želeo da napravite jednu paralelu između ovog zakona i onog zakona od juče, što smo govorili Zakon o zadrugama koji će biti usko povezani, i ako ih budemo poštovali mi možemo doći do jednog zaista sistema i reda u poljoprivredi. Zašto je to bitno? Bitno je da na tržištu moramo biti i korektni i konkurentni. To je suština priče. Da imamo kvalitetan proizvod i da imamo dovoljno proizvoda. Zapravo, udruživanje je nešto što mora da se desi u Srbiji, manje poljoprivrednih proizvođača, gazdinstava da se udruže u jedno veće i da tako možemo ponuditi svoj proizvod.
U zemlji Srbiji prethodnih godina dešavalo se stihijska proizvodnja, bez obzira da li pričamo o ratarstvu, voćarstvu i povrtarstvu. Evo, imamo od prošle godine, odnosno ove jeseni, ne znamo samo koliko je hektara zasađeno pod malinama. Ja bih zaista bio presrećan da svi poljoprivredni proizvođači, pa čak u nekim segmentima i ja razmišljam o tome, može se ostvariti fini prihod od toga da svi poljoprivredni proizvođači koji to rade zarade. Ali, mogu zaraditi samo na jedan način, ako se bude poštovao zakon, sva pravila i ako budemo radili to na one načine, po onim pravilima kako stoji u ovom zakonu.
Još jedna stvar, još jedan zakon koji je danas na dnevnom redu jeste zaštita poljoprivrednog zemljišta, kao lekaru izuzetno značajan i bitan, ali i za sve ostale činioce našeg društva. Imali smo situaciju da se poljoprivredne zemljište nije tretiralo onako kako treba i često se raubovalo. Govorili smo ovde o zemljoradničkim zadrugama, govorili smo o šumama, gde su šume često bile popločane sa najlonom, plastičnim flašama i svim drugim otpadom, paralelno i poljoprivredno zemljište i šume dovede do toga da to sve bude zagađeno.
Mislim da donošenje ovakvog zakona i poštovanje kada se uredi sistem, kada se napravi sistem, mi ćemo stvoriti uslove. Pod broj jedan - zdravu životnu sredinu, pod broj dva - dovoljno ploda sa njive, pod broj tri - svi će biti zadovoljni. Verujem da će i naši poljoprivredni proizvođači biti zadovoljni sa ovakvim zakonima i da će svi moći da ravnopravno i jednako utiču u ovim poljoprivrednim utakmicama. Ja vam se zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Reč ima Olivera Pešić. Izvolite.

Zahvaljujem. Poštovani predsedavajući, uvažena ministarko sa saradnicima, uvažene koleginice i kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije.
Pred poslanicima danas na dnevnom redu su dva izuzetno značajna zakona iz oblasti poljoprivrede – Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o poljoprivrednom zemljištu i Predlog zakona o zaštiti zemljišta. Ja ću se danas u svom izlaganju fokusirati na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o poljoprivrednom zemljištu.
Republika Srbija u svom vlasništvu ima oko 830 hektara poljoprivrednog zemljišta. Od toga se samo oko 240 hiljada hektara obrađuje, a ostalo zemljište se ne obrađuje, odnosno ne izlicitira. To je jedan od osnovnih razloga za usvajanje predloženih izmena i dopuna Zakona o poljoprivrednom zemljištu.
Predloženim izmenama i dopunama Zakona o poljoprivrednom zemljištu omogućiće se bolje upravljanje poljoprivrednim zemljištem u državnoj svojini. Stvoriće se mogućnost za unapređenje poljoprivrede kroz rast investicija u poljoprivrednom zemljištu u državnoj svojini. Regulisaće se dugoročni zakup i omogućiti racionalnije korišćenje poljoprivrednog zemljišta.
Izmenama i dopunama ovog zakona po prvi put će se dati mogućnost investitorima da uzmu u zakup zemljište na period od 30 godina. Investitorima koji planiraju da ulože u sisteme za odvodnjavanje i navodnjavanje u poljoprivredne objekte u višegodišnje sadnice.
Smatram da je produženje perioda zakupa od 20 na 30 godina ekonomski opravdano rešenje jer ono investitorima, odnosno zakupcima u ovom slučaju daje sigurnost kako bi ulagali u višegodišnje zasade. Izmene i dopune zakona propisuju ko ima pravo kupovine poljoprivrednog zemljišta. Pravo kupovine poljoprivrednog zemljišta može da stekne svako fizičko lice koje je državljanin Republike Srbije i ko u svom vlasništvu ima najviše 30 hektara poljoprivrednog zemljišta u privatnoj svojini kako bi ukrupnilo svoj posed, unapredilo svoju proizvodnju i postalo konkurentnija na tržištu.
Takođe, fizičko lice može da kupi najviše 20 hektara poljoprivrednog zemljišta koje se nalazi u državnoj svojini. Propisani su i uslovi koje je to poljoprivredno zemljište koje može da se prodaje. Ono je koje je udaljeno od državne granice, koje nije predviđeno planom detaljne regulacije, koje nije predmet državnih i strateških ciljeva u poljoprivredi, koje ne pripada zaštićenim poljoprivrednim dobrima i koje se ne nalazi u zoni bezbednosti.
Izmene i dopune Zakona o poljoprivrednom zemljištu uticaće na razvoj poljoprivrede u svim jedinicama lokalne samouprave, pa tako i na razvoj poljoprivrede grada Leskovca iz koga ja dolazim i čije građane predstavljam u ovom visokom domu. Predložene izmene i dopune Zakona o poljoprivrednom zemljištu su od izuzetnog značaja za grad Leskovac, s obzirom na to da se grad Leskovac opredelio za stratešku granu razvoja poljoprivredu.
Broj registrovanih poljoprivrednih gazdinstava u Leskovcu je oko 12 hiljada, tačnije 11.748, a u čitavom Jablaničkom okrugu je 21.437. Prosečno poljoprivredno gazdinstvo ima 1,98 hektara zemljišta i tu je situacija ista kao i na nivou čitave Republike Srbije gde poljoprivredno gazdinstvo imaju male i jako usitnjene površine. Više od 95% ukupnog broja gazdinstva u Leskovcu ima manju površinu od pet hektara. Od ukupne površine poljoprivrednog zemljišta koje se nalazi u vlasništvu države, a na teritoriji grada Leskovca više od jedne trećine se ne izlicitira. Smatram da će upravo ovi izmene i dopune Zakona o poljoprivrednog zemljištu omogućiti poljoprivrednim proizvođačima da povećaju na taj način svoje kapacitete.
Ovim izmenama i dopunama je takođe urađeno pitanje davanje na besplatno korišćenje poljoprivrednog zemljišta koje nije bilo predmet zakupa poslednje tri agroekonomske godine i nije bilo predmet korišćenja javnim nadmetanjem po početnoj ceni od nula dinara, može se dati na korišćenje fizičkim i pravnim licima koja su u aktivnom statusu na period od pet godina. Obzirom da u Leskovcu postoje oko 800 hektara poljoprivrednog zemljišta koje se ne izlicitira.
Smatram da će ove izmene i dopune omogućiti poljoprivrednim proizvođačima da se odluče da uzmu u zakup, ili dobiju besplatno na korišćenje poljoprivredno zemljište u državnoj svojini. Takođe, daje se mogućnost produženja korišćenja tog zemljišta do 25 godina, pod uslovom da poljoprivredni inspektor utvrdi da se to zemljište obrađuje i naravno posle pet godina se plaća adekvatna zakupnina.
Šta se postiže na ovaj način? Besplatnim korišćenjem poljoprivrednog zemljišta povećava se obradiva površina poljoprivrednog zemljišta, poljoprivredni proizvođači će imati finansijski benefit, smanjiće se broj uzurpacija, a samim tim i sudskih troškova i sudskih sporova.
Takođe, uvode se i novčane sankcije za bespravno korišćenje državnog zemljišta, jer one do sada postojećim Zakonom o poljoprivrednom zemljištu nisu bile obuhvaćene, dakle nisu postojale kaznene mere za uzurpaciju zemljišta.
Takođe, ono što je bitno i za udruženja koja, posebno na teritoriji grada Leskovca i na nivou čitave Srbije, da će udruženja moći da apliciraju kao investitori i zadruge, kao pravna lica, imaju pravo da na 30 godina uzmu zemljište u zakup na, naravno uz investicioni plan.
Još jedna predložena dopuna se odnosi na uvođenje obaveznosti vođenja knjige polja, uz sledstvenu kontrolu plodoreda i ova dopuna je od izuzetnog značaja za ratarsku, povrtarsku i voćarsku proizvodnju svih poljoprivrednih proizvođača i takođe je podjednako važna za pravilno korišćenje i obnavljanje poljoprivrednog zemljišta i očuvanje ovog dragocenog resursa.
I na kraju, ali ne najmanje bitno, izmenama i dopunama Zakona o poljoprivrednom zemljištu smanjiće se korupcija, jer se predloženim izmenama i dopunama, prosto ne ostavlja prostor da postoje privilegovani, koji dobijaju na licitaciji, kakva je praksa bila prethodnih godina. U danu za glasanje podržaću predložene izmene i dopune zakona. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Žarko Bogatinović. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvažena predsedavajuća, uvažena gospođo ministre, sa saradnicima, primenom postojećeg Zakona o poljoprivrednom zemljištu, uočena je potreba za uvođenjem nekih novih rešenja, kojim bi se omogućilo, pre svega, boljo upravljanje, odnosno iskorišćavanje poljoprivrednog zemljišta u javnoj svojini Republike Srbije.
Nacrt zakona o izmeni i dopuni Zakona o poljoprivrednom zemljištu, predstavlja jedan veoma kompleksan i složen zakon sa više ciljeva, od kojih su najvažniji povećanje investicija u poljoprivredni, mogućnost kupovine državnog poljoprivrednog zemljišta, mogućnost davanja degradiranog i ne korišćenog zemljišta u zakup, bez naknade, kao i pooštravanja sankcije za uzurpatore državnog poljoprivrednog zemljišta sa ciljem da se zemljište iz sive zone vrati u legalne tokove.
Mogli smo na današnjoj raspravi da čujemo dosta toga, tako da ću se ja zadržati samo na one članove zakona za koje smatram da su najbitniji za našu poljoprivrednu proizvodnju.
Članom 72a, 72b, 72v, 72g. nacrta zakona o izmeni i dopuni Zakona o poljoprivrednom zemljištu po prvi put u istoriji Srbije, daje se mogućnost kupovine malim poljoprivrednim proizvođačima koji imaju u posedu do 30 hektara.
Ovim zakonom oni mogu kupiti površinu do 20 hektara sa mogućnošću otplate do pet godina. Ova izmena i dopuna ima cilj, pre svega uvećanje poseda poljoprivrednih proizvođača čime se stvara osnova za povećanje ekonomičnosti i rentabilnost bavljenja poljoprivrednom proizvodnjom.
Članom 64a. nacrta Zakona predlaže se da se velikim investitorima može dati do 30% ukupnog zemljišta na teritoriji lokalne samouprave. Na osnovu investicionog plana ulaganja uz saglasnost komisije Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine, a po odluci lokalne samouprave.
Cilj izmene i dopune ovog zakona je pre svega povećanje investicija u poljoprivredi koje su u ovom trenutku gotovo zanemarljive, što bi za efekat trebalo da ima bolju iskorišćenost poljoprivrednog zemljišta, kao i veću zaposlenost, odnosno efikasnost i produktivnu poljoprivrednu proizvodnju.
Članom 61a. stav 5. nacrta zakona o izmeni i dopuni Zakona o poljoprivrednom zemljištu, daje se mogućnost zakupcima da državno poljoprivredno zemljište koje nije bilo izdato najmanje poslednje tri agro-ekonomske godine zakupi javnim nadmetanjem po početnoj ceni od 0 dinara, odnosno bez plaćanja naknade za period od pet godina, sa mogućnošću produženje zakupa do 25 godina, uz plaćanje naknade nakon pet godina besplatnog korišćenja.
Velike površine državnog poljoprivrednog zemljišta, pogotovo u centralnoj Srbiji, čiji su korisnici bili bivša društvena poljoprivredna preduzeća, nakon njihovog propadanja dvadesetih godina prošlog veka ostala su neobrađene više od nekoliko godina, od dugi niz godina, što je za posledicu imalo degradaciju tog zemljišta koje se odlikuje zapušteno poljoprivrednog zemljišta u smislu da ono uraslo šumskom populacijom i žbunastim rastinjem.
Ovo je posebno karakteristično za bivša društvena preduzeća koja su se bavila voćarskom i vinogradarskom proizvodnjom, a primera radi na teritoriji grada Leskovca iz koga dolazim, dva bivše društvena preduzeća „Navip“ Plantaža Beograd i „Porečje“ Vučje, korisnici su oko 1.500 ha državnog poljoprivrednog zemljišta, koje je u potpunosti zapušteno i da bi se privelo nameni, potrebno je izvršiti krčenje starih voćnjaka i vinograda.
Ovo je izuzetno skup proces, procena je da hektar krčenja košta između 150 hiljada i 200 hiljada dinara, odnosno ovo krčenje i privođenje nameni poljoprivrednog zemljišta mogu izvesti samo krupni i ozbiljni investitori, bez plaćanja naknade za period od pet godina.
Grad Leskovac inače vodi vrlo aktivnu poljoprivrednu politiku i u to su mogli da se uvere narodni poslanici, članovi skupštinskog odbora za poljoprivredu, koji su održali sednicu Odbora za poljoprivredu Skupštine van mesta zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije , u oktobru mesecu, kao i državni sekretar, koji je prošle nedelje, gospodin Željko Radošević koji je prošle nedelje posetio grad Leskovac, dakle i ta aktivna politika se sprovodi, a gradonačelnik grada Leskovac, gospodin Goran Cvetanović provodi kroz tri veoma važne institucije u našem gradu, a to je Gradska uprava za privredu i poljoprivredu, Agencija za lokalni i ekonomski razvoj, koji ima u svom sastavu i fonda za poljoprivredu i na kraju poljoprivredna savetodavna stručna služba, za koju i sam državni sekretar, konstatovao, gospodin Radošević, da je jedna od najboljih u ovoj državi.
Dakle, svake godine grad Leskovac, aktivno donosi program zaštite, uređenja i korišćenja državnog zemljišta, a iz tog programa, svake godine sprovodi se i proces izdavanja državnog poljoprivrednog zemljišta, u zakup i do sada je izdato oko 1600 hektara obradive površine.
U okviru ovog oglasa za licitaciju, naime, postoji površina od oko 700 hektara koja svake godine u oglasu za izdavanje, a ne izdaje se. Radi se o zemljištu koje zbog dugogodišnjeg, poljoprivreda Leskovac, bivšeg preduzeća Poljoprivreda Leskovac, koje zbog dugogodišnjeg neobrađivanja, ozbiljno urasla šumskom populacijom, žbunastim rastinjem, korovskim biljem i u velikoj meri, degradirano erozijom. Za ovo zemljište putem izdavanja, ne postoje zainteresovani zakupci, jedini način da se stavi u funkciju, jeste upravo da se iskoristi ovaj član zakona, ovo zemljište ponudi zainteresovanim zakupcima na 5 godina bez naknade.
Iz ovoga se može zaključiti da samo na teritoriji grada Leskovca, od oko 2.200 državnog poljoprivrednog zemljišta, u ovom trenutku je nemoguće izdati odnosno moguće je samo uz primenu člana 61. stav 5. Nacrta Zakona o izmeni i dopuni zakona o poljoprivrednom zemljištu.
Cilj ovog člana jeste, pre svega da se poljoprivredno zemljište, kao privredni resurs, privede svojoj osnovnoj nameni, sa jedne strane, a sa druge strane mogućnost, da se potencijalni ulagači, da dođu do ozbiljnijih poljoprivrednih površina i nastave da se bave poljoprivrednom proizvodnjom.
Zato ću dame i gospodo, kao diplomirani inženjer poljoprivrede i član Odbora za poljoprivredu skupštinskog odbora, podržati ovaj zakon u danu za glasanje.

Irena Aleksić, a neka se pripremi Nevenka Milošević.

Poštovana predsednice, uvažena ministarko sa saradnicima, koleginice i kolege, narodni poslanici, ja ću se u svom izlaganju osvrnuti na zakon o kojem je danas bilo manje reči, a to je Predlog Zakona o zaštiti zemljišta. Nešto što je jako bitno.
Upravo zato što u Republici Srbiji ne postoji sada zakon koji se bavi zaštitom zemljišta kao prirodnog resursa, i smatram da je bilo itekako potrebno doneti jedan ovakav zakon i to iz više razloga.
Naravno, usaglašavanje sa propisom o usaglašavanju našeg zakonodavstva sa zakonodavstvom EU, ali naravno da to nije prioritetan razlog. Pravi i osnovni razlog zbog koga je trebalo doneti jedan ovakav zakon, jeste da mi sačuvamo kvalitet našeg zemljišta, zato što je to ono osnovno i zato što je to ono najbitnije, jer svi ćemo se složiti oko jednog, da bez zdravog zemljišta nema zdravog života.
To je ono što mi dugujemo sebi i što dugujemo svojoj državi, a pre svega to je ono što dugujemo svojim pokoljenjima, jer njima smo dužni da ostavimo zdravo i kvalitetno zemljište.
Da postoji potreba da se zemljište zaštiti, više je nego evidentno, i zato postoji potreba da se donese jedan ovakav zakon, ali postoji velika potreba da se to pitanje sistemski uredi i upravo to ovaj zakon čini. On sistemski uređuje jedno jako bitno pitanje koje se tiče zaštite kvaliteta zemljišta.
Tako koncipiran zakon daje sveobuhvatan, celovit i da obuhvata sve segmente zaštite zemljišta.
Bilo, da li se radi o zaštiti zemljišta od zagađivanja, pa da li je sad to zagađivanje hemijsko, ili otpadnim vodama, ili na neki drugi način, da li se radi od opasnosti od požara, od neplanske urbanizacije, znači bilo kog oblika zaštite zemljišta.
Isto tako, kada se šteta već dogodi, odnosno kada je zemljište već ozbiljno oštećeno, ovaj zakon planirao je i to, znači, da postoji nešto što se zove sanacija tog istog zemljišta.
Naravno, ono što bih posebno u ovom slučaju pohvalila jeste što ovaj zakon ima i preventivni karakter, naročito ako se uzme u obzir koliko je upravo skupa ta sanacija, onda se zaista ispostavi da je mnogo bolje sprečiti nego lečiti. Tako da bih naročito pohvalila i istakla ovaj deo zakona koji ima upravo taj preventivni karakter.
Naravno da će ovaj predlog zakona, da će iz njega proisteći niz podzakonskih akata koji će svakako omogućiti jednu bolju praktičnu primenu ovog zakona, što je jako bitno. Naravno da postoji, predviđen je i nadzor upravo nad vršenjem praktične primene ovog zakona, što je izuzetno bitno. Jer, naravno, dok ne postoji jedan adekvatan nadzor, uvek postoje mogućnosti da se nešto ne primenjuje onako kako bi trebalo, a onda nam je zaista suvišno da donosimo zakone ukoliko se ne staramo o tome da ti zakoni budu maksimalno provereni, da li se praktično primenjuju onako kako je propisano i onako kako bi trebalo.
Još nešto što bih pohvalila vezano za ovaj zakon, a to jeste njegova transparentnost. Smatram da je to nešto što je jako potrebno, naročito kada živimo u jednom dobu kada su informacije dostupne i sada informacije i treba da budu dostupne. Kada je ovaj zakon u pitanju, to i jeste. Znači, biće dostupne informacije onim ljudima koji žele da znaju u kakvom se to stanju nalazi kvalitet njihovog zemljišta, jer u krajnjoj liniji imaju puno pravo na to, jer žive na tom zemljištu, jedu plodove iz tog zemljišta, tako da imaju puno pravo na to. Tako da, zaista sve pohvale vezane za ovaj zakon.
Kada je drugi zakon u pitanju, biću mnogo kraća zato što je danas zaista bilo mnogo reči o njemu. Naravno, radi se o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o poljoprivrednom zemljištu. Uređuje se jedno izuzetno bitno pitanje, a to je poljoprivredno zemljište koje se nalazi u vlasništvu države. Šta uraditi sa njim? Kako ga iskoristiti na najbolji mogući način? Ono što je najbitnije i pre svega što treba istaći, kako ga staviti u korist građana, odnosno kako ga staviti u korist konkretno poljoprivrede i poljoprivrednika, a ne u korist bogatih pojedinaca, kao što je to, nažalost, do sada bio slučaj.
Mislim da je to neka okosnica ovog zakona, nešto što je najbitnije. Mislim da je ovaj zakon upravo uspeo da reši suštinu stvari, da uvede jedan red. Nadam se da će zaista biti pravilno, sigurna sam u stvari, da će biti pravilno primenjivan. Zaista je bilo krajnje vreme da se to stvarno kvalitetno poljoprivredno zemljište, da se da mogućnost kome – malim i srednjim poljoprivrednim proizvođačima, koji su upravo najbitniji, da se konačno razvije ta naša poljoprivreda o kojoj tako stalno pričamo da jeste najbolja razvojna šansa Srbije i jeste.
Ovo je upravo pravi način da se izađe u susret i ovim zakonom se upravo to i čini, da se izađe u susret ljudima, koji za promenu zaista i žive od te poljoprivrede, a ne kao što je do sada bio slučaj pojedincima koji su se zaista enormno bogatili. Ovim zakonom, i to me jako raduje, izlazi se u susret običnom čoveku, običnom poljoprivredniku.
Nije slučajno da smo juče imali Zakon o zadrugama, sada se otvara mogućnost i svim tim malim i srednjim poljoprivrednim proizvođačima, otvara im se jedna nova mogućnost da se udružuju. Juče je bilo dovoljno reči o tome kolika je praktična korist od svega toga. Tako da, ukoliko budu dovoljno pametni, dovoljno organizovani, a verujem da to jesu, nadam se da će ovu datu šansu zaista iskoristiti na najbolji mogući način. Zbog toga smatram, zato što se daje šansa upravo običnom čoveku, običnom poljoprivredniku, daje mu se šansa da može da živi od svog rada, da živi od poljoprivrede i, zašto da ne, da se obogati od iste.
Upravo zato treba dati podršku ovim zakonima zato što znače neki novi početak i znače da se konačno u državi Srbiji nešto menja. Hvala.

Hvala.
Nevenka Milošević ima reč. Neka se pripremi Milija Miletić.

Zahvaljujem uvažena predsednice Narodne skupštine Republike Srbije, poštovana ministarko sa saradnicima, drage kolege, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani poljoprivredni proizvođači, građani Republike Srbije koji danas pratite našu raspravu, najpre želim da iskažem veliko zadovoljstvo što smo juče imali veliku priliku a i noćas da raspravljamo o važnom zakonu, Zakonu o zadrugama.
Raduje me što je rasprava bila uglavnom afirmativna jer veliko interesovanje poljoprivednih proizvođača upravo je bilo usmereno na zemljoradničke zadruge. Jeste ovaj zakon bio u setu privrednih zakona, ali svi mi znamo da on ima i te kako direktnu vezu upravo sa poljoprivredom.
Nastaviću dalje o dva važna zakona o kojima danas raspravljamo i veoma je važno kada ovde upravo imamo članove ministarstva iz ove oblasti koja jeste i te kako važna za dalji napredak i razvoj Republike Srbije.
Što se tiče izmena Zakona o poljoprivrednom zemljištu, glavni cilj, rekla bih ovog zakona, jeste da prevaziđene određene probleme koji su do sada postojali u primeni postojećeg zakona, pre svega da sprovede bolje upravljanje nad državnim zemljištem Republike Srbije i to upravo govore i podaci koji smo danas i čuli da je ukupno državnog zemljišta u Republici Srbiji negde oko 830 hiljada hektara, ali od toga 580 hiljada hektara se ne koristi na pravi način. Cilj jeste da se to poboljša, da se ta loša praksa prevaziđe, ali da se spreči korupcija.
Jedan od osnovnih zahteva i želja jeste da se upravo pomogne srpskom seljaku. Mislim da je to glavni cilj da se pomogne malim i srednjim poljoprivrednim gazdinstvima.
Imali smo lošu praksu, imali smo mnogo propuštenih prilika, čuli smo i danas neke, ali samo neki bi i dalje da idu nazad, ali većina ide napred, donosi dobre i kvalitetne zakone koji su u najboljem mogućem interesu za naše poljoprivredne proizvođače. Ali, na šta bih se ja posebno potencirala i bazirala, to jesu upravo investicije, jer ozbiljne analize u poljoprivredi su pokazale da su investicije u poljoprivredi na veoma niskom nivou. To moramo prevazići i upravo ovim izmenama i dopuna zakona o poljoprivrednom zemljištu, to ćemo i postići.
To ćemo postići i na taj način kada pričamo o investicijama, pričamo naravno i poboljšanju produktivnosti, većem zapošljavanju u sektoru poljoprivrede, ali i većem priliku sredstava u budžet, jer veliki su gubici bili upravo u ovoj sferi priliva sredstava u budžet, ali naravno povećati i izvozni kapacitet naših poljoprivrednih proizvoda.
S tim u vezi, moram da naglasim da smo i ove godine imali veliku dobit u budžet od izvoza malina. To govorim upravo zato što dolazim iz Ivanjice koja je najveća svetska regija u proizvodnji malina i to jeste dobro, ali nije dobro to što ta malina uglavnom ode ne prerađena i zbog toga moramo svi zajedno uložiti napore da podstičemo razvoj upravo prerađivačkih kapaciteta.
Želim još da istaknem da je strateški važno pitanje za investicije u mojoj opštini, u Ivanjici, upravo i trasa auto puta koja će proći kroz Ivanjicu i da ćemo i na taj način sigurna sam dovesti mnoge investitore. Na taj način ćemo otvoriti i Goliju, otvoriti i Pešter i mnoge investicije ne samo u poljoprivredi, već i u turizmu i mnogim drugim oblastima.
Ovaj zakon pored svega toga donosi još mnogo dobrih strana. Jedna od njih da kupiti poljoprivredno zemljište može svako lice koje građani Republike Srbije, a koji u svom vlasništvu ima do 30 hektara površine.
Uvode se i novčane sankcije, u stvari, odredbe protiv uzurpacije, što do sada nije postojalo i nije primenjivano.
Ja bih naglasila ovom prilikom da pitanje restitucije, koje je na neki način vezano za poljoprivredno zemljište, nije pitanje ovog zakona. Možda je to važno zbog građana. jeste povezano sa poljoprivrednim zemljištem, ali ono se uređuje nekim drugim zakonima.
Videli smo i u današnjoj javnoj raspravi da je ovo pitanje osetljivo pitanje i da je ispolitizovano, ali bez obzira na sve to, ja imam stav kao i većina da je ovo dobar zakon koji ćemo mi svakako podržati, a naravno, možemo ga unaprediti još kvalitetnim i dobrim amandmanima.
Što se tiče drugog Predloga zakona o zaštiti zemljišta, malo je bio podređen u odnosu na ovaj zakon, rekla bih, ali je i on izuzetno važan, sektor zaštite životne sredine imaće još mnogo, sigurna sam, dobrih zakona, jer ima mnogo nagomilanih i nasleđenih problema u sferi zaštite životne sredine.
Kada pričamo zaštiti zemljišta, znamo svi da je zemljište prirodni resurs i to neobnovljivi prirodni resurs i da je direktno u vezi sa našim zdravljem, koje jeste naš najveći resurs. Ovo je celovit, sveobuhvatan zakon, ne bih da se ponavljam, koleginica Aleksić je upravo o tome govorila.
Na kraju, da zaključim, zajedno sa poslanicima SNS, sa velikim zadovoljstvom ću podržati oba ova predloga zakona iz oblasti poljoprivrede. Hvala.