Poštovani predsedavajući, poštovana ministarko, poštovani predstavnici Vlade, poštovane kolege i koleginice, Zakon o zaštiti zemljišta deluje dobro napisan, međutim, u okviru tog zakona SNP ima jedno rešenje. Smatramo da je i više nego neophodno da svaka kompanija čija investicija prelazi 20.000 grla stoke na jednom lokalitetu, u obavezi je da poseduje i postrojenje za preradu otpada. Podsećam da osnivanjem postrojenja utiče se na povećanu potrošnju električne energije, tople vode, kao i da povećava uvoz đubriva, odnosno sve to zajedno pogoduje privredi lokalnih samouprava, s jedne strane.
S druge strane, ponuđeno rešenje, povezano sa najavama da kompanija „Tenis“ planira investiciju od tri miliona svinja na tov. U tom slučaju šta se dešava sa otpadom, na koji način bi se on deponovao i gde? Jer, shodno njihovom planiranju tova od tri miliona komada mi ćemo se suočiti sa 36.000 metara kubnih otpada. Ne treba da vam pominjem koliko je to štetno za zemljišta, a pogotovo i za okolinu.
Iz navedenih razloga smatram da je amandmansko rešenje izuzetno potrebno i realno je da ga prihvatite. Zakon o poljoprivrednom zemljištu kroz član 11. jasno omogućava prodaju poljoprivrednog zemljišta sa strancima, SNP se protivi tome i tražim od Vlade da sledi primer članice EU Mađarske koja je kroz Ustav zaštitila svoja prirodna bogatstva, u konkretnom slučaju, kao što je ovde zemljište. Ima tu još primera, naravno, Poljska, Hrvatska, Slovačka, mnoge zemlje ni nakon ulaska u EU, koje su bogatije od nas, nisu pristale da prodaju svoju zemlju strancima.
Svako zemljište je neotuđiva državna teritorija, a poljoprivredno zemljište je prirodno dobro, čak i prirodno bogatstvo vrednije od svega. Tvrdnja da je SSP nemoguće raskinuti, koje sam čuo i danas ovde, jer su potpisale 28 članica ponaosob, nisu tačna. Nedavno je tzv. država Kosovo, kao teroristička tvorevina potpisala SSP sa EU, bez izjašnjavanja država članica, a Evropska komisija članica ratifikovala taj sporazum, tako da moram naglasiti da SSP nije nama sveto pismo, nama je Ustav sveto pismo i prema tome treba da se ophodimo.
Stav SNP da pre donošenja zakona o poljoprivrednom zemljištu moramo pristupiti ozbiljnijoj agrarnoj reformi, u kojoj bi učestvovali svi relevantni činioci poljoprivrede. U okviru samog zakona ponudili smo nekoliko rešenja za koja smatramo da bi u praksi bila primenljiva.
Tražimo da prava zakupa zemljišta nemaju lica koja nisu ispunila sve poreske obaveze prema svojoj državi i da tek po ispunjavanju svih svojih obaveza mogu tražiti svoja prava. Nepopularno je favorizovati pravna lica koja ne poštuju pravni sistem naše države, tako da smatramo da takve osobe treba sankcionisati a ne davati im neke mogućnosti. Tvrdimo da član 10. ne treba menjati, jer trenutna definicija raspodele prihoda od izdavanja državne zemlje je potpuno adekvatna. Prema tumačenju ponuđene izmene člana ne vidim ni jednu obavezu Republike da određena sredstva vrati lokalnoj samoupravi. To se ne sadrži u zakonu, po našem mišljenju i po našem tumačenju mislim da je to samo na bazi obećanja, nije dovoljno stabilno.
Mišljenja smo da pravo prvenstva zakupa na period od 30 godina ne treba ostaviti samo za pravna lica uz investicioni plan i da član 7. bi trebalo definisati sadržinu i metodologiju investicionog plana kao i ko i kako kontroliše ispunjenost i realizaciju investicionog plana koji je i osnovni uslov za prvenstvo zakupa.
Tražimo da na zemljištu koje se daje investitoru i u zakup, po osnovu broja grla stoke, da se gaje samo kulture namenjene kao komponente za stočnu hranu. Pitanje je kako će se novi zakon odraziti na dalju depopulaciju srpskih sela, obzirom na to da se predloženo zemljište koje nije predmet zakupa poslednje tri godine, bude ustupljeno na korišćenje bez naknade. Pitanje je i koji će stav komisije za dodelu i dogovor sa investitorima, gde se opet otvara, po nama, prostor za korupciju.
Novi zakon o poljoprivrednom zemljištu treba naglasiti poseban značaj plodne zemlje, kao granična i prirodna bogatstva ili prirodnog dobra od opšte društvenog značaja nad kojim niko ne može da ima neograničenu svojinu.
Da završim, poljoprivredno zemljište je stvar suvereniteta nacionalnog dostojanstva i političke odgovornosti. Nadam se da ćemo se tako svi ophoditi prema njemu. Zahvaljujem.
