Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Miroslav Marinković. Izvolite.

Uvaženi potpredsedniče Skupštine, gospodine Bečiću, ministarko, državni sekretaru, gospodine Radoševiću, koleginice i kolege narodni poslanici, ova rasprava o zakonu u načelu, pogotovu o izmenama i dopunama Zakona o poljoprivrednom zemljištu je detaljno prošla kroz jednu elaboraciju, gde smo imali na momente isključivo političku raspravu, a u poslednjem delu ovde, što je za pohvalu i od kolega iz drugih političkih stranaka, jednu dobru, konstruktivnu raspravu, koju je svako imao prava da iznese svoje argumente i mišljenje o zakonu.
I ja, kao narodni poslanik, koji je dobio poverenje građana koji su me glasali, koristim svoje pravo da kažem svoje mišljenje, što nikako za vas, kao nekoga koga smo mi, kao poslanici izabrali, nije razlog da mi, na jedan kolokvijalan način odgovarate, što nikako nije akademska rasprava. Ja ni jednog trenutka nisam uputio ni jednu ružnu reč, međutim, kada sam tražio repliku, nisam je dobio. No, nećemo o tome. Ja želim da argumentovano razgovaramo o zakonu.
Pa počinjemo po redu. Niko ne spori da ovakav zakon je potrebno doneti i mi ovde u Skupštini imamo zadatak i obavezu prema građanima Srbije, koji su nas poslali da što više doprinesemo donošenju što boljeg zakona. Ja sam to shvatio ozbiljno, ozbiljno pročitao ceo zakon, dobro proučio, učestvovao u svim raspravama i iznosio svoje primedbe koje nisu bile samo moje, nego mišljenje stručnjaka iz oblasti ekonomije, poljoprivrede, agroekonomije, itd. I posebno sam tražio mišljenje pravnika, jer ja nisam po vokaciji pravnik da dobijem obrazloženje.
Ovde u zakonu imate, znači ja ću nabrojati samo ono što mislim, i to je sugestija, i to je zadatak poslanika da vam skrene pažnju na nešto što nije u redu. To se ne sme doživljavati kao uvreda, jer ako se doživljava kao uvreda, nije akademska rasprava, nego se onda svodi na nešto što smo imali prilike da vidimo vrlo ružno. Radi se o sledećem.
Znači, svakako smatram da ste imali najbolju nameru, kao što su i prethodne vlade imale najbolju nameru da donesu zakone koji će biti na korist građana.
Međutim, vi ovde i u članu 11. u članu 7v. i drugim članovima, imate na tri pozicije, ali evo pročitaću, kaže ovako – kada se radi o davanju u zakup zemljišta, zemljište u državnoj svojini, fizičko lice može steći teretno pravnim poslom, pod uslovima propisanih ovim zakonom, pa na kraju člana kažete – Vlada propisuje bliže uslove, način i postupak prodaje, kao i dokumentaciju koja se dostavlja u postupku prodaje.
Znači, to će Vlada propisati, mi ne pričamo ovde o uslovima koje ste vi naveli za ove obične proizvođače, za koje je pohvalno da mogu da kupe zemlju i ja sam vam na početku svog izlaganja, kao ovlašćeni predstavnik, napomenuo da se moja rasprava neće odnositi na njih, nego će se odnositi na onu trećinu zemlje za koju se daje diskreciono pravo Ministarstvu poljoprivrede, da odluči o načinu, uslovima, visini cene itd.
Ili, u članu 64. takođe na kraju, ministar propisuje bliže na način i postupak za ostvarivanje prava prečeg zakupa, kao i dokumentaciju koja se dostavlja uz zahtev za ostvarivanje prava ne prečeg zakupa. Znači, to ste vi napisali, nisam ja, ja sam pročitao. I kako sam imao prilike da se obrazujem, dobro sam pročitao, i tim što je napisano ovde, mi kažemo da ćemo nešto prodati. Kako? Pa videćemo.
Ja ne sumnjam u dobre namere vas, kao ministra, niti sumnjam u bilo kog člana Vlade koju vi predstavljate, međutim, ako smo mi imali priliku da vidimo, da dobijemo kao Odbor za poljoprivredu, znači taj dokument se zove – Mišljenje o proceni rizika korupcije o odredbama Predloga o izmenama i dopunama Zakona o poljoprivrednom zemljištu. Ne znam da li ste dobili ovaj dokument.
Ja ću vam pročitati samo šta kaže – predložena rešenja sadrže rizike, korupcije koji se odnose na davanje širokih diskrecionih ovlašćenja organima javne vlasti prilikom donošenja određenih odluka, prepuštanje Vladi da bliže propiše uslove, način i postupak za ostvarenje prava prvenstva i kriterijume za utvrđivanje. Vladi da propiše bliže uslove, način i postupak itd, kao i nepostojanje rokova za postupanje organa javne vlasti u određenim situacijama. Predlog zakona neophodno je detaljnije urediti, uslove kriterijuma i postupak za produžetak.
I na kraju, pošto ja, nažalost bih pričao sat vremena, ali ja nemam toliko vremena, zato ću vam pročitati samo na kraju šta kaže, predložena rešenja sadrže određene rizike korupcije koji se odnose na davanje širokih diskrecionih ovlašćenja organima javne vlasti prilikom donošenja određenih odluka prepuštanja Vladi da bliže propiše uslove, način i postupak za ostvarenje prava.
Nas to brine. Ja sam dužan da mojim građanima kada odem i sa zadovoljstvom mogu da kažem, svi mi narodni poslanici ćemo doći u svoju sredinu i objasnićemo našim proizvođačima, na njihovu veliku radost ili ne, ono što smo doneli. Moja je dužnost da to javno kažem. Ovo je tačno. Potpisala je direktor Agencije za borbu, Tatjana Babić.
Ja nisam proizvoljno, a vi ste mi rekli u jednom trenutku čak, da ne govorim istinu za SSP. Ja neću da raspravljam sa vama i očekujem da ćete mi odgovoriti na akademski način iz razloga što, i po godinama koje imam i po akademskom stažu koji imam, sam ispred vas. Dosta godina. Možda što se da i videti.
Znači, želim samo da vam kažem da, ovakav jedan zakon morate uzeti u obzir ono što je dala Agencija za borbu protiv korupcije. Znači, morate precizno da odredite, i naši amandmani koje smo mi podneli su u tom pravcu, a ne u pravcu blaćenja vaše ličnosti, imena i dela, niti bilo koga drugoga.
Ja želim da tako doživljavate moje rasprave, jer ste se na početku poneli onako kako ne dolikuje, zato što je SSP okvirni sporazum koji svaka zemlja mora da potpiše ako želi da započne pregovore, i ne možete ubediti nikoga da je drugačije. To mogu na sajtu da pročitaju. Nemojte reći da ja nisam govorio istinu, ja sam govorio istinu, ja ne lažem, verujte.

Zahvaljujem.
Reč ima ministar Snežana Bogosavljević Bošković.

Zaista se uvek trudim da budem konstruktivan sagovornik poslanika. Trudim se uvek da objasnim ono što smo uradili. Trudim se da nikoga ne povredim.
Danas mi nije bio cilj, niti vas da povredim. Ne znam zbog čega ste povređeni i uvređeni. Vi sada ponovo se vraćate na temu SSP sporazuma, pa kažete – to je bio uslov za započinjanje pregovora. Ja nisam ulazila u tu priču političku tadašnju, ja sam samo rekla da oni koji su tada dogovarali mogli su biti malo mudriji, pa da kažu – da, mi ćemo da prihvatimo i ta pravila, ali to je pravilo vrlo osetljivo. Dajte i nama priliku kao što ste dali drugim zemljama da imamo prelazne periode. Ja sam samo u tom delu reagovala.
Neko mi je rekao – gde je bila Socijalistička partija tada? Socijalistička partija je uvek bila državotvorna stranka. Neko od ne znam, izvinjavam se ako niste vi neko je prethodni, ali ja opet kažem to nikoga ne opravdava ako je mogao tada nešto da uradi, a nije.
I još nešto, ja opet nikada sama prva ne pominjem SSP i znam i verujem da su i pre nas bili ljudi koji su sigurno želeli dobro i radili najbolje što su znali, ne svi, ali jedan broj sigurno da jeste. Ali nemojte ni vi postavljati to pitanje nama koji za to nismo odgovorni.
Vi ste danas rekli, ja sam odgovorila, vi ste se povredili, ja se u tom delu ako sam nešto lično vama rekla izvinjavam. Vi sada nastavljate sa mnom polemiku da li je, ko je ispred koga, ne znam po čemu se mi to sada merimo?

Vreme.

Da li po godinama života? Da li po godinama staža? Da li po obrazovanju akademskom? Po čemu se merimo i da li je to uopšte bitno za poslanike i za javnost Srbije?

Vreme. Zahvaljujem gospođo ministarka.

Nastavljate da pričate onaj deo koji se tiče detalja. Mi ćemo o tome govoriti na sednici u okviru amandmanske rasprave. Ja sam spremna i sada da vam kažem i nemojte da sumnjate da su na izradi ovog zakona radili vrsni stručnjaci, pravnici. Nemojte da sumnjate da ćemo mi na sva ta vaša pitanja, da li je u skladu sa zakonom, da li je u skladu sa Ustavom, vrlo detaljno i iscrpno odgovoriti. Žao mi je što vreme ističe inače bih to i sada uradila.

Zahvaljujem.
(Miroslav Marinković, s mesta: Replika.)
Nemate pravo više na repliku. Ova polemika ne vodi ničemu i ne možete, ja sam dopustio i kada sam dopustio vama morao sam i gospođi ministarki da vam se direktno obraća, ali vi kao narodni poslanici, kao članovi Vlade ne možete po Poslovniku da se obraćate u direktnoj polemici.
Moram dati reč gospodinu Kariću. Izvolite.

Zahvaljujem se, uvaženi predsedavajući.
Poštovana ministarko, s obzirom da je moj uvaženi kolega prethodnih iz SDS govorio više o zaštiti, izvinjavam se o poljoprivrednom zemljištu, ja ću se usredsrediti na Zakon o zaštiti zemljišta i danas ovde, da kažem, iskoristiti vreme da kažem nešto što su činjenice. Nismo se, vrlo često se nismo slagali. Vrlo često je bilo i različitih tonova, ali valjda je Skupština upravo mesto gde sučeljavamo svoja mišljenja, pa možda nekad i na neki malo žešći način.
Ali, čini mi se da ovaj zakon daje nadu da možda zaista počinje sistemska briga o prirodnim resursima i zaštiti životne sredine. Ovaj Zakon o zaštiti zemljišta je relativno dobar i verovatno ćemo ga podržati i kao poslanička grupa, a i ja kao predstavnik ZS.
Prvi put jedan prirodni resurs zaista tretiramo kao blago i kao nacionalno bogatstvo i ja sam u ove četiri godine ili tri i po godine koliko sam poslanik, nekoliko puta govorio o tome da je prirodni resurs najvažniji status jedne sirovine mineralne, prirodne, rudnog bogatstva i da na taj način u zaštiti životne sredine moramo da tretiramo okruženje u kome radimo i od koga živimo.
Zakon o zaštiti zemljišta liči na jedan zakon EU, ima početak, sredinu i kraj. Vrlo često sam govorio da to neki prethodni zakoni nisu imali. Sadrži osnovne odredbe preventivne mere zaštite, zaštitu zemljišta, praćenje kvaliteta zemljišta, načelo pristupa informacijama, finansiranje zaštite zemljišta, nadzor i kaznene odredbe.
Nadam se da će se ovim zakonom zaista ukloniti najčešće prisutni uzroci, kao što i vi navodite, primena zastarele tehnologije, degradacija zemljišta i zagađenje zemljišta rudarstvom, industrijom, saobraćajem, poljoprivredom, energetikom. U ove četiri godine ZS su veoma često govorili o svim ovim aspektima zagađenja i zemljišta i atmosfere i životne sredine, promena namene zemljišta i nepostojanje sistemskog monitoringa kvaliteta zemljišta, govorim o prethodnom periodu, a da će ovaj zakon nadam se sve to otkloniti.
Međutim, danas je bilo i malo neumerenih pohvala. Ovo je zakon kakav se očekuje od jedne Vlade proevropske, ovo je zakon kakav se očekuje i kakav bi trebalo da bude normalan. Nije ovo nikakva svemirska tehnologija da mi sada treba da budemo ovde oduševljeni ovim predlogom zakona koji je, ponavljam, dobar, ali je bilo zaista na par momenata i neprimerenih pohvala.
I, red je da ja iznesem nekoliko zamerki. U priči o amandmanima ćemo možda detaljnije govoriti o tome, ali one se odnose na rokove za donošenje planova i programa. Nije dobro, ponavljam, da ovako solidan zakon postane zakon sa odloženim dejstvom ili sa odloženom primenom mera.
Meni kao „zelenom poslaniku“ kaznene mere izgledaju neubedljivo i smatram da bi trebalo da budu više. To upravo i služi kazna kao opomena za nekog ko bi se odvažio da učini prekršaj ili zagađenje životne sredine, a takvih slučajeva je u Srbiji i te kako mnogo.
Dobro je da se rade planovi zaštite zemljišta godišnjih programa zaštite, program monitoringa, tendencija, pomeranje i prenosa ovlašćenja na opštine može biti korisna, ali trebalo bi izbeći gubljenje i nestajanje novaca od namenskih naknada. Sve ove prihode i naknade je neophodno iskazati u lokalnim budžetima. Međutim, uvidom u lokalne budžete nema ovih sredstava, bar one lokalne budžete u koje sam ja imao uvid.
Nažalost, sredstva se ne iskazuju, a mi ovde postavljamo pitanje kako se prihoduju? Da li se transferišu lokalnim samoupravama i da li lokalne samouprave namenski troše? Neko mora da vodi računa o tome.
Postoji nekoliko različitih setova naknada. Naknada za promenu namene poljoprivrednog zemljišta 50% republici, 50% lokalu. Naknada za mineralne sirovine 50:50. Naknada za zagađenje 60:40. Naknada za korišćenje šuma 70:30, trideset lokalnoj samoupravi. Posebno vode naknade koje sve završavaju u republičkom budžetu, a dele se 50:50, s tim da se investiraju u vodno područje sa kojeg su ubrane. Ko proverava da li su namenski potrošene, a mi u Srbiji vrlo često imam problem sa sistemskim i namenskim korišćenjem ovih izvora.
Na kraju moje diskusije, samo se nameće pitanje da li znate, izvinjavam se ako je ovo suviše direktno, da li znamo šta se u poslednjih 40 godina dešava sa 40 kilometara kvadratnih najplodnijeg površinskog sloja zemlje humusa u gradovima Lazarevac, Obrenovac, Ub i Lajkovac, i gde se nalazi taj humus? Nažalost, nalazi se na 30, na 40, na 60 metara ispod današnje površine.