Zahvaljujem gospodine Milićeviću.

Reč ima narodni poslanik, Borislav Stefanović, a neka se pripremi narodni poslanik Veroljub Arsić.

Izvolite, gospodine Stefanoviću.

Hvala gospodine predsedavajući.
Gospođo ministarka, uvažene kolege, imamo još jedan zakon, Predlog izmena i dopuna Zakona o izmenama i dopunama Zakona o poljoprivrednom zemljištu, koji u suštini je još jedan leks specijalis, još jedan specijalni zakon za vaše poslovne partnere.
Nisu pogrešili oni mnogi koji su do ovih dana, do ove rasprave, a i danas govorili o takozvanom „Tenisovom“ zakonu. Svi građani Srbije treba da znaju, da dok mi ovde pričamo, uvek se vodi užurbana komunikacija između premijerovog ofisa i potencijalnog nemačkog ulagača, a možda i nekih drugih budućih latifundista, koji će doći do ogromnih zemljišnih poseda u našoj Vojvodini.
Bilo je onih koji su kupili i dobili zemlju i ranije, po ranijim zakonima, tokom prethodnih vlasti, i o tome smo slušali dosta. Kako su novi veleposednici oteli zemlju, kako su danas, a i to da dodam, već imaju pet puta više zemlje u posedu nego svi Dunđerski i svi oni pre Drugog svetskog rata, koji su imali hektare, recimo, samo u Vojvodini.
Šta ste vi uradili? Vi te ljude niste ni pipnuli ni Matijevića, ni Miškovića, ni Kostića, već se družite sa njima. Pravite zajedničke događaje. Neko spomenu Vlahovića, taj čovek, predsednik Saveza ekonomista Srbije, jedan od najbližih premijerovih filozofskih, teoretskih saradnika, koji postoje u ovoj zemlji. Čovek koji najviše opravdava sve ove mere, neoliberalnog kapitalizma koji Napredna stranka sprovodi, naravno ograničeno, ne u svakom smislu, ne za subvencije. Ono što je činjenica je da 240.000 hektara nije izdato državnog zemljišta.
Ovo se prilagođava, poštovani građani za jednog investitora iz Nemačke. Cilj je sledeći – da se trećina zemlje u nekom ataru, neposredno pogodbom u četiri oka kroz Vladinu komisiju u ministarstvu dodeli određenom investitoru, dok će za to vreme preko 10 hiljada naših poljoprivrednika ostati bez zemlje koju mogu da obrađuju, i na 30 godina se to radi.
I kako onda bilo ko ovde može, naročito ovi sa tzv. nepostojećeg kvazi levog spektra političkog, da govori, ja razumem za naprednjake. O čemu vi pričate? Ne vidite da pravite monopol. Ne vidite da dajete ključ u ruke i nož i pogaču stranom investitoru ili domaćem tajkunu, neposredno pogodbom gospodo, neposrednom pogodbom.
Čovek koji je vodio jedan od ljudi proteste poljoprivrednika, je učestvovao u izradi nacrta ovog zakona, mislio je da sa vama može da se dogovori, mislio je da struka iznad politike za vas. Kakva zabluda. Još jedan Udovički, u mnoštvu Udovičkih. Nema sa vama dogovora.
Ima da bude onako kako je rekao premijer, a premijer je rekao – ima da se da ta zemlja „Tenisu“, i to je istina. To je tema.
Zašto su nam paori blokirali puteve? Zašto niko nije otišao da razgovara sa njima tamo? Zašto te koji su pokupovali zemlju, dok je Siniša Mali vodio tendersku komisiju u Agenciji za privatizaciju nisu procesuirali. Zašto im nešto ne uradi?
Zašto im ne rebnete ekstra porez? Zašto im ne utvrdimo poreklo imovine? Zašto ništa od onog što ste predlagali niste ispunili ovom naredbom. Zašto? Zašto ne sprovedete agrarnu reformu ministarka? Zašto te hiljade i hiljade hektara ne date zaposlenim mladim poljoprivrednicima koji su u registru Nacionalne službe za zapošljavanje, imaju bar jedan hektar u posedu. Zašto se njima prvo ne podeli zemlja na 30 godina?
To je ono što mi predlažemo. To vam ne odgovara. A, što vam ne odgovara? Kaže, zemlja je neobrađena, pa, eto, napravite da bude obrađena. Da li to znači da će samo investitor ili tajkun koji ima novac, doći ovde zakupiti ogromne površine zemlje tzv. ukrupnjavanje poseda, da našim paorima voze traktore za 200 evra to je ono što vi hoćete.
Ovaj zakon je loš, štetan, poguban, ljudi će ostati bez prihoda. Dajete ključ u ruke velikim kapitalistima koji će uzeti velike posede zemlje i zato nikako Levica Srbije ne može glasati za ovaj zakon. Hvala.

Zahvaljujem, gospodine Stefanoviću.

Reč ima ministar Snežana Bogosavljević Bošković. Izvolite.

Poštovani poslanici, apsolutno nije istina da je zakon leks specijalis. Zakon je pripreman duži vremenski period. U pripremi su učestvovala poljoprivredna udruženja, nauka, učestvovala je struka.
Prema tome, ni reči o tome da je nešto rađeno preko noći, ni reči o tome da je nešto rađeno po hitnom postupku, ni reči o tome da se radi o „Tenisovom zakonu“.
Radi se o zakonu kojim želimo da uvedemo red, i radi se o zakonu kojim želimo da popravimo ono što se popraviti može. Malopre su poslanici, pojedini govorili o tome kakvo je stanje zatečeno, koliko je poljoprivrednih kombinata uništeno, koliko je nestalo poljoprivrednih dobara, kako se to desilo?
Mi imamo podatke od 2002. godine do 2011. godine, poljoprivredni kombinati su polako nestajali, na aukcijama, kroz tenderske procedure, nestajala poljoprivredna zemlja, najkvalitetnija, završavala u rukama bogatih pojedinaca.
Vi danas kažete, to su tajkuni i mi radimo za tajkune. Vreme je jednom da neko kaže ko su tajkuni i imaju li oni ime i prezime? Otkud smo mi zatekli te tajkune?
Vi kažete, mi hoćemo sada za neke naše prijatelje, za neke naše poslovne partnere, da damo najbolju zemlju. Nije tačno.
Mi hoćemo da državnu zemlju damo da rade i naši poljoprivrednici, ali i oni koji su spremni da ulože sredstva da povratimo ono što se povratiti može, da povratimo prerađivačke kapacitete, da povratimo hladnjače, mlekare, itd. Zašto?
Zato što su one važne za našu poljoprivredu. Vi dobro znate da ste nam stub razvoja poljoprivrede u Srbiji uništili i mi moramo početi od nečega, a pri tom nećemo da ugrozimo našeg domaćeg malog poljoprivrednika, za koga sam malopre rekla da na njemu baziramo svoju agrarnu politiku i na njega računamo u budućnosti. Kažete, vi nama da mi sada hoćemo da damo na 30 godina zemlju državnu u zakup?
Gospodine Stefanoviću, taj rok zakupa je isti i za pravo prvenstva i za pravo preče i za sve one koji učestvuju u javnom nadmetanju. Moram da vam kažem, do sada je važilo da bude, rok zakupa, moglo je državno zemljište da se zakupi do 20 godina. Zašto smo povećali do 30 godina? Zato što su to tražili naši stočari.
Evo gospodo, korpus delikt, oni su, pošto su svi učestvovali u pripremi ovog zakona oni su kao svoj zahtev istakli to da, i to prvi zahtev, da rok zakupa bude 30 godina, zbog toga što smatraju da je to optimalno vreme kada oni sredstva koja ulažu u farme, u male prerađivačke objekte za preradu mleka, mesa itd, da je to vreme za koje oni mogu da povrate uloženo.
Dakle, gospodo, rok su odredili naši poljoprivrednici, naši stočari, naši mlekari, a vi dobro znate i danas smo ovde čuli od mnogih poslanika da je stočarstvo osnova razvoja svake poljoprivrede. Kažete za ove investicije da će one biti predmet neposredne pogodbe.
Molim vas, nemojte da širite paniku. Nađite član u zakonu gde to piše i dajte da vidimo jasno, javno i glasno da kažemo građani, evo ova ministarka sa svojim timom predložila je da to bude neposredna pogodba.
Kažete, protestvuju paori, a ne kažete što protestvuju paori i ko protestvuje od paora? Nismo otišli među paore, nismo otišli, zato što nas nisu ni zvali. Došli su oni, razgovarali smo i nije bilo potrebe da sada idemo, jer mi smo sve vreme na terenu, sve vreme smo sa njima. Razgovaramo. Zašto protestvuju?
Zato što su neki neodgovorni pojedinci, umesto da kažu šta su oni uradili i zbog čega smo mi došli dokle smo došli, oni njih sada dezinformišu, šire neistine. Kažu kako ćemo mi da prodamo, kako ćemo mi da damo prijateljima. Kojim prijateljima, kojim tajkunima?
Nećemo da prodamo, mi hoćemo da prodamo, ali samo naše poljoprivredniku i zbog toga što su oni dobijali netačne informacije, dezinformacije, laži, evo ja sam malopre pokazala, evo kada ovo ljudi vide i kada ih vi pozovete telefonom pa im još i kažete kako smo mi ti koji ćemo sve sada nešto da opljačkamo i odnesemo, nema šta ni da se opljačka ni šta da se odnese. Sve što je moglo, to se završilo. Dakle, zato oni ljudi štrajkuju. Znate kako, naši poljoprivrednici, ogromna većina, mnogo radi, teško rade i puno je vremena zauzeto poslom i oni nemaju prosto, mislim da nisu kadri, da nisu sposobni da prepoznaju sve ono što je u stanju neki političar, zarad nekog svog jeftinog političkog poena, da kaže. Normalno, ljudi neobavešteni, ljudi uplašeni, ljudi zbunjeni i izađu i štrajkuju.
Ali, oni znaju da uvek mogu da dođu, da uvek ćemo da razgovaramo i da sve što radimo, radimo u interesu poljoprivrednika, u interesu poljoprivrede, ne u interesu tajkuna, ne u interesu pojedinaca, ne u interesu onih za koje malo pre čusmo da uvek su oni ti koji dobiju na licitaciji, uvek su oni ti koji dobiju najbolju zemlju. Nikada taj mali poljoprivrednik ne može da bude ravnopravan, niti da dođe do onoga što bi on želeo, e to mi nećemo više da dozvolimo, mi hoćemo to da menjamo i ja bih volela činjenično da vi kažete - ljudi to i to nije dobro. Da vidimo zbog čega nije dobro, šta vi to predlažete.
Kada smo imali konsultacije, sve poslaničke grupe su bile, razgovarali smo, odgovarali na pitanja. Mi znamo da nije lako, zaista nije lako napraviti idealan zakon. Ja sam rekla zašto sam zadovoljna. Zadovoljna sam zato što su svi pomalo zadovoljni poljoprivrednici i pomalo nezadovoljni, ali niko od vas ljudi nije ponudio ništa što bi ja smatrala da treba da se uzme u razmatranje, čak šta više, poljoprivrednici imaju neke svoje predloge, ali političari nemaju nikakve.
Prema tome, osim da kažu povucite, a pri tome ne kažu što povucite. Tako da toliko o tom koliko smo mi iskreno pristupili ovom poslu i koliko je kome od nas ovde stalo uopšte do srpske poljoprivrede.

Zahvaljujem gospođo ministar.

Reč ima narodni poslanik Borislav Stefanović, replika dva minuta. Izvolite gospodine Stefanoviću.

Hvala gospođo ministarka na iscrpnom odgovoru, ne sumnjam ja u vaše dobre namere, ne sumnjam ja da vi želite najbolje našoj poljoprivredi. Ono što iznosim kao sumnju i kao problem je što nikako to da se desi i onda kada vas uhvatimo u očigledno flagrantnom kršenju svih mogućih civilizacijskih, ako hoćete i nasleđenih normi, gde je naš paor i poljoprivrednik naučio i zna da obrađuje i da živi od svoje zemlje, onda kažete - mi smo nasledili; čuvena rečenica. Vaša partija je na vlasti od 25 godina, 22 godine na vlasti.
Ne znam da li shvatate da ste 22 godine na vlasti u ovoj zemlji? Kako imate političke hrabrosti da kažete - vi ste tamo, neki su uništili? Konsultujte se sa šefom, molim vas.
Druga stvar, nema uslova za ulagača da mora da se bavi poljoprivredom. Nema. Nema mogućnosti da se javni kriterijum, javno objave za ljude koji uzimaju u zakup poljoprivredno zemljište, nema kriterijuma javno objavljenih.
Kažete da su paori neobavešteni i zato protestuju. Dragi paori, poljoprivrednici, vi ste neobavešteni, jer želite da se izborite da ne dobije jedan čovek, pravno lice, strano pravno lice, u zakup na 30 godina. Kažete - 30 godina je traženo. Uredu. Ali, su ti ljudi to radili sa mišlju da će neko od njih, da će neki konzorcijum naših poljoprivrednika, da će naši ljudi kroz javno nadmetanje moći da dobiju na 30 godina, ne vi sedite sa njima u kabinetu i dogovorite se.
I što je najgore i vi dobro znate da je već dogovoreno, sa „Tenisom“, dogovorili ste unapred, stalno to radite. Nešto dogovorite i pravite zakon da pokrijete vaš dogovor. Tako ste radili i za neke druge projekte, recimo „Beograd na vodi“.

Vreme, hvala.

To nije korektno. Priznajte bar toliko, budite iskreni pred građanima.

Hvala.

Reč ima ministar, replika dva minuta.

Samo kratko.
Što se tiče SPS kojoj ja pripadam, ja moram da kažem da je dobro poznato da je posle 2000. godine SPS bila protiv Zakona o privatizaciji, da duži niz godina nije učestvovala u vlasti, a kada je i učestvovala nikada nije vodila resor poljoprivrede. Pri tom, moram da kažem i to da u nadležnom ministarstvu, ne da nije imala ministra, nego nije ni imala ni državnog sekretara. Toliko o tome o političkoj pripadnosti.
Pri tome, ja ne bežim od odgovornosti, od odgovornosti svoje partije, kada se radi o pitanjima iz oblasti poljoprivrede. Ali morate da jasno i konkretno kažete šta to SPS nije uradila a mogla je kada se radi o ovim pitanjima o kojima danas pričamo.
Molim vas, znači nemojte da menjate teze. Trideset posto, znači zemljišta do 30% ne piše u zakonu nigde da je za strano pravno lice, da je za stanu kompaniju, da je za „Teniz“, a pri tom ja moram da kažem i to zbog čega bi smo mi bežali od neke strane kompanije koja bi uložila sredstva, koja bi podigla prerađivačke kapacitete koji su uništeni, koja bi pomogla lokalnim poljoprivrednicima.
Vi dobro znate da je jedan od gorućih problema naših malih poljoprivrednika činjenica da ne mogu da plasiraju svoje proizvode. Zbog čega bi smo mi ovaj resurs koji je resurs svih građana Srbije, nije to samo pripadajući resurs onoj lokalnoj samoupravi gde se nalazi nego resurs i onom poljoprivredniku u Svrljigu i onom poljoprivredniku u Čačku i onom u Subotici.
Dakle, radi se o državnom resursu od koga moraju da imaju korist svi građani Srbije i pri tome samo do 30%.