Reč ima narodni poslanik Zoran Antić.

Dame i gospodo, na jednoj temi smo koja je i politička i nema sumnje da je Vlada, skupštinska većina uvek zainteresovana da omogući što lakši rad preduzetnicima, ali s druge strane, moramo da budemo svesni da izvesni prihodi poreski moraju da se uberu u državnu kasu i od toga zavisi kvalitet života, od toga zavisi i prosveta i zdravstvo i mnogo toga u državi Srbiji.
Ono što je intencija Vlade bila, to je da se svima onima koji su spremni da zaposle dva zaposlena u narednom periodu, a misli se na mala i srednja preduzeća, preduzetnike, to je neka mera koju smo imali do sada, omoguće da nastave sa tim olakšicama i u narednom periodu, sve do kraja 2017. godine.
Dokle god se potpuno ne uredi ili ne reformiše kompletan poreski sistem, ne možemo tako olako da idemo sa nekakvim oslobađanjima, jer bi te prihode koji se predlažu ovakvim nekim rešenjima, kolega iz opozicija, morali da nadoknadimo na neki drugi način.
Sasvim sigurno, nama je potrebna jedna ozbiljna poreska reforma da bismo našli sebe. U ovom trenutku kada smo ipak, i Vlada i ministarstvo, opterećeni sprovođenjem reformi i fiskalnom konsolidacijom, svesni da, iako smo u 2015. godini uspeli da izbegnemo otpuštanje zaposlenih iz javnog sektora, u 2016. godini to neće ići tako lako.
Vlada je našla snage i našla ovaj model koji bi eventualno one zaposlene iz javnog sektora mogla da prebaci u privatnu privredu i da im u svakom slučaju olakša egzistenciju, tako da mislim da ovaj zakon prati Zakon o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, gde isto tako imamo smanjenje ovih obaveza, koje plaćaju privatni preduzetnici i da je rešenje koje je Vlada predložila mnogo primerenije, a mi možemo da se utrkujemo sa nekakvim olakšicama, ali na žalost ova država u ovom trenutku nije sposobna da izađe sa tolikim poreskim olakšicama, koliko predlažu neke kolege. Lako je biti opozicija, a teško je biti vlast, i na nama je da sačuvamo finansijski sistem i da izbegnemo krizu duga, smanjimo deficit i održimo stabilnost kompletnog sistema. Hvala.

Po amandmanu, izvolite gospođo Karavidić.

Hvala.
Ja i dalje stojim, mislim da je stimulativnije za poslodavca da zna da će imati poreske olakšice i da je bitno da ga država svojim rešenjima blagovremeno obavesti o tome i omogući im da imaju poreske olakšice. Ja bih zaista volela kada bi ministar mogao da mi odgovori na ovo naše pitanje. Ja uopšte ne znam šta je sporno u tome da se u ovom članu Predloga zakona omogući ljudima koji su u grupi teško zapošljivih, misli se na one preko 55 godina, misli se na one do 30 godina. Tako da bih ja volela od gospodina ministra da čujem šta je sporno u ovom našem amandmanu? Hvala.

Hvala.

Na član 7. amandman je podneo narodni poslanik Balša Božović.

Izvolite, gospodine Božoviću.

Zahvaljujem predsedavajući.
Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi ministri i poštovani gosti, ono što jeste za nas važno kao i u ovom članu 6. mislimo da je veoma bitno da se oslobodimo one najbrutalnije demagogije koju često imamo prilike da slušamo i gospođa Branka Karavidić je iznela jedno rešenje i mislimo da je celishodnije u odnosu na ovo.
Mi smo predvideli da se ovaj član briše kao i svi ostali članovi, kao vid našeg protesta s obzirom da smo o 74 zakona raspravljali kroz svega nekoliko desetina minuta. I smatramo da je veoma loše kada stoje one stvari od strane države koje se tiču na primer onih koji se vode kao nezaposleni. Pa, u tih šest meseci ukoliko se jedan dan ne javi da neko nezaposlen, on gubi taj status i on samim tim gubi onda neka druga prava, čim ga nema u evidenciji i država njega smatra da je svoj problem rešio.
S tim u vezi, imamo 55% mladih koji su nezaposleni i često se npr. dešava to da od 250 ili 80 hiljada njih tamo na birou, imamo još toliko koji jednostavno ili ne mogu ili neće ili jednostavno nisu u skladu sa zakonom u mogućnosti da se prijave na biro. To je veoma loše iako ovaj član u velikoj meri, reguliše mnogo bolje nego sada određene stvari, tu se slažem sa gospodinom ministrom. Ali, s druge strane moramo da vodimo računa i o ovim drugim stvarima koje otežavaju svakom ko je nezaposlen.
Da li će ga država tako tretirati ili ne, to nije predmet ovog zakona, ja se s tim slažem, ali je između ostalog tu trebalo da bude možda i ministar za rad koji, hajde, ne bi nam rekao ništa novo nego da je to tako svuda u svetu, ali nije.
Eto, to je ono što je zapalo nama za oko kao predstavnicima opozicije. Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Aleksandar Jovičić.

Hvala uvaženi predsedavajući.
Nadam se gospodine predsedavajući da ni vi niste razumeli šta se od prethodnog govornika nudi da se nešto poboljša, osim da je neophodno sve brisati, a kao što smo videli i u bliskoj prošlosti, sve što je dobro postoje neki koji žele da to obrišu. Videli smo kako je to bilo u njihovo vreme, koliko su brinuli o mladima, ali nije kasno, uvaženi predsedavajući.
Oni imaju i šansu ovog trenutka da u AP Vojvodine zaposle na desetine hiljada mladih, ali ne Upravu AP Vojvodine, nego da naprave realan prihod u smislu da daju olakšice investitorima, da podignu privatni sektor, pa da na taj način zaposlimo mlade ljude.
Međutim, ovo je jedna u nizu demagogija da kada ste imali sve vreme ovog sveta niste učinili ništa, a danas kada nudite dobre primere koji mogu doprineti da imamo bolja rešenja i bolje podsticaje, njima to ne valja. I niko ne kaže, da se nešto što se usvoji u vidu nekog zakona, može preko noći sprovesti u delo i da to da odmah benefit u prvih mesec ili dva dana, ali ako imate poreske olakšice za zapošljavanje, gde na svakog novog zaposlenog vi umanjujete porez na zarade, odnosno vršite povraćaj poreza od 60%, 65%, 75%, u zavisnosti od broja zaposlenih, ja mislim da je to prvi korak ka tome da omogućimo pre svega da ljudi koji imaju zaposlene prijavljuju svoje zaposlene, da ono što se zove siva ekonomija prelazi u legalne tokove, da bude transparentno, a u krajnjoj instanci to nam onda pravi dobre bilanse koji će se pokazati u svim statistikama kada se preseci budu pravili.
Ja mislim da je ovo dobar put i da Vlada Republike Srbije je požrtvovana u cilju da se omogući što bolji uslovi koje naravno možemo da omogućimo a da država nema štetu od toga, da pokušamo na sve moguće načine da smanjimo broj nezaposlenih u našoj zemlji.
Ja bih podsetio građane Srbije i to je veoma važno da znaju, da je nezaposlenost 2008. godine u Srbiji bila 14,5%, posle velikih stručnjaka i velikih reformi i onih koji su posedovali ogromnu hrabrost da iste „sprovedu“, mi smo došli u situaciju da imamo 25% nezaposlenih u 2012. godini.
Danas je ta nezaposlenost po statistikama manja. Da je idealno, nije idealno. U većoj meri broj nezaposlenih koji se smanjuje jeste, jer smo ovakvim odlukama, zakonima, propisima, omogućili da ljudi budu prijavljeni, da budu legalizovani na svom poslu i to jeste obaveza države. To jeste želja svih mladih ljudi koji rade u Srbiji u privatnom sektoru, da imaju doprinose, da budu prijavljeni, da im niko ne daje novac na ruke, a da ih vode na minimalac, itd.
To je bitka koja se ne dobija preko noći, ne dobija se ni za mesec dana ni za dva meseca. Nešto je u našem mentalitetu, uvek smo znali kako zakon može da se zaobiđe. Još od devedesetih godina je to bilo poznato, ali mislim da polako i sigurno država pravi jedan sistem koji je održiv i koji posle moramo svi da čuvamo kada on bude, nikada ne može naravno biti sigurno idealan, ali kada bude daleko bolji nego što je bio pre.
Zato, želim da čestitam Vladi Republike Srbije, želim da čestitam gospodinu Vujoviću što se na sve moguće načine bore da nam brojevi budu što bolji, jer to jeste objektivni pokazatelj kakvo je stanje u Srbiji, a stanje u Srbiji nije idealno i to nikada niko nije rekao, ali je daleko bolje nego što je bilo.
Ono što je još važnije i to građani prepoznaju, a to možete videti i u razgovoru sa njima šta o tome misle, danas imamo Vladu Republike Srbije na čelu sa Aleksandrom Vučićem, koji pošteno, odgovorno i savesno radi svoj posao i to niko ne može da zameri, to ljudi prepoznaju, znaće i umeju da cene. Hvala.

Na član 7. amandman je podnela narodni poslanik mr Aleksandra Jerkov.

Da li želite reč? (Da)

Izvolite.

Zahvaljujem.
Ovo je jedan u nisu tih naših protestnih amandmana, evo zašto želimo da se briše, zato što jedino što zante da radite je da namećete građanima nove namete, a ono što čak i deluje kao da je dobro, jednostavno nije dovoljno dobro zato što bi moglo da bude mnogo bolje.
Vi ovde želite da se deo poreza vrati poslodavcu. Mi želimo da oni budu oslobođeni poreza. Mi smatramo da vi za to morate naći pare, za to morate imati pare. Mi čak smatramo da treba da se preuzme obaveza da se svaka mlada osoba koja je završila fakultet, magistrirala, masterirala ili doktorirala, zaposli u periodu od šest meseci nakon magistriranja, diplomiranja, doktoriranja ili masteriranja i da država oslobodi tog poslodavca koji će zaposliti takvu osobu, apsolutno svih doprinosa i svih nameta na plate i doprinose.
Za to da bi se uradilo u roku od šest meseci je potrebno manje od 100 miliona evra. Mi samo na ovoj sednici imamo predlog zakona o kom ćemo i te kako govoriti, kojim vi preuzimate 200 miliona evra, samo jednog javnog preduzeća i to stavljate na račun građana Republike Srbije.
Drugi problem sa ovim, o tome ćemo govoriti i u narednom amandmanu, jeste koga vi tretirate kao nezaposlenog. Kada se govori o tome kako nezaposlenost pada, to je još jedna od vaših bajki, mislim da građani Republike Srbije nemaju nikoga u svom okruženju ko je u poslednje vreme našao posao, a da nije član SNS, ali sve je, kako reče, prethodni govornik, u cilju toga da brojevi izgledaju dobro.
Dok vama brojevi izgledaju dobro, građani žive sve gore i gore, ali to i sami znaju.