Poštovani narodni poslanici, pre nego što nastavimo rad, dozvolite mi da u vaše i u svoje ime pozdravim predstavnike Udruženja poljoprivrednika koji su učestvovali u pisanju Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o poljoprivrednom zemljištu, koji trenutno prate deo današnje sednice sa galerije velike sale.
Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministar, nemojte da se sekirate da će ovaj zakon da bude oglašen neustavnim, pogotovu član 3. stav 4, zato što lokalne samouprave imaju izvorne prihode i u njih ne diramo. Diramo u poverene prihode i poveravamo da neki posao lokalna samouprava uradi za državu. Tačno tako i ovi koji podnose ovakve amandmane, brane interese onih istih koji su godinama, decenijama eksploatisali poljoprivredno zemljište u državnoj svojini, bez ikakve naknade prema državi i zato ste vi pokazivali sada ovaj dijagram, koliko se poljoprivrednog zemljišta ne zakupljuje, a ne zakupljuje se zato što se neovlašćeno koristi, zato što su se povezali sa rukovodiocima u određenim lokalnim samoupravama i bilo im je u interesu da ne postoji plan i program davanja poljoprivrednog zemljišta u zakup.
Sada oni brane interese tih istih koji su to radili godinama neovlašćeno.
Kada se postavlja pitanje šta će da rade ratari, dakle, u Centralnoj Srbiji, ja bih gospođo ministre, postavio vama još jedno pitanje, znam da za odgovor niste vi krivi, a šta će da rade stočari u Centralnoj Srbiji?
Sve su klanice sa Mićovićem zatvorili. Potpuno su uništili klaničnu industriju u Centralnoj Srbiji i samo jedna klanica ispunjava HCCP standarde za izvoz. Tačno je, sve ste zatvorili. Zašto? Opet zbog interesa, ne da imamo stočarsku i mesno-prerađivačku industriju, nego da se trguje žitaricama na berzama i pljačka taj seljak, čiji sada interes navodno branite, pa su uništavali i azotare i zavode, institute, čega god su mogli da se dohvate, samo da bi privatizovali državu i sada se oni brinu nešto o poljoprivrednom proizvođaču, o seljaku, a za vreme njihove vlasti, maltene su izumrli, nestali. Govorim, zato što dolazim iz Braničevskog okruga, sela koja su pre 20 godina bila bogata, a danas u siromašna, baš zbog toga kako ste vodili i raspolagali državom. Nemojte da vam je neko drugi kriv. Došlo je vreme da se neke stvari promene.
Možete da branite interese i Miškovića i ostalih Tajkuna koji su eksploatisali deceniju i po poljoprivredno zemljište, ali džabe vam je.
Država Srbija će biti uređena i iskoristiće prednosti svoje poljoprivrede, a ne kao 2014. godine, da nam se ukazuje prilika za izvoz, a nemamo šta da izvezemo, zato što ste sve upropastili. Hvala.

Reč ima dr Miroslav Marinković.

Ja u svom obraćanju se ne obraćam ministarki poljoprivrede, nego bih želeo zbog javnosti da dam tačne podatke. Što se tiče opštine Svilajnac, zemljišta nema, ima devedeset i nešto hektara zemlje koja se može zakupiti i to možete da vidite. Što se tiče onih priplodnih grla, o kojima brinete, a vi niste po toj specijalnosti, verovatno ste ratar, ali želim da vam kažem da znate …

Gospodine Marinkoviću, molim vas po Poslovniku možete samo meni da se obraćate.

Obraćam se vama, gospodine predsedavajući, u vezi diskusije prethodne molim da primite k znanju činjenično stanje koje postoji. Od 250 uveženih junica, ima 442 priplodna grla, koje su za tih, za poslednjih pet godina, od tih 250, dakle 442 i taj program sam ja ponudio ministarstvu, prethodnom ministru, koji je bio, gospodinu Glamočiću i to je odlična stvar. Treba prihvatiti ono što je dobro.
Što se tiče zatvaranja klanica, mislio sam da ne pričam, ali bih morao da kažem, 2007. godine 15. septembra sam potpisao pet rešenja za pet izvoznih klanica za izvoz na tržište EU. Godine 2003. sam ispregovarao kvotu od deset hiljada tona mesa sa gospodinom, dr Vlastimirom Jovanovićem, koja je bila poklon Udruženja odgajivača goveda simentalske rase, bavarske i to kvotu i danas zemlja može da koristi. To je ustupila Udruženje uzgajivača Bavaraca, Bavarsko ministarstvo.
Prema tome, uslovi postoje za rad. Da li sam ja, ja nisam zatvorio ni jednu klanicu, otvorio sam pet koje mogu da izvoze na evropsko tržište i molim vas da to imate na umu, bilo bi korisno da te kapacitete koristimo. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Reč ima dr Aleksandra Tomić. Izvolite, gospođo Tomić.
(Marijan Rističević, s mesta: Javljam se za reč.)
Morate gospodine Rističeviću, vi ste se javili ponovo a u međuvremenu je gospođa Tomić imala ranije prijavu, a vi nemate više vremena ovlašćenog šefa poslaničke grupe, tako da morate redovno kao i ostali.
Izvolite, gospođo Tomić.

Zahvaljujem, predsedavajući.
Poštovani ministre, kolege poslanici, pa, prvo da definišemo znači obrazloženje predlagača. Argument je da je protivustavno rešenje gde se ukida deo koji se odnosi na transfere za namenu uopšte koji imaju lokalne samouprave, znači ne stoji. To smo znači rešili.
Drugi deo koji se odnosi uopšte na argumente predlagača da je to jedan rigidan stav prema lokalnim samoupravama na osnovu ovog zakona, takođe ne stoji, zbog toga što smo u ranijoj praksi imali da određene transfere koji su povereni poslovi bili od strane države u većini slučajeva su trošeni za određene projekte koji uopšte nisu imali veze sa poljoprivredom i poljoprivrednom proizvodnjom.
Zbog toga se ovakvim zakonskim rešenjima uvodi, jača finansijska disciplina, ali i organizaciona disciplina kod lokalnih samouprava, da jednostavno one moraju da organizuju tako svoj posao kojim će pokrenuti poljoprivredne aktivnosti na određenim parcelama u njihovoj lokalnoj samoupravi i time obezbediti da zaista se radi posao zbog kojih su izvršeni zakupi poljoprivrednog zemljišta.
Zašto to govorimo? Znamo da u postupcima ranijih zakupa iako je on mali, svega 248 hiljada hektara, znači oko 30% postoje zakupi, 70% poljoprivrednog zemljišta je nezakupljeno. Od toga više od polovine možemo da kažemo da je uzurpirano. Šta to znači? To znači da nelegalni poljoprivredni proizvođači koriste državnu zemlju i jednostavno je koriste za svoje svrhe. Pa, čak ima i onih koji nisu ni prijavljeni kao poljoprivredna gazdinstva, tako da država time gubi godišnje 100 miliona evra u budžet, upravo zbog toga što ne postoji zakupi.
Poljoprivredne aktivnosti koje su određene lokalnoj samoupravi naravno da zavise i od same lokalne samouprave kako ona organizuje privredni ambijent, odnosno kada pričamo i o poljoprivredi, ambijent kojim treba i saradnja sa poljoprivrednim proizvođačima. I mi smo kao Forum za energetsku politiku zaista držali jednu debatu u kojoj smo hteli da zajedno sa poljoprivrednim proizvođačima razgovaramo o tome na koje sve načine može da se koristi poljoprivredno zemljište u pojedinim lokalnim samoupravama, jer ne pričamo samo o Vojvodini.
Znači, pričamo više od polovine poljoprivrednog zemljišta pripada drugom delu Srbije, znači koji nije Vojvodina, da jednostavno sve lokalne samouprave koje imaju određene mogućnosti da poljoprivredna zemljišta stave u funkciju privrednog razvoja. Da li će to biti primarna poljoprivredna proizvodnja ili će biti sekundarna, kada govorimo o prehrambenoj industriji je vrlo bitan faktor.
Zbog toga ono što je dato ovim predlogom zakona da se u lokalne samouprave uvodi jedan sistem discipline i pod određenim rešenjima da se čak i obustave privremeno transferi, dok ne budu odradili svoj deo posla, je potpuno ispravno zakonsko rešenje. Zbog toga ovaj amandman ne treba prihvatiti. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević.

Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani gosti, gospodine predsedavajući, ovde je izrečena jedna neistina u vezi 240 junica, čija je vrednost bila oko 300 hiljada evra, koje su u predizbornoj kampanji uvezene i podeljene simpatizerima i članovima stranke bivšeg režima.
Od tada je prošlo nepune četiri godine. Od tih 240 grla danas tri godine kasnije nije preživelo ni 20. Znači, ja odgovorno tvrdim da je na prinudno klanje ili je uginulo preko 200 grla koja su uvezena za 600 hiljada evra, umesto 300 hiljada era. I lako je, postoji baza podataka, lako je utvrditi uvozni kontigent i to Ministarstvo može da uradi, i ukoliko ima više od 50 preživelih grla, ja ću podneti ostavku.
Ako nema, da kolega koji ovde sa ponosom iznosi neke druge podatke, da to isto učini jer je učestvovao u uvozu 240 grla junica, od kojih je za tri-četiri godine preživelo jedva 20 komada.
To je istina i to mogu da potvrde i oni koji su tu stoku osiguravali, a postoji baza podataka i tačno se zna šta je uvezeno i tačno se znaju ti brojevi koliko je danas živih grla iz 2012. godine, koje su deljene u izbornoj kampanji i zato samih nazvao – šarene krave žute boje. Hvala.