Poštovani predsedavajući, poštovana ministarko sa saradnicima, uvaženi gosti iz Skupštine AP Vojvodine, dame i gospodo narodni poslanici, predlagači amandmana na član 10. pojednostavljeno rečeno traže da se ne prodaje državno zemljište, odnosno član 10. u dosadašnjem zakonu je glasio da se poljoprivredno zemljište ne može otuđiti.
Ovim predlogom zakona se dodaje jedna rečenica da ostaje da se ne može otuđiti, ali da se pod određenim uslovima koji su utvrđeni ovim zakonom može. O čemu se radi? Prethodno da budem vrlo jasan. Smatram da amandman ne treba prihvatiti, naprotiv, odbiti ga, bez obzira na različita obrazloženja zbog čega smatraju da ne treba otuđivati poljoprivredno zemljište.
Smatram da ovaj predloženi zakon ima tri velike vrednosti nemanja. Polazeći od toga da je poljoprivredno zemljište dobro od opšteg interesa za Republiku Srbiju, dakle prirodno bogatstvo, prirodni resurs to samim tim znači i posebnu vrstu zaštite. Priroda zakona jasno kaže – može se koristiti tako što će se izdavati u zakup i to kroz više formi od onih delova zakupa gde mogu da konkurišu veliki investitori, jer je Srbiji važno da razviju tu prerađivačku industriju u koju može da uloži kapital, od čega će imati vajde ne samo investitori nego i opštine i zapošljavanje ljudi. Nema važnijeg posla nego zaposliti čoveka danas u Srbiji. Mogu da ga zakupe mali, srednji, pa čak i tamo gde se ne koristi tri godine besplatno pet godina. To je prva vrednost.
Druga vrednost ovog zakona je upravo što po prvi put se predviđa prodaja državnog zemljišta, odnosno vlasništvo države malim poljoprivrednim proizvođačima i to pod vrlo preciznim uslovima. Upravo se o tome radi kada se traži da se ne prihvati, odnosno da se briše član 10, da se ne omogući malim poljoprivrednim proizvođačima da mogu da kupe to zemljište, da mogu da ukrupne svoj posed, da mogu da povećavaju prihode, da mogu da budu konkurentniji. Dakle, govori se o porodičnim poljoprivrednim gazdinstvima.
Usvajanjem ovog amandmana mi ne bi mogli da usvojim narednih pet članova, odnosno kroz član 11, 72a, b, v, g, d, a on je suštinski ključ za ovaj zakon. Da ponovim, fizičko lice može da kupi, državljani Srbije, onaj ko ima registrovano aktivno poljoprivredno domaćinstvo, onaj koji živi na teritoriji te opštine, bilo je tri godine, a sada vidim da je prihvaćen amandman SVM da se poveća na pet, bravo, slažem se potpuno sa tim. Dakle, radi se o onom poljoprivrednom gazdinstvu kome se daje šansa, da ako nema u posedu do 30 hektara da može da kupi najviše do 20 hektara državne zemlje. Čini mi se da ima jedan amandman koji ograničava površinu na 40 hektara. Šta tu ima loše? Šta tu nije dobro za male poljoprivrednike kome očigledno i ovaj zakon želi da podstakne da im pomogne da uvećaju posed, da uvećaju prihod, da budu konkurentniji.
Ponavljam, radi se o fizičkom licu, državljaninu Srbije. Nema blage veze sa prodajom zemlje strancima i to na kraju krajeva ovaj zakon reguliše ako jednog dana ne budemo našli, a uveren sam da ćemo naći izlaz iz onog čuvenog SSP, ovaj zakon se neće pitati šta se toga tiče.
Dakle, kada bi se usvojio taj amandman bila bi onemogućena ova prodaja. Doduše ima još jedan uslov koji može da bude i razlog za smetnju. Ne može da kupi onaj koji nije izmirio svoje obaveze prema državi i tu već prelazim na treću vrednost ovog zakona, zakup i prodaja malim poljoprivrednicima. Vrlo jasno je rečeno kako ne može da se koristi državno poljoprivredno zemljište, ne može da se uzurpira, ne može nelegalno, ne može da se arči itd.
Dakle, iz svih tih razloga smatram da treba odbiti amandman na član 10. Predloga zakona, a omogućiti što ćemo kasnije i videti da se na još precizniji, još bolji način, pod još preciznijim uslovima omogući prodaja malim poljoprivrednicima zemljište državljanima naše države odnosno Srbije. Hvala.