Poštovana predsednice, uvažena ministarko sa saradnicima, uvaženi gosti, narodni poslanici, koleginice i kolege, ovde je izneta sada jedna netačna tvrdnja, svakako da ovaj amandman treba odbaciti.
Netačna tvrdnja je izneta u sledećem, 10 do 15.000 gazdinstava, nije tačno, 360.000 gazdinstava je registrovano, svega oko 5.300 gazdinstava su zakupci poljoprivrednog zemljišta, tako da je to tačan podatak. Sa druge strane, 100.000 hektara u Vojvodini je prešlo u privatne ruke od perioda 2000. do 2012. godine, niko se tada nije setio da vidi na koji način i kako. Kako su rađene, neki deo su prešli zakonito, a najveći nezakonito. Zemlja se tada prodavala od 1.000 do 2.000 eura, koliko je danas cena zemlje, koliko je država izgubila?
Sa druge strane, isto zamena kategorija zemljišta, svedoci smo i u ovoj akciji sada, što se ovih dana dešava, hapšenje, kakve su malverzacije rađene, kategorije, niže kategorije su davane za više kategorije, sve na štetu države se opet dešavalo.
Dalje, da, komisija je formirana, komisija koja će i na lokalnom nivou i na republičkom u sastavu Ministarstva da vodi računa koji su to investicioni planovi, a neće biti kumovsko-burazerski ili varijante u četiri oka, koje je DS propagirala i uvela kao pravilo 12 godina, da smo mi svi samo to nemo posmatrali. Zašto? Zato što su sve poluge vlasti bile u rukama DS i njihovih vođa.
Sve u svemu, mislim da ovaj amandman koji je podnesen u startu, uopšte pokazuje da predlagač nije dovoljno pratio ceo tekst izmena i dopuna Zakona o poljoprivrednom zemljištu, gde se tačno uređuje način na koji se izdaje i kome se izdaje zemljište i kome se zemljište prodaje. Prodaje se samo, ponavljam još jednom zarad javnosti, prodaje se domaćim poljoprivrednim gazdinstvima, koja imaju do 30 hektara u vlasništvu, najviše još 20 hektara upravo da bi se ukrupnila gazdinstva. Ne prodaje se stranim investitorima ni hektar zemljišta države Srbije, samo domaćim.
A zakup da se daje – da, da se daje zakup stranim investitorima, koji će registrovati firme koje će poslovati po zakonima Republike Srbije. Po zakonima Republike Srbije i jednostavno te investicije su itekako neophodne da bi se uvele i nove tehnologije i da bi se pospešila poljoprivredna proizvodnja, ne samo u naturalnom delu da najniži imamo oblik proizvodnje, a to je da proizvodimo samo pšenicu, kukuruz, soju, nego je suština ovih investicija da se prerađivački nivo poljoprivrednih proizvoda digne na viši nivo kako bi imali što veći prihod po hektaru. Hvala.