Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Biljana Ilić Stošić.

Uvaženi gospodine ministre sa saradnicima, poštovane kolege poslanici, duboko sam uverena da rešenja koja nudi Predlog zakona o policiji imaju za cilj dalju profesionalizaciju ovog vrlo važnog segmenta društva. Upravo suprotno od svega onoga što se u poslednje vreme spočitava Vladi koju predvodi naš premijer Aleksandar Vučić, koji je poverivši resor policije baš gospodinu Nebojši Stefanoviću, upravo zajedno sa njim učinio da ugled i percepcija policije od strane građana rastu i više nego postojano i kontinuirano.
Naviknuta na visok stepen upotrebe državnih organa u uskostranačke interese, današnja opozicija ni u pomisli nije bila da bi neka garnitura vlasti mogla imati potpuno drugačije ideje i namere. Zbog toga se izmišljaju afere, teorije koje se neretko graniče sa naučnom fantastikom, čak i u našim uslovima gde odavno nije nedostajalo senzacije. Ali, ko god šta priča, o sebi priča. Nama, predstavnicima građana je najvažnije šta o tome misle baš ti isti građani.
Opozicija se već navikla da ignoriše rezultate istraživanja javnog mnenja, da ignoriše većinske poruke koje stižu sa društvenih mreža, e onda će imati priliku da se uveri na izborima, na proleće kad procveta cveće i olista drveće, koje ipak neće moći da sakrije pravo stanje stvari. Uprkos svesnog ignoraciji činjenice da se predlozi zakona kreiraju u skladu sa evropskom agendom, u javnosti se svesno ubacuju dezinformacije o navodnom sužavanju ličnih i svih drugih prava građana, naročito tokom rasprave o Zakonu o javnim okupljanjima.
Kao da sloboda govora, npr, ili pravo na iskazivanje stavova kroz slobodu okupljanja podrazumeva anarhiju, anomiju, haos u kome se neki tako dobro snalaze, pre svega, zahvaljujući svom revolucionarnom bek graundu, sa svim onim instruktažama i obukama o tome kako se ruši vlast. Samo što su te lekcije odavno naučene i pročitane, prvenstveno od strane većinske javnosti. Građani, međutim, žele nešto sasvim suprotno. Oni žele uređeno društvo i državu u kojoj se znaju prava, ali i odgovornosti, kao i svaki red, počevši od onog komunalnog i koji odavno shvataju da nečija prava i slobode prestaju kada počinju da ugrožavaju slobode drugih. To je tako svuda u civilizovanom svetu, pa bi trebalo da bude i kod nas. Koliko god neka grupa imala pravo da javno iznosi svoje stavove, ne može zbog toga da ugrožava normalno i svako drugo funkcionisanje i ostvarivanje potreba drugih građana. Ne može i tačka.
Što se tiče Zakona o javnom redu i miru, slažem se sa predviđenim novčanim kaznama, npr, za prosjačenje i organizovanje prosjačenja, ali imam predlog da novčane kazne, koje će se verovatno pretvoriti u zatvorske sankcije, nekim budućim zakonom budu zamenjene tzv. društveno korisnim radom.
Ne mogu da ne pomenem regulaciju u oblasti upotrebe, tačnije zloupotrebe pirotehnički sredstava. Vidim u Predlogu zakona da se mere usmeravaju prevashodno na korisnike petardi, raketa i ostalih sve maštovitijih pirotehničkih sredstava. Naravno, njihovo korišćenje izaziva uznemiravanje ljudi, pa i životinja, ako hoćete, ali bih najstrožije kaznila one koji pirotehniku prodaju. To prosto nije preduzetništvo, već divlji biznis koji, osim što je u zoni sive ekonomije, jeste društveno opasan, ne samo po javni red i mir, već po zdravlje i život pojedinca, čak i kada sam sebe neko povredi, biće kriv, a da ne govorimo o tome da povredi drugog. Verujem da bi građani snažno podržali neko slično rešenje.
Za ilustraciju evo podatka iz jednog dnevnog lista – za zabranu prodaje ovih naprava glasalo je više od 80% posetioca ovog portala.
Građani se sa pravom čude kako je moguće da se pirotehnička sredstva prodaju u sred grada, u sred bela dana, na najprometnijim mestima? To što je za ovu trgovinu zadužena samo tržišna inspekcija sa poznatom pričom o ograničenim resursima, slaba nam je uteha. Ova pojava se mora iskoreniti pravim i dugoročno održivim merama, a ne samo kažnjavanjem korisnika, među kojima su najčešće deca.
Na kraju, ugrožavanje javnog reda i mira bukom iz ugostiteljskih objekata. Naravno da građani iz okolnih stambenih objekata imaju pravo na svoj mir, ali ima tu onoga što nazivamo „niskim strastima“. Na primer, voli komšija da prijavi komšiju čija porodica živi od tog ugostiteljskog objekta. Zato mislim da se rešenje za ovakve i slične probleme ne nalazi prevashodno u kažnjavanju, već u sferi pooštravanja uslova za izdavanje dozvola za ovakve i slične objekte, i to počev od lokacije. Ne smeju biti usred gradske zone i imati dozvolu za rad noću, ali i da objekat mora biti adaptiran tako da ima maksimalnu zvučnu izolaciju. To bi naravno izazvalo dodatne troškove ugostiteljima, ali bi oni svakako bili veći od kazni, a što je najvažnije zaštitili bi okolne građane od neželjene buke.
Još jednom, ja lično i SNS ćemo sa zadovoljstvom podržati ove zakone, naročito Zakon o policiji za koji smatramo da je ogroman korak napred u cilju profesionalizacije ovog vrlo važnog segmenta našeg društva. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Mirko Čikiriz.

Hvala, predsedavajući.
Gospodine ministre, danas ceo dan slušamo ono što je dobro i čini mi se da odavno jedan zakon nije na taj način zainteresovao narodne poslanike, kao što je ovaj set zakona, pre svega Zakon o policiji.
Ja sam se pripremio, kao i mnoge uvažene kolege koje su rekle dosta dobrih stvari o ovim zakonima, da to kažem. Međutim, slušajući njih, mislim da je suvišno sve to ponavljati i onda ću napraviti jednu vrstu paralele.
Prvo, pre svega, zahvaljujući stručnjacima koji su radili na pripremi ovih zakona i verovatno značajnoj pomoći gospođe Jane Ljubičić koju danas, čini mi se, niko nije pomenuo, a koja je sigurno sa svojim velikim iskustvom, stručnošću, koja je bila izvanredan i omiljeni sekretar Narodne skupštine, sigurno je da se i ovde vidi pečat uvažene gospođe.
Mi smo kao poslanička grupa naprosto bez trunke patetike maštali o danu kada ćemo voditi raspravu o Zakonu o policiji na ovaj način. Zbog čega? Nas, kao političku stranku, pre svega, u društvu interesuju određeni trendovi. Zbog trendova koji su uspostavljeni sa Vladom gospodina Vučića mi ne na običan način podržavamo tu Vladu, već je podržavamo sa obe ruke i zbog toga što su trendovi i rezultati koje sprovodi ova Vlada dobri i što je to ono za šta se SPO zalagao od osnivanja. Za šta smo se zalagali što se tiče srpske policije?
Ja sam malo proučavajući istorijat srpske policije video da je, kao i u svim institucijama, kao i u svim društvima, kao i u svim policijama u svetu, i u srpskoj policiji bilo različitih trendova. Od Nemanjića, koji su u 14. veku formirali neku vrstu policajaca koji su bili obučeni u crno i na drumovima štitili građane i putnike od razbojnika, do turskog ustava koji je faktički omogućio formiranje MUP, od formiranja Beogradske policije koja je postojala do 1990. godine i koja je za tih 180 i nešto godina postojanja zaista ostvarila jednu svoju svrhu i smisao postojanja i posebno se proslavila Žandarmerija 1862. godine kod čuvenih događaja na Čukur česmi.
Mi smo svedoci da je pre samo 15 ili 16 godina u našem društvu, kada se deca igraju, bilo nepopularno biti policajac, nego je bilo popularno biti kriminalac, a zbog toga što je celokupna državna atmosfera forsirala ono najgore u našem društvu. Cenu su platili svi građani, ali su cenu takođe platili pripadnici MUP, i to nekako sa ukidanjem autonomije KiM kada je tadašnji ministar unutrašnjih poslova, koji je uhapsio 18 službenika državne bezbednosti koji su zloupotrebili svoj položaj, koji je imao svoj telefonski imenik i javljao se na svaki telefonski poziv i imao policiju koja je u tom periodu, krajem 80-tih, kao glavni zadatak imala brigu o stvaranju preterane buke. Međutim, mi smo tada krenuli u totalnu kriminalizaciju društva i kriminalizaciju same policije, a za šta su najmanje krivi policajci i mi smo i tada, 90-tih, u razgovoru sa tim policajcima čuli jedno te isto – samo želimo da radimo svoj posao i da za to budemo plaćeni, da se pridržavamo Ustava i zakona.
Međutim, država to nije htela, pa je recimo policajce koji su rođeni u Bosni i Hrvatskoj uslovljava da idu tamo na ratište pod pretnjom gubitka posla. Isto se desilo sa policajcima poreklom sa KiM. Začarani krug se zatvorio, policija i kriminal u jednom periodu su bili u toj meri stopljeni da više nismo znali ko je policajac, ko je kriminalac i srećom to je počelo da se menja, ali nam se čini, najbolji način od kako ste vi došli na čelo MUP, i mi smo bili vrlo, ovako kao i vi, verovatno, znali ste da vas čekaju veliki izazovi, ali pošto sam u Odboru za odbranu i bezbednost znam koliko je to složen, veliki sistem, koliko su to teški zadaci.
Evo i u svim novim izazovima prijatelji sveta, iz EU, iz Međunarodne zajednice su pre svega srpskoj policiji odali priznanje za svoje delovanje a pre svega u postupanje sa emigrantima. E, sada mi posle tako jedne loše epohe danas imamo neke slatke zadatke, da se bavimo time da li će zakon da se zove zakon o policiji ili unutrašnjim poslovima, onda kakvi su trendovi razvoja policije, da li policija treba da bude modernizovana na ovaj ili onaj način, kako da nastavimo proces integracije policije u građanstvo, parlamentarna kontrola policije, civil na čelu policije, građansko lice, unutrašnja kontrola, sindikalna organizovana policija, to je do pre neku godinu bilo zaista nezamislivo.
Vi ste doneli jedan moderan, liberalan, dobar zakon koji će pre svega omogućiti ono što su želeli svi pripadnici pre svega policije da brinu o ličnoj i imovinskoj sigurnosti svih građana da se pridržavaju Ustava i zakona i da zato budu plaćeni. Da napreduju na osnovu ne političke podobnosti, ne toga što ih forsira određeni tajkun, kriminalac da bi završavali neke prljave poslove, u ime države već ste omogućili jedno karijerno napredovanje, ali kad smo pričali sa mnogim strancima koji su ranije na ovako dobar način uredili svoju policiju i pre svega sektor unutrašnje kontrole i kad smo bili u poseti nekim državama koje imaju sektor unutrašnje kontrole videli smo da naš sektor unutrašnje kontrole po organizaciji, po kadrovima, itd, mnogo ne zaostaje, da je i one koji sprovode zakon potrebno da neko kontroliše i da je zaista ovo nešto što će SPO zbog razloga koji je gospodin Čotrić rekao kao ovlašćeni predstavnik naše poslaničke grupe u potpunosti podržati. Hvala vam ministre, dok budete ovako radili imaćete punu podršku SPO. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Olena Papuga. Nije tu.
Narodni poslanik Momo Čolaković. Nije tu.
Pošto na listama poslaničkih grupa više nema prijavljenih za reč, pre zaključivanja zajedničkog načelnog pretresa, pitam da li žele reč predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa ili još neko ko nije iskoristio svoje pravo iz člana 96. Poslovnika?
Reč ima narodni poslanik Dragan Šutanovac. Izvolite.

Gospodine ministre uvažene dame i gospodo iz Ministarstva unutrašnjih poslova, pa ova diskusija je upravo dokazala da smo mi iz opozicije koji smo posvetili pažnju na pojedine članove zakona potpuno u pravu.
Gospodine ministre, vi ste indirektno se složili sa onim što sam ja izneo kao primedbu, a to je da ovaj zakon nažalost nije kao dao pun reformski kapacitet, bar u jednom delu moje diskusije, a to je u delu koji se tiče rasterećivanja MUP od birokratije, a u vezi sa izdavanjem raznih dokumenata, recimo, saobraćajnih i vozačkih dozvola.
Izgovor da je to trenutno nemoguće uraditi smatram kao nesposobnost, ja sam vama pričao i pre godinu i po dana. Znači za godinu i po dana ste mogli to da spremite, nažalost očigledno niste. Zbog čega, kažem zato što mislim da niste imali sposobnost da li ste vi bili taj koji je to nije mogao da primeni ili niste imali saradnike koji to mogu urade, ja to ne znam, ali to na kraju krajeva za građane Srbije nije ni važno.
Ono što je važnije je to da ste shvatili grešku i dobro je da razmišljate sada u pravcu da se to u nekom budućem periodu uradi i očekujem da budući ministar izvrši izmene i dopune ovog zakona i da konačno ta stvar bude bolja.
Rekli ste da u članu 223. praktično ste ovim zakonom dali obavezu lokalnoj samoupravi da razmatra izveštaj. Izveštaj se ili usvaja, razmatra se informacija, ali ne znam u kom članu ste obavezali MUP, odnosno policijske uprave, odnosno policijske stanice da dostave informaciju lokalnim samoupravama, jer ne mogu da nađem, uporno tražim. Razumem da u 223. lokalna samouprava dobija obavezu da to, ne može izveštaj da razmatra, može da usvaja, ili da razmatra informaciju, ali ne znam u kom članu imaju obavezu da je dostavljaju.
Sa druge strane, gospodine ministre, izneli ste jednu stvar ovde, a drago mi je da su vam se na društvenim mrežama obratili i studenti Kriminalističko policijske akademije sa pitanjem - zbog čega ni jedan student nije potpisao ugovor sa MUP ove godine? Kako oni kažu, a to je javna mreža, mogu svi da čitaju, ni jedan polaznik Kriminalističko policijske akademije nije potpisao ugovor sa MUP, što znači da neće biti zaposlen, ako dobro razumem.
Podsećam, mi se zalažemo da svi studenti, kadeti ili pitomci, kako ih vi zovete ne znam, koji upišu Kriminalističko policijsku akademiju, po automatizmu budu primljeni u MUP na poslove policijske jer je to nešto što je važno sa jedne strane i to su mladići i devojke koji su prošli sve trijaže, sve provere, obučeni da budu policajci i ne vidim zbog čega ih država školuje ukoliko ne postoji kadrovski plan koji treba da se uradi i da se onda tačno zna koja količina sa koje teritorije se školuje.
Niste mi obrazložili, a siguran sam da se to tiče svih ljudi koji sede pored vas, koji su policajci ili rade u Ministarstvu, zbog čega su policajci u Srbiji diskriminisani u odnosu na druge predstavnike našeg društva? Zbog čega samo policajci će dobijati otkaz ukoliko se protiv njih pokrene krivični postupak? To je nešto što ugrožava prezumpciju nevinosti. Podsetiću vas da i danas postoje određeni brojevi policajaca protiv kojih su vođeni postupci, koji su oslobođeni, a nisu vraćeni na radno mesto. To je jako loša stvar. Mislim da će u postupanju policije biti dosta problema, ljudi će postupati tako što će imati strah da li da koriste svoja ovlašćenja u smislu mogućeg krivičnog gonjenja kao što imamo situaciju sa žandarmima koji bi po ovoj tački zakona po automatizmu svi izgubili posao, a znamo da su radili svoj posao u danu kada se desio incident.
Takođe, nemam nikakvu dilemu da pokušaj da se ovde govori o tome da se lokalna zajednica pita o izboru lokalnog šefa policije. Ne znam ko je od opozicije to rekao, a tvrdim da nije niko rekao. I vi, i kolege…
(Marijan Rističević, s mesta: Borko.)
Ko?
(Marijan Rističević, s mesta: Borko.)
Ovde?
Izvinjavam, se.
Dakle, niko od nas koji smo trenutno prisutni tu nije govorio na taj način. Govorili smo samo da lokalna samouprava treba da ima određeni uticaj na politiku bezbednosti na teritoriji lokalne samouprave, što je mislim potpuno logično. Ti ljudi znaju najbolje šta njih ugrožava, šta ugrožava njihove porodice, njihovu decu i ne vidim zbog čega bi to bilo sporno.
Inače, za one koji ne znaju, u neko Titovo vreme na koje se poziva veliki broj građana Srbije, pa čak i neki poslanici, lokalna samouprava se direktno pitala o izboru sekretara, recimo gradskog u Gradu Beogradu ili lokalnog sekretara unutrašnjih poslova širom Srbije i bivše Jugoslavije.
Niste mi odgovorili takođe, kako mislite da odobrite skup na kome organizator treba da omogući bezbedan prolaz javnom prevozniku? Razumem za policiju, vojsku, hitnu pomoć i protivpožarne snage, ali ako budu morali da se odobre prolazi i autobusa i taksi vozila, kakvo je to onda odobrenje skupa? Šta to znači? Na koji način to može da se izvrši?
Takođe me zanima, kako mislite da organizator može da obezbedi bezbedan dolazak svih koji dolaze na skup? To je potpuno besmisleno i ne znam kako je izvodljivo, da svako ko dolazi na skup ima pored sebe jednog ko ga čuva i pazi da se nešto ne desi prilikom dolaska na skup.

Vreme.

To naprosto ne ide.
Smatramo i imamo veliki broj amandmana…

Gospodine Šutanovac, privodite kraju.

Izvinjavam se.
Jel sam potrošio vreme?