Žao mi je što se nisam prijavila za ovu diskusiju, moram da ćutim sada.
Povreda Poslovnika, Marijan Rističević.

Dame i gospodo narodni poslanici, da ne ostanem bez reakcije, s obzirom da se radi o pripadniku civilnog društva, kao što je gospođa rekla i sama, reklamiram član107…

Samo član navedite.

Taman sam rekao, član 107. stav 1. – govornik na sednici Skupštine dužan je da poštuje dostojanstvo Narodne skupštine itd.
Prethodni govornik je govorio, pomešao teme. Umesto REM govorio je o RTS, o programskom savetu, o upravnom odboru, a meni to nije smetalo, ali da neko pripadnike jedne političke stranke, a da je pri tome sam pripadnik građanskog civilnog društva, nazove sramotnim, sramnim, itd, za mene je potpuno neprihvatljivo i smatram da je narušeno dostojanstvo Narodne skupštine, a njeno je pravo da se bavi politikom, bez obzira što je pripadnik tzv. civilnog društva, nevladinog sektora, i to ni jednog trenutka ne osporavam, ali mislim da nema pravo da vređa one koji se ne kriju iza civilnog sektora, bave se politikom i stoga, ja ne tražim, s obzirom na njeno minimalno političko iskustvo, ne tražim da ona bude opomenuta, kažnjena, ali molim da u buduće vodi računa o tome, s obzirom da nešto što je uvredljivo, nikako nije ubedljivo. Hvala.

Hoćete da glasamo?
Pošto sam ja zamolila poslanicu, ona se izvinila i mislim da nije bilo neke zle namere, nego u žaru diskusije protiv „Velikog Brata“, eto tako ćemo to tumačiti, pa onda nećemo glasati za povredu Poslovnika, i ako su poslanici opozicije učestvovali u takvim televizijskim formatima, ali bože moj, pravo je izbora, da učestvuješ u „Velikom bratu“, i Džordž Galova je u Britanskom Parlamentu, i tako, ima toga po svetu.
Reč ima Vesna Marjanović, na spisku.

Samo mi recite još koliko vremena imamo…

Devet minuta i 44 sekundi.

Želela bih da na neki način repliciram, dam svoje mišljenje, o nekim izjavama koje smo sada čuli i stavovima koji su izrečeni. Na žalost, u mnogo čemu što smo čuli poslednjih nekoliko minuta, od strane kolega iz poslaničke većine, bilo je mnogo neistina, a naravno i mnogo neznanja. Što se tiče toga, što je koleginica govorila da dogovor nije postignut, to je apsolutna neistina.
Postoji zapisnik, overen sa potpisima, svih učesnika postupka, koji na najbolji način potvrđuje da li neko se saglasio, što znači da prihvata dogovor. Onaj ko je smatrao da nije dogovor postignut, ne stavlja potpis, na taj dokument i to je valjda poznato svakome i ne morate da budete pravnik, da biste to razumeli, to zna svaki građanin, pa možda čak i nepismeni građanin, zna šta znači potpis.
Drugo, da je bilo nedoumica, nedoumica nije bilo. Da je bilo nedoumica, svi smo mi kao poslanici, članovi Odbora koji smo sprovodili ovu proceduru, mogli od prvog dana, od oktobra meseca kada je procedura početa, da kažemo da imamo nedoumice i da na početku procesa tražimo autentično tumačenje. Niko nije smatrao da ima nedoumice, sve dok nisu izabrani kandidati koji nisu po volji i tada je odjednom nastala nedoumica, i to je druga neistina.
Što se tiče primedbe, da je moja koleginica Ćorović, promašila temu govoreći o RTS, o UO RTS, smatram da je to osnovno neznanje, pošto se Agencija, odnosno Savet za regulatorna tela, elektronske medije, Regulatorno telo za elektronske medije, bavi upravo RTS. Upravo su oni pre neki dan, imenovali članove UO RTS.
Mi danas govorimo o tome koga tamo kandidujemo, i da li će ti ljudi da brane javni interes ili će da brane lične interese, partikularne interese ili partijske interese.
A time što ćete na ovakav način da izaberete čoveka, nemojte da se krstite, ovo nije crkva, ja se izvinjavam, dakle, što ćete na ovaj način da birate članove REM, celoj javnosti dajete za pravo da posumnja da će ti ljudi tamo da brane interese građana.
Pitanje rijaliti šoua, nije tako kozersko pitanje, to što to postoji u nekim drugim zemljama, to nije dovoljan razlog da mi ne ukazujemo na pogubne posledice koje te emisije imaju na naše, pre svega, najmlađe građane, i na našu decu i pod kojim uslovima se te emisije se odvijaju je takođe u nadležnosti REM-a, prema tome, niko nije promašio temu. Nego vi pokušavate da relativizujete jednu veoma ozbiljnu stvar. Hvala.

Vladimir Orlić, izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, na samom početku, reći ću vam da podržavam predlog za donošenje autentičnog tumačenja, na način na koji je predložen od strane nadležnog Odbora, odnosno Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo i izraziti žaljenje što ova rasprava koja je mogla apsolutno da bude od samog početka pa do kraja izvedena na jedan miran i dostojanstven način, u prikladnom tonu, na žalost nije tekla tako, i bilo je očekivanih, na žalost bura, to je loše, ali postoji mogućnost da ovu raspravu ipak privedemo kraju ukoliko se tako dogovorimo na taj pravi i dostojanstven način i to je dobra stvar.
Što se tiče predloga o kom se uglavnom i govori danas, jer izgleda da se za ovaj drugi predlog ne pojavljuje neko preveliko interesovanje i ja ću se baviti ovim posebno interesantnim ponajviše. Reč je o Predlogu za donošenje autentičnog tumačenja odredaba člana 11. st. 4, 5. i 6. Zakona o elektronskim medijima.
Mnogo toga smo čuli u izvesnoj šumi ponekad konfuznih i kontradiktornih poruka, priznajem nije baš najlakše ispratiti sam tok, priču, pa ni poentu za onoga ko se u materiji nije našao dovoljno duboko da se seća uvertire za ovu današnju sednicu i kako smo uopšte došli do donošenja autentičnog tumačenja.
Čisto zarad zainteresovane javnosti koja ovo prati, ja ću prvo u minuti pročitati šta je predmet ovoga čime se bavimo danas, odnosno kako počinje tekst Predloga za autentično tumačenje. I on kaže da se članom 11. u st. 4, 5. i 6. Zakona o elektronskim medijima, propisuje da na sastanku iz stava 2. tog člana organizacije dogovorom utvrđuju konačan predlog dva kandidata za člana Saveta regulatornog tela za elektronske medije.
Dalje, kaže ako se dogovor ne može postići saglasnošću svih organizacija iz stava 1. ovog člana, konačan predlog zajedničkog kandidata utvrđuje se glasanjem.
Dame i gospodo, uvaženi građani Srbije, na sastanku koji se održao dogodilo se upravo ovo – dogovor nije postignut. Potpisi na zajednički zaključak onoga što se na tom sastanku desilo nisu nikakva garancija da je dogovor postignut.
Šta ti potpisi kažu? Potpisi kažu da su svi potvrdili da se dogodilo ono što u papiru piše, a u papiru piše da se odlučivalo glasanjem. Kao što kaže član zakona – ako se dogovor ne postigne onda se glasa, dogovora nije bilo, jer da ga je bilo svi bi se potpisali ispod samo dva imena i rekli - ovo je naš zajednički predlog. Dogovora nije bilo zato se glasalo. Činjenica broj jedan.
Šta se dešavalo? Dešavalo se da su zbog nekog razloga određeni predstavnici organizacija predviđenih ovih zakonom glasali, tako što su glasali za dva kandidata, a drugi su glasali samo za jednog. I jedni i drugi u punom uverenju da je to što oni rade ispravan način, da glasanje treba da bude baš tako.
Zašto se to dogodilo? Iz jednog, jednostavnog logičnog razloga, što zakon po tom pitanju nije bio precizan, on nije kazao - ni glasaće se ovako, ni glasaće se onako. Zakon u tom smislu ne daje za pravo ni jednima ni drugima.
I, ja bih danas zaista voleo da o ovome raspravljamo ozbiljno, odgovorno koliko je god moguće i da umesto bilo kakvih paušalnih ocena o, kako ono beše nekim partijskim direktivama, da u stvari pričamo o principima i načelima.
O procedurama dame i gospodo, načelo jednakosti prilikom glasanja, po mom skromnom mišljenju, a ne sporim pravo nikome da zaključi da ja grešim, načelo jednakosti u glasanju je nešto što bi u svakom glasanju trebalo da bude svojevrsna svetinja. Time što su dali sebi širinu, prostor, opet možda za to sami nisu krivi, jer zakon u tom smislu nije bio jasan, da sami procene koliko će njihov glas vredeti, a to su radili upravo tako što su uzeli, pa neki glasali za dva imena, neki za jedno.
Oni koji su se izjašnjavali ovom prilikom narušili su to načelo. Načelo jedinstva. Ne može niko sopstvenim tumačenjem da dovede sebe u situaciju da njegov glas vredi više nego glas nekoga ko bi trebalo da bude u tom glasanju ravnopravan, pa ne može čak ni da dovede sebe u situaciju da njegov glas vredi manje.
Činjenica je da niko o ovome nije razmišljao dok se naprosto nije dogodilo. Zašto mi danas tumačimo kako je danas rečeno zakon koji smo sami i doneli, da li je to bilo kakva sramota za ovu Skupštinu? Nije zato što je nama kada smo se ovim zakonom bavili ovde nikakve dileme nisu ni postojale. Nama je apsolutno bilo jasno, razumljivo, očekivano, prirodnog čak, da ukoliko dođe do glasanja svaki glas mora da vredi isto.
Mi ovo ne tumačimo sada sami sebi, mi ovo tumačimo onima koji bi trebali da taj zakon primene koji su ga primenili na način za koji još jednom smatram da nije pravi. I, kada kažemo da li se poštuju ili se ne poštuje glas civilnog sektora, problem je to što sam taj sektor na tom glasanju i tom prilikom nije svoj glas poštovan na adekvatan način, sopstveni ili sa svojih kolega, apsolutno razlike nema.
Kada kažem princip, smatram da postoji obaveza Narodne skupštine da jedan normalan demokratski proces glasanja zaštiti, uredi tamo gde je neophodno, ovde je očigledno neophodno, oni koji su to trebali da učine sami nisu bili u stanju. Još jedom, tumačili su svako na svoj način i tako mi dođemo do ove sednice da se bavimo autentičnim tumačenjem.
Radi ga Narodna skupština. Zašto? Jer su po mom još jednom skromnom mišljenju koleginice Stojković i Nikolić uradile jedino ispravnu stvar. Kada dođe do ovakve situacije i ako nešto treba da se tumači ko je pozvan da to uradi? Narodna skupština. Jednostavno, ne može jednostavnije.
Mi dođemo do predloga da se donese autentično tumačenje, predloga koji onako kako je koncipiran od strane nadležnog odbora glasi i ja ću pročitati završetak predloga gde se nalazi suština onoga što je ponuđeno rešenje, da konačni predlog zajedničkog kandidata utvrđuje se glasanjem tako što predstavnik svake organizacije glasa za jednog kandidata.
Dakle, ovim je crno na belo ustanovljeno upravo to načelo jednakosti u glasanju i ja to takođe smatram dobrim predlogom i zbog toga sam i počeo bilo kakvu diskusiju na ovu temu podrškom predloženom rešenju za autentično tumačenje.
Zaštita načela, još jednom, zaštita principa. Principa koji je iznad svega i iznad svakoga pojedinačno. Meni, dame i gospodo, kao nekome ko nije član skupštinskog odbora, ko se nije bavio preduvertirama, ni jedno ime u ovom postupku, ni jedno ime koje smo čuli danas lično ne znači ništa.
Dakle, da li će biti izabran čovek koji se zove ovako ili čovek koji se zove onako, meni lično ne znači apsolutno ništa. Ja danas pričam o principima i o načelima.
Naša je obaveza kao narodnih poslanika da njih zaštitimo, a ko će posle biti izabran, određuje zakon i uopšte ne stoji prigovor da su osramoćeni i Skupština i da je prekršena procedura time što se mi danas bavimo autentičnim tumačenjem na ovaj način.
Čime je osramoćena Skupština, bio je jedan komentar? Time što se autentičnim tumačenjem menja zakon. Apsolutno ne. Svaki deo bilo kog stava zakona ostaje kao što je bio, svaka zapeta ostaje na svom mestu. Ništa mi ne menjamo, apsolutno ništa. I dalje će pisati da će odgovarajući predstavnici, odnosno predlagači da ustanove kandidate dogovora. I dalje će pisati da ako ne mogu da se dogovore da će glasati.
Mi im danas samo kažemo – u redu je ljudi, glasaćete, izjasnićete se kako god vi želite, ali molimo vas tako da svakome glas vredi isto. Tako je jednostavno. Nećemo mi, ponovo odgovaram na jedan od komentara današnjih, na ovaj način izabrati ni milom ni silom ovoga ili onoga. Izabraće ga oni za koje je zakon predvideo da to uradi i tu se apsolutno ništa ne menja.
Ako pričamo o EU, pozivamo se na njene tekovine. Da li u njih spada i ovo načelo jednakosti? Treći put po svom skromnom mišljenju, uveren sam da pripada i time što ga štitimo mi zapravo činimo dobro u smislu uvažavanja onih dobrih tekovina i one dobre prakse koji vlada u onom delu sveta na koji se u izvesnoj meri ugledamo i kome želimo da pripadamo upravo po tim vrednostima, standardima, procedurama, jasnoći i fer pleju.
Dame i gospodo narodni poslanici, mislim da je jedino ispravan način da ovo rešimo tako što ćemo usvojiti predloženo autentično tumačenje, a kada pomenemo mogućnost da se raspravlja o zamerkama i nekih drugih organizacija koje su u ovom procesu učestvovale, koje svakako postoje, podsetio bih na samom kraju stav odbora na sednici kojoj sam bio prisutan pa sam to igrom slučaja čuo, bio je – nije ništa sporno. Raspravlja će se o svemu, saslušaće se svako, ali zar nije logično da ako idemo u proceduru autentičnog tumačenja, prvo tu proceduru realizujemo do kraja pa onda da razgovaramo sa svakim ko to želi.
Možda oni koji su imali određene primedbe, određene nedoumice, tih nedoumica više ne budu imali kada im Narodna skupština autentičnim tumačenjem kaže svoj stav i neke stvari razjasni. Mislim da je sve to potpuno i smisleno logično na mestu.
Još jednom, apelujem da ovu diskusiju privedemo kraju na dostojanstven način, a da se svako izjasni po svojoj savesti. Nama savest je apsolutno mirna. Ne samo to, meni je lično čast a možda i kolege podele moje mišljenje, da budem na usluzi narodu svaki put kada postoji mogućnost da se odbrani neko načelo, svaki put kada postoji potreba za tim. Mi smo zato, dame i gospodo, i ovde. Hvala.