Hvala vam.
Obaveštavam vas da su danas sprečeni da sednici prisustvuju Borisav Kovačević i prof. dr Branko Đurović.
Nastavljamo rad i prelazimo na zajednički načelni pretres o predlozima zakona iz tačaka 4. i 5. dnevnog reda.
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da su pozvani da današnjoj sednici prisustvuju: dr Rasim Ljajić, potpredsednik Vlade i ministar trgovine, turizma i telekomunikacija, Tatjana Matić, Stevana Nikčević, Vesna Kovač i Lukrecija Đerić, državni sekretari u ministarstvu, Sava Savić, Jovan Stojić i Renata Pindžo, pomoćnici ministra trgovine, Dušica Đorđević i Nebojša Vasiljević, viši savetnici u ministarstvu i Jelena Prekić i Milan Vojvodić, samostalni savetnici u Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija.
Molim poslaničke grupe ukoliko to već nisu učinile da odmah podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika.
Saglasno članu 157. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine otvaram zajednički načelni pretres o: - PREDLOGU ZAKONA O OGLAŠAVANjU I PREDLOGU ZAKONA O INFORMACIONOJ BEZBEDNOSTI.
Da li predstavnik predlagača dr Rasim Ljajić, potpredsednik Vlade i ministar trgovine, turizma i telekomunikacija želi reč? Izvolite ministre.

Dame i gospodo narodni poslanici, dozvolite mi da vrlo kratko dam osnovne razloge, ciljeve, kao i suštinu dva zakonska predloga o kojima danas raspravljamo.
Što se tiče Zakona o oglašavanju, važeći zakon je donet pre deset godina i sasvim sigurno i sami ste svedoci da mnoge odredbe važećeg zakona su prevaziđene, a mnoge stvari su se u međuvremenu dogodile i kad govorimo o praksi i kada govorimo o propisima i u zemlji, ali i kad govorimo o direktivama, odnosno regulativi unutar zemalja EU.
Prema tome, to jeste osnovni razlog da se ovaj zakon donosi. Dakle, mnoge odredbe su u potpunosti prevaziđene, a sa druge strane moramo da idemo u susret novim trendovima koji su se pojavili. Godinu dana nakon što je ovaj zakon donet, doneta je i direktiva EU o obmanjujućem i uporednom oglašavanju i samim tim derogirane su mnoge odredbe postojećeg Zakona o oglašavanju. Tada kada je zakon donet u Srbiji skoroniko nije čuo za fejsbuk ili druge društvene mreže, digitalizacija je u regionu tek bila u povoju i tada su se tek mogle naslutiti, zapravo predvideti mogućnosti pametnih telefona. Sve to jesu razlozi zašto idemo sa novim zakonskim rešenjima.
Sa druge strane, rekao sam, da uskladimo i harmonizujemo naše zakonodavstvo u ovoj oblasti sa standardima EU. Tu sam spomenuo direktivu iz 2006. godine, a takođe i preporuku iz 2014. godine o zaštiti maloletnika od onlajn igara na sreću. Ovo je istina preporuka, ali smo je mi ugradili u odredbe ovog zakonskog predloga.
Ono želimo da postignemo ovim zakonom je pre svega da zaštitimo potrošače od objanjujućih i vrlo često lažnih poruka koje ih mogu navesti na pogrešnu kupovinu, odnosno da donesu odluku o nekoj kupovini i s druge strane suština zakona jeste da se obezbedi fer i tržišna utakmica među svim učesnicima na tržištu, drugim rečima da sprečimo nelojalnu konkurenciju i zato smo ugradili ove odredbe o uporednom oglašavanju o kojima ćemo nešto kasnije reći par reči.
Treća stvar koja se ovim zakonom postiže, to je da obezbedimo instrumente, alate odgovarajućim inspekcijama da bi mogle da kontrolišu i vrše nadzor nad primenom ovih zakonskih odredbi. Vrlo ću kratko i neću se osvrtati na ceo zakon već samo na one delove koje smo izmenili i koje se bitno razlikuju od važećeg Zakona o oglašavanju.
Jedna od ključnih novina tiče se oglašavanja alkoholnih pića. Srbija je do sada imala podelu alkoholnih pića na vino i pivo sa jedne strane i druga alkoholna pića sa druge strane. Nigde ni u jednoj evropskoj zemlji nemate takvu vrstu podele alkoholnih pića. Analizirajući zakonodavstvo u zemljama EU došli smo do podele alkoholnih pića koja postoji u mnogim od tih zemalja iako tu nema jedinstvenog standarda, dakle, po ovom zakonu sva alkoholna pića se dele na ona koja sadrže manje od 20% alkohola i ona koja sadrže preko 20% alkohola. To je sada u dobroj meri usaglašeno sa regulativom u mnogim zemljama, dakle, ne unutar EU jer nema standarda, već smo uporedo posmatrali kako je ta podela izvršena i na taj način smo se približili nekim rešenjima koja postoje u zakonodavstvima zemalja EU.
Shodno tome do sada smo imali situaciju da je dozvoljeno bilo reklamiranje piva i alkohola od 18 časova do 6 sati ujutru, a po ovom zakonskom predlogu imaćemo mogućnost da se alkoholna pića do 20% alkohola reklamiraju od 18 časova do 6 sati ujutru, a za alkoholna pića od preko 20% alkohola moći će da se reklamiraju od 23 sata do 6 sati ujutru. Takođe, novina je, po prvi put smo omogućili da se alkoholna pića mogu reklamirati i u štampanim medijima. Izuzetak su časopisi, magazini koji su namenjeni deci i maloletnicima, znači, u tim časopisima neće biti moguće reklamirati alkoholna pića.
Sigurno je da će ovde biti dilema oko ovog zakonskog predloga ali tu smo se rukovodili nekim uporednim iskustvima. Svega šest zemalja u Evropi ne dozvoljava u potpunosti reklamiranje alkoholnih pića u štampanim medijima, od toga samo Norveška u potpunosti zabranjuje da u drugih pet zemalja su našli neka rešenja koja su približna ovim našim rešenjima koja sada predlažemo u ovom zakonu.
Druga novina tiče se, a to sam već spomenuo, odredaba o obmanjujućem i uporednom oglašavanju, ona su postojala i u važećem zakonskom predlogu, ona su sada ovde preciznije definisana i u potpunosti inkorporirana iz direktive EU. Dakle, obmanjujuće oglašavanje je zabranjeno, što je potpuno i logično, jer se odnosi na ono oglašavanje koje dovodi u zabludu kupca, odnosno potrošača prilikom kupovine određene robe ili usluga. Takođe, uporedno oglašavanje je zabranjeno zato što može da identifikuje ili konkurenta, odnosno njegovu robu ili uslugu. Prema tome, zabranjeno je ono uporedno oglašavanje koje omalovažava robu, uslugu, konkurentan na tržištu.
Naravno, predviđena je sudska zaštita u ovim slučajevima, dakle, da svako pravno ili fizičko lice moći će da podnese tužbu nadležnom sudu i da traži zabranu takve reklame ukoliko se pojavi. Čak je ostavljena i mogućnost da i pre objavljivanja te reklame, ukoliko se poseduju informacije da će biti objavljena, da se donese odluka da takva reklama ne može biti emitovana.
Takođe, novina je i oglašavanje na otvorenom prostoru koje je opet postojalo u važećem zakonskom rešenju ali ovde definišemo preciznije da se radi o isključivoj nadležnosti lokalnih samouprava, da oni donose podzakonski akt koji bliže određuje uslove, način oglašavanja na otvorenom prostoru, znači, putem bilborda, panoa. Prihod od takvih usluga ide direktno lokalnim samoupravama.
Takođe ovim zakonom definišemo i internet oglašavanje opet po prvi put, svakako to se odnosi na sadržaj one poruke iz koje nedvosmisleno može da se izvuče zaključak da se roba koja se prodaje ili usluga da je namenjena kupcima, odnosno potrošačima u Srbiji.
Za internet oglašavanje, manje – više, važe sve odredbe ovog zakona o oglašavanju, prema tome dozvoljeno je reklamiranje alkoholnih pića sa sadržajem alkohola do 20%, dok je zabranjeno reklamiranje duvana i cigareta i alkoholnih pića koje sadrže preko 20% alkohola.
Novina je da se ukida reklamiranje elektronskih cigareta, i za reklamiranje elektronskih cigareta, važe iste odredbe kao i za zabranu reklamiranje duvana i cigareta uopšte, i da se na ovaj način u potpunosti poštuju odredbe Konvencije saveta Evrope i direktiva EU.
Takođe, ovim zakonom po prvi put regulišemo oglašavanje igara na sreću, i ovo oglašavanje je moguće ali je ograničeno da se može reklamirati u elektronskim medijima i bioskopima od 21.00 do 06.00 časova ujutru, da je takođe zabranjeno oglašavanje na sreću na otvorenom prostoru ukoliko su udaljeni panoi ili bilbordi 100 metara bliže, zapravo 100 metara od škole, predškolske ustanove, zdravstvene ustanove ili ustanove za maloletnike.
Takođe, ovaj predlog vodi računa o sadržaju oglasne poruke, zabranjeno je da se igre na sreću tretiraju kao društveno poželjne, zabranjeno je da se u sadržaju poruke emituju vesti o tome da na ovlašćenim ili neosnovanim šansama za dobitak u tim igrama na sreću i tome će se strogo voditi računa s obzirom da je bilo i te kako velikih zloupotreba.
Na sličan način se definiše i oglašavanje nagradne igara koje nisu igre na sreću ukoliko priređivač na jasan način nedvosmisleno ukaže na uslove i visinu nagrada koje daje, vrstu nagrade koju daje.
Ovde je bilo najveći broj pritužbi u ranijem periodu. Dešavalo se da gledalac se javi da učestvuje u nekoj nagradnoj igri i da mu onda operater postavi pitanje koje uopšte nije istaknuto na ekranu i ovakvi slučajevi će sad biti sankcionisani.
Takođe, davanja izjava o zdravstvenim i nutritivnim svojstvima pojedinih proizvoda biće zapravo omogućeno samo ukoliko je zasnovano na odgovarajućem naučnom nalazu, ovo je takođe oblast gde je bilo i te kako velikih zloupotreba.
Postoji čitava jedna glava odnosno poglavlje u zakonu koje je bukvalno preuzeto od Zakona o elektronskim medijima, odnosi se dakle na oglašavanje u elektronskim medijima i to se odnosi i na oglašavanje u programima koji se reemituju. Tu nema nikakvih novina, dakle na zakon koji je donet prošle godine, dakle mislim na Zakon o elektronskim medijima.
Što se tiče kaznenih odredbi one nisu pooštrene u odnosu na važeći zakon, već su samo usaglašene sa zakonom o prekršajima.
Ono što jeste važno, definisana nadležnost pojedinih organa, dakle, nad primenom ovog zakona, tako da je Ministarstvo trgovine nadležno za nadzor, kada se radi o štampanim medijima i internet oglašavanju, da je republičko telo za elektronske medije, nadležno za nadzor kada govorimo o oglašavanju, odnosno reklamiranju u elektronskim medijima, a da su jedinice lokalne samouprave nadležne za reklamiranje na otvorenom prostoru.
Verujem da ovaj zakon u velikoj meri sadrži sve odredbe koje na neki način ispravljaju anomalije iz prethodnog zakona.
Rekao sam već da samo ugradili sve ono što će harmonizovati naše zakonodavstvo u ovoj oblasti sa EU, odnosno standardima u EU. Biće potrebno doneti dva podzakonska akta nakon donošenja ovog zakona, jedan koji donosi ministarstvo nadležno za poslove trgovine, kada govorimo o upozoravajućoj poruci kada se radi o reklamiranju alkohola i alkoholnih pića i drugi podzakonski akt koje donose lokalne samouprave, a odnosi se na oglašavanje, na otvorenom prostoru.
Zakon počinje da važi, da se primenjuje tri meseca od stupanja na snagu. Stavili smo ovaj rok tri meseca, s obzirom da postoje već ugovorene obaveze između oglašivača i medija i nastojali smo da se ništa ne prekine u tim važećim ugovorima i da damo vremena da se prilagode novim zakonskim rešenjima.
Što se tiče zakona o informacionoj bezbednosti, po prvi put se ova oblast uređuje, a do sada je postojalo osam zakona koji su tretirali oblast informacione bezbednosti i tu je Krivični zakonik, Zakon o elektronskim komunikacijama, Zakon o elektronskom potpisu, Zakon o elektronskom dokumentu, Zakon o tajnosti podataka, Zakon o internet kriminalu koji je samo regulisao one oblasti, koja se tiče sankcionisanja krivičnih dela, a koja nastaju upotrebom interneta.
Prema tome, potpuno različiti zakoni koji su ovu oblast delimično regulisali i mi sada nastojimo da donesemo jedan krovni zakon, zakon koji će ići u korak sa trendovima koji postoje i velikim izazovima koji se javljaju u ovoj oblasti i to je ključni razlog za donošenje ovog zakona.
Drugi razlog je uobičajeno, kada se prilagođavamo i pridružujemo EU, usklađivanje i harmonizacija sa standardima EU. Mi smo ovde u potpunosti usaglašeni sa strategijom bezbednosti, IKT sistema što je doneto prošle godine, takođe smo usaglašeni sa direktivom koja će tek da bude usvojena u EU, a koja se odnosi na mrežu i na informacionu bezbednost i odredbe te direktive već smo inkorporirali u tekst ovog zakona.
Međutim, ključni razlog zašto se ovaj zakon donosi je činjenica da se pojavljuju veliki izazovi na polju informacione bezbednosti, da svakim danom sve više postajemo svesni značaja ove oblasti i da svakim danom postajemo svesni ranjivosti naših uređaja koje koristimo, sistema koje koristimo, softvera i da ovo potaje jedan globalni problem.
Ne suočavamo se ni sa čim posebno u odnosu na ono sa čime se suočavaju druge zemlje. Hakerski napadi su više postala pravila, nego incidenti.
Godine 2007. Estonija je kao vodeća zemlja u oblasti informacionog društva, bila blokirana dve nedelje sajber napadom, a pre dve godine je takođe zabeležen pokušaj napada na nuklearnu elektranu u Južnoj Koreji, sajber napad, na kompaniju „Soni“, preko hiljadu američkih kompanija u poslednje dve godine je prijavilo incidente i napade hakera i da svi ti izazovi su uticali na to da mora da se pronađe jedan sistemski odgovor na probleme koji nastaju na polju informacione bezbednosti.
Naravno, Srbija nije nikakav izuzetak u tome, i sami ste svedoci, jer pre dve godine imali smo hakerski napad na sajt Uprave za digitalnu agendu, pre dve godine napad na sajt SPC, napad na sajt Agencije za privatizaciju, napad čak i na sud u Nišu, hakerskim napadom.
Prema tome, Srbija se suočava sa istim izazovima sa kojima se suočava i savremeni svet, a 2013. godine prema podacima MUP bilo je 855 krivičnih dela iz oblasti visoko tehnološkog kriminala, a 2014. godine taj broj je pao na 780 napada, krivična dela koja su registrovana.
Problem je što nije do sada postojala nikakva obaveza bilo kog organa državnog i institucije da prijavljuje te incidente i mi više govorimo o opasnosti na osnovu onoga što dobijamo u medijima, što se pojavi u štampi i ne postoji nikakav jedinstveni registar svih tih incidenata i napada koji se pojavljuju u IKT sistemima u našoj zemlji. Naravno da su ti sistemi do sada funkcionisali svaki za sebe, nije bilo koordinacije, bilo je sistema koji su odlično zaštićeni kao što je bankarski sektor, kao što je Sektor telekomunikacije i tu su postignuti manje-više najveći standardi u oblasti zaštite od rizika.
Drugi sistemi, kao što sam rekao su individualno zaštićeni sa više ili manje uspeha, ali nikakve koordinacije, nadzora nije u tom pogledu bilo, niti obaveza da se incidenti koji se dešavaju, prijavljuju.
To je zapravo ključni razlog zašto donosimo ovaj zakon, on bi trebalo da omogući tri stvari da se ostvare, to je da se definišu mere zaštite od bezbednosnih rizika u IKT sistemima.
Drugo, da se ustanovi odgovornost pravnih lica koji upravljaju tim sistemima i treća stvar, da se utvrde koji su to nadležni organi koji su nadležni za sprovođenje mera zaštite.
Ono što je ključno pitanje na koje sisteme ovaj zakon odnosi? Biće utvrđena, i zato zakon predviđa, jasna lista, Vlada će utvrditi jasnu listu svih sistema na koje se on odnosi, ali u svakom slučaju da će se zakon odnositi na informaciono-komunikacione sisteme koji su od posebnog značaja jer rade poslove ili obavljaju delatnosti koje su od opšteg interesa za širu zajednicu i čije bi narušavanje bezbednosti prouzrokovalo ogromnu štetu i za državu i za društvo.
Tri su grupe tih sistema. Prvo, to su organi javne vlasti. Dakle, organi državne uprave, razne agencije, sudovi, tužilaštva. Takođe, to su jedinice lokalne samouprave. Prema tome, na sve te sisteme će se odnositi primena ovog zakona.
Druga grupa sistema odnosi se na one koji obrađuju posebno osetljive podatke. Dakle, radi se o podacima o nacionalnoj pripadnosti, verskoj pripadnosti, rasnoj pripadnosti, o medicinskim podacima. Dakle, u svim onim slučajevima gde bi otkrivanje tih podataka moglo da ugrozi privatnost pojedinca.
Treća grupa sistema odnosi se na one koji obavljaju delatnost od opšteg interesa. To su sistemi koji se bave proizvodnjom, distribucijom, transportom električne energije, sistemi koji se bave proizvodnjom i preradom uglja, sistemi koji se bave preradom nafte i naftnih derivata, to su sistemi koji se bave elektronskim komunikacijama, vojnom opremom, zdravstvenom zaštitom.
Na sve te sisteme će se odnositi odredbe ovog zakona, kao i na različite finansijske institucije, banke, štedionice, osiguravajuće kuće, berze. Prema tome, ovo je čitava lepeza institucija, ali će ona biti definisana vrlo jasno odlukom Vlade, svaka institucija pojedinačno.
Šta je njihova obaveza? Njihova obaveza svih ovih institucija je da donesu akt o bezbednosti kojim se određuju jasne mere zaštite svih tih sistema. Mora postojati odgovarajuće lice, rukovodilac koji će se baviti zaštitom, uslovno rečeno u svojoj kući, to će biti neka vrsta vatrogasne službe koja će reagovati u slučaju incidenata ili hakerskih napada na ove sisteme. Oni se moraju kontrolisati i zapravo podnositi izveštaj o proveri bezbednosti svih ovih sistema.
Što se tiče nadležnih organa, ovde ne postoji jedinstveni nadležni organ, ne postoji nigde ni u drugim zemljama. Postoji više organa koji su nadležni za različite poslove. Ministarstvo nadležno za poslove informacionog društva ima izvršna ovlašćenja kada govorimo o nadležnostima, jer će inspekcijski organi biti u okviru ovog ministarstva, i inspekcija će moći da vrši kontrolu svih ovih sistema o kojima sam govorio, da li je donet ovaj akt o bezbednosti, da li se primenjuju mere zaštite, da li se rade na vreme provere, i ukoliko se ne poštuju odredbe ovog zakona ili se ne radi ovo što je predviđeno zakonom, inspekcija će moći da podnosi i prekršajne prijave.
Drugo telo ili organ nadležan za sprovođenje ovog zakona, odnosno za mere zaštite koje će biti sprovedene, biće u okviru RATEL-a. Radi se o nacionalnom centru za prevenciju i zaštitu od bezbedonosnih rizika. Ono nema izvršna ovlašćenja, i to moram da kažem da je u javnoj raspravi bilo polemike da li ovom telu dati i izvršna ovlašćenja.
Problem je bio što ni u jednoj zemlji nacionalni CERT nema ta ovlašćenja koja su zatražena tokom javne rasprave. Ovo telo nadgleda, ovo telo upozorava, vodi računa o mogućim incidentima koji mogu da se dogode. Ono što će biti glavna nadležnost, da ono sarađuje sa drugim sličnim telima koji postoje u drugim zemljama, jer ovi incidenti se retko dešavaju samo u jednoj zemlji. Mi imamo situaciju da praktično svi ti incidenti se čak, i često se, istovremeno događaju na teritoriji više zemalja.
Takođe treće telo koje će biti uspostavljeno to je CERT republičkih organa koji će se baviti, vršiti poslove koji se odnose na zaštitu od incidenata u IKT sistemima republičkih organa.
Ono će imati nešto operativnije nadležnosti i funkcije od ovog nacionalnog CERT koji će biti u okviru Ratel. I četvrto telo, to će biti u okviru Ministarstva odbrane, dakle organ nadležan za bezbednost i zaštitu od kompromitujućeg elektromagnetskog zračenja.
Kao kruna svih tih tela ili organa, imaćemo i telo za koordinaciju poslova informacione bezbednosti u koji će biti uključena sva ova tela, uključujući takođe i MUP, Ministarstvo spoljnih poslova, Ministarstvo pravde, zatim Generalni sekretarijat Vlade, predstavnike službi bezbednosti. To će biti kao što mu ime kaže, bukvalno telo za koordinaciju koje će razmenjivati informacije i predlagati aktivnosti i mere za zaštitu od bezbedonosnih rizika u različitim sistemima.
Šta je suština ovog zakona? Vrlo kratko. Dakle, cilj koji želimo da postignemo sa ovim zakonom jeste da se poveća nivo zaštite i bezbednosti u informaciono-komunikacionim sistemima u zemlji. Kada se to postigne, to znači i veću zaštitu ljudskih prava, to znači i zaštitu privatnosti, to znači zaštitu pojedinca.
Drugi cilj koji ovim zakonom postižemo, to je da podignemo svest institucija, organa, posebno građana o opasnosti koje postoje ukoliko ne zaštitimo dovoljno informaciono-komunikacione sisteme.
To su dva ključna cilja koji ovaj zakon postiže. Biće potrebno da donesemo čak 11 podzakonskih akata nakon donošenja ovog zakona, da bi on u punoj meri mogao da bude implementiran i svakako implementacija samog zakona je mnogo teži posao nego što je njegovo donošenje ovde u Skupštini.
Spremni smo da tokom rasprave i u načelu i rasprave o amandmanima prihvatimo sve one amandmane, sugestije, predloge koje će poboljšati ovaj zakonski predlog. Hvala.

Zahvaljujem.
Da li izvestioci nadležnih odbora žele reč? (Da)
Reč ima dr Vladimir Orlić. Izvolite.

Zahvaljujem.
Dame i gospodo, izveštavamo stav Odbora za prostorno planiranje, saobraćaj, infrastrukturu i telekomunikacije, koji je na svojoj sednici u prisustvu predstavnika predlagača razmatrao u načelu Predlog zakona o informacionoj bezbednosti.
Predstavnici ministarstva su tokom detaljnih obrazloženja predloženih mera istakli važnost predloženih rešenja za svakodnevnu praksu jednog društva koje u značajnom obimu, koje u presudnom obimu koristi informaciono-komunikacione tehnologije.
Takođe, istaknuta je i važnost formiranja dodatnih napora da se regulativa u ovoj važnoj oblasti učini dodatno celovitom, što se postiže upravo predloženim zakonom.
Treće, istaknuta je važnost i međunarodnog aspekta, kako u kontekstu evropskih integracija Srbije, tako i u kontekstu međudržavne saradnje, koji svakako diktira dimenzija izazova u informaciono-komunikacionoj bezbednosti.
Tokom diskusije, članovi Odbora su se sa ovim utiscima složili. Oni su i potvrdili, a sa svoje strane dodatno naglasili kako nacionalni, tako i međunarodni aspekt mogućnosti daljih unapređenja privrednih aktivnosti, kao i naučno-istraživačkog rada, upravo u ovoj oblasti.
Izjasnivši se glasanjem, svi prisutni članovi Odbora podržali su predlog jednoglasno. Hvala.

Zahvaljujem.
Da li se predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa javljaju za reč? Da li mogu da zaključim, niko?
Reč ima narodni poslanik, dr Aleksandra Tomić.

Uvaženi predsedavajući, poštovani  ministre, s obzirom da sam i predsednik Odbora gde je Predlog zakona o oglašavanju bio, smatrala sam da nije potrebno da nedvosmisleno kažemo da zaista Predlog zakona o oglašavanju jednostavno je dobio jednoglasnu podršku za glasanje u plenumu, ali kao predstavnik, ovlašćeni predstavnik SNS mogu reći da je bilo krajnje vreme da se ovakav zakon donese, odnosno da je to jedan od prvih koraka koji su jako važni, pogotovo da rešimo jednu oblast koja je do sada imala dosta problema.
Pre svega, imali smo vreme kada su prevaziđena mnoga dešavanja na tom tržištu, gde su jednostavno i oglašivači, ali i korisnici usluga oglašavanja, odnosno sami potrošači, bili dosta nezaštićeni. Ovim predlogom zakona dobijamo uređen sistem i tačno definisan uži i širi smisao oglašavanja.
Ako oglašavanje predstavimo kao jedan vid promovisanja svih privrednih subjekata u cilju poboljšanja uslova na tržištu radi njegovog ekonomskog razvijanja, znači, ako gledamo određeni privredni subjekt posebno, onda vidimo da je jedan deo promotivnih aktivnosti, ali da je to sastavni deo svakog poslovanja određene kompanije, da svaka kompanija mora da odvoji određeni deo za marketing, a kako će ona to izvršiti, do sada smo imali dosta prevaziđene modele, kako ste rekli, oglašavanja.
Danas sve više upadamo u deo koji se odnosi na elektronsko oglašavanje i dosta toga je obuhvaćeno Zakonom o informisanju, odnosno koji je Ministarstvo kulture, kroz onaj set koji je ova Skupština usvojila, definisao kada se odnosi na elektronske medije i medijske kuće, ali ono što je bitno reći da ste vi ovim predlogom zakona dosta toga sada zaštitili, uveli jedan red.
Znači, tačno ste rekli kako oglašavač mora da se ponaša na tržištu, zatim, onaj ko oglašava, znači, može da bude i posrednik od strane samih oglašivača, ali i sam korisnik tih informacija, odnosno građanin kao potrošač ne sme da bude obmanut. To je najveći i najdublji problem koji mislim da se uvek na tržištu dešava i gde su sami potrošači uvek u dilemi da li su prevarili sa određenim informacijom ili ne?
Ali, ono što je bitno da kažemo da, s obzirom da je Srbija na putu evropskih integracija, s obzirom da SSP mora da primenjuje i mi svake godine otprilike dajemo neki izveštaj o tome, a i EU o tome na kom smo to putu, na kojoj smo lestvici do koje smo stigli u implementaciji tih uopšte harmonizaciji evropskih direktiva, treba reći da su ovde vrlo važne te tri direktive usvojene koje se odnose na ovu oblast, a to su Direktiva 114 iz 2006. godine, ta 33 iz 2003. godine, iz 2010. godine 13. I, zašto je ona bitna? Zato što jednostavno podstiče tržište, podstiče konkurenciju, što je jako bitno, jer sa podsticanjem konkurencije otprilike potrošači bi trebali da budu zaštićeniji zato što cena roba i usluga bi trebale po tome da padaju.
Ono što ste rekli da danas, recimo, onlajn prodaje su postale naša svakodnevnica, a što recimo pre 10 godina to nije bio slučaj, gotovo se nije ni znalo ni za društvene mreže, a ni za prodaju putem onlajna. Jednostavno, danas mi moramo da se prilagodimo novim trendovima tržišta. Na kraju krajeva, i naša deca postaju na neki način informatički mnogo obrazovanija i pretiču i nas roditelje u tom delu i negde i oni nas više informišu nego što mi sami to pratimo, tako da samim tim, mi ovo što danas radimo i postavljamo neke stubove razvoja informatičkog društva, a i na neki način i oglašavanja i funkcionisanja svakodnevnog tržišta, suštinski pokazujete ovim zakonom da uvodimo jedno novo lice Srbije kada govorimo u oblasti oglašavanja.
Novine koje su definisane, kao što vidimo sada, pogotovo članom 2. tačno definišu prava i obaveze oglašivača, ali ono što je bitno da same promotivne poruke sada treba da budu tačno definisane. Zabrana oglašavanja u cilju obmanjivanja potrošača sada su sankcionisane i članom 7. su tačno navedene ograničavajuće okolnosti do kojih jednostavno ukoliko prelazite te mere bivate kažnjeni, zatim, vid podsticanja da određena ponašanja budu zabranjena na tržištu kada je u pitanju oglašavanje takođe su definisane ovim zakonom i to je jako dobro.
Dobro je što svi elementi ponuda u okviru deklaracija sada moraju da budu tačno istaknuti. Ja ću vam reći da ono što, recimo, nama fali, na primer iz oblasti same poljoprivrede, kada govorimo o genetsko-modifikovanim organizmima, recimo, što ne postoji na tačno definisanoj deklaraciji tačno definisani procenat, recimo GMO, po čemu bi potrošač sam bio informisan koliko toga, da li će kupiti određeni proizvod ili ne. To je ono na čemu Srbija zaista treba da radi.
Vi ste sad kroz vaš zakonski predlog na određeni način obavezali oglašivače da kroz određene deklaracije, a Ministarstvo poljoprivrede, recimo, u budućnosti će morati na adekvatan način da se bavi da deklaracije budu striktno popunjene, a da oglašivač snosi odgovornost ukoliko takve deklaracije ne oglašava.
Znači, ono što ste rekli da je došlo do liberalizacije u pogledu oglašavanja alkoholnih proizvoda s jedne strane stoji kada je u pitanju da se više ne definiše deo kada su vrste pića u pitanju, ali je dobro što je istaknuto u kojim vremenskim periodima tačno terminološki je dozvoljeno da se oglašavaju i na određeni način ste ostavili ugostiteljskom sektoru, ne samo kada su pića i duvan u pitanju, imaju određene oglasne table na kojima to njima neće biti zabranjeno, što je od velikog značaja za njih same.
Na kraju bih rekla, što se tiče ovog zakonskog predloga, da je on prošao javnu raspravu pre gotovo godinu dana, znači, od 3. januara do 3. februara prošle godine, prošao saglasnost Evropske komisije i postoje dobri razlozi da se ovaj zakon usvoji. Naravno, grupa narodnih poslanika koji su u okviru Ekonomskog kokusa prihvatila je i neke predloge određenih privrednih subjekata koji su dali neka lepša tumačenja, pogotovo kada su u pitanju maloletnici. Mislim da je to provučeno kroz ceo zakon i zbog toga imate taj veliki broj amandmana. Ali, mislim da zaista donose decidno uređenje kada je u pitanju oglašavnje i kada su u pitanju učešća uopšte na tržištu, i maloletnici i u funkciji potrošača, kao i važan značaj.
Drugi deo današnjeg paketa koji razmatramo je zakon koji se odnosi na uređenje sajber prostora, kako kažu danas moderni informatičari u svojim izlaganjima, odnosno bezbednost u svom informacionom prostoru. Kada govorimo o tome, treba reći da možda niste imali prilike u vašem ministarstvu da čujete, ali 10. septembra Odbor za odbranu i unutrašnje poslove imao je jednu javnu debatu, odnosno javno slušanje na temu postojeći pravni institucionalni okvir sajber bezbednosti Republike Srbije, gde su uz pomoć određenih eksperata iz nevladinog sektora zaista razmatrali ovu temu detaljno, ali ne samo zbog same bezbednosti, zbog toga što je taj odbor to organizaovao, već zbog toga što su došli eksperti iz zemalja iz regiona i jednostavno shvatile da su nedovoljnom brzinom reagovale, da je informatičko društvo, a ima logike da tehnika uvek mnogo brže napreduje nego društvene nauke, tako da uopšte društvene nauke nekako uvek kaskaju za tehnikom, ali da je taj sajber prostor dosta bio neuređen, odnosno nije postojao red, nisu postojale mere bezbednosti i da su zemlje u regionu shvatile da treba zajednički da rade na uređenju ovog prostora i na donošenje zajedničkih mera kojima bi se ovaj prostor zaštitio.
Ono što je bitno reći, da su oni dali određene zaključke po tom pitanju, a to je da sistem same odbrane koji treba da se zaokruži je upravo donošenje ovakvog zakona, ali i donošenje strategije koja će govoriti o bezbednosti uopšte informatičkog prostora i ono što je bitno da zahtev EU nas negde i gura, jer je EU 2013. godine donela upravo Strategiju o informatičkoj bezbednosti, tako da je i na nama da se vodimo tim putem, ali da mere koje treba sprovesti sigurno i date su ovim predlogom zakona, da se definišu i one komponente koje se odnose i na javna privatna partnerstva, ali i na donošenje i regulisanje međunarodne saradnje, kako u regionu, tako i one koja nas obavezuje u okviru EU.
Treba pozdraviti formiranje Nacionalnog saveta za informatičku bezbednost, kao i nacionalnog tela koje treba hitno da reaguje ukoliko dođe do određenih napada u ovom prostoru.
Kada govorimo uopšte o tome koji je pristup kroz ovaj zakon dat, mislim da je gotovo svima jasno zašto je to Ministarstvo za telekomunikacije, zato što ono treba da okupi sve relevantne subjekte u društvu koje su u stanju da zaštite, na kraju krajeva, informatički prostor, ali i pristup jedan multidisciplinarni, odnosno da mnogo ministarstava treba da učestvuje u tome.
Mislim da ovakav predlog zakona zaista govori o tome da Srbija krajnje odgovorno, i ova Vlada, se odnosi prema ovoj temi. Mi do sada to nismo imali urađeno. Znači, svi oni koji su govorili o tome da to postoji, jednostavno nisu mrdnuli prstom. Vi ste prvi koji praktično ulazite sa ovakvim zakonom pred narodne poslanike i uopšte pred Srbiju i to treba zaista pohvaliti. Na određeni način, to treba promovisati u javnosti, da je Srbiji ovakav zakon jedna nužna potreba, sa kojom jednostavno mi vodimo računa o bezbednosti i ljudi i materijalnih dobara, ali pre svega o našim potomcima. U Danu za glasanje, sigurno je da će ovakve predloge zakona Srpska napredna stranka prihvatiti. Hvala.

Zahvaljujem gospođo Tomić.
Reč ima ovlašćeni predstavnik SPS, mr Dejan Radenković. Izvolite.

Hvala potpredsedniče.
Uvažene koleginice i kolege, poštovani potpredsedniče Vlade sa saradnicima, izgleda da smo pri kraju ovog mandata, ali to nije razlog da ne usvojimo reformske zakone i da se ponovo ne okupimo u novom sazivu i da budemo još više posvećeni unapređenju naše otadžbine u svakom pogledu.
Donekle je i simbolično, ali iznad svega pošteno što ćemo usvojiti bolji zakon, u skladu sa najboljim praksama EU koje reguliše oglašavanje. Tako ćemo imati još poštenije izbore i odgovore na nedoumice koje nam donose novi mediji. Oni se razvijaju brže nego i sama legislativna aktivnost. Kako bilo, jedno je sigurno, da u novom sazivu SPS i njeni koalicioni partneri će biti još značajniji, iz prostog razloga što se dobar rad ne može sakriti.
Krenuo bih pre svega od Zakona o informacionoj bezbednosti. Dugo godina najveća zaloga naše informacione bezbednosti bila su spora uvođenja rešenja elektronske javne uprave i iznad svega ograničenost javnih servisa i njihove raspoloživosti građanima on lajn. Takođe, bilo je problema i u međusobnoj komunikaciji državnih organa i ustanova, pa su građani bili vrlo često, da tako kažem, besplatne pismonoše između državnih institucija. Nešto je bilo do zakona koji su neusklađeni, nešto do nedostataka strategije o uvođenju elektronske uprave, a možemo da kažemo da je nešto bilo i do otpora onih koji su se plašili za svoja radna mesta i po neku privilegiju, legalnu ili nelegalnu, a nešto i do pukog straha od novotarija.
Srbija je u tom pogledu slična drugim društvima koji ulaze u nešto novo. Ušli smo u uvođenje elektronske uprave. Svi koji žele da vide prednost iste, imaju mogućnost da ih vide na svakom koraku, i još više da sami uvide koliko još tu posla ima.
Međutim, postoji i druga strana informacionih tehnologija i umrežavanja, a to je bezbednost podataka. U današnje vreme informacije su sve, a curenje informacija i njihova zloupotreba su problem i problemi koji su za Vladu i sve one koji brinu o nacionalnoj bezbednosti opasni, jednako koliko, slobodno mogu da kažem, pretnja terorizmom.
Građanima veću opasnost predstavlja krađa identiteta i osetljivih podataka, nego krađa iz osiguranog stana. Primer informacionih „Robin Hudova“, kako bih rekao, kojima se mnogi ljudi u Srbiji danas dive, kao što su Snouden i Asanž, mogu samo da pokažu koliko štete može naneti neovlašćeni pristup informacijama ili pogrešno postavljen sistem. Ako se to desilo u SAD, zemlji koja je verovatno lider u IKT-u, u količini osetljivih podataka i zaštiti istih, govori da nikada nije previše pažnje na odmet.
Koliko je ovo osetljivo pitanje, najbolje ilustruje sledeći primer. U poslednje dve godine više od hiljadu američkih kompanija je prijavilo upade u svoje sisteme i taj broj nezadrživo raste. U virtuelnom napadu na lanac trgovina u Americi tokom 2013. godine, na jednog od lanaca, da ga ne imenujem da ne bude prikriveno oglašavanje, što bi se reklo predlogom ovog drugog zakona o kojem ću kasnije, izgubljeni su podaci za više od 40 miliona kreditnih kartica. Provalu u informacionu sistem prijavio je jedan od najvećih trgovinskih lanaca u Americi, sa preko 2.200 prodavnica – 60 miliona uhakovanih naloga je bilo. U maju 2014. godine I-Bej je morao da prizna da su kompromitovani nalozi više od 100 miliona korisnika ovog servisa, što predstavlja verovatno najveću sajber provalu u istoriji interneta. Stvarni broj oštećenih daleko je veći, jer mnoge kompanije i ne znaju šta ih je snašlo. Već pomenuta kompanija otkrila je provalu u sistem tek pet meseci, zamislite, posle tog incidenta.
Moram da se nadovežem i na ono što je i ministar u svom uvodnom izlaganju rekao i naveo je taj primer, a ja ću malo detaljnije reći kako to izgleda, čisto kao primer šta nas može očekivati u budućnosti, mada mi to sve predupređujemo ovim zakonskim predlogom, jeste da je najgore prošla, tačno je, ministre, Estonija, a razlog je bio zato što je bronzani spomenik ruskom vojniku iz Drugog svetskog rata, koji je trebalo da se izmesti iz Talina na njihovu periferiju. Nakon tih protesta, koji su organizovani, i gde je uhapšeno više stotina ljudi, usledio je masovni DdoS napad na Estoniju, izveden sa preko 85 hiljada lokacija širom sveta, a koji je praktično paralizovao estonski bankarski sistem, državne institucije, novinske portale na nekoliko dana, što je bio ogroman problem za Estoniju. Jednostavno, narod je navikao da koristi sve prednosti interneta. U pomoć su morali da im priteknu NATO eksper-ti, a kriza je stavljena pod kontrolu tek kada se Estonija odsekla od interneta i spo-ljašnjeg sveta. Ministar odbrane Estonije je tada rekao da je samo sreća pomogla da ovo prežive.
Moram da napomenem da je američki predsednik Obama u više navrata saopštio da ovakve pretnje shvata ozbiljno. Sajber opasnosti spadaju u red najvećih ekonomskih i bezbednosnih izazova sa kojima se susreće američka nacija. Slično zvuči i predviđanje nekadašnjeg šefa CIA iz 2011. godine koji očekuje da se sledeći Perl Harbor desi u sajber svetu. Obama je u više navrata izjavio da je internet mreža strateški nacionalni resurs koji će biti agresivnije branjen.
Moram da napomenem, čisto da imamo u vidu, da je predlogom budžeta za 2016. godinu 14 milijardi dolara američka vlada predvidela kako bi se bolje zaštitile savezne i privatne mreže od hakerskih pretnji. Savezno finansiranje sajber sekjuritija je stalno rastao u poslednjih nekoliko godina, što je odraz intenziteta pretnji američkim kompanijama i vladinim agencijama koje se suočavaju sa sajber napadima, kako domaćim, tako i stranim. Da je situacija ozbiljna govori i ta činjenica da je na čelo sajber koma tj. sajber komande postavljen general Kejt Aleksandar, direktor Nacionalne agencije za bezbednost. Slično postupaju mnogi drugi, uključujući Rusiju, Veliku Britaniju, Izrael, Severnu Koreju, Kinu, Iran koji se hvali da poseduje drugu po veličini sajber armiju na svetu. Pametnima je sve ovo dovoljan razlog.
Takođe, postavlja se i pitanje balans između potrebe da se zaštite podaci i potrebe da isti budu javni. Tu se traži lep balans između zaštite i javnosti i preciznog definisanja ko sve ima pravo na pristup podacima. To su pitanja koja su srž razumevanja, odnosno potrebe za bezbednošću i bezbrižnog života naše dece i sigurnog života naših građana i potrebe da se javna vlast vrši na javan način.
Konačno možemo doneti najbolje zakone, ali napadi na informacione sisteme će se dešavati. Deo smo svetske slagalice i deo smo velikog sistema saradnje između država koje slobodu, demokratiju i vladavinu prava, vide kao svoje postmente. Zato moramo imati rešenja šta da radimo ako sistem bude narušen i kako da se šteta minimizira. Zaštita podataka je danas jednako bitan aspekt zaštite slobode, kao što je nekada bila zaštita nacionalnih granica.
Zakon o IKT daje odličnu osnovu za miran san naših građana, sigurnost da te podatke neće zloupotrebiti ni insajderi ni autsajderi. On je samo deo celokupnog mozaika zaštite, kao nacionalne bezbednosti tako i ličnih podataka i samo ako je usklađen sa ostalim zakonima i strategijama, on može dati pune svoje rezultate.
To je slučaj u ovom predlogu i on je usklađen, kao što sam već rekao, sa pravnim stečajevinama EU, drugim domaćim zakonima i predstavlja osnovni sistemski zakon u oblasti bezbednosti. On će naravno biti nadograđivan. Kako se dalje bude uvodila javna uprava, službe modernizovale i saradnja sa partnerima u inostranstvu jačala.
Kada je u pitanju drugi zakon koji je danas pred nama, uvažene dame i gospodo narodni poslanici, to je Zakon o oglašavanju. I mi smatramo iz SPS-a da on dolazi u pravi čas. Izbori su na pomolu, mada su kod nas u stvari vanredni izbori redovno stanje a redovni izbori vanredno stanje, tako da nije loše da uredimo novu oblast na sveobuhvatniji način. Šalu na stranu.
Bitno je to, ali iznad svega je bitno da pratimo realnost i ja se odlično sećam vremena kada je donošen, sada već prevaziđen Zakon o oglašavanju. Niko tada nije mogao ni da pretpostavi koliko će „onlajn“ poslovanje napredovati u našoj zemlji, koliko će društvene mreže napredovati, koliko će se samo oglašavanje generisati, koliko će naša zakonska regulativa biti dvosmislena i nemoćna kada se pojave prevarne prakse ili neetične radnje u ovoj oblasti.
Zakon nam omogućava da uhvatimo korak sa vremenom i da postavimo zakon tako da odgovara razvoju informacionih tehnologija. Koristili smo sva raspoloživa dostignuća, opet, to nam je sudbina, da koristimo raspoloživa dostignuća zemalja EU i tražili smo najbolje moguće načine kako da izaberemo ona koja su najprimerenija našoj zemlji.
Takođe, tražili smo i način kako da nam ovaj zakon potraje dovoljno dugo, da ostavimo prostor da se isti dopunjava kako vreme bude prolazilo. Zamislite 2017. godinu, kada će virtuelna realnost biti proizvod koji će iz faze ranog lansiranja preći u fazu rasta. Zamislite korišćenje holograma, šta sve možemo da uradimo primenom novih gedžeta? Ceo svet se otvara pred nama, svet komuniciranja, oglašavanja, poslovanja, i moramo biti spremni da ga pratimo i da imamo osnov da primenimo principe koji su stari hiljadama godina, i koji stvaraju obligaciono pravo u svetu modernih tehnologija i koje se rađaju i zastarevaju tokom samo jednog skupštinskog mandata, doduše, onog koji se ređe dešava.
Naravno, ne bavimo se samo dinamičnim novim tehnologijama u Zakonu o oglašavanju. Neki od starih medija prolaze kroz izazove novih načina korišćenja. Pokušavamo i uspevamo da budemo fiskalno odgovorni, u skladu sa time se i ponašamo. Dobra regulacija oglašavanja stvara osnovu da ne zalivamo sivu ekonomiju. Dobra regulacija stvara osnovu da ne zatrpavamo sudove parnicama kojima nema kraja i da ne reagujemo i da ne negujemo prevarna ponašanja kroz zakone koji omogućavaju sve i koji su lišeni svojih sadržaja.
Dakle, sve u svemu, uvažene koleginice i kolege, primakao nam se i privremeni raskorak, ali u narednih, najmanje mesec dana, treba da nastojimo da radimo kao što je to bilo od prvog dana. Moramo čvrsto da stojimo u misiji modernizacije i uređenja naše države. Moramo da pobedimo svaku nepravdu i da čvrsto stojimo na tom zadatku. Iznad svega na samom kraju, znajući da će bilo koja većina teško naći posvećenije reformama i transformaciju Srbije u normalnu evropsku državu, kao najbolju, nastavićemo da dajemo svoj doprinos poboljšanju zakonskim aktivnostima. Ja vam se zahvaljujem na pažnji.

Zahvaljujem se.
Da li još neko od ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi reč?
Reč ima narodni poslanik Marko Đurišić. Izvolite gospodine Đurišiću.

Hvala predsedavajući.
Poštovani gospodine ministre, poštovani gosti iz Ministarstva, kolege poslanici, dva zakona koja su pred nama, po mišljenju Poslaničke grupe Boris Tadić, SDS – Zajedno za Srbiju, Zeleni Srbije, predstavljaju dobar korak ka uređenju pravnog sistema Republike Srbije, ka usklađivanju naših propisa sa evropskim propisima i pre svega treba da olakšaju građanima život.
Možda da smanje izloženost porukama ekonomskim, koje se danas, kroz razne medije, to i jeste činjenica da od trenutka kada je poslednji put, odnosno kada je prethodni zakon donet, pre nešto više od 10 godina, mediji koje danas najčešće ljudi koriste, nisu ni postojali, tako da je bilo neophodno izvršiti jednu inovaciju Zakona o oglašavanju.
Takođe Zakon o informacionoj bezbednosti je nešto što do sada nije postojalo u pravnom sistemu Srbije i jeste jedan veliki iskorak koji treba da omogući sigurnost podataka koji se svakodnevno na mestima na kojima smo i svesni, a još više na načine i na mestima na kojima nismo svesni, prikupljaju o svima nama. Često i ovih dana možemo da čitamo kako su određeni podaci dospeli u ruke onih u kojima ne bi trebali da budu i kako su moguće razne zloupotrebe i danas, odnosno ovo vreme u kome živimo i kome idemo, može da dovede do toga, da praktično ceo život određene osobe ne postoji ukoliko se obrišu svi podaci koji se nalaze u nekoj elektronskoj bazi podataka. Sve manje se radi sa papirom i danas, sutra, možemo se naći u situaciji da nas neko, pritiskom na jedno dugme, praktično može obrisati sa lica zemlje.
Ali dobro, ovaj Zakon o informacionim bezbednostima to treba da spreči i mi ćemo podržati ovaj zakon. Videćemo kakva će njegova primena biti, sigurno da u vreme velikog informacionog razvoja i promena da će i ovaj zakon tražiti da se promeni. Dobro je što se pravi jedno državno telo koje će pratiti rad u tim oblastima, pre svega voditi računa da podaci koji se prikupljaju u državnim organima budu dobro zaštićeni.
Rekao je ministar kako banke, telekomunikacione kompanije imaju dosta dobro zaštićene sisteme, one dosta ulažu u to, država nekad nema dovoljno resursa, možda nema ni dovoljno svesti o tome koliko je potencijalna opasnost od zloupotrebe podataka. Mislim da ćemo u narednom vremenu kroz primenu ovog zakona svi postati svesniji, da ćemo se odgovornije ponašati prema podacima koji se danas o svima nama prikupljaju na razne načine.
Hteo bih nekoliko rečenica i najviše bih govorio o Zakonu o oglašavanju, naša poslanička grupa je dala neke amandmane, načelno bih rekao koji idu ka još restriktivnijem propisivanju mogućnosti oglašavanja duvanskih proizvoda, alkoholnih pića i sadržaja koji mogu da upućuju na pornografske sadržaje.
Mi smo u tom smislu predložili da se potpuno, da kažem, onemogući i ono što u članu, čini mi se, 56. zakona govori šta se ne smatra pod oglašavanjem duvanskih proizvoda, a mi smo stavili da se smatra. Smatramo da je oglašavanje po našem mišljenju kada to mogu građani da vide. Dođete na trafiku da kupite nešto, možda lizalicu za dete, a tamo stoji „lcd“ ekran na kome stoji logo određene kompanije koja prodaje duvanski proizvod i to se onda pod ovim zakonom ne smatra oglašavanjem. Mi smatramo da je to oglašavanje i da to ne treba dozvoliti.
U hipermarketima, dođete na kasu, a tamo stoji ogroman boks gde stoje cigare sa određenim brendom, na recimo kasi, gde kaže – kasa za ljude koji dolaze sa malom decom.
Naravno ništa nije idealno, pogotovo veliki duvanski proizvođači, proizvođači alkoholnih pića imaju veliko iskustvo i ta borba traje već decenijama. Kako je krenulo ograničavanje oglašavanja oni pronalaze nove načine da svoj proizvod oglase, a države se na razne načine, kroz razna iskustva, ako žele da sprovode takvu politiku, gledaju kako to da ograniče.
Ovim zakonom i kao prihvatite naša rešenja sigurno da ta borba neće biti završena. Ona će se nastaviti, nalaziće se novi načini da se zaobiđe zakon i kroz primene novih tehnologija i ona neka iskustva koja te kompanije, a to su uglavnom velike multinacionalne kompanije koje rade svuda u svetu, pa onda u nekim zemljama probaju nešto pa vide da to funkcioniše, pa onda to krenu da primenjuju i u drugim zemljama.
Mi smatramo da je pušenje jedan štetan porok, da puno košta državu i da je oglašavanje duvanskih proizvoda nepotrebno. Zato smo predložili da ovaj zakon bude još restriktivniji što se toga tiče.
Takođe, slični su nam argumenti i kod određenog restriktivnijeg pristupa oglašavanja alkoholnih pića bez obzira na to što je ministar rekao da je sada drugačije. Zakonom o jakim alkoholnim pićima su napravljene drugačije definicije na blaga i jaka alkoholna pića. Mislimo da je oglašavanje jakih alkoholnih pića i u ovom terminu od 23 časa do šest ujutru nepotrebno.
Takođe smatramo i nepotrebno ostavljena mogućnost da se u elektronskim medijima dozvoli i posle ponoći oglašavanje sadržaja koji upućuju na pornografiju i da je potrebno, i kroz neke amandmane smo to predložili, dodatna zaštita maloletnika od raznih oglašavanja.
Ono što smatramo da je loše u ovom zakonu, čini mi se, to je nekoliko stvari. Prva stvar je, imaćemo, jel, izbore u narednih nekoliko meseci i meni je bio interesantan način na koji je zakon predvideo lepljenje plakata. Kada krenu izbori, znate svi, plakati se koriste u kampanjama, nalaze se i na mestima koja su za to određena, a mnogo češće i na mestima koja nisu za to određena.
Mislim da naravno treba zakon da propiše mesta na kojima je dozvoljeno lepiti plakate ili eventualno druge neke sadržaje za oglašavanje, ali mi je potpuno nejasno kakva se sad dozvola za postavljanje plakata na mestu koje je već određeno za postavljanje plakata traži od onoga ko postavlja? To je čini mi se u članu 40, 42, ne znam ni ja. Traži se neka dozvola, ne znam kakva je to dozvola, da se na mesto koje je već određeno da se na njemu postavi plakat.
Kao što mi nije jasno, pogotovo u vreme kampanja, tamo se u jednom članu poziva da za neke druge, član 41. govori o načinu za postavljanje bilborda i o tome da se raspisuje konkurs, odredi lokalna samouprava površine gde to može da se radi, a onda se za neke druge oblike oglašavanja na ulici, kaže – propisuje se ista procedura kao i za postavljanje bilborda, koja podrazumeva konkurs, plan godišnji. Kada krene kampanja to je praktično nemoguće izvesti i praktično se onda ceo taj deo političkog oglašavanja na sredstvima „dor adertajzing“ stavlja u sivu zonu, odnosno nelegalnu zonu. Mislim da bi trebalo videti mogućnost da se razmotri da se malo jednostavnija procedura za to omogući, naravno vodeći računa da posle izbora naši gradovi ne izgledaju kao da, hajde da kažem, da je kroz njih prošao tajfun pa da su u nekom haosu, haosu i neredu.
Takođe, kaznene odredbe ovog zakona su definisane u jednom članu. Prilično strogo su definisani novčani iznosi, recimo, kaže se – od 300 hiljada do dva miliona dinara za pravna lica, ali onda je pobrojano trideset i nešto tačaka gde su u okviru tog iznosa sredstava pa i to postavljanje plakata, te dozvole ili eventualno na mestu na kome to nije dozvoljeno, a zajedno sa tim je izmena i oglašavanje duvanskih proizvoda.
Sada nekoj multinacionalnoj duvanskoj kompaniji da plati iznos od dva miliona dinara nije verovatno nikakav problem, a možda neki koncert neke mlade rokenrol grupe koja napravi plakat pa ga stavi negde na neki zid gde nije dozvoljeno, sada možda od njih tražiti dva miliona dinara, makar i 300 hiljada dinara smatram da je previše i mislimo da svi prekršaji u ovom zakonu su stavljeni praktično u taj jedan opseg kazni od 300 hiljada do dva miliona, što mislimo da nije primereno.
Na kraju, za mene potpuno je nejasno u prelaznim i završnim odredbama zašto je ostavljeno da ostaju da važe članovi 86. i 87. starog Zakona o oglašavanju koji govore o oglašavanju državnih organa? Ako ta dva člana treba da postoje i dalje u pravnom sistemu nekako je bilo logično da se oni nađu u samom zakonu, a ne da ovako ostanu dva člana iz nekog starog zakona, a sada donosimo potpuno novi zakon o oglašavanju.
Nisam pravnik, kažu mi da je to moguće, ali jednostavno mi je neobično da se predlagač zakona na taj način. Mogla su i ova dva člana da se prepišu iz starog zakona, da nastave da važe, da bi neko lakše kada gleda zakon mogao da sva pravila vezano za oglašavanje pronađe na jednom mestu, a ne da sada traži stari zakon, pa koji članovi važe, koji ne važe.
Tu nažalost nismo stigli nikako da intervenišemo nekim predlogom amandmana. Da li postoji možda neki način čisto da bi naš pravni sistem delovao što uređenije, što je pretpostavljam i namera predlagača kada je predložio ovaj zakon da nam sfera oglašavanja jednostavno bude što uređenija?
Mi danas nismo ni svesni u kojim sve trenucima smo izloženi oglašavanju. Svi sadržaji, šta god otvorite, da li su to novine, da li šetate ulicom, da i naravno gledate televiziju, svuda postoji oglašavanje koje, kako i sam zakon ovde nekada definiše, prikriveno oglašavanje. Razne stvari u ovim godinama su oglašivači razvili i razvijaće i dalje načine da se obrate konzumentima tj. svima nama i nismo ni svesni količine svih tih poruka koje primamo svakodnevno .
Ovaj zakon jeste korak napred u odnosu na ovaj prethodni, a ja se nadam da će ministar i Vlada podržati našu nameru da još restriktivnije zakonska rešenja budu u slučaju oglašavanja duvanskih proizvoda, alkoholnih pića i sadržaja koji upućuju na pornografiju. Hvala.