Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad sednice Prvog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2016. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 99 narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, ubacite kartice u identifikacione jedinice poslaničkog sistema za glasanje.
Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da je u sali prisutan 91 narodni poslanik, odnosno da su prisutna najmanje 84 narodna poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.
Da li neko želi da traži obaveštenje i objašnjenje na osnovu člana 287. Poslovnika Narodne skupštine?
Reč ima predstavnik poslaničke grupe narodna poslanica Elvira Kovač. Izvolite.

Zahvaljujem.
Poštovani potpredsedniče, predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, poslednjih nekoliko dana, nedelja, poslaničkoj grupi SVM se obratilo nekoliko, više nezadovoljnih građana sa istim problemom. Konkretno, radi se o izdavanju novih elektronskih zdravstvenih knjižica i o upisu imena i prezimena po pravopisu nacionalnih manjina.
Želela bih da podsetim da Ustav Republike Srbije, konkretno član 79. - pravo na očuvanje posebnosti, između ostalog, garantuje da pripadnici nacionalnih manjina imaju pravo na korišćenje svog jezika i pisma i da na svom jeziku koriste svoje ime i prezime u skladu sa zakonom.
Nadalje, Zakon o matičnim knjigama, član 17. kaže da lično ime deteta, roditelja, supružnika, umrlog se upisuje na srpskom jeziku, ćiriličkim pismom, a pripadnici nacionalne manjine imaju pravo na upis ličnog imena prema jeziku i pravopisu pripadnika nacionalne manjine, što ne isključuje paralelan upis ličnog imena i na srpskom jeziku ćiriličkim pismom.
Nadalje, i Zakon o ličnoj karti, član 9. konkretno stav 3. kaže da u obrazac lične karte, podaci o prezimenu i imenu se upisuju u izvornom obliku onako kako su upisani u izvodu iz matične knjige rođenih. Podaci o prezimenu i imenu pripadnika nacionalnih manjina paralelno se upisuju i po srpskom pravopisu i pismu. I, Zakon o putnim ispravama, član 26. stavovi 2. i 3. kažu – da se obrasci putnih isprava, podaci o prezimenu i imenu, upisuju u izvornom obliku onako kako su upisani u izvodu iz matične knjige rođenih. Organ nadležan za izdavanje putnih isprava je dužan da obezbedi tehničke mogućnosti za upisivanje podataka o prezimenu i imenu pripadnika nacionalnih manjina u izvornom obliku prema jeziku i pravopisu pripadnika nacionalne manjine.
Šta je problem? Imena i prezimena koja su u izvodu iz matične knjige rođenih, pa i u ličnim kartama, u putnim ispravama upisane u originalnom izvornom obliku prema pravopisu nacionalne manjine u novim elektronskim zdravstvenim knjižicama se prevode, konvertuju. Suglasnici sa konkretno konvertuju sa latiničnog na ćirilično, a pošto mađarski jezik ima 40 slova iliti glasova, bogatiji je više od srpskog, ima jako puno samoglasnika, da li su oni dugi ili kraći, oni su neprepoznati u ovom softveru i oni se naravno automatski prepisuju. Drugi problem je da prema mađarskom pravopisu se određeni i suglasnici pišu sa dva slova, kao na primer moje prezime Kovač ili prezime Horvat, itd.
Ovo je izuzetno bizarno, zato što kada se konvertuje ime i prezime, ono ispada kao mađarsko, mađarski jezik pisan zapravo ćiriličnim pismom. Smatramo da je verovatno došlo do tehničke greške i do tehničkih problema. Međutim, ako sistem, softver, tehnika prepisuje latinično samoglasnike, čak i duge samoglasnike u izvornom obliku, verovatno postoje i tehničke mogućnosti za konvertovanje ovih suglasnika da oni ne budu ćirilični, već latinična slova, da li f, g, h itd.
Došlo je do velike nelogičnosti. Građani su sa pravom nezadovoljni. Ovo je bizarnost. Ne može se konkretno prepisati po pravopisu nacionalne manjine ime i prezime ćirilično ili da to bude kombinacija ćirilice i latinice.
Stoga, postavljam pitanje Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje i Ministarstvu zdravlja – zbog čega je došlo do ovog propusta? Da li je moguće da se ovaj problem reši i to brzo, u bliskoj budućnosti? Da li je moguće da građani koji su, nažalost, dobili nove elektronske zdravstvene knjižice sa imenom i prezimenom ispisanim ovako čudnim, lošim, nemogućim pravopisom zamene te zdravstvene knjižice i da li je moguće da se to učini bez ikakvog novog dodatnog troška za same građane, jer mi u poslaničkoj grupi SVM smatramo da je to logično i pravično? Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Da li još neko želi reč od predstavnika poslaničkih grupa?
Reč ima dr Blagoje Bradić. Izvolite.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.
Uvažene koleginice i kolege, poštovani građani Niša, moje pitanje upućujem Vladi Republike Srbije i predsedniku Vlade Aleksandru Vučiću. Ova tri pitanja sam više meseci unazad ponavljao i dobio sam nemušte odgovore od ministarstava koja su se smatrala nadležnim da mi daju odgovor.
Danas ću ovo moje pitanje preformulisati i uputiti ga predsedniku Vlade gospodinu Aleksandru Vučiću – zašto predsednik Vlade i Vlada, aktuelna Vlada, sadašnjeg režima ništa nije učinila i ispunila svoja predizborna obećanja građanima Niša data na izborima tj. u kampanjama 2012. i 2014. godine, a kada im je obećavano, nova Vlada koja je tražila poverenje, a i dobila poverenje građana Niša 2012. i 2014. godine, obezbediti nova radna mesta, bolji standard, veću zaposlenost i bolji život građana Niša i okoline, kao što je bilo obećano za ceo jug i jugoistok Srbije?
Podsetiću vas da u gradu Nišu preko 36.000 ljudi ne radi, da je stopa nezaposlenosti duplo veća od one koju statistika ove Vlade kaže da je u Srbiji, a to je 36%. Jeste da je prošle godine izašao statistički podatak da u gradu Nišu ima za 8% više zaposlenih, nego što je bilo ranije.
Ja ću izneti drugi podatak koji je iz vašeg izveštaja budžeta za 2015. godinu. Pomenuću građanima Niša da je budžet 2012. godine na poziciji poreza na zarade punjen sa tri milijarde i 600 miliona dinara. Godine 2015. budžet se puni na istoj poziciji za tri milijarde i 200 miliona dinara, što je 400 miliona manje, nego što je bilo 2012. godine. Građani Niša, kada budete izašli na izbore, razmislite da li je povećanje zaposlenosti direktno vezano sa smanjenjem priliva sredstava u gradski budžet. To je nemoguće.
Dakle, pitam predsednika Aleksandra Vučića zašto nije ispunio predizborna obećanja i zašto nije omogućio građanima Niša veću zaposlenost i veću šansu za privredni razvoj i bolji život?
Ono što je podatak koji govori o tome da nisu ispunjena predizborna obećanja je podatak iz Privredne komore Srbije koji kaže da je od 2012. godine do 2016. godine manje 365 privrednih društava i 201 preduzetnik, nego što je bilo 2012. godine. Znači, opšti pad zaposlenosti i opšti pad privrednog razvoja grada Niša.
Drugo pitanje koje ću postaviti predsedniku Vlade – zašto ništa nije učinjeno na opšti i jedinstveni zahtev, jedan od retkih saglasja Skupštine grada Niša, a to je izmeštanje pruge iz centra grada? Ono što sam dobijao kao odgovor od gospodina Vučića tj. od gospođe ministarke Mihajlović je prepričavanje priče i onoga što je urađeno do 2012. godine. Pitam predsednika Vlade – zašto nije uložio svoj autoritet i zašto Vlada koju on vodi ništa nije uradila i pomerila sa mrtve tačke izmeštanje pruge?
Ono čega se plaše građani Niša, i skupštinska većina, i skupštinska manjina, kažem, to je jedna od retkih situacija kada je niški parlament bio jedinstven, je da se čeka zadnji trenutak kako bi privremeno bila elektrifikovana pruga kroz grad Niš. Pitam – zašto ništa nije urađeno i zašto, ako je sigurno da će pruga biti izmeštena, na moja pitanja nije dat decidan odgovor da će pruga iz grada Niša, iz centra grada Niša biti izmeštena po trasi koja je opredeljena još 2012. godine?
Zahvaljujem se i očekujem da ću od predsednika Vlade dobiti odgovor, jer ne verujem da će sa istim obećanjima izaći na predstojeće parlamentarne izbore. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Riza Halimi.
Izvolite.

Hvala, gospodine predsedavajući.
Sasvim je očigledno da će se tokom aprila, pored lokalnih, održati i parlamentarni izbori. Takođe su i pre četiri godine održani istovremeno ovi izbori, a koji su se u Preševu i Bujanovcu odvijali pod sasvim nenormalnim uslovima. Nenormalnost tih izbora je bila zbog grube intervencije specijalnih snaga policije u toku izbornog ćutanja, a kada je neosnovano i bez jednog argumenta pritvoren priličan broj Albanaca, što je i bilo dokazano u kasnijem sudskom postupku. Zbog toga je najviše pretrpela Partija za demokratsko delovanje, jer su veoma grubo ometani njeni odbornički kandidati.
Međutim, regularnost ovih izbora je dodatno bila narušena zbog kršenja ustavnog i zakonskog prava na službenu upotrebu jezika i pisma nacionalnih manjina. Naime, suprotno od odredbi Ustava, Zakona o službenoj upotrebi jezika i pisma i Zakona o jedinstvenom biračkom spisku, izvodi iz biračkih spiskova su bili napisani samo ćiriličnim pismom, a imena i prezimena albanskih birača su bila napisana deformisanom ćirilicom i nepoznatim oznakama koje članovi biračkih odbora nisu mogli da dešifruju, a zbog čega priličan broj Albanaca nije mogao da ostvari svoje biračko pravo.
Za parlamentarne izbore 2014. godine je počelo da se paralelno ispisuju imena i prezimena birača i na albanskom pismu, ali je to bilo samo delimično, pa je moje pitanje upućeno Ministarstvu lokalne samouprave i državne uprave – šta će se preduzeti u ovom preostalom vremenu da se ovaj veoma ozbiljan problem reši u celosti?
Drugo pitanje je upućeno Vladi, a vezano je za važan i osetljivi problem, sa 10.000 neophodnih potpisa podrške, sa sudskom overom za izborne liste nacionalnih manjina. Ako se zna da priličan broj nacionalnih manjina uglavnom može da bude zastupljen samo sa jednim predstavnikom, što sam ja imao prilike u tri navrata da budem, kao jedini predstavnik Albanaca, imamo situaciju da se pored 12.000 glasova neophodnih na izborima obezbedi taj jedan mandat, znači neophodno je uz to i toliki broj sudski overenih potpisa. Ispada da moramo obezbediti duplo za isti mandat. Ako dodam da u Preševu više nema ni osnovnog suda, ni jedinice koja je nedavno ukinuta, onda se ovaj problem takođe dodatno usložnjava i komplikuje, jer je potrebna ogromna energija i aktivnost da jedna nacionalna manjina obezbedi toliki broj sudski overenih potpisa.
Sada pitanje upućujem Vladi – da li postoji spremnost da se u preostalom vremenu, doduše veoma kratkom, izmene odredbe zakona da bi se omogućilo nacionalnim manjinama da njihove izborne liste mogu da imaju adekvatan, proporcionalan broj sudski overenih potpisa? Bilo bi krajnje vreme da se ovaj problem, koji se pojavio 2007. godine, adekvatno reši. Doduše, ovde je složeniji problem oko omogućavanja zastupanja manjina u parlamentu, a koje traži neke dodatne mere da bi se adekvatno zastupale manjine u parlamentu, ali je suština ova koju sam maločas izneo.

Vreme. Hvala.
Reč ima narodni poslanik Dubravka Filipovski. Izvolite.

Za poslednjih šest meseci napadnuto je 13 medicinskih radnika. Jedna medicinska sestra je nedavno ubijena. Ministarstvo zdravlja je u dogovoru sa sindikatom medicinskih tehničara i radnika donelo neke predloge. Naime, sindikat je predložio da policajci budu raspoređeni po domovima zdravlja, da tužilaštvo reaguje po službenoj dužnosti na svaki napad i na taj način stavi do znanja potencijalnim napadačima da neće proći nekažnjeno.
Takođe je predložio i da se moraju pooštriti kazne za napadače. Ministarstvo je kao što sam rekla sva ova tri predloga prihvatilo. Očekuje se sastanak sa Ministarstvom policije i ja tražim od ministra zdravlja Zlatibora Lončara da me obavesti o ishodu ovog sastanka i ovih dogovora.
Takođe, veliki problem imamo sa ljudima koji imaju psihičke poremećaje, koji su hospitalizovani i zdravstvena struka je tu uradila svoj deo posla. Međutim, posle hospitalizacije veliki broj njih ne uzima redovno terapije i jedan od razloga što se sve ovo dešava je upravo to.
Moje pitanje ministru zdravlja Zlatiboru Lončaru je - da li Ministarstvo zdravlja planira da uvede neku vrstu protokola i kontrole kada su u pitanju ovi bolesnici? Takođe smatram da je veliki problem nedovoljna koordinacija institucija u Srbiji, pre svega centara za socijalni rad i zdravstvenih ustanova i policije. Moje pitanje ministru zdravlja je - na koji način će uticati sa svoje struke i svoje pozicije da se ova koordinacija popravi, kako ovih nemilih događaja više ne bi imali? Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik dr Muamer Bačevac.

Uvažena predsednice, kolege narodni poslanici plodonosna godina za građane Novog Pazara i celog regiona mnogo je ova Vlada uradila za naš kraj i u infrastrukturnom smislu preporodila praktično Novi Pazar koji je ponovo postao šeher, jedno lepo mesto gde svi žele da dođu. Upravo je politika ove Vlade i SDPS-a sa njom pokazala da otvorenost i rad na promovisanju svoga kraja i svoje zemlje daje rezultate.

Posebno želim da se zahvalim Ministarstvu zdravlja koje je u ovom mandatu mnogo učinilo za grad Novi Pazar i za infrastrukturu, zdravstvenu u Novom Pazaru.

Mi smo otvorili Zavod za javno zdravlje, što je za nas velika stvar i napravili smo i građani Novog Pazara dobili su velelepni dijagnostički centar u koji, to nije samo građevina, mogu da kažem da samo magnetna rezonanca košta milion evra i verovatno je kvalitetnija od one koju ima Klinički centar Srbije.

Dobili smo i multislaj skener, laboratoriju i mnogo toga. No, ne želimo da stanemo na tome i ja želim da uđemo u rešavanje krucijalnog pitanja što se tiče zdravstvene infrastrukture ovog dela naše države.

Naime, ozbiljna je pretnja nepostojanje sale za kateterizaciju odnosno angio sale u gradu Novom Pazaru koji ne pokriva samo Novi Pazar i mogu da kažem da je to jedini deo naše zemlje koji nije pokriven sa ovim vidom lečenja što je, moram da kažem, ustavna kategorija. Sever Kosova, ceo Sandžak gravitira Novom Pazaru i ti ljudi u slučajevima infarkta, a to je 60% ukupne smrtnosti cele populacije su zaista ugroženi.

Današnja medicina, ono što mi kažemo „evidens bejz“ zasnovana na dokazima pokazala je izuzetno veliku prednost ovog metoda lečenja i s toga želim da pozovem Ministarstvo da uđemo u jedno plansko pripremanje, da upitam ministra - da li je planirao kadrove i da li je urađen nekakav projekat koji bi rešio ovaj problem?

Naravno da ja imam ovde i statistiku u gradu Novom Pazaru 2011. godine imali smo 319 infarkta i smrtnost oko 7,21%. Na sreću 2014. godine broj je smanjen na oko 259, ali je smrtnost povećana na nekih 13,5%, što upravo govori u prilog da je ovaj vid lečenja najbolji i najpotrebniji ovom delu Srbije. Moram da kažem da drugi delovi Srbije su pokriveni od Valjeva, Zaječara, Užica, itd.

Na ovaj način ćemo pokriti i ovaj deo Srbije i zaista zadovoljiti pre svega, ustavnu kategoriju da je zdravstvena zaštita svima podjednako dostupna i da svi imaju podjednako pravo na bolje preživljavanje, jer moram da kažem da nije samo problem u smrtnosti, nego u komplikacijama koje nastanu. Ljudi koji se ne leče ovom metodom razvijaju srčanu insuficijenciju u nekom stadijumu i u nekom obimu što je takođe izuzetno teška stvar i dodatno opterećuje kasnije zdravstveni sistem.

Još jednom zahvaljujem se ministru, zaista je vispreno radio, zaista posvetio pažnju našem kraju i pozivam ga još jednim pitanjem da se uđe praktično u planiranje sale za kateterizaciju i da ovim projektom zaokružimo jedan zdravstveni sistem u ovom delu države. Na taj način da pokažemo građanima da ova politika je dala mnogo rezultata, SDPS je pokazao i dobio apsolutnu podršku koju će ponovo ponoviti, u to sam ubeđen i u to ćete se i vi uveriti i ovaj put koji je zacrtao naš lider, gospodin Rasim Ljajić, sa gospodinom Vučićem, nema alternative, on je taj koji daje boljitke i mi ćemo insistirati na njemu. Hvala.