Zahvaljujem koleginice Milošević.
Sledeća govornica, Nataša Vučković. Nije u sali.
Narodna poslanica Ivana Stojiljković ima reč. Izvolite koleginice.

Zahvaljujem predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, u današnje informaciono i potrošačko vreme, definitivno se može reći da današnja dva predloga zakona koja su pred nama, su veoma bitna. Zakon o bezbednosti informacija i zakon o oglašavanju.

Prethodna koleginica je mnogo više pričala o zakonu o bezbednosti informacija, ja ću se onda osvrnuti na zakon o oglašavanju.

Novi Predlog zakona o oglašavanju, trebalo bi da promeni sve nedostatke koje je imao dosadašnji zakon i ono što je još jako bitno, jeste da se uskladi sa direktivama EU.

Predlogom ovog zakona, preciznije se reguliše predstavljanje i promovisanje privrednih subjekata, sa ciljem jačanja svoje pozicije na konkurentnom tržištu, ali naravno, uz čuvanje svih poštenih tržišnih utakmica.

Dakle, svakako da bi se napravila jedna razlika između konkurencije, potrebno je obezbediti oglašavanje i poštenu tržišnu utakmicu i da se omogući objektivno isticanje karakteristika.

Oglašavanjem se upravo dolazi do potrošača i ono što je cilj, jeste da oni ne smeju da budu obmanjeni, jer oni moraju da imaju mogućnost izbora robe ili usluge i da na taj način naprave dobar izbor.

Dakle, mora da postoje objektivna i transparentna merila, što će upravo Predlog ovog zakona, odnosno usvojeni ovaj zakon i omogućiti. On će podjednako štititi i oglašivače, odnosno provrednike i potrošače i sprečiće ne regularno i ne savesno oglašavanje.

Dakle, pre svega, želela bih da kažem šta će biti zabranjeno ovim predlogom zakona, odnosno ovim zakonom, dakle - zabranjuje se oglašavanje ne registrovanih delatnosti, to je veoma značajno, jer će se na ovaj način suzbiti i smanjiti siva ekonomija i uvešće se tržište u legalne tokove.

Zatim, zabranjuje se obmanjujuće oglašavanje i prikriveno oglašavanje. O obmanjujućem ću malo kasnije nešto više reći o tome koliko je ono opasno, a prikriveno, imali smo slučajeve, posebno kroz novinske članke, kada se reklamira neko preduzeće ili kompanija, i naravno, na taj način se ruši načelo novinarske nepristrasnosti i još naročito ako se za to uzima i novčana naknada.

Ovim zakonom se insistira na oznaci prepoznatljivosti oglasa, dakle, da tačno znamo šta je oglas i da budu potpuno isključeni i neprihvatljivi oblici oglašavanja. Podržava se naravno i uporedno oglašavanje, ali naravno uz prihvatanje svih ovih prethodno, navedenih uslova.

Posebno je regulisano i oglašavanje koje upućuje na telefonski poziv, naravno, uz jasno navođenje tarife tog poziva i regulisana je upotreba državnog znamenja i simbola, kao što su grb, himna, u oglasima.

Ja bih se posebno osvrnula na treći deo predloga ovog zakona, koji se tiče dece, odnosi se na zaštitu dece i maloletnika od oglašavanja i načina na koji oglašavanje može na njih nepovoljno da utiče.

Zašto je to bitno? Televizija je izuzetno, posebno ću se kod dece osvrnuti na uticaj televizije, zato što je to izuzetno masovni mediji koji nam prosto negde postaje kao član naše porodice, a deca u slobodno vreme, nažalost, najviše vremena provode ispred televizije.

Ono što se dešava jeste da umesto informativne i edukativne uloge, televizija je upravo dobila jednu marketinšku ulogu, dobila je ulogu ideološku, pa nažalost, nekada i destruktivnu.

Vrlo često imamo slučajeve da devojčice plaču u prodavnicama igračaka, zato što lutka koju su kupili ne hoda onako kao na reklami, i to su upravo te obmanjujuće reklame, ili ne priča, ne trepće, i imamo dečaka koji plače kada roditelji uzimaju osveživač prostorija, pa misli da će kao na reklamama sada, sva deca iz komšiluka, dolaziti u njihov toalet.

Ovo su bezazlene situacije, a naravno ima onih opasnih, ja ih u ovom trenutku zaista ne bih navodila, ali zato se radujem, ako će ovaj Predlog zakona ili kada usvojimo ovaj zakon, zaista biti strogo primenjivan, posebno u ovom delu koji se tiče maloletnika i dece.

Dakle, maloletnici će se štititi posebnim restrikcijama sadržaja ovih reklama i načina oglašavanja i sredstava oglašavanja.

Naročito će biti zabranjeno reklamiranje neprihvatljivog oblika ponašanja, alkohola, lekova i pomoćnih sredstava, kao što su, kod dece, sada nažalost i kod devojčica, vrlo popularna sredstva za mršavljenje, zatim igara na sreću i kod odojčadi i dalje, ostaje, mleka, druge hrane i pića, koje su za sada još uvek ne prihvatljivi.

Zabranjeno je reklamiranje u toku programa namenjenog deci, znači i u blizini vrtića, škola i ustanova za decu, naravno, sem u slučaju kada to ima pozitivan efekat po decu.

Ono što je jako bitno jeste da se članovi od 27. do 46. bave upravo oglašavanjem u medijima, štampi, internetu, i na otvorenom prostoru, i to je jako bitno napomenuti.

Zadovoljstvo je što je sada i taj deo oglašavanja definisan, a to je internet i otvorene površine.

Samo ću kratko reći za oglašavanje u elektronskim medijima, znači, već postoji zakon, ali se i kroz ovaj zakon jasno odredbe navode, i zaokružene, prosto definisana je cela ta priča vezana za oglašavanje u medijima.

Naročito odredbe vezane za plasiranje proizvoda, precizno su definisani, ukupan termin za oglašavanje i kako on može biti u toku dana raspodeljen.

Ja bih se osvrnula kratko na oglašavanje na otvorenim površinama, gde se podrazumevaju oglasni panoi, plakati, displeji, koji su i do sada postojali, a nisu bili jasno definisani.

Dakle, na otvorenoj površini tačno se definiše ko ima sada nadležnost, pre svega lokalna samouprava, i ko mora da kontroliše šta se na tim oglasnim tablama i panoima nalazi.

Što se tiče internet oglašavanja, sve odredbe ovog zakona će se odnositi i na internet oglašavanje, sem naravno člana 19. koji se tiče oglasne deklaracije, pa iz tog razloga ne može da se odnosi.

Jako je pohvalno što će ovaj zakon doneti zaustavljanje reklamiranja alkoholnih i stimulativnih pića, kao i elektronskih cigareta, posebno što se u reklamama koje ovo oglašavaju, prikazuju konzumenti kao vrlo važne i samouverene osobe, što posebno na mladu populaciju kojoj mi ne možemo prosto da zabranimo da vide te reklame, jako nepovoljno utiče.

Dakle, pre svega sa željom, ja bih opet napomenula, sa željom da zaštitimo naše mlade i pre svega, našu decu, da izrastu u zdrave ljude i da ih zaštitimo od velikog broja opasnih reklama, pa nekada i opasnih oglašivača, sa željom da izrastemo i mi u jedno zdravo društvo, SNS i ja, lično ćemo vrlo rado podržati ova dva zakona, uz naravno jednu strogu primenu. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Mirjana Đoković. Izvolite.

Hvala.
Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre sa saradnicima, kolege poslanici, mi danas na dnevnom redu imamo jedan zakon koji treba da uredi i obezbedi jedinstveno tržište rada kada je u pitanju i oblast promocije.
Promocija privrednih subjekata ima za cilj da poboljša njihov ekonomski položaj na tržištu. Ta utakmica treba da bude krajnje poštena, treba da istakne objektivne razlike između konkurenata, ali zato moraju da se poštuju i određena pravila.
Mi danas govorimo o kreativnoj industriji, a oglašavanje je važna ekonomska delatnost, kojoj pribegava ogroman broj privrednih subjekata, jer su proces oglašavanja mnogi shvatili kao neizostavni deo svog poslovanja. Svakako, za sve treba da odredimo pravu meru.
Potrebno je da na ovaj način utičemo na korisnike naših usluga, bez obzira o kojoj se vrsti proizvoda radi, ali uvek nam vodilja mora biti da se rukovodimo legitimnim interesima zainteresovanih strana.
Svedoci smo činjenice da se i u ovoj oblasti dešavaju promene. Potrebe bivaju drugačije i to zahteva jedno stalno menjanje i prilagođavanje zahtevima vremena.
Po mom dubokom ubeđenju, najteži posao u oblasti marketinga, smatra se prodaja oglasne poruke, reklamne sekunde, kroz određen programski sadržaj, jer se nekada privrednim subjektima čini da plaćaju cenu koja nije realna, ali činjenica je da se putem oglašavanja oglasne poruke, stvara znatna ekonomska korist za privrednog subjekta, koji reklamira neki proizvod ili pak uslugu.
Ja osnovano mogu da kažem, obzirom da sam 10 godina radila u medijima, a od toga pet godina baš u komercijalnim odeljenjima, da onaj čovek koji može da proda reklamnu sekundu na televiziji, može da proda bilo šta na tržištu.
Moram da napomenem da je od ključne važnosti poštovanje objektivnog informisanja, očuvanje kreativnosti, poštovanje moralnih i etičkih načela određenog društva. S toga, opšta usklađenost sa opštim pravilima pristojnosti predstavlja značajan načelni aspekt ove materije.
Jako je značajan član 12. koji ne dozvoljava prikriveno, odnosno oglašavanje koje može dovesti javnost u zabludu, u pogledu njegove stvarne prirode, koji narušava medijsku nepristrasnost i nezavisnost.
Član 14. bavi se komparativnim oglašavanjem jer se povećava atraktivnost potencijala evropskog medijskog prostora. Dolazi do povećanja komercijalnog potencijala, na drugoj strani otvara se moguć prostor za eventualne zloupotrebe.
Zato su i predviđene restriktivne odredbe kako ovakvo postupanje ne bi bilo obmanjujuće za krajnje primaoce, konkurenciju i zaštitu potrošača.
U delu zakona koji se odnosi na posebna pravila i ograničenja, obzirom da reklame ne biraju svoje primaoce informacija, tako da se može desiti da reklame utiču i na ona lica koja nemaju dovoljni stepen zrelosti, koja mogu biti povodljiva i podložna negativnim uticajima. Zaštita maloletnika je zato od posebne važnosti.
Zahtevi koji se moraju poštovati slede sistemsku logiku zakona, integritet sadržaja, nenametljivost i primerenost poruke, a to znači da ne sme neposredno da se podstiče kupovina, ne sme predugo biti u krupnom kadru ili na drugi način neprimereno istaknuta.
Televizijska oglašavanja i TV prodaja, kao posebni načini oglašavanja u elektronskim medijima, podležu pravilima koja uređuju način njihovog emitovanja. U bloku emitovanja uz prekid programskog sadržaja, emitovanje bez prekidanja emisije ili pak posebnu emisiju TV prodaje.
Ovim odredbama propisuje se trajanje TV oglašavanja i TV prodaje uz propisivanje šta ne ulazi u ukupno vreme od 20%, odnosno 10% vremena u okviru jednog punog sata emitovanja.
Značajno je spomenuti ovlašćenja koja ima regulatorno telo za elektronske medije, da bliže uredi i razradi pojedina pitanja u vezi sa oglašavanjem u elektronskim medijima, imajući u vidu ovlašćenje koje mu je dato zakonom već o elektronskim medijima.
Htela bih da se dotaknem i sponzorstva kao poseban vid oglašavanja koja ne sme da dovede u zabludu primaoca oglasne poruke u pogledu identiteta sponzora, sponzorisanog lica ili aktivnosti, delatnosti sponzora, svojstava njihovih proizvoda, njihovog uticaja i potencijalnih opasnosti po zdravlje.
Ciljevi koji se postižu donošenjem ovog zakona. Pa, novi zakon treba da omogući odgovarajuće alate inspekcijama, odnosno da obezbedi uređenije tržište i jasna pravila igre za sve učesnike u njemu. Jedan od ciljeva zakonskih izmena je zaštita blagostanja svih potrošača, a naročito osetljivih kategorija poput maloletnika, trudnica ili vozača.
Poenta novih zakonskih izmena je da novi zakon treba da predstavlja integralni deo jednog sveobuhvatnog pravnog okvira kojim će se na najbolji mogući način regulisati legitimno isticanje prednosti određenih proizvoda i obaveštavanja potrošača. Nedvosmisleno je da oglašavanje utiče na potrošače, njihove izbore i ekonomske odluke u vezi sa kupovinom određenih roba. Namera je da se osigura pravna sigurnost za oglašivače, a spokoj za primaoce oglasnih poruka.
Oglašavanje kao sistemsko pitanje od velikog je značaja za svest građana i ekonomski interes lica u lancu oglašavanja zbog zahteva pravne sigurnosti i jasnoće privrednog okruženja i zato mora biti normativno pokriveno u vidu zakona. Ovaj zakon stimuliše pojavu novih učesnika na tržištu, a podstiče rad oglašivača i marketing agencija pod fer i poštenim uslovima.
Što se tiče zdrave konkurencije pri oglašavanju, upravo je cilj njeno razvijanje. I, na postavljeno pitanje, da li su zainteresovane strane imale šansu da iznesu svoje stavove? Treba reći da je Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija organizovalo javnu raspravu koja je trajala od 3. januara do 3. februara 2015. godine.
Čak je i na sajtu Ministarstva 30 dana bio predlog ovog zakona kako bi bila uključena šira javnost i da bi upravo svojim sugestijama doprineli što boljem zakonskom predlogu.
U Privrednoj komori Srbije 28. januara 2015. godine, bio je i okrugli sto na kome su svi zainteresovani mogli reći svoje primedbe na zakon. Konstatovano je da je predlog zakona dobar, da je prihvatljiv za sve učesnike, usklađen u potpunosti sa savremenim tendencijama i zakonskim rešenjima. Sve su to razlozi koji me navode da ću u danu za glasanje zajedno sa svojim kolegama iz poslaničkog kluba SNS podržati ovaj zakonski predlog. Hvala.

Zahvaljujem koleginice.
Reč ima narodna poslanica Milanka Jevtović Vukojičić.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre sa saradnicima, kolege poslanici i poslanice, poštovani građani Srbije, pred nama se danas nalaze dva izuzetno važna zakona iz oblasti komunikacionog sistema i komunikacija. Jedan je Zakon o oglašavanju, a drugi zakon je Zakon o informacionoj bezbednosti.

Ono što moram najpre da napomenem, to je da jedan i drugi zakon predstavljaju korak napred. Prethodni Zakon o oglašavanju donet je pre 10 godina. Ovo je nov zakon i oba zakona su u skladu sa strateškim opredeljenjem Vlade Republike Srbije sa usaglašavanjem našeg zakonodavstva sa zakonodavstvom EU.

Moram da naglasim da je Zakon o oglašavanju i proizvodu usaglašavanja sa direktivama iz 2006. godine, kao i sa nekim drugim preporukama koje su i te kako značajne za naš zakonodavni i pravni okvir.

Ono što je neobično važno, to je da se sa oba ova zakona postiže nekoliko ciljeva. Ja ću navesti tri najglavnija cilja. Prvi cilj je obezbeđenje pravne sigurnosti za sve učesnike, kako u postupcima oglašavanja tako i u postupcima informacione bezbednosti. Pravna sigurnost je i te kako značajna, kako za građane konzumente tako za privredne subjekte, a na kraju i za interese Republike države Srbije.

Takođe, ono što je jedan od ciljeva koji se ovim zakonima postiže, to je fer tržišna utakmica između privrednih subjekata, jer ne smemo da zaboravimo da i jedan i drugi zakon u osnovi imaju i ekonomski razvoj, odnosno ekonomiju i ekonomski razvoj Republike Srbije.

Takođe, još jedan od vrlo značajnih ciljeva, to je kontrola sprovođenja i nadzor nad sprovođenjem ovog zakona, jer svesni smo činjenice da bez adekvatne kontrole i nadzora nad sprovođenjem zakona nema ni njegove adekvatne implementacije, odnosno takvi zakoni koji su u nekom ranijem periodu donošeni, ostajali su samo mrtvo slovo na papiru, a to svakako nije ni u interesu građana, ni u interesu Republike Srbije.

Ono što posebno želim da naglasim i što posebno želim da apostrofiram, to je Zakon o oglašavanju. Uvode se neke novine, pre svega navešću novine koje se odnose na oglašavanje alkoholnih pića, a to je podela alkoholnih pića na procenat alkohola do 20% kada je moguće oglašavanje u vremenu od 18 časova do šest časova ujutru i alkoholna pića koja imaju procenat alkohola veći od 20% kada je njihovo oglašavanje moguće u vremenu između 23 sata naveče i šest sati ujutru.

Ono što je novina takođe, a tiče se oglašavanja alkoholnih pića, to je da oni mogu biti oglašavani u štampanim medijima. Naravno, tu je stavljena zabrana da oni ne mogu biti oglašavani u štampanim medijima koji su namenjeni za decu i maloletnike.

Takođe želim da naglasim jedan vrlo važan aspekt, jedan vrlo važan segment Zakona o oglašavanju, a to je zabrana obmanjujućih poruka, odnosno dovođenje korisnika potrošača, onih koji treba da konzumiraju usluge ili dobra u jedan obmanjujući, odnosno u jedan lažni položaj.

Takođe želim da naglasim posebno odeljak 3. koji se tiče zaštite maloletnih lica. Zaštita maloletnih lica je značajna sa aspekta što je u pitanju najranjivija populacija naših građana, što je u pitanju i to da mediji bilo elektronski, bilo radijski, bilo televizijski i te kako veliki značaj imaju u odrastanju i vaspitanju maloletnih lica, pa sa tog aspekta vrlo su važne zabrane koje se odnose na oglašavanje kada su u pitanju maloletna lica, a posebno one zabrane koje se odnose na izlaganje jako opasnim i rizičnim situacijama kada su u pitanju maloletna deca, kao što je npr. penjanje na obezbeđene objekte ili ulaz u nepoznate prostorije ili razgovori, zadržavanje sa nepoznatim licima ili igranje i okruženje oko zapaljivih materija bez nadzora i kontrole roditelja.

Takođe želim da naglasim da je u ovom delu koji se odnosi na zaštitu maloletnih lica prepoznata i zaštita od svake vrste nasilja, a ona je kroz zakon definisana kao zaštita integriteta. Znači, zabranjeno je bilo kakvo oglašavanje koje može da podstiče na nasilje, odnosno zabranjeno je oglašavanje kada su u pitanju animirani likovi ili lutke.

Takođe, u cilju očuvanja porodice, porodičnog modela vaspitanja, u ovom delu koji se odnosi na zaštitu integriteta ličnosti maloletnika, zabranjene su sve poruke koje na bilo koji način stvaraju nepoverenje između maloletnika, između roditelja i maloletniku bliskih osoba. To je takođe neobično važno za zdrav razvoj dece.

Takođe, želim da napomenem da se u ovom delu koji se odnosi na maloletnike brinulo i o zdravlju i razvoju maloletnika, pa je na taj način zabranjeno oglašavanje hrane, drugih proizvoda, kao i pribora za odojčad do šest meseci starosti. Ja ovo shvatam kao napor i kao mišljenje savremene medicine da majčino mleko u ishrani dece je nezamenljivo.

Takođe, zakon u ovom delu zabranjuje i oglašavanje na mestima koja deca najčešće posećuju, odnosno gde deca i maloletnici provode veliki deo vremena, a to su vaspitno-obrazovne i predškolske ustanove. Tu je zabranjeno oglašavanje, sem onog oglašavanja koje se odnosi na nastavne planove i programe, kao i oglašavanje koje se odnosi na sportske aktivnosti.

Takođe, i oglašavanje na otvorenom prostoru je zabranjeno naglašavanje alkoholnih pića ako u vazdušnoj liniji od 100 metara, ako se na tom prostoru nalazi škola, predškolska ustanova ili zdravstvena ustanova, mada je oglašavanje na otvorenom prostoru otvoreno, ostavljeno lokalnim samoupravama, da one taj deo oglašavanja urede.

Ono što bih želela da napomenem, a to je, kada se tiče ovog dela zaštite maloletnih lica, htela sam da napomenem samo jednu činjenicu. Radi se o zaštiti maloletnih lica. Naš porodični zakon u članu 64. prepoznaje decu starosti do 14 godina i maloletna lica od 14 do 18 godina, koja deli na mlađa maloletna lica od 14 do 16 godina i starija maloletna lica od 16 do 18 godina. Naš Krivični zakon takođe pravi razliku u kategoriji između dece i maloletnika, pa tako Krivičnim zakonom se kaže da su deca uzrasnog doba do 14 godina, a maloletnici od 14 do 18 godina.

Takođe, i na osnovu preporuka koje je UNICEF davao, a na osnovu istraživanja, odnosno to su preporuke koje se odnose na komunikaciju dece sa medijima, UNICEF razlikuje tri uzrasna doba i to - rani uzrast od rođenja do šeste godine živa, srednji uzrast od sedme do 11 godine života i rani period adolescencije od 12 do 14 godina.

Neobično smatram važnim posebnu zaštitu maloletnih lica u ovom Predlogu zakona, ali možda bi postojala neka mogućnost da se u ovaj deo uvedu i deca.

U svakom slučaju, oba zakona su reformska, oba zakona predstavljaju korak napred, oba zakona stvaraju pravnu sigurnost građana. U svakom slučaju, Srpska napredna stranka u danu za glasanje podržaće zakone.

Zahvaljujem, koleginice Vukojičić.
Reč ima narodna poslanica Olivera Pešić. Izvolite.

Hvala.
Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre sa saradnicima, koleginice i kolege narodni poslanici, pred nama su danas dva jako bitna predloga zakona, Predlog zakona o oglašavanju i Predlog zakona o informacionoj bezbednosti. Ja ću se danas u svom izlaganju fokusirati na Predlog zakona o informacionoj bezbednosti.
Predlog zakona o informacionoj bezbednosti predstavlja skup mera koje omogućavaju da informaciono-komunikacioni sistem zaštiti tajnost, integritet, raspoloživost i neporecivost podataka kojima se rukuje putem tog sistema.
Ovaj predlog predstavlja dobar okvir za uređenje bezbednosti informaciono-komunikacionih sistema u Republici Srbiji i njime se uređuju mere zaštite od rizika, kao i odgovornost pravnih lica prilikom upravljanja i korišćenja informaciono-komunikacionih sistema.
Predlog zakona određuje nadležni organ za sprovođenje mera zaštite, koordinaciju između činilaca zaštite i praćenje propisanih mera zaštite. Donošenje Zakona o informacionoj bezbednosti predstavlja korak ka harmonizaciji pravnog okvira Republike Srbije sa Evropskoj unijom u oblasti informacionog društva.
Predlog zakona predviđa da je Ministarstvo nadležno za poslove informacione bezbednosti organ državne uprave nadležan za bezbednost informaciono-komunikacionih sistema, koji će pripremiti podzakonske akte na osnovu ovog zakona, vršiti međunarodnu bilateralnu i multilateralnu saradnju na polju bezbednosti informaciono-komunikacionih sistema i vršiti nadzor nad primenom ovog zakona, a sve u cilju povećanja bezbednosti.
Najveći broj incidenata u informaciono-komunikacionim sistemima ima međunarodni karakter, a napadi se mogu vršiti sa teritorije različitih država. Zbog toga je dobra komunikacija između država bitna kako bi se blagovremeno zaustavili ili umanjili incidenti.
Predlog zakona definiše da je nadležni organ za informacionu bezbednost dužan da pruža rana upozorenja o rizicima i incidentima koji brzo rastu, koji mogu da prevaziđu nacionalne kapacitete i koji mogu imati uticaj na više od jedne države.
Radi ostvarivanja saradnje i usklađenog obavljanja poslova, radi unapređenja informacione bezbednosti, ovaj Predlog zakona predviđa da Vlada obrazuje telo za koordinaciju poslova informacione bezbednosti kao koordinaciono telo Vlade. Predlog je da telo čine predstavnici ministarstva nadležnih za poslove informacionog društva, Ministarstva odbrane, unutrašnjih poslova, Ministarstva spoljnih poslova, Ministarstva pravde, predstavnici službi bezbednosti, Kancelarije Saveta za nacionalnu bezbednosti i zaštitu tajnih podataka, Generalnog sekretarijata Vlade, Uprave za zajedničke poslove republičkih organa i Nacionalnog CERT-a.
Predlog zakona sadrži poseban deo o kripto-bezbednosti i zaštiti od kompromitujućeg elektronskog zračenja.
Predlogom zakona se definiše inspekcijski nadzor nad radom informaciono-komunikacionih sistema preko inspektora za informacionu bezbednost, a koji će dalje podnositi prekršajne prijave.
Putem očuvanja bezbednosti IKT sistema štite se osnovna ljudska prava, lični podaci i privatnost. Usvajanjem ovog zakona Srbija pokazuje da se odgovorno odnosi i prema ovoj temi i zato ću u danu za glasanje, kao i svi poslanici SNS, podržati ovaj Predlog zakona. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Dragan Todorović.

Poštovani predsedavajući, danas razgovaramo i razmatramo predloge zakona o oglašavanju u jednoj oblasti koja je vrlo bitna s obzirom da se veliki uticaj elektronskih medija oseća kod svih nas, a u ovom predizbornom periodu biće toga još više.
Moram da kažem da u jednoj tako bitnoj oblasti možda je iluzorno očekivati da ćemo donošenjem jednog zakona sprečiti sve malverzacije, mahinacije i zloupotrebe koje postoje u toj oblasti. Ali, s obzirom da je i u obrazloženju ovog zakona definisano da je oglašavanje vid promovisanja privrednih subjekata u cilju poboljšanja njihovog ekonomskog položaja na tržištu, ta besomučna jurnjava za profitom od strane velikih kompanija koje sebi žele da prikažu ili da obezbede što lakšu zaradu, često dovodi do situacije da se kroz oblast oglašavanja prezentuju i neke stvari koje apsolutno ne stoje kao karakteristike tih proizvoda koji se nude na tržištu i to vešti manipulanti koji se bave ovom oblašću uspešno sprovode ili plasiraju kroz elektronske medije i to sve odslikava kao nekoliko stotina ili kao nekoliko hiljada primera koje svaki dan možemo da vidimo u elektronskim medijima, što je svojevrsna zloupotreba.
Namera ovog zakona jeste upravo da se spreče te mahinacije, zloupotrebe i da se zaštite potrošači od nekakvih nebuloznih ili oglašavanja koja nemaju utemeljene u realnosti, da potrošači ne moraju da budu dovedeni u situaciju da slušaju kako će upotrebom određene vrste toalet papira njihov život biti sređen itd, da ne banalizujemo i da ne navodim sve primere koji postoje i koji mogu da se vide svakog dana u svakom mediju kada uključite aparat da pogledate sve ono što se nudi na tržištu.
Međutim, ta borba proizvođača da se dodvore potrošačima, da svoj proizvod plasiraju na bilo koji način, ne sme da bude prepuštena sama sebi, ne sme da bude dozvoljen svakakav vid ponašanja u toj oblasti.
Kao što sam već rekao, iluzorno je očekivati da ćemo samo donošenjem jednog zakona uspeti da sprečimo sve probleme ili da predupredimo sve probleme koji su nastali u ovoj oblasti.
Moram da istaknem da je velika tržišna utakmica nastala promovisanjem tih liberalno, ekonomskih, kapitalističkih principa od 2000. godine na ovamo upravo ubrzala i praktično je multiplikovala probleme na tom polju i sve su to razlozi zbog kojih mora da se pristupi ozbiljnom sagledavanju problema u toj oblasti i donošenje ovakvog zakona jeste možda prvi korak ka tome.
S obzirom na to da je zaista u prethodnom periodu bilo mnoštvo primera o zloupotrebi u ovoj oblasti, opet ne bih želeo da ih danas navodim. Pozdravljam, kao običan građanin Srbije i kao poslanik Pokreta socijalista u okviru poslaničkog kluba SNS, donošenje ovakvog zakona, ali ističem da i samo donošenje ovakvog zakona neće biti dovoljno da se preduprede ili spreče sve mahinacije, problemi koji se javljaju u ovoj oblasti.
Naime, imajući u vidu da je nadzor nad sprovođenjem ovog zakona i uređenje ove oblasti praktično raspoređen i na ministarstvo i na lokalne samouprave, kao i na javne agencije, moramo imati u vidu i činjenicu da će svi oni snositi deo odgovornosti za uređenje oblasti društvenog života.
Mada, moram da istaknem jednu stvar koja je možda nedovoljno sagledana u ovom predlogu zakona, a to je činjenica da se veliki broj monopolista ili javnih preduzeća, koji se praktično ne nalaze u situaciji da moraju da se reklamiraju, ipak reklamiraju i troše velika sredstva na promovisanje svojih usluga, kao da na tržištu postoje neki koji su u situaciji da ponude potrošačima alternativu ili neku drugu mogućnost.
Dakle, to je jedan moj lični apel, s obzirom na to da je u velikom broju slučajeva, naročito na lokalnom nivou i u Pirotu iz koga ja dolazim, u prethodnih desetak, 12 godina to apsolutno bio metod za kontrolisanje rada elektronskih medija ili za neki vid praktično uticaja na elektronske medije kako bi bili što poslušniji prema lokalnim vlastima.
Apelujem sa ovog mesta i ovog puta i na ministarstvo i na sve nadležne organe za nadzor nad sprovođenjem ovog zakona da što više obrate pažnju na tu oblast, jer se praktično na taj način veliki iznos sredstava, koji mogu da budu upotrebljeni u potpuno drugom smislu, na drugi način za rešavanje životnih problema građana, troši na taj način da se oni koji su trenutno na vlasti praktično snalaze i obezbeđuju podršku elektronskih medija sebi i svom opstanku na vlasti. Obzirom da se nalazimo, kao što sam već rekao i kao što svi znamo u predizbornom periodu, apelujem na sve kontrolne organe i organe nadzora da se više bave rešavanjem problematike u tom slučaju.
Takođe, želim da istaknem da je u prethodnom periodu bilo bezbroj zloupotreba vezanih za reklamiranje i alkoholnih pića, a posebno onih oblasti koje, ako imamo u vidu činjenicu da je, recimo, čovek, koji je bolestan samo sa jednom željom da ozdravi, u situaciji da će prihvatiti bilo šta što mu se servira kao rešenje njegovog problema, dolazilo do velikih problema ili velikih zloupotreba u toj oblasti, iako je bilo zabranjeno reklamiranje tih zdravstvenih proizvoda ili proizvoda iz oblasti zdravstva, ipak se to dešavalo i dešava se. Činjenica je da na to moramo da obratimo pažnju, s obzirom da je opet i tu prisutan uticaj velikih, čak multinacionalnih kompanija koje sebi na taj način žele da obezbede velike profite. Imajući u vidu činjenicu da se u oblasti zdravstva zaista troše velika sredstva, to je dodatni razlog da se Vlada i ministarstvo, ko god bio na vlasti u narednom periodu, bavi rešavanjem i tog problema.
Dakle, ne bih želeo da se ponavljam i da ponavljam ono što smo do sada čuli. Istakao sam nekoliko problema, s obzirom na to što se nije moglo čuti u prethodnom periodu, i mislim da to kao jedan dobronamerni apel treba da bude shvaćeno i da bude inkorporirano, ne samo kroz ovaj zakonski projekat ili predlog već i kroz implementaciju ovog zakona i donošenje podzakonskih akata, kao i rad svih organa koji kontrolišu primenu ovog zakona.
Naravno, kao poslanik Pokreta socijalista, glasaću za usvajanje ovog zakona i mislim da ćemo na taj način uspeti da unapredimo haos koji smo zatekli od dolaska na vlast, a što nam je ostalo od prethodnog režima.