Reč ima narodni poslanik Vladimir Pavićević.

Poštovane dame i gospodo, tri su napomene koje želim da saopštim ovde na sednici Narodne skupštine povodom naše rasprave o predlogu autentičnog tumačenja odredaba člana 11. stavova 4,5. i 6. Zakona o elektronskim medijima.
Najpre, poštovana gospodo, mislim da je veoma dobro što danas ovde nemamo goste iz Vlade Republike Srbije. To je za sve nas narodne poslanike i narodne poslanice prilika, ja mislim, da se jednim ozbiljnim povodom pogledamo u oči, da se suočimo sa sopstvenim delanjem u ovom sazivu Narodne skupštine, da proverimo još jednom, sami sa sobom, na koji način smo se pripremali za rasprave na sednicama naše Narodne skupštine povodom različitih tačaka dnevnog reda i za kakve zakonodavne projekte, poštovana gospodo, smo glasali ovde. Ja mislim da je to važno da se napomene.
Druga napomena je sledeća. Naime, ja mislim da je rasprava o predlogu autentičnog tumačenja odredaba člana 11. st. 4, 5. i 6. Zakona o elektronskim medijima, jedno svedočanstvo kako najavljeni reformski zakoni, a mnogo smo slušali o reformskom karakteru tzv. medijskog seta zakona koje je ovde branio ministar Tasovac, kako takvi u najavi reformski zakoni, poštovana gospodo, postaju krpeži od zakona.
I gospođa Marjanović je veoma precizno govorila danas o tome ovde. Ona je govorila o tome da su ovi zakoni prvo više puta menjani, od momenta kada su prvi put usvojeni, a onda kada se videlo, poštovana gospodo, da tim izmenama nema kraja, pribeglo se jednom načinu da se zamaskira potreba za još jednom izmenom, na primer ovog zakona, a to maskiranje pretočeno je u Predlog autentičnog tumačenja kojim se, i gospođa Marjanović je ja mislim to danas ovde dokazala, menja jedan zakon.
Poštovana gospodo, česte promene zakona u kratkom periodu, autentična tumačenja koja služe kao zamena izmene jednog zakona, svedoče o tome da mi ovde ne usvajamo dobre zakone, poštovana gospodo, nego ono što se predstavlja kao reformsko, najprimerenije je opisati kao krpež od zakona.
Treća napomena, poštovana gospodo i poštovana predsednice Narodne skupštine, kad se već suočavamo ne kao vlast i opozicija, nego sami sa sobom, ja sa samim sobom, svaki poslanik sa samim sobom ovde, onda je važno da istaknemo i da se konačno dogovorimo da u Narodnoj skupštini ne smemo da se poigravamo procedurom i procedurama.
Ova tačka dnevnog reda – Predlog autentičnog tumačenja odredaba člana 11. st. 4, 5. i 6. Zakona o elektronskim medijima, da čuje i gospodin Orlić, sva gospoda koja su diskutovala, predstavlja poigravanje procedurom. To nikada, poštovana gospodo, ne bi smelo da se desi na bilo kojoj sednici naše Narodne skupštine, zato što je osnovna funkcija naše Narodne skupštine upravo zakonodavna.
Kada gospodin Orlić kaže – zakon nije precizan, ja se onda pitam, poštovana gospodo, zašto kada smo raspravljali o tom zakonu nije uvažio našu argumentaciju da je taj zakon neprecizan, nego sada, nakon nekog proteka vremena, gospodin Orlić kaže – zakon je neprecizan i moramo da reagujemo? Pa, što ste glasali za takav zakon, poštovana gospodo? Zašto niste pažljivije slušali i ove reči koje mi vama saopštavamo, nakon ozbiljnih priprema za svaku sednicu Narodne skupštine, nego se sada kaže – neprecizan je, pa hajde preko autentičnog tumačenja da korigujemo nepreciznost?
Poštovana gospodo, ministar Tasovac je pre nego što je postao ministar rekao da su mediji pretorijanska garda svake vlasti. Svojim delanjem dokazuje ovu maksimu. Moje očekivanje nije to bilo i velika bi mi bila želja i tu sam saglasan sa predsednicom Narodne skupštine, kada ona kaže da bi trebalo i ona da učestvuje u ovoj raspravi, da kao pravnica nastupi ovde u zaštitu integriteta, dostojanstva, poštovanja prava, pravila i procedura naše Narodne skupštine sa pozicije predsednice Narodne skupštine, što je najvažnija pozicija u našem ustavnom sistemu, poštovana gospodo. Hvala.

Hvala.
Niste imali amandman na član 11, sećam se.

Ja mogu da nastavim raspravu.

Niste imali, pogotovo ne na st. 4, 5. i 6.

Ako mi dozvolite još dva minuta, ja ću da nastavim.

Drugi put.
Reč ima narodni poslanik dr Vladimir Orlić, dve minute replika.

Hvala, gospođo predsednice. Biće i drastično kraće.
Odgovor na par pitanja upućenih meni. Zašto se nije reagovalo prilikom nekih ukazivanja da ovde postoji problem? Koliko se ja sećam, ali apsolutno sam spreman da se suočim sa kontrapodsećanjem s druge strane ako nekad u nekoj prilici to neko oseti za potrebu, apsolutno se ne sećam da je bilo ko ukazao na potencijalni problem ovde, po ovom pitanju kojim se bavimo sada, po ovom autentičnom tumačenju. Zašto? Iz onih razloga koje sam ja pomenuo malo pre, koje, nažalost, izgleda neki nisu čuli, hajde, popusti pažnja, razumem sve, jer je to nama kao narodnim poslanicima bilo apsolutno razumljivo, jer smo mi podrazumevali određeni princip i određeno načelo.
Još jednom, mi sad ovo ne tumačimo jedni drugima, ni sami sebi. Mi sada pomažemo onima koji bi trebalo da donesu određenu odluku, ali očigledno bez odgovarajućeg tumačenja sa strane, odnosno od strane Skupštine, to, praksa je, nažalost, pokazala, nisu bili u stanju. Jednostavno je tako.
Još jednom, ja bih pozvao da mi ovo odredimo na odgovarajući način, ispravno i korektno i da izbegnemo da se oko ovoga dalje politički obračunavamo. Činjenica da u isto vreme sa iste strane stižu poruke da je ovde sve apsolutno u redu i da ne treba ni da se tumači autentično i poruke – ma, ništa nije u redu, mi smo mislili da ceo zakon treba da se reši, to nisu, dame i gospodo, ozbiljno, kako mesto na kom se nalazimo i zahteva. Hvala.

Nije vam dozvolio repliku, niti vas je spomenuo. Mislim, pokušaj je dobar, ali ništa od toga. Vrlo kulturno, umereno, odmereno, bože moj.
(Neđo Jovanović, s mesta: Ja sam se javio za reč.)
Imamo na listi još poslanika Srđana Dragojevića.
(Neđo Jovanović, s mesta: Ja sam ovlašćeni predstavnik.)
Vi ste ovlašćeni?
(Neđo Jovanović, s mesta: Čekam već duže vreme.)
Vas dvojica ste se prijavili.
(Neđo Jovanović, s mesta: Valjda imam prednost?)
Ne date Srđanu reč?
Sačekajte. Niste u pravu. Poslovnik još malo, trebaće nam još malo mandata. Znači, prvo dam reč Srđanu Dragojeviću koji je na listi, a onda vama po članu 96.
(Neđo Jovanović, s mesta: Što ste trebali ranije da date…)
Nisam trebala ranije. Neđo Jovanoviću, ne znate uopšte Poslovnik. Žao mi je.
Reč ima narodni poslanik Srđan Dragojević, ako još uvek želi.

Izvinjavam se Neđi.
Moram samo da skrenem pažnju na jednu stvar. Kolega je malo čas rekao da nije niko skrenuo pažnju na potencijalne probleme. Moram samo da kažem da sam na sednici Odbora za kulturu upravo skrenuo pažnju na to da može doći do određenih problema. Ja bih voleo da u jednom duhu tolerancije nastavimo ovu diskusiju, jer ovde se pre svega radi o elementarnoj logici. Logika nalaže sledeće.
Naime, ja sam na sednici Odbora za kulturu rekao sledeću stvar – jednog kandidata je prijavilo 14 nevladinih organizacija, iako su po zakonu morali da prijave dva kandidata. Ostalih 17 organizacija je prijavilo po dva kandidata, po zakonu. Ja sam na Odboru za kulturu tražio da se poštuje zakon i da se eliminiše ovih 14 NGO koje su prijavile samo po jednog kandidata.
Došli smo do ovog problema i sada tražiti da se glasa za po jednog kandidata, nažalost, nema mnogo logike. Ovde se radi o algebri otprilike na nivou od prvog do trećeg razreda osnovne škole, jer ukoliko NGO glasaju za po jednog kandidata, može da se desi da svi glasaju za jednog te istog kandidata, tako da ovde u Skupštinu na odlučivanje može doći jedan kandidat, umesto dva, koliko je neophodno.
Tako da, zakon nije neprecizan. Zakon lepo kaže da se predlažu dva kandidata i da se glasa za dva kandidata, kako bi se svakako omogućilo da ovde pred nas u Skupštinu dođu dva kandidata, a mi bi se odlučili za jednog. Prema tome, tu postoji jedna logika. Mi možemo da izglasamo šta god hoćemo. Možemo da izglasamo da je zemlja ravna ploča, ali nije, okrugla je. Nema ni ta četiri slona koja drže tu ravnu ploču.
Prema tome, zaista molim da se vratimo zdravom razumu, da se vratimo osnovnoj školi, aritmetici i da sagledamo ove argumente koji su veoma jednostavni. Hvala na vremenu.