Vladimir Orlić, izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, na samom početku, reći ću vam da podržavam predlog za donošenje autentičnog tumačenja, na način na koji je predložen od strane nadležnog Odbora, odnosno Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo i izraziti žaljenje što ova rasprava koja je mogla apsolutno da bude od samog početka pa do kraja izvedena na jedan miran i dostojanstven način, u prikladnom tonu, na žalost nije tekla tako, i bilo je očekivanih, na žalost bura, to je loše, ali postoji mogućnost da ovu raspravu ipak privedemo kraju ukoliko se tako dogovorimo na taj pravi i dostojanstven način i to je dobra stvar.
Što se tiče predloga o kom se uglavnom i govori danas, jer izgleda da se za ovaj drugi predlog ne pojavljuje neko preveliko interesovanje i ja ću se baviti ovim posebno interesantnim ponajviše. Reč je o Predlogu za donošenje autentičnog tumačenja odredaba člana 11. st. 4, 5. i 6. Zakona o elektronskim medijima.
Mnogo toga smo čuli u izvesnoj šumi ponekad konfuznih i kontradiktornih poruka, priznajem nije baš najlakše ispratiti sam tok, priču, pa ni poentu za onoga ko se u materiji nije našao dovoljno duboko da se seća uvertire za ovu današnju sednicu i kako smo uopšte došli do donošenja autentičnog tumačenja.
Čisto zarad zainteresovane javnosti koja ovo prati, ja ću prvo u minuti pročitati šta je predmet ovoga čime se bavimo danas, odnosno kako počinje tekst Predloga za autentično tumačenje. I on kaže da se članom 11. u st. 4, 5. i 6. Zakona o elektronskim medijima, propisuje da na sastanku iz stava 2. tog člana organizacije dogovorom utvrđuju konačan predlog dva kandidata za člana Saveta regulatornog tela za elektronske medije.
Dalje, kaže ako se dogovor ne može postići saglasnošću svih organizacija iz stava 1. ovog člana, konačan predlog zajedničkog kandidata utvrđuje se glasanjem.
Dame i gospodo, uvaženi građani Srbije, na sastanku koji se održao dogodilo se upravo ovo – dogovor nije postignut. Potpisi na zajednički zaključak onoga što se na tom sastanku desilo nisu nikakva garancija da je dogovor postignut.
Šta ti potpisi kažu? Potpisi kažu da su svi potvrdili da se dogodilo ono što u papiru piše, a u papiru piše da se odlučivalo glasanjem. Kao što kaže član zakona – ako se dogovor ne postigne onda se glasa, dogovora nije bilo, jer da ga je bilo svi bi se potpisali ispod samo dva imena i rekli - ovo je naš zajednički predlog. Dogovora nije bilo zato se glasalo. Činjenica broj jedan.
Šta se dešavalo? Dešavalo se da su zbog nekog razloga određeni predstavnici organizacija predviđenih ovih zakonom glasali, tako što su glasali za dva kandidata, a drugi su glasali samo za jednog. I jedni i drugi u punom uverenju da je to što oni rade ispravan način, da glasanje treba da bude baš tako.
Zašto se to dogodilo? Iz jednog, jednostavnog logičnog razloga, što zakon po tom pitanju nije bio precizan, on nije kazao - ni glasaće se ovako, ni glasaće se onako. Zakon u tom smislu ne daje za pravo ni jednima ni drugima.
I, ja bih danas zaista voleo da o ovome raspravljamo ozbiljno, odgovorno koliko je god moguće i da umesto bilo kakvih paušalnih ocena o, kako ono beše nekim partijskim direktivama, da u stvari pričamo o principima i načelima.
O procedurama dame i gospodo, načelo jednakosti prilikom glasanja, po mom skromnom mišljenju, a ne sporim pravo nikome da zaključi da ja grešim, načelo jednakosti u glasanju je nešto što bi u svakom glasanju trebalo da bude svojevrsna svetinja. Time što su dali sebi širinu, prostor, opet možda za to sami nisu krivi, jer zakon u tom smislu nije bio jasan, da sami procene koliko će njihov glas vredeti, a to su radili upravo tako što su uzeli, pa neki glasali za dva imena, neki za jedno.
Oni koji su se izjašnjavali ovom prilikom narušili su to načelo. Načelo jedinstva. Ne može niko sopstvenim tumačenjem da dovede sebe u situaciju da njegov glas vredi više nego glas nekoga ko bi trebalo da bude u tom glasanju ravnopravan, pa ne može čak ni da dovede sebe u situaciju da njegov glas vredi manje.
Činjenica je da niko o ovome nije razmišljao dok se naprosto nije dogodilo. Zašto mi danas tumačimo kako je danas rečeno zakon koji smo sami i doneli, da li je to bilo kakva sramota za ovu Skupštinu? Nije zato što je nama kada smo se ovim zakonom bavili ovde nikakve dileme nisu ni postojale. Nama je apsolutno bilo jasno, razumljivo, očekivano, prirodnog čak, da ukoliko dođe do glasanja svaki glas mora da vredi isto.
Mi ovo ne tumačimo sada sami sebi, mi ovo tumačimo onima koji bi trebali da taj zakon primene koji su ga primenili na način za koji još jednom smatram da nije pravi. I, kada kažemo da li se poštuju ili se ne poštuje glas civilnog sektora, problem je to što sam taj sektor na tom glasanju i tom prilikom nije svoj glas poštovan na adekvatan način, sopstveni ili sa svojih kolega, apsolutno razlike nema.
Kada kažem princip, smatram da postoji obaveza Narodne skupštine da jedan normalan demokratski proces glasanja zaštiti, uredi tamo gde je neophodno, ovde je očigledno neophodno, oni koji su to trebali da učine sami nisu bili u stanju. Još jedom, tumačili su svako na svoj način i tako mi dođemo do ove sednice da se bavimo autentičnim tumačenjem.
Radi ga Narodna skupština. Zašto? Jer su po mom još jednom skromnom mišljenju koleginice Stojković i Nikolić uradile jedino ispravnu stvar. Kada dođe do ovakve situacije i ako nešto treba da se tumači ko je pozvan da to uradi? Narodna skupština. Jednostavno, ne može jednostavnije.
Mi dođemo do predloga da se donese autentično tumačenje, predloga koji onako kako je koncipiran od strane nadležnog odbora glasi i ja ću pročitati završetak predloga gde se nalazi suština onoga što je ponuđeno rešenje, da konačni predlog zajedničkog kandidata utvrđuje se glasanjem tako što predstavnik svake organizacije glasa za jednog kandidata.
Dakle, ovim je crno na belo ustanovljeno upravo to načelo jednakosti u glasanju i ja to takođe smatram dobrim predlogom i zbog toga sam i počeo bilo kakvu diskusiju na ovu temu podrškom predloženom rešenju za autentično tumačenje.
Zaštita načela, još jednom, zaštita principa. Principa koji je iznad svega i iznad svakoga pojedinačno. Meni, dame i gospodo, kao nekome ko nije član skupštinskog odbora, ko se nije bavio preduvertirama, ni jedno ime u ovom postupku, ni jedno ime koje smo čuli danas lično ne znači ništa.
Dakle, da li će biti izabran čovek koji se zove ovako ili čovek koji se zove onako, meni lično ne znači apsolutno ništa. Ja danas pričam o principima i o načelima.
Naša je obaveza kao narodnih poslanika da njih zaštitimo, a ko će posle biti izabran, određuje zakon i uopšte ne stoji prigovor da su osramoćeni i Skupština i da je prekršena procedura time što se mi danas bavimo autentičnim tumačenjem na ovaj način.
Čime je osramoćena Skupština, bio je jedan komentar? Time što se autentičnim tumačenjem menja zakon. Apsolutno ne. Svaki deo bilo kog stava zakona ostaje kao što je bio, svaka zapeta ostaje na svom mestu. Ništa mi ne menjamo, apsolutno ništa. I dalje će pisati da će odgovarajući predstavnici, odnosno predlagači da ustanove kandidate dogovora. I dalje će pisati da ako ne mogu da se dogovore da će glasati.
Mi im danas samo kažemo – u redu je ljudi, glasaćete, izjasnićete se kako god vi želite, ali molimo vas tako da svakome glas vredi isto. Tako je jednostavno. Nećemo mi, ponovo odgovaram na jedan od komentara današnjih, na ovaj način izabrati ni milom ni silom ovoga ili onoga. Izabraće ga oni za koje je zakon predvideo da to uradi i tu se apsolutno ništa ne menja.
Ako pričamo o EU, pozivamo se na njene tekovine. Da li u njih spada i ovo načelo jednakosti? Treći put po svom skromnom mišljenju, uveren sam da pripada i time što ga štitimo mi zapravo činimo dobro u smislu uvažavanja onih dobrih tekovina i one dobre prakse koji vlada u onom delu sveta na koji se u izvesnoj meri ugledamo i kome želimo da pripadamo upravo po tim vrednostima, standardima, procedurama, jasnoći i fer pleju.
Dame i gospodo narodni poslanici, mislim da je jedino ispravan način da ovo rešimo tako što ćemo usvojiti predloženo autentično tumačenje, a kada pomenemo mogućnost da se raspravlja o zamerkama i nekih drugih organizacija koje su u ovom procesu učestvovale, koje svakako postoje, podsetio bih na samom kraju stav odbora na sednici kojoj sam bio prisutan pa sam to igrom slučaja čuo, bio je – nije ništa sporno. Raspravlja će se o svemu, saslušaće se svako, ali zar nije logično da ako idemo u proceduru autentičnog tumačenja, prvo tu proceduru realizujemo do kraja pa onda da razgovaramo sa svakim ko to želi.
Možda oni koji su imali određene primedbe, određene nedoumice, tih nedoumica više ne budu imali kada im Narodna skupština autentičnim tumačenjem kaže svoj stav i neke stvari razjasni. Mislim da je sve to potpuno i smisleno logično na mestu.
Još jednom, apelujem da ovu diskusiju privedemo kraju na dostojanstven način, a da se svako izjasni po svojoj savesti. Nama savest je apsolutno mirna. Ne samo to, meni je lično čast a možda i kolege podele moje mišljenje, da budem na usluzi narodu svaki put kada postoji mogućnost da se odbrani neko načelo, svaki put kada postoji potreba za tim. Mi smo zato, dame i gospodo, i ovde. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Vladimir Pavićević.

Poštovane dame i gospodo, tri su napomene koje želim da saopštim ovde na sednici Narodne skupštine povodom naše rasprave o predlogu autentičnog tumačenja odredaba člana 11. stavova 4,5. i 6. Zakona o elektronskim medijima.
Najpre, poštovana gospodo, mislim da je veoma dobro što danas ovde nemamo goste iz Vlade Republike Srbije. To je za sve nas narodne poslanike i narodne poslanice prilika, ja mislim, da se jednim ozbiljnim povodom pogledamo u oči, da se suočimo sa sopstvenim delanjem u ovom sazivu Narodne skupštine, da proverimo još jednom, sami sa sobom, na koji način smo se pripremali za rasprave na sednicama naše Narodne skupštine povodom različitih tačaka dnevnog reda i za kakve zakonodavne projekte, poštovana gospodo, smo glasali ovde. Ja mislim da je to važno da se napomene.
Druga napomena je sledeća. Naime, ja mislim da je rasprava o predlogu autentičnog tumačenja odredaba člana 11. st. 4, 5. i 6. Zakona o elektronskim medijima, jedno svedočanstvo kako najavljeni reformski zakoni, a mnogo smo slušali o reformskom karakteru tzv. medijskog seta zakona koje je ovde branio ministar Tasovac, kako takvi u najavi reformski zakoni, poštovana gospodo, postaju krpeži od zakona.
I gospođa Marjanović je veoma precizno govorila danas o tome ovde. Ona je govorila o tome da su ovi zakoni prvo više puta menjani, od momenta kada su prvi put usvojeni, a onda kada se videlo, poštovana gospodo, da tim izmenama nema kraja, pribeglo se jednom načinu da se zamaskira potreba za još jednom izmenom, na primer ovog zakona, a to maskiranje pretočeno je u Predlog autentičnog tumačenja kojim se, i gospođa Marjanović je ja mislim to danas ovde dokazala, menja jedan zakon.
Poštovana gospodo, česte promene zakona u kratkom periodu, autentična tumačenja koja služe kao zamena izmene jednog zakona, svedoče o tome da mi ovde ne usvajamo dobre zakone, poštovana gospodo, nego ono što se predstavlja kao reformsko, najprimerenije je opisati kao krpež od zakona.
Treća napomena, poštovana gospodo i poštovana predsednice Narodne skupštine, kad se već suočavamo ne kao vlast i opozicija, nego sami sa sobom, ja sa samim sobom, svaki poslanik sa samim sobom ovde, onda je važno da istaknemo i da se konačno dogovorimo da u Narodnoj skupštini ne smemo da se poigravamo procedurom i procedurama.
Ova tačka dnevnog reda – Predlog autentičnog tumačenja odredaba člana 11. st. 4, 5. i 6. Zakona o elektronskim medijima, da čuje i gospodin Orlić, sva gospoda koja su diskutovala, predstavlja poigravanje procedurom. To nikada, poštovana gospodo, ne bi smelo da se desi na bilo kojoj sednici naše Narodne skupštine, zato što je osnovna funkcija naše Narodne skupštine upravo zakonodavna.
Kada gospodin Orlić kaže – zakon nije precizan, ja se onda pitam, poštovana gospodo, zašto kada smo raspravljali o tom zakonu nije uvažio našu argumentaciju da je taj zakon neprecizan, nego sada, nakon nekog proteka vremena, gospodin Orlić kaže – zakon je neprecizan i moramo da reagujemo? Pa, što ste glasali za takav zakon, poštovana gospodo? Zašto niste pažljivije slušali i ove reči koje mi vama saopštavamo, nakon ozbiljnih priprema za svaku sednicu Narodne skupštine, nego se sada kaže – neprecizan je, pa hajde preko autentičnog tumačenja da korigujemo nepreciznost?
Poštovana gospodo, ministar Tasovac je pre nego što je postao ministar rekao da su mediji pretorijanska garda svake vlasti. Svojim delanjem dokazuje ovu maksimu. Moje očekivanje nije to bilo i velika bi mi bila želja i tu sam saglasan sa predsednicom Narodne skupštine, kada ona kaže da bi trebalo i ona da učestvuje u ovoj raspravi, da kao pravnica nastupi ovde u zaštitu integriteta, dostojanstva, poštovanja prava, pravila i procedura naše Narodne skupštine sa pozicije predsednice Narodne skupštine, što je najvažnija pozicija u našem ustavnom sistemu, poštovana gospodo. Hvala.

Hvala.
Niste imali amandman na član 11, sećam se.

Ja mogu da nastavim raspravu.

Niste imali, pogotovo ne na st. 4, 5. i 6.

Ako mi dozvolite još dva minuta, ja ću da nastavim.

Drugi put.
Reč ima narodni poslanik dr Vladimir Orlić, dve minute replika.

Hvala, gospođo predsednice. Biće i drastično kraće.
Odgovor na par pitanja upućenih meni. Zašto se nije reagovalo prilikom nekih ukazivanja da ovde postoji problem? Koliko se ja sećam, ali apsolutno sam spreman da se suočim sa kontrapodsećanjem s druge strane ako nekad u nekoj prilici to neko oseti za potrebu, apsolutno se ne sećam da je bilo ko ukazao na potencijalni problem ovde, po ovom pitanju kojim se bavimo sada, po ovom autentičnom tumačenju. Zašto? Iz onih razloga koje sam ja pomenuo malo pre, koje, nažalost, izgleda neki nisu čuli, hajde, popusti pažnja, razumem sve, jer je to nama kao narodnim poslanicima bilo apsolutno razumljivo, jer smo mi podrazumevali određeni princip i određeno načelo.
Još jednom, mi sad ovo ne tumačimo jedni drugima, ni sami sebi. Mi sada pomažemo onima koji bi trebalo da donesu određenu odluku, ali očigledno bez odgovarajućeg tumačenja sa strane, odnosno od strane Skupštine, to, praksa je, nažalost, pokazala, nisu bili u stanju. Jednostavno je tako.
Još jednom, ja bih pozvao da mi ovo odredimo na odgovarajući način, ispravno i korektno i da izbegnemo da se oko ovoga dalje politički obračunavamo. Činjenica da u isto vreme sa iste strane stižu poruke da je ovde sve apsolutno u redu i da ne treba ni da se tumači autentično i poruke – ma, ništa nije u redu, mi smo mislili da ceo zakon treba da se reši, to nisu, dame i gospodo, ozbiljno, kako mesto na kom se nalazimo i zahteva. Hvala.