Zahvaljujem.

Reč ima narodna poslanica Adriana Anastasov.

Izvolite, gospođo Anastasov.

Hvala.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, ja mislim da je ministar uglavnom dao odgovore na sva pitanja vezano za prethodna dva amandmana.

Ali, evo, pošto sam se javila, zaista ću reći da, kao i prethodni, i ovaj amandman treba odbiti, upravo zato što je neprecizno definisan, zato što ako neko želi da svoju statistiku unapredi, ne treba na ovaj način. Dakle, ministarstvo je jedan pojam, ministar predstavlja ministarstvo Zakonom o državnoj upravi. Ova Vlada i svi njeni ministri poštuju zakone ove države i samim tim ovaj amandman treba odbiti, jer je neprecizan. Jasno se govori u Zakonu o državnoj upravi da ministar predstavlja Ministarstvo i donosi propise i rešenja koja se tiču delokruga ovog ministarstva. Hvala.

Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Mirko Čikiriz.

Izvolite, gospodine Čikiriz.

Hvala, predsedavajući. Vrlo kratko.

Ako pogledamo sva ovlašćenja koja ima ministar, jasno je zbog čega je Vlada sa puno razloga odbila ovaj amandman. Uz svo uvažavanje uvaženog kolege Pavićevića, koji često podnosi jako smislene amandmane, ako pogledamo kako to unutar Ministarstva fukckoniše, naravno da je ministar taj koji određuje suštinu propisa i ako se, recimo, formira radna grupa za izradu propisa itd, ako bi se prihvatio amandman, onda bi stvarno bilo nejasno ko bi to bio u okviru Ministarstva ko bi donosio taj akt, ko bi potpisivao taj akt i kontrolisao njegovo sprovođenje. Tako da, uz svo uvažavanje gospodina Pavićevića, mislim da je Vlada pravilno postupila. Hvala.

Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Marko Atlagić.

Izvolite.

Poštovani predsedavajući, naravno da predlažem da se amandman ne prihvati iz razloga što je već Zakonom o državnoj upravi propisano da upravo ministar, a ne Ministarstvo, citiram, predstavlja Ministarstvo i da u upravnom i drugim postupcima i pojedinim stavovima odlučuje o pitanjima iz delokruga Ministarstva. Završen citat.

Dakle, nema upravo nikakvog razloga da to bude Ministarstvo, već da je to u stvari ministar.

Ono što želim naglasiti, izvinjavam se pravnicima, to je opštepoznata stvar u pravu. Zato me čudi da su predlagači amandmani, jedan je čak bio ministar unutrašnjih poslova, savezni, a i premijer, a i od drugih predlagača je predavač na Fakultetu političkih nauka i nije mi jasno da im nije ta opštepoznata stvar jasna, a čak jedan od predlagača je u ranijem predlogu još bio drugi ministar.

Dakle, začuđujuće je što je već u načelnoj raspravi bilo primedbe na ovaj član zakona upravo od istih onih koji su danas podneli ovaj amandman. Šokantno je, citiram, što je povodom ovog člana zakona rečeno već u načelnoj raspravi da se želi da se ministar izdigne na nivo vezira. Završen citat. To je rečeno pre dva dana. Šokantna je stvar da bivši premijer i ministar savezni, predlagač amandmana, i profesor Fakulteta političkih nauka ne znaju da je upravo vezir ministar. To piše u Rečniku srpskog jezika, knjiga jedan, Matica Srpska, 1967. godina, 343. strana.

Ne mogu da verujem da naši studenti ovo gledaju, da profesori na političkim naukama ovo ne znaju. Dakle, upravo je vezir ministar, a veliki vezir predsednik Vlade. Jednostavno, šokantno to deluje. Ne znam zašto njima nije ovo opšte poznata stvar, ako ih ne vodi eventualno mržnja prema dotičnom ministru.

Na kraju, gospodine predsedavajući, u jednoj rečenici jedna ugodna vest za sve narodne poslanike u ovoj Skupštini, a to je da je u gradu Beogradu u 2015. godini smanjen broj poginulih u saobraćaju na 100, što je najmanji broj poginulih u saobraćajnim nezgodama u poslednjih 30 godina. Hvala Beograđanima, hvala MUP-u. Gospodine ministre, veliko vam hvala. Ovo je i vaša zasluga.

Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Dragan Šutanovac.

Mislim da će 2015. godina ostati upamćena ne samo po smanjenom broju saobraćajnih nesreća, već i po smanjenoj plati upravo tih policajaca koji brinu o bezbednosti, kao i o smanjenim dnevnicama sa nekih 2.500 dinara na 150 dinara.

Molim vas, gospodine Šutanovac, samo se na amandman vratite.

Gospodin bivši ministar SAO Krajine, ako se ne varam, je ovde imao dilemu da li bivši ministri mogu da govore po određenim amandmanima. Ja ne vidim što je problem da bilo ko govori ovde. Svi smo ovde podjednako dobili glasove od strane građana Srbije. Imamo pravo podjednako da govorimo i zastupamo svoje amandmane.

Gospodine ministre, niste mi obrazložili zašto ste odbili moj amandman. Pričali ste o nepreciznosti amandmana koji je podneo uvaženi kolega Pavićević, ali mi niste obrazložili kako je moguće da ministar propisuje način obavljanja unutrašnjih poslova. A u članu 8. kaže se – ministar po prethodno pribavljenoj saglasnosti Vlade utvrđuje delokrug i kategorizaciju organizacionih jedinica Ministarstva.

Dakle, vi dajete sebi za pravo da utvrđujete praktično način obavljanja unutrašnjih poslova, a za sistematizaciju i organizaciju koja je mnogo niža od načina obavljanja unutrašnjih poslova pribavljate saglasnost Vlade Republike Srbije. Dakle, sami sebi pravite koliziju. Ovo je suštinska stvar.

Kažem, niste iskomentarisali, pretpostavljam zato što ili nemate komentar ili ga ne znate.

Još jedna stvar, uvažene dame i gospodo predstavnici poslaničke grupe većine, malopre ste tražili da budemo efikasni. Ako tražite da budemo efikasni, hajde da radimo efikasno, a ne da se po jednom amandmanu javi šest ili sedam predstavnika vlasti i da pričaju stvari koje smo čuli i od ministra.

(Adriana Anastasov, s mesta: Vi da se javljate, a mi da se ne javljamo?)