Zahvaljujem, gospođo Obradović.

Reč ima narodni poslanik Aleksandar Marković.

Izvolite, gospodine Markoviću.

Hvala predsedavajući, jako kratko. Svega tri rečenice.

Prvo, nije napredna stranka, nego Srpska napredna stranka, mislim da predlagač ovog amandmana, nije ovo prva greška već duže vreme on to radi, mislim da to radi namerno.

Drugo, meni je žao što predlagač ovog amandmana sve ovo doživljava na jedan čudan način, rekao bih, na način kao da neke druge kolege žele da preuzmu njegovo ekskluzivno pravo za koje je umislio da ga ima a to je da ispravlja zareze i tačke svojim amandmanima.

Dakle, nije tako, ali ja ga razumem. Apelujem na vas da i vi pokažete jedan veći stepen razumevanja, zašto? Predstoje nam vanredni parlamentarni izbori, samim tim predlagač ovog amandmana neće više biti u prilici da to radi i otuda proizilazi njegovo današnje nezadovoljstvo. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Dragan Šutanovac.

Da li neko želi reč? (Ne)

Zahvaljujem.

Na član 3. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Marko Đurišić, Aleksandar Senić, akademik Ninoslav Stojadinović, Branka Karavidić, Biljana Hasanović Korać, Goran Bogdanović, Slobodan Homen, Miroslav Marinković, Ivan Karić i magistar dr Blagoje Bradić.

Vlada i Odbor za unutrašnje poslove prihvatili su amandman, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.

Konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.

Reč ima narodna poslanica Biljana Hasanović Korać. Izvolite, gospođo Korać.

Zahvaljujem gospodine predsedavajući.

Naša poslanička grupa je podnela amandman na član 3. koji reguliše nadležnost, obim i vrstu poslova policije kao unutrašnje organizacione jedinice Ministarstva unutrašnjih poslova.

Amandmanom smo predložili da se reči na kraju člana – uz mogućnost zakonite upotrebe prinude; zamene rečima – uz mogućnost na Ustavu i zakonu zasnovane upotrebe sredstava prinude.

Amandmansko rešenje koje smo ponudili i koje je na naše zadovoljstvo prihvaćeno smatramo da je više u skladu sa načelima Ustava, prikladnije za odredbe zakona koje predstavljaju definiciju policije, načela i ciljeve delovanja policije. I iz razloga navedenih u obrazloženju je prihvaćen amandman.

Ja samo želim da izrazim zadovoljstvo što je od 50 amandmana koje je podnela naša poslanička grupa 12 prihvaćeno. Ali, istovremeno i da ukažem na to da na Predlog zakona koji ima 259 članova ukupno, podneto 339 amandmana od kojih su 104 prihvaćena.

Mislim da to govori o kvalitetu Predloga zakona ako je u proseku skoro na svaki drugi član prihvaćen amandman, znači da zakon nije dovoljno temeljeno pripremljen, Predlog zakona koji je stigao pred nas, ali na sreću bilo je dovoljno sluha za amandmane i smatramo da će se ovim amandmanima popraviti tekst zakona.

Zato još jednom apelujem da obratite pažnju kada razmatramo i amandmane koji su odbijeni, jer ima amandmana koji jesu tehničke prirode, ali amandmani koje je podnela naša poslanička grupa su svi suštinske prirode i još jednom kažem, apelujem da razmotrite one koji su odbijeni i da eventualno još neki prihvatite, jer zaista ima dobrih amandmana.

Zahvaljujem, gospođo Korać.

Na član 4. amandman je podneo narodni poslanik Dragan Šutanovac.

Izvolite, gospodine Šutanovac.

Pre svega želim i ja da kažem da sam podneo 54 amandmana, 14 je prihvaćeno, ni jedan nije kao što želi da prikaže koleginica iz vlasti sa temom koja se tiče zareza, gramatičkih grešaka itd, jer to može da se ispravi i u pravno-tehničkoj redakciji.

Svi amandmani koji su podneti su suštinski, jako važni. Ovo je jedan od prvih amandmana za koje smatram da treba da se obrazloži, jer predloženim zakonom rečeno je da ministar propisuje način obavljanja unutrašnjih poslova. Znači da ministar unutrašnjih poslova propisuje način obavljanja svojih poslova.

Smatramo da to nije u duhu, demokratskom duhu i da je neophodno da ministar unutrašnjih poslova u okviru odredbi ovog zakona predlaže Vladi način obavljanja unutrašnjih poslova. Pretpostavljam da to ne bi smeo da bude problem ni za Vladu ni za ministra. Ministar jeste nezavisan u svom radu, ali je samo deo cele Vlade, i potpuno je neprirodno da sva onda ministarstva sama sebi predlažu način rada i da ih ministar propisuje.

Dakle, ovo je nešto što je za nas suštinsko. Ovo je nešto što, mislim da, gospodine ministre, možete bez problema da prihvatite, osim ukoliko niste u sukobu sa premijerom, pa se bojite da premijer to neće prihvatiti kao takvo.

Koliko ja znam vi niste, nadam se da niko neće ni biti u nekom budućem vremenu, ovo je suštinska stvar, a ima takvih stvari i kasnije u amandmanima koje ste predložili, u kojima je isto nedefinisano šta radi Vlada a šta radi ministarstvo.

Dakle, DS nije predložila ni jedan amandman koji se odnosi na ispravljanje gramatičkih grešaka, bez obzira što se bagateliše četrdesetak amandmana koji su prihvaćeni, koji za vas nisu važni u odnosu na ovih 60 koji se tiču gramatičkih grešaka. Smatramo da i tih 40 izuzetno, da su izuzetno važni amandmani i izražavamo žaljenje u samom startu što niste prihvatili u stvari one suštinske amandmane o kojima ćemo razgovarati kasnije. Hvala.

Zahvaljujem gospodine Šutanovac.

Na član 4. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Zoran Živković i dr Vladimir Pavićević.

Reč ima dr Vladimir Pavićević. Izvolite.

Poštovane dame i gospodo, amandman koji smo podneli na član 4. je jedan od ne prihvaćenih amandmana i to je amandman kojim smo mi reagovali na jedan veoma važan kriterijum na osnovu kojeg smo merili sadržinu ovoga predloga zakona, a to je kriterijum arbitrarnosti.

Mi smo pokušali da se arbitrarnost smanji u sadržini ovoga predloga zakona i za razliku od onog kriterijuma preciznosti koji je ovde uvažen od naših gošći i gostiju iz MUP, ovaj naš kriterijum nije uvažen.

U članu 4. piše – Ministar unutrašnjih poslova u okviru odredbi ovog zakona propisuje način obavljanja unutrašnjih poslova. Mi smo smatrali da umesto „ministar“ treba da piše „ministarstvo“.

Odgovoreno nam je zašto nije moguće da se prihvati naš amandman i evo šta piše u obrazloženju. Amandman se ne prihvata zato što je na osnovu člana 23. stav 2. Zakona o državnoj upravi, koji glasi – Ministar predstavlja ministarstvo, donosi propise, rešenja, upravni i drugim, itd, proizilazi da je jedino ministar ovlašćen za donošenje podzakonskih akata.

Mi smatramo da formulacija koju smo mi predložili nije u neskladu sa sadržinom člana 23. stav 2. Zakona o državnoj upravi, budući da ministar, kao što piše ovde, predstavlja ministarstvo.

To ne znači da u ovom Zakonu o policiji ne sme da piše da MUP u okviru odredbi ovog zakona propisuje način obavljanja unutrašnjih poslova i ako bi smo uvažili ovu formulaciju, to bi samo značilo da ovde imamo posla sa jednim ministrom koji hoće da se udalji od arbitrarnosti.

Budući da nije prihvaćeno ovo naše rešenje, ja zaključujem da je ovo ministar koji upravo želi u što je moguće više slučajeva da arbitrira, a ja mislim, ministre Stefanoviću, da to nije dobar pristup u jednoj državi koja želi da bude savremena demokratska država. Zahvaljujem.

Zahvaljujem gospodine Pavićeviću.

Reč ima ministar unutrašnjih poslova, dr Nebojša Stefanović. Izvolite.

Nažalost, ovde se radi o ne prihvatanju amandmana zbog nepreciznosti.

Dakle, kada kažete ministarstvo propisuje način obavljanja unutrašnjih poslova, onda se pitate kako to ministarstvo donosi nešto.

Znači, Ministarstvo predstavljaju ljudi. Ti ljudi moraju da deluju na osnovu nekih propisa, podzakonskih akata i ovlašćenja. Pre svega, moramo da pođemo od onog vrhovnog ovlašćenja koje daju ljudi na izborima. Izađu ljudi na izbore, neki ljudi pobede, neki ljudi izgube, zavisi koliko narod ima poverenja u njih. Ja se uvek zabrinem kada narod nema nekog poverenja. Znate, kada narod nema poverenja u vas, onda to nije dobro. Kada narod ima poverenja u nekog i kada mu da priliku da vrši vlast, on mu da ovlašćenja i odgovornost.

Bežanje od odgovornosti i sakrivanje iza nekih opštih termina i opštih pojmova je svojstveno nekim ljudima. Ljudima iz SNS nije svojstveno. Mi preuzimamo odgovornost. Ministar je samostalan u svom radu, odgovara Narodnoj skupštini i Vladi Republike Srbije, i u tom delu ima ovlašćenja da sprovodi određene radnje, donosi podzakonske akte i radi, naravno, na unapređenju rada Ministarstva, ovlašćen od strane građana, od strane Vlade i od strane ove Narodne skupštine.

Dakle, nema potrebe da se krijemo iz nekih termina. Ministar propisuje to. Za svoj rad odgovara i na kraju krajeva, polaže račune i vrhovnom sudu i narodu Srbije. Kada dođu izbori, narod Srbije kaže ko je radio dobro, ko nije radio dobro, pruži ili ne pruži poverenje i tada pokaže da li smo bili u pravu kada smo vodili sve ove rasprave, šta smo govorili, kome je ukazao poverenje, kome nije, ko nije bio u pravu i sve one rasprave koje su vođene sa tvrdnjama da je to sve baš, tako, narod kaže da li je tako ili nije tako. To je suština demokratije. Može nekom da se svidi, nekom da se ne svidi, ali suština toga je da narod kao vrhovni sudija kaže da li smo ovo radili dobro, da li smo bili u pravu, da li smo zaslužili 0,9, 29, 59%, zavisi kako ko. Neko ne zasluži ni toliko, naravno.

Međutim, u ovom smislu, u ovom konkretnom članu, veoma je precizno stavljeno da ministar predstavlja ministarstvo, donosi propise i rešenja u upravnim i drugim pojedinačnim stvarima, pa zato Ministarstvo ne može u okviru odredbe ovog zakona da propisuje način obavljanja unutrašnjih poslova, već to radi onaj koga je zakon predvideo kao nosioca ove uloge, ministra unutrašnjih poslova.

Dakle, može da se promeni Zakon o ministarstvima, može da se promeni Zakon o Vladi, ne mora uopšte da postoji MUP kao takvo, ali dok postoji, ministar unutrašnjih poslova predstavlja Ministarstvo, ovlašćen da donosi ove propise i da, naravno, samostalno rukovodi MUP-om, uz naravno sve kontrolne mehanizme i odgovornost koju snosi.