Po amandmanu, kolega Šutanovac.

Naravno. Znači, mi danas nismo ovde pred Vladom. Vi radite reformu. Koristite šansu da propustite šansu u određenim delovima zakona. Ali, vi je radite. A, pre vas na toj poziciji je bio ministar Ivica Dačić. To što on nije radio, dajte, pokažite malo kuraži, pa kažite – ministar Dačić to nije uradio. Nemojte govoriti – neki, neki, neki, pa naravno, onda ljudi pomisle da to ima veze sa DS, a nema apsolutno nikakve veze. Hvala.

Reč ima ministar, pravo na repliku.

Ne znam kako je to bilo, nisam bio u toj Vladi. Ono što znam je da ja imam podršku Vlade. Dakle, moje kolege iz Vlade podržavaju reforme koje sprovodi MUP. Imam podršku premijera koji zahteva takvu vrstu reformi, koji zahteva reforme i u drugim oblastima naše zemlje, u oblastima društva. Dakle, imamo premijera koji se svojim poslom bavi. To je razlika u onim vladama. Pa, nisu ministri solo igrači. Ja kada mislim da nešto, i moje kolege, sve ono što ne budu rekli da je loše, neko će im spočitavati sutra i reći će – bili ste vlast, sedeli ste u tim klupama, niste ništa rekli, niste kritikovali, tada vam to nije smetalo.

Nisam čuo bilo kakav zahtev u javnosti, za reformu policije. I tada, oni koji su ćutali o tome, danas nemaju mnogo prava da se osvrću na taj period i da kažu – imali smo najbolju nameru, ali nije hteo Ivica Dačić. To je bila Vlada u kojoj je većinu imala DS. Ivica Dačić je imao svoju odgovornost kao ministar unutrašnjih poslova iz tog vremena. Niti on može da pobegne od te odgovornosti, niti oni koji su činili Vladu iz redova DS, ali ne može većinski partner. To bi bilo kao kada bi SNS rekla – nismo mi vodili to ministarstvo, nismo imali odgovornost. Naravno da imamo odgovornost, kao najveća stranka Vlade, kao neko ko snosi odgovornost, imamo odgovornost i za rad ostalih. Sve ono što je loše, uvek će se pripisivati nama. Dakle, ono što je politika ove Vlade sada je da sve sagledavamo sa pozicije reformskog kursa, da pokušamo da pronađemo optimalno rešenje i to i radimo. Naravno, da li će sva rešenja biti moguća i da li će sve moći da se donese u jednoj nedelji, apsolutno sam siguran da je nemoguće.

Ali, ovo što je dobro je da vidite i iz ovog zakona da je sve mnogo bolje nego što je bilo. A, podsećam, ovaj zakon je donet 2005. godine i nije ga doneo Ivica Dačić.

Vreme, gospodine ministre.

(Dragan Šutanovac, s mesta: Po amandmanu.)

Sačekajte, gospodine Šutanovac.

Prvo reč ima narodni poslanik Vanja Vukić, pravo na repliku.

Zahvaljujem.

Moram da odreagujem na pominje predsednika SPS-a Ivice Dačića i da kažem da je on bio jedina svetla tačka, i SPS, u Vladi od 2008-2012. godine, da je bio najbolji ministar u toj Vladi.

Ako gospodin Šutanovac ne veruje, ja ću mu dokazati istraživanjem koje je sproveo OEBS, dakle klijent je bio OEBS, za potrebe MUP-a, gde se kaže da je prva po poverenju institucija, od strane građana Srbije, crkva, a druga, prvi put u istoriji, policija. Za njom ide vojska, pa MUP. Ministarstvo odbrane je negde pri dnu.

Ja bih čestitao gospodinu Šutanovcu što je uspeo, kao prvi ministar u istoriji Srbije da sroza ugled vojske, jer je vojska tradicionalno institucija od najvećeg poverenja građana Srbije, osim u periodu od postojanja moderne srpske države, osim u periodu od 2008. do 2012. godine.

Pored toga, podsetiću i na viznu libelarizaciju za koju je isključivo zaslužan gospodin Ivica Dačić. Dakle, Ivica Dačić je ministar za čije vreme su ukinute vize za putovanje u zemlje EU. Ja se zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Dragan Šutanovac, po amandmanu.

Ovo je sada replika. Pomenut sam dva puta imenom i prezimenom.

Izvolite.

Ako mi dozvolite, dve replike, pa ću ih podeliti po minut.