Ne znam da li postoji u sali čovek koji bi se više složio sa vama. Dakle i kao otac ženskog deteta, i kao ministar unutrašnjih poslova, i kao čovek kome je takva vrsta nasilja izuzetno strana i veoma nepojmljiva.
Mi imamo problem u društvu da se opredelimo šta hoćemo da radi policija. Policija u ovom trenutku ima u istrazi nadležnost da poštuje ono što kaže tužilac. Mi čak ne možemo ni da zadržimo nekoga 48 sati, bez naloga tužioca.
Znači, tužilac nam daje sve. On daje sudu predlog, sud odlučuje o zadržavanju na zahtev tužioca. Policija više nema takvu vrstu nadležnosti. Policija dakle ne može nekome da uđe u stan osim ako ne vidi izvršenje krivičnog dela. Ne može na poziv nekoga da uđe u stan za koji nema nalog. To je po zakonu, Ustavu. Zamislite kada bi neko iz vašeg stana okrenuo telefon i rekao ovde se nešto dešava i vama za dva minuta upada policija, razvaljuje vrata, ulazi u kuću, zamislite konferenciju za štampu, šta biste sve rekli protiv policije.
Znači policija bez naloga suda ne može nikome da uđe u stan, apsolutno je nemoguće. Ustav to zabranjuje i policija ne vodi istragu, tužilaštvo vodi istragu. Dakle, ako hoćemo da policija ima više nadležnosti, onda bi morali da menjamo i Zakonik o krivičnom postupku i metodologiju i način razmišljanja i da kažemo dajemo policiji da vodi istragu, policija ima ta ovlašćenja, ta ovlašćenja, ta ovlašćenja. To je trenutno u skladu sa sadašnjim Ustavom, sa zakonima i nemoguće je. Koliko god se vi i ja slagali, zgrožen sam kada sam slušao ispovesti žena iz sigurne kuće, kada sam čuo da postoje deca kojima nasilnici, da li im je to otac, očuh ili bilo šta slično ili nije ni važno šta je, lome rebra.
Emocije koje vas preplave u tom trenutku i želja šta biste vi uradili u tom momentu sa tim nasilnikom su jedna stvar, zakonito postupanje na žalost je drugo. Znači, mi moramo kao policija da slušamo šta kaže tužilac, a tužilac predlaže mere sudu, sud je donosi. To je jedini način da zakonom zaštitimo sve.