Kada se radi o izvršenju krivičnog dela koje je u toku, vi imate pravo na poziv na pomoć, imate pravo da uđete i, naravno, kasnije nakon toga se podnese izveštaj sudiji za prethodni postupak. Pitanje je sada kada vas neko pozove i kaže – molim vas, udaljite nekog iz mog stana, na osnovu čega policija ulazi u stan i udaljuje nekog iz tog stana? Evo, ja vas pitam – kako da to izvedemo da policija uđe? Pozove neko od vaših komšija i kaže – čujemo iz ovog stana nešto čudno, udaljite čoveka iz ovog stana, i policija dođe, otvori vam vrata i kaže – izađite napolje, vi ste nasilnik i izbaci vas napolje. To je u suštini ono zbog čega se traži naredba suda, da ne bi došlo do takve vrste zloupotrebe.

Ja vam pričam o mogućem modelu zloupotrebe, da neko od vaših komšija zlonamerno pozove i kaže da vi vršite nasilje u porodici nad nekim od vaših članova porodice i pozove policiju. Znači, po tome bih ja trebao odmah, odnosno direktor, ili već ko je nadležni starešina, da uputim policiju na lice mesta, vas izvodi iz stana i zabranjuje vam ulazak u stan. Pa, čekajte, kako da se utvrdi činjenično stanje, kako da uđemo u stan? Ne možemo da utvrdimo činjenično stanje na osnovu ne znam čega. Vi činjenično stanje možete samo da utvrdite ulaskom u stan. Ali, šta ćemo u tom stanu da nađemo? Možda je akt prošao. Možda je osoba nad kojom se vrši nasilje zastrašena u međuvremenu, možda neće ništa da kaže. Možda je povređena. Možda je isterana iz stana. Upravo vam govorim da je užasno kompleksna situacija.

Znači, policija ima mogućnost u slučaju izvršenja krivičnog dela da čuje, da vi uđete u stan i da reagujete, ali problem nastaje kod onog dela – udaljenje nasilnika iz stana, koje mora biti urađeno na osnovu Zakonika o krivičnom postupku. Prosto, nema policijsko ovlašćenje koje može tako široko da se tumači. Policija ga nema, ali nemam ništa protiv da ga policija dobije. Ako ga policija dobije, policija će ga i sprovoditi.

Zahvaljujem se, gospodine ministre.

Reč ima narodna poslanica Gordana Čomić. Izvolite.

Zahvaljujem.

Udaljavanje nasilnika muškog ili ženskog pola iz stana, kuće u kojoj se dešava porodično nasilje ne može da bude urađeno od strane nikog drugog osim policije. Meni je drago što nas ima dovoljno koji podnosimo slične amandmane, jer znam kako je u našem društvu teško prihvatana činjenica da postoji porodično nasilje.

Dakle, slično, kao što kada saobraćajna policija potpuno slučajno nađe lice, testira ga na iznos o alkoholu u krvi koji ima pravo da ga zadrži dok se ne otrezni, ništa još nije uradio, ali može da uradi, jer vozi u alkoholisanom stanju, kao što možete da imate meru zadržavanja lica. Meni je to objašnjeno teorijski i praktično kada smo tvrdile da jedan narodni poslanik uhapšen bez skidanja imuniteta, pa nam je objasnila da nije nego je samo zadržan.

Ovde se radi o prelomnoj tački ili hoćemo da policijskim postupanjem nakon prijave za nasilje u porodici onaj ko vrši nasilje žena ili muškarac bude udaljen iz tog prostora na 48 sati, na onoliko sati oko koga se dogovorimo ili ne. Nema tog krivičnog postupka koji to može da zameni, to mora da bude postupanje policije. Svaka vrsta argumentacije, mi smo dobili prijavu o porodičnom nasilju, ali ne znamo da li se desilo. Niste vi videli kako izgleda porodično nasilje. Ako kod ikoga postoji sumnja tome da li se desilo ili se nije desilo.

Još dugo ćemo mi da imamo problema sa zaista iskorenjivanjem porodičnog nasilja iz naših kuća zato što je društveno prihvatljivo da se mlatimo među sobom bili žene ili muškarci, da maltretiramo jedni druge bez obzira na uzrast decu ili starce. Baš zato je važno da u bilo kom amandmanu u bilo kakvom predlogu, u bilo kakvom dogovoru koji ima MUP-a sa bilo kim od nas da napravimo pravilo, da bude li bilo ko vršio porodično nasilje u kući u kojoj živi da će iz tog prostora biti udaljen policijskim postupanjem.

Ne postoji niko drugi ko to može da zameni, sve drugo su podignute tužbe, istrage, utvrđivanje i sve ostalo, važno je udaljiti nasilnika. Govoriti da ne smete da stupite u stan dok se vrši krivično delo i ako ovde imate prijavu da se pljačka menjačnica, pa ne smete da stupite u menjačnicu. Mi ne vidimo nasilje kao stvarno krivično delo u porodicama, a to je naš veliki problem. Još uvek kod nas postoji da je to privatna stvar nekoga, pa sada baš da li ćemo prekršiti neka prava. Nijedno nasilje nije privatno, nijedno.

Dok to ne budemo razumeli i rekli odlučno „ne“ i verbalnom nasilju, i sportskom nasilju, i fizičkom nasilju, i porodičnom nasilju, i pravnom nasilju i svakoj vrsti nasilja, dok ovde ne bude vrlo jasna poruka da mi nećemo da vidimo nasilje u našem društvu, onoliko dugo koliko će nam za to trebati vremena, toliko više nepotrebnih žrtava će biti.

Ja vas molim da na bilo koji način ministarstvo razume potrebu da policijskim postupanjem lice koje vrši nasilje bude udaljeno na najkraći mogući period iz stana u kome se porodično nasilje vrši.

Zahvaljujem, gospođo Čomić.

Reč ima ministar Nebojša Stefanović.

Izvolite, gospodine ministre.

U ovome smo potpuno saglasni ministarstvo želi da u najkraćem mogućem vremenu udalji učinioca dela iz stana.

Ali, evo, šta kaže Ustav – član 40. – stan je nepovrediv, niko ne može bez pismene odluke suda ući u tuđi stan ili druge prostorije protiv volje njegovog držaoca niti u njime vršiti pretres. Držalac stana i druge prostorije ima pravo da sam ili preko svog zastupnika još dva punoletna svedoka prisustvuje pretresanju. Ako držalac stana ili njegov zastupnik nisu prisutni pretresanje je dopušteno u prisustvu dva punoletna svedoka. Bez odluke suda ulazak u tuđi stan ili druge prostorije, izuzetno, i pretresanje bez prisustva svedoka dozvoljeni su ako je to neophodno radi neposrednog lišenja slobode učinioca krivičnog dela ili otklanjanja neposredni i ozbiljne opasnosti za ljude ili imovinu na način predviđen zakonom.

Dakle, to je kada se dešava krivično delo koje se dešava u tom trenutku. Ja vam samo govorim o rešenju o udaljenju bez iseljenja, bez odluke suda. Vi ne možete doneti kao policija takvu odluku. Nisam protiv da policija dobije ta ovlašćenja, nemojte pogrešno da me shvatite. Ako policija treba da dobije ta ovlašćenja, ja sam privi koji će biti saglasan i da dobije ovlašćenja da uđe u tim slučajevima u stan, i da donese rešenje o iseljenju i udaljenju, i u zabrani ulaska bez suda, bez tužilaštva, bez ičega, potpuno spreman. Kao ministar unutrašnjih poslova da se policija daju ovlašćenja iako će odgovornost biti na nama potpuno smo spremni da to preuzmemo, ali onda nema govora o vođenju istrage od strane tužioca i od naredbi suda.

Onda u tom slučaju se to potpuno dezavuiše. Vi ćete imati mogućnost zloupotreba da neko ko prijavi bilo koga u ovoj sali da vrši u ovom trenutku krivično delo zlostavljanja žene, nasilja u porodici, da vam policija upada u stan da utvrdi da nema ništa, da vam razvali vrata, nema ništa i da izađe iz stana i tako na hiljade adresa. Samo vam kažem da imamo društvenu opasnost da donesemo da neko uđe u vaš stan bez naredbe suda. To je društvena opasnost.

Zahvaljujem gospodine ministre.

Reč ima narodni poslanik Neđo Jovanović. Izvolite.

Zahvaljujem se. Uvaženi ministre, mislim da je vreme da presečemo jednu priču koja ide u priličnu širinu, a nadam se da ne predstavlja dodvoravanje građana u smislu političkog marketinga. Ne želim tako da prihvatim. Navedeno je da se mera udaljenja može poistovetiti sa zaštitnom merom zadržavanja učinioca prekršaja koji je upravljao vozilom u alkoholisanom stanju.

Moram da podsetim na jednu činjenicu koju niko ne može da dovede u sumnju. Zaštitne mere su prateće mere uz krivično delo ili prekršaj. Onaj ko je vozio u alkoholisanom stanju već je učinio prekršaj samim tim što je u alkoholisanom stanju. Samim tim iz toga se iscrpljuje ono što se zove zaštitna mera, a to je da se on zadrži, a to je da se on zadrži dok se ne istrezni, ali on je prekršaj učinio, vozio je u alkoholisanom stanju. To ne može da bude paralela za ono što se vezuje za stan i činjenje krivičnog dela u stanu. Ako imamo situaciju da je učinilac krivičnog dela nasilja u porodici ili nasilničkog ponašanja započeo direktno nasilje nad žrtvom, nad oštećenom.

U tom trenutku ne postoje granice prekoračenja ovlašćenja, te granice su daleko, policija može da interveniše. Sama pretnja nije izvršenje dela. Ukoliko neko zove po pretnji policija dolazi u taj stan, bilo ko je prijavljen kao neko ko je pretio nije učinilac krivičnog dela i svako ko bi reagovao od policijskih službenika bi prekoračio granice svog službenog ovlašćenja jer ga nije zatekao u izvršenju krivičnog dela. Da ga je zatekao u izvršenju krivičnog dela morao bi da reaguje. U tom pravcu bi mogle da se sprovedu i sve druge mere i mera privođenja i mera zadržavanja i mera izvođenja pred sudiju za prethodni postupak. I, mera određivanja pritvora u trajanju od osam dana ili trideset dana.

Znači, sve je to nešto što je regulisano zakonom. Molim vas da ne zbunjujemo građane. Ne možemo nešto uraditi dok nismo sistemski rešili neka pitanja. Kada ih rešimo sistemski, izmenimo druge zakone kojima se daju veća ovlašćenja policiji, pre svega ZKP, a potom i Krivični zakon, onda hajde da pričamo na ovu temu. Sada možemo da pričamo koliko god hoćemo i da govorimo građanima da je nešto moguće što nije moguće iako mi želimo da to tako bude, iskreno želimo, ali ono što je zakonom definisano, a vi ste pomenuli i Ustav koji je kroz zakonodavnih akata, onda nemamo više problem oko toga da li je nešto prihvatljivo, moguće ili nemoguće. Ovde je nemoguće i nezakonito. Hvala vam.

Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik profesor dr Dušan Milisavljević. Izvolite.

Poštovane kolege, zamolio bih vas da sa mnogo više razumevanja pričate o ovoj temi. Ja vam govorim kao osoba koja je kao lekar u kontaktu sa žrtvama nasilja. Kada vidite te žene koje su prebijene sa modricama, polomljenim nosem, iscepanim usnama, razbijenom bradom, polomljenom koskom, ne može nijedan zakon da kaže da je preča nepovredivost prostora. Vi imate u Srbiji podatak da na deset dana pogine žena u porodičnom nasilju upravo zato što ne sprečavamo posledice.

Moramo da budemo jasni i da kažemo. Govorim vam podatke i malo pre sam ih spomenuo i spomenuću ponovo, prošle godine 6.000 prijavljenog porodičnog nasilja nad ženama, od toga 3.642 slučaja prosleđeno tužilaštvu. Slušajte sada, tužilaštvo donelo 1. 712 presuda, od toga samo 624 zatvorskih kazni. Da je tužilaštvo prošle godine izreko samo 70 mera udaljenja nasilnika, a 1. 250 žena pobeglo u sigurnu kuću. To su zvanični podaci. A podatak da na deset dana pogine žena u porodičnom nasilju je alarm za srpsko društvo da zaštitimo žene. Poštovani ministre, niko ne pregovara policiji, ja znam da vi vodite računa o policiji i mogućim nekim zloupotrebama, ovde moramo naći zakonsko rešenje da zaštitimo žene. Kada neko kaže da je to marketing, kakav ljudi marketing.

Znači, ovde je interes svih nas i da se više to nasilje, nasilje mora zajedno u svim porama društva da se borimo protiv njega. Znači, ovde je prisutno nasilje i kada vam kažem kao lekar – imate povrede nad ženama koje su šutirane, koje su udarane, koje nemaju neku prelomljenu kost, da bi se tretiralo kao teška telesna povreda, da bi tužilaštvo pokrenulo postupak, to se tretira kao laka, i onda tužilaštvo ne izriče meru zadržavanja. Znači, moramo da pooštrimo kazne, moramo da damo policiji mogućnost da odmah tog nasilnika udalji, jer i po izveštaju lekara koji konstatuje nasilje, vi nemate pravo po ovim sadašnjim zakonima da udaljite nasilnika. Mi amandmanima pokušavamo da to unapredimo. I ovo nije predlog nijedne političke stranke, da vam kažem, ovo je predlog Nacionalnih organizacija žena, koja vape za podršku političara. Hvala puno.

Zahvaljujem gospodine Milisavljeviću, i vaša poslanička grupa nema više vremena.

Gospođo Čomić, nemate vremena.

Reč ima ministar, gospodine Šutanovac, pre vas ima poslanika drugih.

Ministar ima repliku na izlaganje gospodina Milisavljevića.