Zahvaljujem.

Na član 26. amandman je podneo narodni poslanik Dragan Šutanovac.

Vlada i Odbor za odbranu i unutrašnje poslove prihvatili su amandman, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.

Da li neko želi reč?

(Dragan Šutanovac, s mesta: Koji amandman?)

Amandman na član 26.

To je drugi vaš uzastupno prihvaćen amandman.

Izvolite.

Radi se o amandmanu koji je analogni, odnosno na amandman 25. Znači, ovde se obavezuje policijska stanica da informiše lokalnu vlast, lokalnu samoupravu o stanju bezbednosti na teritoriji te lokalne samouprave. Mislim da je to jedan od koraka da se ne decentralizuje upravljanje, već da se decentralizuje uticaj lokalne bezbednosti od strane lokalne samouprave u odnosu na policiju koja, kao što smo čuli, i ja nemam problem sa tim, šef te policije može doći iz nekog drugog grada, može napredovati iz manjeg grada u veći, će imati mogućnost da razmatra informaciju i da mu daje sugestiju šta oni misle, kao predstavnici građana u lokalnom parlamentu, šta policija treba da radi više, na šta treba da se stavi veći akcenat i šta je to što je važno za bezbednost svih građana lokalne samouprave.

Zahvaljujem. ovaj amandman je prihvaćen. to je neki deseti prihvaćeni amandman od ukupno 14. Zahvaljujem se na tome.

Na član 27. amandman je podneo narodni poslanik Dragan Šutanovac.

Vlada i Odbor za odbranu i unutrašnje poslove prihvatili su amandman, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.

To je, koliko znam, treći uzastopni prihvaćen amandman, gospodine Šutanovac. Šta bi kolega Pavićević dao da je na vašem mestu?

Izvolite.

Kako da vam kažem, kad su amandmani dobri, kada rade stručni ljudi, kad nisu politički i partijski ostrašćeni, onda se prihvataju amandmani.

Ovaj amandman je opet u korelaciji sa amandmanima 25. i 26. Upravo ovde se kaže da policija ističe interese, pre svega, građana, a ne svoje interese. Policija je u funkciji i zaštiti i bezbednosti građana lokalne samouprave i svih građana Srbije.

Ovaj amandman ide u pravcu onoga što sam govorio, a to je jedna vrsta decentralizacije uticaja, ne rukovođenja, već uticaja na bezbednosnu politiku u lokalu. Hvala.

Zahvaljujem.

Na član 37. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Nenad Čanak, Bojan Kostreš, Olena Papuga, Nada Lazić, Đorđe Stojšić i mr Dejan Čapo.

Da li neko želi reč?

Na član 28. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Dubravka Filipovski, Velimir Stanojević i Zlata Đerić.

Vlada i Odbor za odbranu i unutrašnje poslove prihvatili su amandman, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.

Reč ima narodni poslanik Dubravka Filipovski.

Usvajanje ovog amandman biće još jedan korak više u postupanju policije u sprečavanju nasilja u porodici i u daljem postupku implementacije Istanbulske konvencije.

Naime, po novom zakonu, posebnim članom je predviđena hitnost u postupanju policije u sprečavanju nasilja u porodici.

Međutim, usvajanjem ovog amandmana predviđa se i hitno postupanje policije kada je u pitanju prijavljivanje pretnji nasilja u porodici. Nažalost praksa je pokazala da pretnje u velikom broju slučajeva budu i ostvarene i zbog toga smatram da će usvajanje ovog amandmana značajno podići nivo prevencije policije u sprečavanju nasilja u porodici.

Da li još neko želi reč?

Reč ima ministar Stefanović.

Hvala vam i za ovaj amandman. To je deo zajedničkih napora da se suočimo sa problemom koji Srbija ima, to je nasilje u porodici.

Šta su problemi koje imamo? Problem je u postupanju policije zakonska nadležnost. Dakle samo sud u nekim slučajevima može naložiti određene mere i kada bi dali takve nadležnosti policiji mogli bi da dođemo do zloupotreba prava policije koja su veća društvena opasnost nego korist koja se iz toga stiče.

Mi moramo da vodimo računa da se promeni Krivični zakonik, mislim da Ministarstvo pravde na tome radi intenzivno, mi smo deo radne grupe, kao i tužilaštvo i pokušavamo da pronađemo najbolji model kako da zaštitimo žene od nasilnika, kako da ih zaštitimo od ekonomskog, ne samo fizičkog ugnjetavanja i to je veoma važna poruka za sve one koji nameravaju da udare ženu ili da učine neko zlo. Zbog toga nam je važna podrška čitavog društva, samim tim i vaša i čitave Narodne skupštine.

Ono što je takođe važno jeste shvatiti šta je nadležnost koje institucije u Republici Srbiji. Voleo bih da kada sve ono što se nekada policiji stavlja kao želja da policija reši bude i pravno moguća, ali nije. Naprosto policija ne može da bude rešenje za svaki problem u društvu.

Znam da ljudi kada nemaju šta dođu u policiju i kažu – rešite nam ovo. Postoji zakon i zakon kaže da samo sud npr. može naložiti udaljenje iz stana, samo sud može naložiti ulazak u stan i to štiti svakog od nas. Štiti naša osnovna prava i slobode, jer Ustav naše zemlje kaže da je stan nepovrediv. Dakle postoji, kada smo pričali o onom austrijskom modelu, postoji nekoliko modela na kojima se radi, ali je važno da postoji sudska zaštita da bi svako imao pravo na zaštitu na bilo koji način. Da bi sud odredio tačne mere kada možemo da uđemo u stan, kada možemo da izbacimo nasilnika iz stana i kada žena koja je žrtva nasilja može da nastavi da koristi stan bez obzira na pravo svojine da li je stan njen ili nije.

Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik dr Dušan Milisavljević.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, gosti iz Ministarstva policije, želim da podržim koleginicu Filipovski i da vam kažem kao lekar koji se susreće sa nasiljem svih vrsta, pa i nasiljem u porodici. S obzirom da sam specijalista, otorinolaringolog i da su masa povreda koje se nanose upravo na glavi i na vratu.

Obrazloženje da moramo da imamo odluku suda svakako da podržavam, međutim ono čega se vi plašite jeste fizičko udaljavanje nasilnika iz stana. Kažem vam da već imate ovlašćenje da već 48 sati zadržite bilo koga ko počini po vama neko zlodelo ili nasilje.

Reći ću vam kao lekar da mnoge povrede koje se nanesu na glavi i na vratu nisu teške telesne povrede po kojima bi po Krivičnom zakonu sud i vama dao nalog da uhapsite nasilnika kada je teška telesna povreda. Šta se dešava kada on nju prebije bejzbol palicom, ne polomi ni jednu kost i ne dođe do unutrašnjeg krvarenja? To se vodi kao laka ka srednjoj telesnoj povredi i onda takav nasilnik ostaje u domu, a ta žena koja je prebijena mora da beži iz kuće i da se krije u sigurnoj kući.

Upravo je ovo želja da se kroz amandmane napravi mogućnost da policija odreaguje, jer policija je prva sa lekarima kao državni organi koji se susreću sa nasiljem. Morate zajedno da reagujete kada lekar da izveštaj da je desna ruka nasilnika leva polovina tela žrtve, kada su modrice sa leve strane tela žene, to je desna ruka nasilnika. Više nego jasno je da je došlo do nasilja, da je on nju prebio. Ako se to kategorizacijom sudske medicine vodi kao laka ka srednjoj telesnoj povredi to je nešto što vas sprečava da dobijete od suda podršku da ga vi uhapsite i da protiv njega država pokrene postupak.

Podneo sam neke amandmane pa ću i kroz te amandmane da pričam, ali ovde želim da skrenem pažnju na nepravilnost u vašem strahu da ne prekršite neke zakonske okvire iz Krivičnog zakonika, da dobijete podršku suda. Reći ću vam, u tom vakumu nasilje postoji i nasilnik se time u tom vakumu krije.