Zahvaljujem, gospodine Bečiću.
Naime, član 6. u stavu 1, čije mi menjanje predlažemo, predviđa šta sve treba da sadrži obaveštenje o organizovanju humanitarne akcije, pa između ostalog kaže – ime i prezime i broj lične karte lica koje će prikupljati priloge. Mi predlažemo da se taj deo izostavi, da je zapravo potrebno dostaviti sve te stvari samo za organizatora koji zapravo i ne mora fizički biti prisutan svaki put prilikom prikupljanja priloga, a posebno zbog toga što mi živimo u vremenu u kom se verovatno, ne verovatno, nego svi vidimo da se veoma često te akcije odvijaju preko interneta, putem društvenih mreža. Da li mi treba da imamo podatke za sve te ljude koji u tome učestvuju, koji dele neke sadržaje, koji mole za pomoć, itd?
Generalno, mi smatramo da ste u svojoj nemogućnosti da uvedete red u ovu veoma važnu oblast, zapravo sada to uradili na način, zbog toga što je nekada bilo nekih zloupotreba, što niko ne spori, sada se to uradili na način da ste gotovo onemogućili ljudima da se zapravo na efektivan način time bave.
Znate, gospodine Stefanoviću, mi živimo u vremenu kada i u zemlji u kojoj roditelji preko SMS-a mole za 50 ili 100 dinara za lečenje njihovog deteta. Od onih Vučićević obećanja da će se prodati „Zvezda“ i „Partizan“, pa da će se iz tog fonda lečiti deca, očigledno da nema ništa i očigledno da se to nije desilo.
Ko god je prisutan na društvenim mrežama, znam da ste i vi prisutni, vidite koliko ljudi masovno dele te sadržaje. Verovatno se i vama, kao što se mnogim ljudima sa dosta pratilaca na društvenim mrežama, obraćaju ljudi sa molbom da neki sadržaj i neku molbu za pomoć podelite, da li, svi mi smo učesnici u prikupljanju humanitarne pomoći, da li taj koji nije dostavio naše lične podatke onda krši zakon, ako i mi molimo da se za neku akciju uplati novac?