Zahvaljujem.
Da li još neko želi reč?
Na član 15. amandman je podnela narodni poslanik Aida Ćorović.
Da li neko želi reč?
Na član 16. amandman je podneo narodni poslanik dr Janko Veselinović.
Da li neko želi reč?
Na član 16. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Marko Đurišić, Aleksandar Senić, akademik Ninoslav Stojadinović, Branka Karavidić, Biljana Hasanović Korać, Goran Bogdanović, Slobodan Homen, Miroslav Marinković, Ivan Karić i mr. dr Blagoje Bradić.
Da li neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik Blagoje Bradić.

Zahvaljujem gospodine predsedavajući.
Znači, član 16. govori o pravnoj zaštiti i kaže – da se žalba podnosi Ministarstvu unutrašnjih poslova u roku od 24 časa od prijema rešenja nadležni organ iz stava 1. ovog člana, misli se na Ministarstvo, odlučuje po žalbi bez odlaganja, najkasnije u roku od 24 časa od prijema žalbe. Protiv rešenja iz stava 2. ovog člana može se pokrenuti upravni spor pred nadležnim sudom.
Mi smo predložili da ovaj član glasi – žalba se podnosi upravnom sudu u roku od 24 časa od prijema rešenja. Upravni sud odlučuje po žalbi bez odlaganja, najkasnije u roku od 48 časova, od prijema žalbe.
Članom 16. Predloga zakona uređena je pravna zaštita, s tim što ovakvo rešenje ima niz manjkavosti o žalbi na rešenje kojim se zabranjuje okupljanje. Dakle, kojim se ograničava sloboda okupljanja odlučuje Ministarstvo unutrašnjih poslova. Pored toga, imajući u vidu koji je prethodno određeni rok za donošenje rešenja na koji se podnosi žalba na 96 sati i rokove za podnošenje i odlučivanje po žalbi od pravne zaštite ne ostaje ništa, jer to u praksi može da znači da se odluka o žalbi donosi na dan kada je inicijalno bilo zakazano okupljanje, čak možda i posle toga.
Na sve to još se i predviđa da se protiv rešenja po žalbi može pokrenuti upravni spor. Upravni spor nema više nikakvog značaja u ovakvoj situaciji. Smisao pravne zaštite je da organizator okupljanja pravnim sredstvima zaštiti svoje pravo na okupljanje pre termina u kome je okupljanje zakazano. Iz navedenih razloga predlažemo efikasniji mehanizam i nadamo se da ćete prihvatiti naš predlog.

Reč ima ministar, dr Nebojša Stefanović. Izvolite.

Po Zakonu o opštem upravno postupku mi smo u obavezi da imamo drugostepeno odlučivanje. Dakle, dvostepeno odlučivanje i vi faktički morate prvo da se žalite organu koji je doneo odluku, a onda imate pravo na žalbu sudu. Mi ne možemo da odlučujemo. Dakle, ovim zakonom ne možemo da definišemo, uređujemo rad sudova, odnosno vreme u kojem će oni donositi odluku, jer bi time faktički rušili njihovu nezavisnost. Oni imaju zakone po kojima rade i sud i u tom slučaju potpuno je samostalan u svom nezavisnom odlučivanju.
Mi imamo ovaj ovde model koji smo predvideli, jedini pravno moguć. Mogli smo da tražimo da su sudovi naravno reaguju, ali to onda ne bi bilo u skladu sa zakonom. Hoću da kažem, ovo je jedini mogući način da obezbedimo ustavnost i zakonitost i zaštitu.
Mi smo imali više rešenja koja su predviđali i različiti amandmani i zato sad vidite koliko recimo, kad se insistira ili javnoj raspravi nekim amandmanima da se skraćuje rok, rokovi se skraćuju, rokovi da se skraćuju rokovi prijavljivanja onda imate posebne mogućnosti da sve ispuni.
Mi smo stavili zakonski minimum i ovo će biti, vi ste u pravu, biti nategnuto, ali ovaj zakon o kome je potreban dogovor. Dogovor između policije, podnosioca prijave i svih ostalih učesnika, da ljudi shvate. Svakom je u interesu, a verujte policiji pre svih da svaki skup prođe mirno, bez stresa, bez trzavica. Taj skup je jedini uspešan skup.
Skup na kome dođe do upotrebe policije, do potrebe da se policija angažuje u sprečavanju sukoba je propao skup, ko god da ga organizuje. Mi moramo da imamo skupove na kojima vlada potpuni javni red i mir, jer to su skupovi u kome onda građani slušaju poruku, a ne gledaju te neke bočne manifestacije, da li je neko razbio nešto, da li se tukao, to nije dobra poruka za celu našu zemlju, ni za policiju, a ni za organizatore skupa.

Zahvaljujem.
Da li još neko želi reč?
Na član 16. amandman u istovetnom tekstu podneli su narodni poslanici Aida Ćorović i zajedno narodni poslanici Zoran Živković i Vladimir Pavićević.
Da li neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik Zoran Živković. Izvolite.

Amandman glasi da – nadležni sud, to je Upravni sud verovatno, najkasnije u roku od 48 sati donese odluku.
Čuli smo obrazloženje koje nije prihvatljivo. Naravno, ne bi bio presedan da se u jednom zakonu tačno definišu sudsku rokovi i to je moguće u našem ustavno-pravnom poretku. Šta bi to doprinelo? Doprinelo bi da bi skupovi bili održani.
U suprotnom, očigledna je ideja predlagača, to znači da policija bude nevina za bilo kakvu zabranu skupa, nego će biti krivi sudovi koji će kasniti sa svojim odlukama i onda ćemo zbog protoka vremena da imamo praktično zabrane, nezakonite zabrane javnih skupova. To je očigledna ideja predlagača zakona.
Znači, neko zakaže skup, policija ga zabrani. On se žali Upravnom sudu, a Upravni sud spava narednih pet dana i prođe vreme kad taj skup ima smisla.
Da bi se to sprečilo, a to je valjda osnovni cilj ovog zakona da Srbija bude, kao što smo čuli malopre, normalna zemlja sa mirnim skupovima, to može da se uradi tako što će se staviti i stav 2.
Inače, ćemo imati situaciju kao što je bila letos kada je bilo fantazmagorično polaganje kamena temeljca „Beograda na vodi“. Kada su ljudi Nove stranke i DS otišli u policijsku stanicu Savski venac da prijave skup, protesni skup, a onda im je tamo službenik, šef, rekao da što se njega tiče oni ne postoje, da nisu prisutni, da ih nema. To je rečeno, troje poslanika je bilo u toj delegaciji. Šta da radimo onda gospodo iz MUP-a? Šta ako se pojavi takva situacija? Skup je održan uz neviđene mere bezbednosti i stotine, stotine, žandarma i specijalaca.

Vreme kolega Živkoviću.
Zahvaljujem.
Reč ima ministar dr Nebojša Stefanović.

Pa hajde kada govorimo o tom konkretnom skupu, to je bila direkta zloupotreba zakona, direktna i ako je grupa građana Beograda za sve prijavila skup nekoliko dana ranije, jedno 10 dana ranije pre održavanja skupa, uredna prijava skupa, uredna …
(Zoran Živković, s mesta: Nije tačno.)
Jedino ako vi imate neke moći predviđanja, viđanja itd.
Znači, uredna prijava skupa. To su se ljudi setili na vreme zato što su hteli da podrže to što se dešava. Na kraju krajeva, nisu oni koji su organizovali kontra skup mogli imati informaciju kada će biti polaganje kamena temeljca. To je mogao da ima samo neko ko je blizak organizatoru. Oni nisu mogli da znaju, pošto je cilj ovih koji su organizovali drugi skup bio da to bude u istom danu, oni svakako nisu odlučivali kada će taj dan biti, nego organizator, kompanija koja to radila, Vlada. To su bili ljudi koji su mogli imati saznanja kada će skup da bude. Samo oni su mogli imati ta saznanja. Apsolutno.
To što su se oni pojavili bez mogućnost, neko prijavi skup u određeno vreme na određenom mestu, ali vi hoćete po svaku cenu da na tom mestu i u to isto vreme organizujete skup, policija nije htela da ulazi u te političke igre i da pravi haos, dozvolili smo održavanje skupa, predvideli dovoljan broj ljudi da ne bude sukoba i oba skupa su održana.
Nadam se da više to nećemo imati kada se neko doseti i prvi organizuje i prvi prijavi, izvinite, svi ostali će morati to da poštuju. Više sreće u sledećem izvlačenju. Morate da poštujete ono što se neko dosetio. Setio se, prijavio skup, ostali mogu nakon održavanja tog skupa, narednog dana, prethodnog dana. U to vreme i na tom mestu neće moći dve iste grupe da organizuju.

Vreme gospodine ministre.   
(Zoran Živković, s mesta: Replika.)
Na osnovu čega gospodine Živkoviću.
(Zoran Živković, s mesta: Na osnovu direktnog obraćanja ministra.)
Samo vam je odgovorio na vaše pitanje.
(Zoran Živković dobacuje.)
Izvolite.

Skup koji je zakazan od nevladine organizacije „Svi za Beograd“ ili tako nešto je bio najavljen desetak dana ranije u medijima i nije bio prijavljen, po rečima samih organizatora. Bio je najavljen za jedan sat, a ovaj skup je bio, bila je namera da bude prijavljen za četiri. Prema tome, to je bila vidna vremenska razlika.
Niste vi skupili 500 žandarma i 500 drugih specijalaca zbog nevladine organizacije. Njima ste pustili tramvaj prošli put kada je bilo potpisivanje sporazuma, pa je onda bio GSB kriv zbog toga što oni nisu mogli da pokažu svoje oduševljenje fantazmagorijom koja zvala „Beograd na vodi“.
To su sve netačne stvari koje je pred nama izrekao ministar i potpredsednik, čini mi se, vladajuće stranke.
Ali, najgore što je rekao ministar, to je da policija nije htela da ulazi u to. To je opravdanje za policijskog službenika koji je rekao poslanicima – ja vas ne vidim, izađite napolje. Ne, policija je trebala da primi i zabrani skup, ako je to protivzakonito. Ako ste vi u bilo čemu u pravu, od diplomiranja do današnjih dana, onda je taj policajac trebao da uzme tu prijavu i da zabrani skup odmah, a ne da ne ulazi u suštinu.
Posao policije je da uđe u suštinu svega onoga što je njena zakonska obaveza. Prema tome, malo pazite šta pričate. To što ste rekli je uvođenje haosa u jednu važnu društvenu oblast koja se zove unutrašnji poslovi. To tako ne sme da se pomisli a kamoli da se javno kaže u ovoj Skupštini.