Pravo na repliku, ministar dr Nebojša Stefanović.

Ko je hteo da izazove haos videli smo tog dana i to su građani Srbije dobro videli, a na kraju krajeva, vide dobro i građani Beograda.
Ja sam u ovom gradu rođen i živim 40 godina. Dobro sam prolazio pored tog smetlišta na kome se nalazi sadašnji „Beograd na vodi“, đubrište, pacovi, otpad, polupani neki vagoni, haos, katastrofa svih 40 godina. Moji roditelji pre toga su gledali. Znači, katastrofa.
Danas pošto to nije smetalo hiljadu godina, sada smeta što je neko to uzeo i lepo očistio, sredio, uveo u red i hoće nešto da gradi na tom delu i sada kada imamo konačno način da zaposlimo 13 hiljada ljudi u celoj Srbiji jer će toliko građevinske operative biti uključeno u to, ne samo u Beogradu, u celoj Srbiji, i kada ćemo dobiti nešto zbog čega će ljudi dodatno dolaziti u Beograd da vide i to nije nikakva fantazmagorija, pošto smo to imali u prvoj fazi – to se nikad neće desiti, u Srbiji nikada neće biti to izgrađeno, u Beogradu, ma kakvi, katastrofa.
Kada je počelo da se zida i kada su radnici tamo dan, noć i noću pod reflektorima rade, e, onda sada više to ne valja zbog onog ili ovog.
Međutim, neće niko zaustaviti progres u ovoj zemlji. Napredak, koliko god se opirali, žele građani Srbije, žele građani Beograda. Kao građanin Beograda, želim da ne bude više smetlišta u Beogradu, da bude lepih zgrada, da bude parkova, da bude asfalta i to je posao vlasti.

Gospodine Živkoviću…
(Zoran Živković, s mesta: Nije rekao reč o onome što sam ja rekao.)
…pa nije ni dužan da vam odgovori.
(Zoran Živković, s mesta: Nego je pričao šta je gledao 40 godina.*)
Nije ni dužan bio da vam odgovori na vaša pitanja.
(Zoran Živković, s mesta: Nije bio dužan?)
Bilo je u replici.
Na član 17. amandman je podneo narodni poslanik prof. dr Jankov Veselinović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 17. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Nataša Vučković, Dragan Šutanovac, Goran Ćirić, Jovan Marković, Jovana Jovanović i Vesna Marjanović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 18. amandman je podneo narodni poslanik prof. dr Jankov Veselinović.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik dr Janko Veselinović. Izvolite.

U ovom članu 18. pod naslovom Sprečavanje ili prekid okupljanja govori se kada policijski službenik može da prekine okupljanje.
Toga je, nažalost, do sada bilo i tramvajskim vozilima i na druge načine, znamo da je za otvaranje radova pod navodnicima „Beograda na vodi“ bilo zabranjeno onima kojima nemaju članske karte SNS i znamo da je tada neko doneo procenu da je to okupljanje, kako se ovde kaže - da su nastupile okolnosti iz člana 8. ovoga zakona. To je slobodna volja, da li predsednika stranke ili predsednika gradskog odbora, ne znam ko ima pravo da donese takvu odluku, ali, u svakom slučaju, gospodine Stefanoviću, vi na ovaj način omogućavate da bilo koji skup po vašoj proceni, po vašoj slobodnoj proceni, bude prekinut.
To što će se građani buniti na obmane, neistine i laži da se gradi „Beograd na vodi“, u stvari, vi kažete da se čisti smetlište. Pa, mogli ste vi smetlište da očistite bez toga da ste dali stranoj firmi od, koliko je, 100 evra osnivačkog kapitala, takav plac u Beogradu, najvrednije zemljište u Beogradu. Mogli ste da uzmete kamione Gradske čistoće i da očistite to, da pokosite travu, kao što znate, gospodin Vučić je rekao da će on lično uzeti kosu da kosi, kao nešto je u životu radio.
Dakle, okupljanje protiv tog vi ćete proglasiti, verovatno, kao rušenje državnog poretka ili nešto slično.

Vreme, kolega Veselinoviću.

Uvek možete vi dati takvu ocenu, gospodine Stefanoviću, vi, ne vi lično…

Reč ima ministar dr Nebojša Stefanović. Izvolite.

Naravno da su ovo sve potpune neistine i nikakvo arbitrarno ovde odlučivanja nema, nego kako se približava termin izbora, a mora da bude negde na proleće, raste i stepen nervoze.
Razumem to. Ima ljudi koji Narodnu skupštinu će moći da vide samo u onom slobodnom danu za posetu Narodnoj skupštini, kada se obilazi, a navikli su na određene privilegije, na dobre plate i na sve ostalo i onda ta nervoza se povećava.
Međutim, šta kaže član zakona o kome govorimo? Kaže da se javna okupljanja, šta kaže član 8. – okupljanje nije dozvoljeno kada postoji ugrožavanje bezbednosti ljudi i imovine, javnog zdravlja, morala, prava drugih i bezbednost Republike Srbije, kada su ciljevi okupljanja usmereni na pozivanje i podsticanje na oružani sukob ili upotrebu nasilja, na kršenje ljudskih i manjinskih sloboda i prava, odnosno na izazivanje ili podsticanje rasne, nacionalne, verske i druge neravnopravnosti, mržnje i netrpeljivosti, kada nastupi opasnost od nasilja, uništavanja imovine ili drugih oblika narušavanja javnog reda i mira u većem obimu.
Dakle, policija je inače dužna da to radi. Ne mislite valjda da je normalno da vidimo skup na kome neko poziva na nasilje, na rušenje države, na lomljenje izloga, na paljenje zastava, na prebijanje ljudi, na drugačije mišljenje i da to policija sa strane stoji i posmatra. Naravno da neće da stoji i da posmatra.
Što se gospodina Vučića tiče, radio je mnogo toga u svom životu. Reći ću vam šta nije radio – nije krao i nije otimao, nije postao milijarder za vreme svoje vlasti, nije otimao od hendikepirane dece, nije uzimao ovoj zemlji za sebe, nego se trudio da radi svakoga dana da bi ovoj zemlji i njenim građanima bilo bolje. E, to je radio, a šta će građani o tome reći videćemo na izborima.

Reč ima narodni poslanik Aleksandar Marković. Izvolite.

Gospodine predsedavajući, uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, lako je napisati, tehnički napisati ovakav amandman, koji glasi - briše se, naziv iznad člana 18. i član 18. briše se, to ponoviti ne znam koliko puta i ponoviti, kopipejstovati obrazloženje koje je, naravno, puno grešaka, to smo videli, ali ono što je teško, teško je naći pravo obrazloženje kojim bi branio ovakav jedan, dozvoliću sebi da kažem, besmislen amandman.
Uvek se divim i kreativnošću i nadahnutošću koju ispoljava predlagač ovog amandmana kada se potrudi da odbrani nešto što je neodbranjivo, da nas ubedi zašto bi mi brisali član 18. koji reguliše sprečavanje ili prekid okupljanja, gde kaže, ne bih sada čitao ceo član, ali je povezan sa članom 8. koji takođe reguliše ograničenje slobode okupljanja.
Onda se ja pitam kako je uopšte moguće da dođemo u ovu situaciju? Odgovor na to pitanje leži u članu 3, u prvoj rečenici koja kaže – okupljanje u smislu ovog zakona smatra se okupljanje više od 20 lica radi izražavanja, ostvarivanja i promovisanja državnih, političkih, socijalnih, nacionalnih uverenja i ciljeva. Ovo je odgovor na pitanje zašto on želi da briše ove članove, zato što nikada ne može da skupi više od 20 lica ne bi li uopšte održao javni skup ili javno okupljanje. Ako smo malo pre videli da u Beogradu ima devet članova, i po što kaže kolega, zahvaljujem kolega, a ako ćemo analogno da pretpostavimo da u manjim gradovima ima i manji broj članova, on teoretski isključuje mogućnost da učestvuje u javnom skupu ili da održi javno okupljanje.
Iz tih razloga pozivam da odbijemo ovaj i ostale amandmane. Zahvaljujem.