Zahvaljujem.
Pravo na repliku narodni poslanik Zoran Babić i ovim završavamo sa replikama.

Trebaće vam mnogo filmova i mnogo aparata za slikanje, pa ćemo slikati „Svarovski“ – investicija 10 miliona evra, u Subotici 280 plus 500 zaposlenih. „Kontinental“ u Subotici, takođe – 500 zaposlenih. Kompanija „Ametek“, za proizvodnju malih motora, koja zapošljava na globalnom nivou nekih 40 hiljada zaposlenih, u Subotici je zaposlila 150 plus 700, plus 700 ove godine. Ali, da ne bude da je sve u Subotici, na severu Srbije.
Zahvalan sam mom kolegi Draganu Nikoliću zato što me je podsetio na kompaniju „Geoks“ u Vranju, koja sada, 31. januara, otvara novi pogon sa 700 zaposlenih, a za narednih šest meseci, sa planom i završetkom novog pogona, još 1.300 zaposlenih.
Međutim, ja bih voleo da malo pitamo ljude šta misle, da se malo prošetamo pa da ih pitamo – a šta mislite o onih hiljadu evra obećanih samo da bi u tom trenutku Boris Tadić dobio izbore? Da li ste ih dobili? Kako ste ih potrošili, poštovani građani Republike Srbije? Pa da ih pitamo – a koju platu imate u onih obećanih 400 hiljada radnih mesta, opet da bi Boris Tadić dobio izbore? Pa da pitamo građane Vojvodine da li su otišli i da li su videli šta je sa „Heterlendom“? Da pitamo građane Vojvodine kada su poslednji put ušli u jednu filijalu „Razvojne banke Vojvodine“? Da li su imali određenu transakciju preko „Razvojne banke Vojvodine“? Šta je sa sredstvima fonda za kapitalna ulaganja? Da pitamo građane Novog Sada ili ostalih opština i gradova u Vojvodini da li su dobili sredstva i ko je mogao da dobije sredstva Fonda za kapitalna ulaganja Vojvodine? Da li je mogao neko, a da nije imao bar interesnu konekciju sa Demokratskom strankom i režimom Bojana Pajtića? Ne, nije mogao.

Hvala.
(Dragan Šutanovac, s mesta: Replika.)
Kolega me je obavestio da je zatvorio krug replika.
(Dragan Šutanovac, s mesta: Ne možete tako da zatvorite krug replika.)
Kako ne može?
(Dragan Šutanovac, s mesta: Ne znam šta to znači da je zatvoren krug replika. Neko pomene Demokratsku stranku i „Razvojnu banku Vojvodine“ i Fond za kapitalna ulaganja.)
Koliko puta? Hoćete vi da završite tako što ćete dovesti njega u situaciju da ne može da odgovori? Negde mora da se prekine.
(Dragan Šutanovac, s mesta: Ne možete tek tako da zatvorite krug replika.)
Nije ni on vas pomenuo.
(Dragan Šutanovac, s mesta: Pomenuo je Demokratsku stranku.)
Niste vi jedini u Demokratskoj stranci.
(Dragan Šutanovac, s mesta: Ja sam ovde Demokratska stranka.)
Niste vi baš Demokratska stranka.
(Dragan Šutanovac, s mesta: Ja sam ovlašćeni za Demokratsku stranku i molim vas da mi date reč.)
Dobro. Ja mislim da moramo da se vratimo na zakon.
Da li neko od prijavljenih želi da priča o amandmanu? Dakle, sprečavanje ili prekid okupljanja. Poslanik Janko Veselinović traži da se to briše.
Izvolite, po amandmanu.

Hvala, gospođo predsednice.
Znači, radi se o članu 18. kada policijski službenik treba da spreči i prekine okupljanje ukoliko su uoči održavanja okupljanja ili u toku njegovog trajanja nastale okolnosti iz člana 8. o kojima ja neću govoriti, zato što je ministar unutrašnjih poslova to izuzetno dobro najbrojao i obrazložio.
Ali, nikako mi nije jasno kako neko može biti protiv da se prekine skup ukoliko je on usmeren, i njegovi ciljevi, kada su okupljeni, usmereni na pozivanje i podsticanje na oružani sukob ili upotrebu nasilja, kao što stoji u članu 8? Ne mogu da verujem, poštovani građani Srbije, da se zato zalaže predlagač amandmana. Ja sam šokiran zbog toga.
Svi amandmani, ako ste videli – brišu se, idu u tom pravcu da su protiv javnog reda i mira, protiv zakonitosti, protiv zaštite imovine. Ali su zato za haos, za nered, za nezakonitost. U stvari, meni je jasno zašto su protiv zaštite imovine. Zato da mogu kao i 2000. godine paliti ovu Skupštinu, protivzakonito. I zato da isti predlagač, kao što je to učinio u prethodnom periodu, može ući u tuđu imovinu, u tuđi stan, kao što je ušao u stan Milice Badže u ul. Braće Kurjakovića broj 7 u Obrovcu, ja ga molim da izađe iz tuđe imovine, jer se radi o našoj profesorici koja je u izbeglištvu 20 godina.
Na kraju, bivši ministar napada predsednika Vlade kojega danas ovde nema da mu odgovori – pa nije predsednik Vlade, kao bivši ministar, uzeo 750 hiljada evra za opravku softvera na VMA, nego upravo bivši ministar odbrane. To nije radio Aleksandar Vučić. Nije Aleksandar Vučić kao ministar Vlade oštetio budžet Republike Srbije za 470 hiljada evra, nego bivši ministar iz bivšeg režima, i to samo jednom transakcijom. Gospođo predsednice, ovo što govorim je izveštaj Državnog revizora. Ne pričam napamet. Nije Aleksandar Vučić kao bivši ministar odbrane u Vladi uzeo 12 i po hiljada evra, nego bivši ministar odbrane dok je bio pomoćnik, zamislite, ministra unutrašnjih poslova, a imao je zadatak da u roku od dve godine se ne zaposli, a on se nakon mesec i po dana zaposli u drugom državnom organu i nije vratio 12 i po hiljada evra.
Znate šta, ja se ne bih pokazivao pred građanima Srbije kada bih ovo sve napravio. Hvala vam lepo. Predlažem da se amandman ne prihvati.

Izvolite, replika.

Prepoznao sam se. Hvala puno.
Kada bivši ministar Srpske Krajine koji je prvi došao u Beograd, a počeo napad na Knin, drži predavanje u Beogradu, ja moram da odgovorim, nemoj da se ljutite. Žao mi je što je tako, ali naprosto politika koju ste sprovodili u Srpskoj Krajini mislite da sprovodite i u Beogradu.
Bivši ministar, današnji premijer je napravi dug Srbiji, evo vam danas izveštaj ljudi, 25 milijardi 200 miliona evra, na današnji dan. Dvadeset pet milijardi, a nasledili ste 14,7 milijardi, ljudi. Deset milijardi evra za nepune četiri godine ste povećali dug. Malo li je, što neko reče ovde, za nepune četiri godine, deset milijardi.
Možete da pričate šta god želite. Smanjili penzije, smanjili plate, povećali sve poreze. Obećali strane investicije koje ne mogu da dopru do 2011. ni na koji način.
Pričate o stvarima o kojima su svi državni organi vodili istrage, i kao što vidite gospodo, sedim sa vama ovde, ma koliko vi mene mrzeli, i potpuno vas razumem što me mrzite. Jer politika koju ste vi zastupali 90-ih godina, je politika najvećeg zla koja se razvila na prostorima bivše Jugoslavije, i koja je dovela do toga da se u Srbiji danas živi, kao što se živi, jer ono što ste ostavili 90-ih godina, pustoš iza sebe, danas želite da ostavite i u Beogradu.
(Marko Atlagić, s mesta: Replika.)
(Aleksandar Marković, s mesta: Poslovnik.)

Marko Atlagić, replika.
(Dragan Šutanovac, s mesta: Niko nije spomenut.)
Kako nije? Pa ni vama nije niko, a vi ste se prepoznali, i još ste vikali - ja sam se prepoznao, ja sam se prepoznao. Ja se ne bih time hvalila. Ali, zato moram i poslaniku Atlagiću da dam reč jer on tvrdi da se prepoznao. Molim vas.

Hvala, gospođo predsednice. Tačno je da sam ja bio ministar, ali ne u SAO Krajini, nego Republike Srpske Krajine, na moju sreću, a na njegovu žalost, prethodnog govornika.
Nije tačno, i tražim da se izvini, to mogu policijski državni organi utvrditi da sam prvi došao, nego zadnji. Ja se ne stidim što sam u toku dok sam bio u Krajini čak, i vodio vod, interventnu grupu, ja se sa time ponosim, na moju sreću, a na vašu žalost.
Ja nisam, gospodine poslaniče, palio ovu Skupštinu nego vi, ja sam nosio kantu da je gasim. Gospodine narodni poslaniče, vi ste mog i svog predsednika odveli u Hag, nezakonito. Ja sam išao da ga branim.
Ali, ostavimo to po strani. Okrenimo se budućnošću. Istorija će to reći i za mene i za vas. Pružamo ruku jedni drugima, radimo zajednički za budućnost naše zemlje. Nije problem da predložite bilo koji predlog, ali ne briše se.
Ja hoću utakmicu rada, reda, discipline i odgovornosti.
I, molim vas, tražim da se izvinite, jer ja sam došao zadnji, sa građanima, možete proveriti, putovao 15 dana i prvo kada sam došao otišao sam u Crveni Krst da uzmem cipele, bez njih sam došao. Hvala.

Izvolite, Aleksandar Marković.

Zahvaljujem, predsedavajuća.
Reklamiram član 107. dostojanstvo parlamenta. Dakle, grubo je narušeno dostojanstvo parlamenta, vređanjem, poigravanjem, sa žrtvama Republike Srpske Krajine, nekadašnje, žrtvama „Oluje“, i vređanje narodnog poslanika, uvaženog profesora Atlagića.
Mislim da ste bili u obavezi da reagujete, pogotovo u onom zlonamernom spočitavanju kako je bio ministar Krajine.
Da, možda je gospodin Atlagić bio ministar Krajine, a vi ste bili ministar za „pašnjak“.