Hvala.
Reč ima narodni poslanik Ivana Stojiljković, po amandmanu.

Zahvaljujem, predsednice.
Ja samo moram kolegi da kažem da nisam uopšte rekla da je DS niti prethodna vlast donela ovaj zakon. To definitivno može i da se proveri. Jeste, zakon je donet 1992. godine, ali su oni 12 godina ovaj zakon primenjivali i uopšte nisu primetili da postoji razlika između skitničenja i prosjačenja. Za njih je to očigledno bilo isto, pa su skitničenje poistovećivali sa drskim i bezobraznim ponašanjem i svim onim što smatramo da je prosjačenje. Naravno, ono koje je loše po ovo društvo.
Ono što sam takođe želela da kažem, jeste da sam se ja zainteresovala za ovo i da sam pronašla časopis „Lice ulice“, u kome sam našla da su oni izneli, oni koji štite ljude koji se bave skitničenjem, da je u prethodnih 15 godina oko 1000 ljudi beskućnika kažnjeno sa 5000 dinara minimalno zato što su beskućnici, a ništa drugo nisu radili. Zahvaljujem.

Hvala.
Na član 12. amandman su…
(Dragan Šutanovac, s mesta: Replika!)
Molim? Ne, nema replike.
(Dragan Šutanovac, s mesta: Kako nema? Gospođica je iznela neistinu, optužila je DS i rekla je da je DS bila 12 godina na vlasti.)
Kako nije bila na vlasti? Vi ste još uvek na vlasti u AP Vojvodini, te time ne možete dobiti repliku. Nije izgovorila apsolutno neistinu.
(Dragan Šutanovac, s mesta: Autonomna pokrajina ne sprovodi ovaj zakon.)
Hvala vam puno.
Reč ima narodni poslanik Meho Omerović, ima prednost. Izvolite.

Zahvaljujem se, gospođo predsedavajuća.
Dame i gospodo, nažalost, u našem društvu smo suočeni sa problemom tzv. dečijeg prosjačenja. Deca ulice, pod navodnicima, kako se i kolokvijalno nazivaju ova mala ljudska bića, su često izložena svakom obliku torture. Svedoci smo svakodnevno, pogotovo u velikim gradovima, da ima i tek rođenih beba koje su na pločnicima, u naručju ili pored svoje majke, koje su predmet i nekog ko bi eventualno trebao da privuče sažaljenje običnog građanina kako bi pridobio neku naklonost u vidu novčane pomoći ili nečega drugoga.
Problemi u naše zakonu, ne samo u ovom zakonu koji nije, rekao bih, osnovni ili sistemski kada je u pitanju ova zaista veoma opasna i kompleksna pojava, jesu u tome što mi imamo određene zakone, govorim i o Krivičnom zakoniku, gde se ova deca i kroz zakone o prekršajima na neki način u našem postojećem zakonodavstvu pojavljuju kao prekršioci zakona, što je, složićete se, van svake pameti. Dakle, neko ko zloupotrebljava dete koje je još uvek i nesvesno, jer ima možda godinu, dve ili tri dana, svesno ga izlažući raznoraznim rizicima, od vremenskih, preko nekih drugih dovodi u situaciju, a naš zakonodavac, odnosno mi ga vidimo kao prekršioca. Mi moramo učiniti sve da te osobe budu ono što one i jesu - žrtve.
Dakle, u ovom slučaju, ta deca, da li su male bebe koje su tek izašle iz porodilišta, pa ih majke zloupotrebljavaju za prosjačenje, ili nešto drugo, su osobe koje su žrtve. Mislim da u narednom periodu i kroz zakone koje ovaj zakon danas predviđa mi moramo pre svega da povećamo kazne. Moramo da povećamo kazne koje su, složićete se, bez obzira na nivo razvoja i standarda našeg društva, blage. Dakle, kazne bi za ove pojave i ove prekršaje morale da budu veće.
Sa druge strane, mislim da je vrlo važno, informacije koje ja posedujem mi daju za pravo, da Vlada Republike Srbije predlaže i usvajanje nacionalne strategije za zaštitu prava deteta. Mislim da iz te nacionalne strategije za prava deteta treba da proisteknu i neke izmene i dopune zakona koje će urediti ovu oblast. Pre svega govorim o jednom sistemskom zakonu koji bi bio zakon o pravima deteta. Dakle, iz tog zakona koji će se uskoro, verujem, naći na dnevnom redu Narodne skupštine Republike Srbije, mi možemo na jedan sveobuhvatan način sagledati probleme sa kojim se suočavaju deca u našem društvu i onda i samim tim urediti tu oblast i kroz ono što se zove sankcionisanje kršenja u svakom smislu reči. Samo toliko. Zahvaljujem se, predsednice.

Zahvaljujem.
Na član 12. amandman su zajedno podnele narodne poslanice Vesna Marjanović, Nataša Vučković i Jovana Jovanović.
Vlada i Odbor za odbranu i unutrašnje poslove prihvatili su amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 12. amandman je podneo Odbor za odbranu i unutrašnje poslove.
Ministre, da li prihvate amandman?

Prihvatam amandman.

Hvala.
Konstatujem da je ministar prihvatio amandman.
Na naziv iznad člana 13. i član 13. amandman je podneo narodni poslanik Janko Veselinović.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na naziv iznad člana 14. i član 14. amandman je podneo narodni poslanik Janko Veselinović.
Izvolite.

Ovaj član 14. dokazuje određenu besmislenost ovog zakona, gospodine Stefanoviću. Naziv iznad ovog člana stoji – neovlašćena preprodaja ulaznica. Pa, gospodine Stefanoviću, kod nas uopšte nema u slobodnoj prodaji ulaznica. Šta ima da se preprodaje?
Dakle, da li vidite do čega ste doveli ovu zemlju? Ovaj član dokazuje do čega ste vi doveli ovu zemlju. Dakle, nema predmeta prekršaja, gospodine Stefanoviću. Sada se karte u Srbiji dele članovima SNS. Dakle, ne može doći do preprodaje karata tamo gde ih je moglo da dođe zato što je, recimo, bila veća potražnja od ponude. Vi ste članske karte podelili javnim preduzećima, vašim članovima itd, itd. Dakle, ulaznice.
(Zoran Babić, s mesta: Pa, članske karte se i dele članovima.)
Onima koji imaju članske karte, da. Dakle, članska karta je postala uslov za život i smrt. Sutra će članska karta biti uslov za ulazak u pekaru, za one koji imaju od čega da kupe hleb.
Dakle, sasvim nepotreban član, gospodine Stefanoviću. Nepotreban član jer nema preprodaje ulaznica, pošto nema prodaje ulaznica. Da bi se preprodavale, moraju prvo da budu prodane.
Kao što sam rekao, u ime Pokreta za preokret predlažem da povučete ovaj zakon i da vidite šta je uopšte ostalo od kostura ovog zakona da uopšte ima smisla.

Reč ima ministar. Izvolite.

To ste nas, gospodine Veselinoviću, pomešali sa sobom. To su bili maniri i ponašanje kako se to radilo nekad u prošlosti, pa to nisu mogli da urade na velikim stadionima gde se skupi pod 100 hiljada ljudi, pošto toliko sve te stranke zajedno nisu imali ni članova ni simpatizera, jedva su glasova toliko mogli da prikupe, pa se onda skandiralo na tim stadionima užasno nešto svima. To je užasno bilo pripadnicima te vlasti. Uglavnom, nisu smeli da se pojavljuju na javnim manifestacijama, pošto se nije čulo šta se dešava na stadionu od toga koliko su njima zviždali i šta su im izgovarali. Ne mislim da je to dobro i da je to pozitivno, samo tada su ti ljudi nazivani, to su bili dnevnici, naslovi, mediji, to su bili dnevnici kako se organizovalo, kakve su to horde, kakvi su to ovakvi, kakvi su to onakvi kriminalci koji se usuđuju da to izgovore. E, sada je to bogougodno.
Međutim, ta kampanja laži koja se vodi protiv SNS i ove Vlade očigledno ne daje rezultate i zato tolika nervoza. Naime, kada se kaže – podeljeno 16.000 karata stranačkim funkcionerima, prvacima, ljudima iz SNS-a, onda to služi kao kampanja do te utakmice i o tome se onda trubi 15 dana. Onda se jave neki ljudi, gledao sam, po društvenim mrežama i kažu – znate, nije tačno, ja sam kupio, bio sam tamo, kupio sam, nije to baš tako, a nisam simpatizer SNS-a. Onda kažu – jedan kontigent su pustili, većina je ipak tako. Onda dođu i vode slavodobitnu kampanju – evo, zvižde im u Areni. Pa, čekajte, jeste li lagali onda kada ste rekli da smo podelili svojima, ili kada?
Uglavnom, ta kampanja laži neće proći. Niti ćemo da plaćamo reket onim medijima koji protiv nas vode takvu kampanju, niti ćemo da popustimo, niti ćemo da se pokorimo. Vodićemo onakvu politiku kakvu smatramo da građani Srbije zaslužuju i zato ćemo da pobedimo, zbog građana Srbije i zbog budućnosti.