E, sada, gde ste ministarku Mihajlović videli u nazivu iznad člana 9. i člana 9. brišu se?

Kaže da Ministarstvo unutrašnjih poslova vodi računa o tom, tom i tom.
Da. Zato što građani Srbije nemaju poverenja u ovaj zakon. Dakle, molim vas, gospodine ministre, odgovorite – da li ste stavili u proceduru ispitivanje navoda iz ove SMS poruke?

Utorkom i četvrtkom. Daću ministru da odgovori na pitanje, ali utorkom i četvrtkom kada počnemo sednicu. Zapamtite to pitanje pa ćete ga postaviti.
Izvolite, ministre.

Moramo naučiti zakone. Zakon kaže da takvu vrstu kvalifikacija može da uradi i tužilaštvo. Dakle, to morate da naučite.
Što se tiče Ministarstva unutrašnjih poslova, nikad nije bio problem da se bilo šta ispita i naravno da nije tačno da građani ne mogu da prijave krađu i bicikla i bilo čega sličnog. Ono što je dobro, što danas građani mogu da prijave krađu bicikla, ali ne prijavljuju krađu novca od hendikepirane dece, ne prijavljuju otimačinu najvišeg nivoa, ne prijavljuju zato što toga nema. Nema krađe radnih mesta, nema krađe fabrika pa ih iseku u staro gvožđe i prodaju budzašto, to se danas ne dešava.
Da li su u ukrade neki bicikl? Nažalost, ukrade se. Ali, danas, možete u svakoj policijskoj stanici to da prijavite, kao što ste čuli mi to i rešavamo, rešavamo i te stvari koje nisu od najviše društvene opasnosti, ali i to rešavamo i pokazujemo da policija nije tu samo da rešava najkrupnije slučajeve, već svaki slučaj krađe to je naša uloga u društvu.
Što se tiče srpske policije u svim delovima Srbije i u severnoj Srbiji i u centralnoj Srbiji, u svim delovima Srbije, naša policija će se truditi da ispuni svoju ulogu u kojoj je zakon dao. Imamo svake godine istraživanja OEBS-a, to istraživanje se predstavlja početkom godine, da li budu u januaru, da li u februaru, to zavisi od OEBS-a. Videćemo kakvo je poverenje u našu policiju, šta su građani rekli? U svakom slučaju, da li se povećalo ili smanjilo videćemo u narednom periodu, šta građani misle o državi, šta misle o vlasti, reći će na izborima? Na tim izborima videćemo koliko svako od nas vredi i to nije matematika da li imamo nekog odbornika više ili manje, to je podrška naroda. Ako je imate, imate pravo da vladate, ako je nemate, ne treba zadržati fotelje po svaku cenu.

Zahvaljujem.
Na član 10. amandman je podneo poslanik Janko Veselinović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 10. amandman su zajedno podneli poslanici poslaničke grupe Boris Tadić, ZZS, ZS i SDS.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 11. amandman je podneo poslanik Janko Veselinović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 11. amandman u istovetnom tekstu podneli su narodna poslanica Aida Ćorović i zajedno Zoran Živković i Vladimir Pavićević.
Reč ima narodni poslanik Vladimir Pavićević.

Poštovane dame i gospodo, podneli smo amandman na član 11. budući da smo u sadržini ovoga člana, u izvesnim delovima prepoznali restriktivni pristup definisanju pravila o javnom okupljanju.
Ministre Stefanoviću, kada prepoznamo restriktivni pristup u definisanju pravila o javnom okupljanju onda je to za mene signal da imamo posla sa jednom autoritarnu vlašću. Smatram poštovana gospodo, da ovde treba da obezbeđujemo uslove za razvoj jedne savremene, demokratske države i društva.
Reagovali smo na stavove 1. i 3, odnosno stav 1. tačke 1. i 3. U tački 1. organizator okupljanja treba da obezbedi i redarsku službu koja treba da obezbedi sigurnost i prilikom dolaska i odlaska učesnika. Pa, to nije potpuno definisano. Odakle oni dolaze, jer on prati sve njih odakle god da dolaze, poštovana gospodo ili na primer, u tački 3. organizator okupljanja treba da vodi računa o tome da se omogući, nesmetani prolazak vozilima hitne pomoći, što je u redu, policije što je u redu, vatrogasnim vozilima što je redu, ali i vozilima javnog saobraćaja. Pa, ja sam učestvovao na protestima krajem 90-ih, kao student, protiv krađe na izborima, na primer, protiv velikih nepravdi, nije bilo moguće obezbediti funkcionisanje javnog prevoza, a ideja je bila da se blokira javni prevoz. Mi sada ovde stavljamo prepreke i u borbi protiv nepravde i krađe na izborima, na primer, poštovana gospodo. Ja nisam za to. Ja sam za to da ovde stvaramo uslove za demokratiju.
Što se tiče vina, poštovana gospodo, o kojima je ovde bilo reči, ministar Stefanović, sigurno zna, predsednik Vlade je prilikom izbora članova Vlade u aprilu 2014. godine o svom trošku častio sve goste u holu Narodne skupštine
vinima iz kuće „Vina „Živkovića“ i to sledećim sortama, poštovana gospodo, đerdan, orden i strast, predsednica može da svedoči o tome. Hvala.

O strasti?
Nisam slušala sve, samo sam čula ovo o strasti.
(Vladimir Pavićević, s mesta: Hoćete li ja još u dva minuta da ponovim?)
Ne, nemojte...
Reč ima ministar Stefanović.

Pa, u ovom prvom delu svakako smatramo da je važno da se organizuje i redarska služba koja mora da ima neko ko je organizator, moraju da imaju neku odgovornost za dolazak i odlazak njihovih učesnika, pogotovo kada je organizovani prevoz i sve ostale. Dakle, mislimo da je to potpuno normalno.
Što se tiče ovog drugog dela, bilo je dileme tu oko javnog prevoza i ja sada u razgovoru sa kolegama, imamo jednu situaciju koja je, recimo, karakteristična za Beograd, a to je tramvajski saobraćaj, jer tramvajski saobraćaj ne može se preusmeri. Vi možete da organizujete preusmeravanje autobuskog saobraćaja i to se uvek i radi, ali problem je što ako zaustavite tramvaj to povlači celu liniju i svi tramvaji na tim linijama svi brojevi, sve staje.
Prosto, tu je samo dilema da li zamoliti te ljude da obezbede samo prolaz tramvajskim šinama da tramvaj prođe i time nema nikakve štete naročite, naravno i trolejbuski saobraćaj u skladu sa mrežom, autobus može uvek da se preusmeri i uvek kada se skupe veće okupljanje organizuje uvek se sekretarijat za saobraćaj gradski i saobraćajne policije rade preusmeravanje, samo u tom smislu.
Mislim da je ovaj zakon inače takav, duh ovog zakona je takav da je potreban dogovor. Znači, potreban je dogovor, jer ako dogovora nema neće biti nijedna mera koju zakon predviđa pomoći. Ako dogovora ima neće ovo smetati nikome. Shvatam, naravno, i kao neko ko je učestvovao u organizaciji brojih skupova protiv lopovluka, krađe, korupcije i svega ostalog, shvatam da kada se okupi veći broj ljudi, da je nemoguće da kroz tu masu ljudi prođe javni prevoz. To je prosto nemoguće. Niti će se ti ljudi razmicati, pa stalno primicati, razmicati, to je nemoguće. Sada razmišljam kako da omogućimo da opet ne zaustavimo saobraćaj, poput ovog tramvajskog, a da na neki način ne obezbedimo kaznenu meru za nekog ko je faktički odradio svoj posao.

Hvala vam.
Na član 11. amandman su zajedno podneli poslanici Nataša Vučković, Dragan Šutanovac, Goran Ćirić, Jovan Marković, Jovana Jovanović i Vesna Marjanović.
Izvolite gospodine Šutanovac.

Gospodine ministre, pre nego što obrazložim amandman da se složim sa vama da imate sreću da u poslednje četiri godine nema potreba da policija reaguje protiv ljudi koji se javno okupljaju iz samo jednog razloga što među tim ljudima nema nikoga ko organizujem rušilačke demonstracije kao što je to bio slučaj, recimo, 2008. godine ili ranije. Nećete me ubediti da je policija ta koja je izazivala nerede na ulicama, a ne oni koji su dolazili.
Dali smo amandman na član 11. iz dva razloga. Prvo što se ovde predviđa da je organizator dužan da obezbedi bezbedan dolazak i odlazak sa skupa. Šta znači bezbedan dolazak i odlazak sa skupa? Voleo bih da mi to pojasnite. Ako neko dolazi na skup u Subotici iz Vranja, šta treba organizator da uradi da bi to bilo bezbedno ili kad se on vraća, šta može organizator da uradi da bi to bilo bezbedno.
Imajući u vidu da je više nego očigledno da prilikom pravljenja ovog člana, odnosno stava 3. niste konsultovali nikoga iz Ministarstva odbrane, odnosno Vojske Srbije. Kako je moguće da vi ne predvidite, ako već predviđate prolaz javnom prevozu što znači taksistima, znači, ukoliko bude skup ispred Skupštine naiđe taksi vozilo, mi moramo kao organizatori da omogućimo prolaz taksi vozilu, a nigde ne piše prolaz vojnim vozilima. Znači, imate situaciju gde ste rekli da prolazak vozilima hitne pomoći, policije, vatrogasnim vozilima i vozilima javnog saobraćaja. Gde su vam vozila vojske? Pošto vojska nije uključena u ovaj zakon onda nije ni važna, to nema veze.
Isto, ako se ne varam, premijera obezbeđuju upravo pripadnici vojske. Kako će oni da prođu? Inače, mislim da je nedopustivo što neki javni saobraćaj, potpuno ja vas razumem za tramvaje, to ne važi za trolejbuse, nije to tema, ali to ako dozvolite vi skup, odnosno ne zabranite, kako mislite da to organizujete. Kako mislite da neki organizator omogući da se par hiljada ljudi pomeri da prođe tramvaj, trolejbus ili autobus?