Hvala.
(Dejan Nikolić, s mesta: Da li ima pravo po amandmanu?)
Nemate više vremena. Vreme je potrošila i grupa ovlašćeni.
Na član 13. amandman je podneo poslanik Janko Veselinović.
Na član 13. amandman je podneo poslanik Zoran Živković.
Izvolite.

Suština ovog amandmana je da se u članu 13. u stavu 1. tačka 3. obrišu reči: „i drugi skupovi koji su…“, znači, on glasi: „državne svečanosti i jubileji, i drugi skupovi koje organizuju državni organi“. Mi tražimo da se izbriše taj deo: „i drugi skupovi koje organizuju državni organi“, zato što to opet daje onu mogućnost arbitrarnosti. Državni organ može da organizuje svašta.
Imali smo 2008. godine skup koji se zvao „Kosovo je Srbija“. To je skup sa najvećim nasiljem na ulicama Beograda u zadnjih 10 godina, a organizovan je od državnih organa. Podržali su skoro svi. Ali, posledice tog skupa imamo i dan danas. Bila je ljudska žrtva. Bilo je uništavanje objekata po Beogradu, diplomatski i spoljno-politički problemi još i dan danas stoje iz tog vremena. Prema tome, nema nikakve potrebe da se ne stavi, odnosno da državni organi dobiju tu zaštićenost od obaveze prijavljivanja skupova.
To neće, naravno, nikako da uspori održavanje tih skupova, da poskupi, da komplikuje, na bilo koji način da ometa održavanje tih skupova. Samo će i ti skupovi, ako budu prijavljeni, ući u zakon, odnosno njihovo održavanje će biti po zakonu i znaće se ko je za šta odgovoran, kao što se zna kod svih drugih skupova, tako da to nije ništa što ima veze sa aktuelnom vlašću ili što ima veze sa nekim cepidlačenjem oko detalja. Ne, mislim da je ovo vrlo važna, suštinska stvar.

Hvala.
Na član 13. amandman je podnela narodni poslanik Aida Ćorović.
Na član 13. amandman su zajedno podneli narodni poslanici poslaničke grupe Boris Tadić-SDS, ZZS, ZS.
Reč ima narodni poslanik Biljana Hasanović Korać.

Zahvaljujem.
Član 13. reguliše ko ne mora da prijavljuje skup. Mi smo amandmanom intervenisali na ovaj član u cilju preciziranja, i to naročito tačke 3. u stavu 1.
Prema rešenju predlagača zakona nijedan državni organ nema obavezu da prijavi javno okupljanje koje ima karakter državne svečanosti, jubileja ili drugog okupljanja. Problem koji ovo rešenje nosi je taj što je lista državnih organa veoma dugačka, a pored toga nije jasno šta se podrazumeva pod drugim okupljanjima.
Zbog toga smatramo da oslobađanje od obaveze treba da se odnosi samo na najviše državne organe, a druga okupljanja treba da su u vezi sa nadležnošću državnih organa. Pored toga, amandmanom intervenišemo i na tačku 4. istog stava, predviđajući da se pod spontanim, mirnim okupljanjem, koji predstavljaju reakciju na neki događaj, mogu smatrati i okupljanja u toku tog događaja, a ne samo nakon događaja, kako je predviđeno u Predlogu zakona. To bi u praksi moglo da bude npr. okupljanje više od 20 ljudi na određenom mestu radi praćenja određenog sportskog događaja, jer sportski događaji traju određeni vremenski period, u toku kog može da dođe do okupljanja, a ne da se čeka da se završi.
Amandman je odbijen sa obrazloženjem da su predlogom koji je dat u Predlogu zakona obuhvaćeni svi organi koje smo mi naveli u amandmanu. Pa, oni jesu obuhvaćeni, u tome jeste problem, što je lista koja je data u Predlogu zakona mnogo duža od one koju mi predviđamo u amandmanu. Mi predviđamo da se ona suzi.

Hvala.
Na član 13. amandman je podneo narodni poslanik Vladimir Pavićević.
Na član 13. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Vladimir Orlić, Dušica Stojković, Aleksandar Marković i Nenad Nikolić.
Na član 13. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Nataša Vučković, Dragan Šutanovac, Goran Ćirić, Jovan Marković, Jovana Jovanović i Vesna Marjanović.
Narodni poslanici poslaničke grupe Boris Tadić-SDS, ZZS, ZS zajedno su podneli amandman kojim predlažu da se posle člana 13. doda novi član 13a.
Reč ima narodni poslanik Blagoje Bradić.

Zahvaljujem, gospođo predsedavajuća.
Gospodine ministre, uvažene koleginice i kolege, predložili smo da se posle člana 13. doda član 13a koji bi glasio: „Mirno okupljanje bez prijava dozvoljeno je u Beogradu na Trgu Nikole Pašića“, to je prvi stav. Drugi stav: „Organizator okupljanja o mirnom okupljanju iz stava 1. obaveštava Ministarstvo unutrašnjih poslova, organizacionu jedinicu nadležnu za mesto okupljanja najkasnije u roku od 24 časa od časa održavanja skupa“.
Ovo smo podneli iz prostog razloga što smatramo da je tradicija sindikalnog okupljanja na Trgu Nikole Pašića u Beogradu nešto što traje i da je potrebno da to bude prostor na kome se može slobodno, bez prijave, samo uz prethodno obaveštavanje, organizovati mirno okupljanje sindikalnih aktivista, pa se nadam da ćete ovo prihvatiti, gospodine ministre.

Narodni poslanici Gordana Čomić, Dejan Nikolić, Balša Božović, Aleksandar Jerkov i Vesna Martinović, zajedno su podneli amandman kojim predlažu da se posle člana 13. doda novi član 13a.
Na član 14. amandman je podneo narodni poslanik Janko Veselinović.
Dejan Nikolić, jeste li vi podneli amandman? (Da.)
Izvinjavam se.

Poštovani ministre, moj amandman se ne razlikuje značajno od kolege koji je upravo govorio o ovom amandmanu, s tim što je tehnički drugačije definisan da se doda novi član 13a.
Ja sam mišljenja da glavni grad, koji je centar okupljanja, jer preko 90% svih mirnih javnih okupljanja jeste u Beogradu, treba da ima određeno mesto na kojem je moguće organizovati skup, podvlačim, miran skup bez dodatne birokratije, bez prijavljivanja i mislim da jeste dobro mesto Trg Nikole Pašića, zbog svog geostrateškog položaja. Zapravo, ko tamo organizuje skup ne računa na veliki broj, na masovne skup od recimo desetine hiljada ljudi. Znači, radi se o jednom skupu sa manjim brojem ljudi, podvlačim, miran skup i da je to dobro mesto zbog geostrateškog položaja, zbog simbolike da glavni grad treba prosto da ima određeni prostor gde je takve skupove moguće održati.
Zato smo podneli ovaj amandman. Još jednom, mislimo da je Trg Nikole Pašića dobro mesto za održavanje takvih skupova i mislim da treba da razmotrite i da usvojite ovaj amandman. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima ministar dr Nebojša Stefanović.
Izvolite.

Jedan od razloga zašto je aktuelni zakon, odnosno prethodni zakon bio proglašen neustavnim bio je jer su u njemu bile norme koje predviđaju mesta na kojima je dozvoljeno okupljanje. Ustav, odnosno Ustavni sud je veoma jasan u svojoj izreci gde kaže da se zakonom može samo ograničiti mesto okupljanja, nikako propisivati gde je dozvoljeno okupljanje. Mesta koja su dozvoljena za okupljanje može eventualno da, u skladu sa zakonom, definiše organ lokalne samouprave, odnosno da i on definiše mesta na kojima nije dozvoljeno okupljanje. Znači, zakon ne može da tretira materiju gde je dozvoljeno okupljanje, jer ako imamo slobodno okupljanje onda je okupljanje dozvoljeno svuda.
Što se tiče prijave. Dakle, mi bismo neke građane onda doveli u neravnopravan položaj. Ne možemo ostaviti u Novom Sadu da se svuda prijavljuju, u Beogradu se ne prijavljuje, u Nišu, u Leskovcu, u Subotici, itd. Dakle, moramo imati jedinstven zakon. Imamo nešto što je potpuno jednako, važi. Shvatam vašu nameru, ali to bi onda bio prostor i za različite zloupotrebe, onda bi osim sindikalnih aktivista to koristili svi, a ako ne mora da se prijavi, a organizujete skup neke druge vrste, posle će pitati zašto niste, šta jeste. Ako policija nije reagovala, zašto nije reagovala. Naprosto zbog toga.