Hvala.
Na član 11. amandman su zajedno podneli poslanici Zoran Živković i Vladimir Pavićević.
Reč ima narodni poslanik Vladimir Pavićević.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsednice Narodne skupštine gospođo Gojković, uvaženi ministre Ljajiću i poštovane gošće i gosti iz Ministarstva, podneli smo amandman na član 11. ovoga predloga zakona i ja vas molim, predsednice Narodne skupštine, gospođo Gojković, da onaj uređaj za matematičke operacije meri i pet amandmanskih minuta, jer bih hteo povodom ovog amandmana, koji je prvi amandman od devet koliko smo ih podneli na Predlog zakona o oglašavanju i Predlog zakona o informacionoj bezbednosti, da dam jednu vrstu uputa i uvoda u našu raspravu o našim amandmanima, ministre Ljajiću.
Dakle, poštovana gospodo, mi smo podneli ukupno devet amandmana na ova dva predloga zakona. Od podnetih devet amandmana prihvaćena su četiri amandmana. To ministre Ljajiću, za nas, evo da vas obavestim, znači da je u ukupnom skoru za ovih godinu i devet meseci, koliko radimo u ovom sazivu Narodne skupštine, poštovana gospodo, od 1947 podnetih amandmana prihvaćeno, zajedno sa ova vaša četiri, 185 amandmana narodnih poslanika Nove stranke.
Ministre Ljajiću, budući da se vi bavite u svom resoru i trgovinom i turizmom, vodite računa o pravilima, sigurno su vam važni neki proceniti. Kada se prenese u procente, to iznosi, ministre Ljajiću, 9,5% prihvaćenih amandmana, a po analogijama koje ja pravim 9,5% podrške građana Novoj stranci na narednim vanrednim parlamentarnim izborima, gospodine Ljajiću.
To je, ministre Ljajiću, koliko ja mogu da procenim, veća podrška nego što ima vaša stranka, npr. u ovom trenutku, a i veća podrška nego što imaju drugi koalicioni partneri SNS. Za mene je, gospodine Ljajiću, to veliki rezultat. Dobra startna pozicija za vanredne parlamentarne izbore za Novu stranku.
Poštovana gospodo, sada bih hteo da ukažem na dodatnu argumentaciju za ovaj naš amandman, budući da, ministre Ljajiću, amandman na član 11. nije jedan od ova četiri prihvaćena amandmana koji smo podneli mi, narodni poslanici, Nove stranke.
Pokušaću da ubedim još jednom vas, vaše saradnice i saradnike i, naravno, svoje kolege narodne poslanice i narodne poslanike zašto ipak mislim da ovaj amandman treba da bude prihvaćen.
U članu 11. koji se tiče obmanjujućeg oglašavanja i zabrane obmanjujućeg oglašavanja, stoji sledeće, stav 1. – obmanjujuće oglašavanje je zabranjeno i sada stav 2, koji je nama ključni, kaže ovako, pazite poštovana gospodo, pazite šta piše – obmanjujuće oglašavanje jeste svako oglašavanje koje na bilo koji način, dakle na bilo koji način, uključujući i način prikazivanja obmanjuje ili je verovatno da će obmanuti primaoce oglasne poruke koje zbog takve obmanjujuće prirode može da utiče na njihovo ekonomsko ponašanje.
Naš predlog je bio da se izuzme ova reč „ekonomsko ponašanje“, jer smo mi smatrali da postoji niz posrednih mogućih uticaja na onoga koji prima tu poruku, a gde ti posredni uticaji mogu da dovedu i do kraja, do obmane u smislu njihovog ekonomskog ponašanja, pa smo samo predložili da se izbaci termin „ekonomsko“ i samo da ostane „ponašanje“.
Ministar je nama odgovorio precizno, red je i to da se kaže ovde. Kaže ovako – ne možemo da prihvatimo ovaj amandman zato što Predlog zakona predviđa zaštitu od obmanjujućeg oglašavanja roba ili usluga kojim se utiče upravo na ekonomsko ponašanje potrošača, a koje podrazumeva donošenje odluke o kupovini neke robe ili ne.
Ministre Ljajiću, jedan primer ću sada da vam navedem u pokušaju da vas ubedim u prihvatanje ovog amandmana, pa ako vi ipak ponudite argumentaciju da ovaj naš primer nije dovoljan da se prihvati, ja ću prihvatiti odbijanje amandmana.
Na primer, mi smo, mislim, svi ovde suočeni i sa time da postoji niz tzv. pomoćnih lekovitih sredstava za koje ne važi nikakva zabrana oglašavanja, poštovana gospodo. Kada mi čujemo poruku da se, na primer, nekim pomoćnim lekovitim sredstvom može uticati na to da neki čovek, u slučaju da koristi to pomoćno lekovito sredstvo da možda nešto bolje zaleči, da možda nekada nešto malo i izleči, a onda se zaključi, poštovana gospodo, da tim pomoćnim lekovitim sredstvom ne može da se uradi to, zaključi se da je reč o obmanjujućem oglašavanju, ja se onda pitam, ministre Ljajiću, da li taj primer potpada pod ekonomsko ponašanje, jer onaj čovek koji sluša, pa čuje, pa zna nekog svog poznanika ili čoveka nekog drugog, pa zna da ima taj problem, pa pomisli - ovo pomoćno lekovito sredstvo može njemu da pomogne, pa mu prenese, pa to ide od jednog do drugog, trećeg? Onaj prvi čovek neće biti obmanut samo u ekonomskom smislu, u smislu kupovine te robe, nego će on onda nastaviti da utiče na druge ljude da se, na primer,kupuje to.
Ja smatram da preciznost ovoga zakona neće da nestane ukoliko eliminišemo reč „ekonomsko“, a da ostane samo „ponašanje“, jer ćemo upravo suprotno time dodatno precizirati i reći ljudima, ne samo da nas interesuje to da vas neko ne obmane u smislu ekonomskog ponašanja, nego nas interesuje da vas neko ne obmane i u smislu toga da li baš neko pomoćno lekovito sredstvo može na izvesni način da utiče ili ne može. Ako zaključimo da ne može, poštovana gospodo, šta je to nego obmanjujuće oglašavanje?
Meni se čini, ministre Ljajiću, čitao sam po nekoliko puta, malo se i konsultovao, da ništa ovome zakonu neće oduzeti na kvalitetu sadržine, na preciznosti, na postojanju zaista pridržavanja vladavine prava koja je prisutna tu, ukoliko se ne ograničimo samo na „ekonomsko ponašanje“ nego da stavimo „ponašanje“. Imam jedan konkretni primer, gde mi se čini, da ipak obmanjujuća poruka se tiče i nečega što je šire od ekonomskog ponašanja. Interesuje me vaša argumentacija. Ako ponudite bolju, ja uvažavam uvek snagu argumenta, poštovana gospodo.

Zahvaljujem.
Reč ima ministar Rasim Ljajić.
Izvolite.

Gospodine Pavićeviću, mi smo od devet amandmana prihvatila vaša četiri. To znači da imate preko 40, blizu 50%, što se bar tiče ovog zakona i to je dovoljno.
Što se tiče ovog amandmana, šta su argumenti, vrlo kratko. Prvo je, što je ova odredba bukvalno preneta iz direktive EU o obmanjujućem i uporednom oglašavanju. Doslovce je preneta definicija šta je to oglašavanje.
Drugi argument je što u Zakonu o zaštiti potrošača takođe koristimo termin „ekonomsko ponašanje“. Treći argument, ovo o čemu ste vi govorili, to je sadržano u 58. članu ovog zakona, gde se kaže da oglašavanje koje sadrži tvrdnje o zdravstvenom, lekovitom ili nutritivnom svojstvu robe ili usluge, koja se oglašava, zdravstvena ili izjava o nutritivnom svojstvu, mora da se zasniva na odgovarajućem naučnom ili stručnom nalazu, odnosno takvo svojstvo, odnosno izjave moraju biti potvrđene i odobrene u skladu sa posebnim propisima. Prema tome, sve ovo o čemu ste vi govorili sadržano je u ovom 58. članu.

Zahvaljujem se.
Reč ima narodni poslanik dr Dušan Milisavljević.
Izvolite, gospodine Milisavljeviću.

Poštovani potpredsedniče, poštovani ministre, gosti iz Ministarstva za trgovinu i turizam, koleginice i kolege narodni poslanici, ovaj zakon će konačno regulisati neke stvari koje su po meni jako bile ozbiljne u srpskom društvu, a to je, kao što je kolega Pavićević naglasio, oglašavanje određenih medikamenata, oglašavanje nekih lekova, oglašavanje nekih stvari koje su određeni nadrilekari proklamovali da su lekovita sredstva i time, ne samo što su dovodili u ekonomsku zabludu naše građane, naše potrošače, ono što je mnogo opasnije, doveli su naše građane u opasnost da pogoršaju zdravstveno stanje njihove dece ili njih samih.
Tako da, ja kao lekar, upozoravam Ministarstvo vaše, da, zajedno sa Ministarstvom zdravlja, pratite sve oglase, ne samo na nacionalnim televizijama nego i na lokalnim, regionalnim televizijama da pratite internet i društvene mreže, „fejsbuk“ i „tviter“ gde se oglašavaju nadrilekari koji koriste ovo nekontrolisano ali jako moćno sredstvo da se oglašavaju, kako oni sa određenim melemima leče rak, kako sa određenim melemima leče leukemiju, kako sa određenim čajevima leče karcinome.
To su drage moje kolege, jako opasne stvari zato što su mnogi građani Srbije poverovali tim oglasima i napustili zvaničnu medicinu, prepustili se ovim nadrilekarima i to je po mnogim zakonima Republike Srbije kažnjivo. I po Krivičnom zakonu, po Zakonu o nadrilekarstvu, ali i ovom javnom oglašavanju gde moramo da sankcionišemo sve pokušaje da se proveri taj medikament koji se reklamira preko sredstava, pogotovu nacionalnih kuća i nacionalnih televizija i da se u goste ne pozivaju ljudi koji nemaju ili licencu lekara u Republici Srbiji ili koji nastupaju protiv zvaničnih stavova lekarske komore, humane medicine i našeg resornog Ministarstva zdravlja.
To su stvari kojima bi ovim zakonom zaštitili građane Srbije, a mogu vam reći da sve više imate oglašavanja i sve više ljudi prenose šapatom - e ovaj me je melem izlečio, e ovaj melem je dobar. Građani Srbije, nema boljeg lečenja za karcinome, za tumore nego zvanična medicina. Ja vas kao lekar i kao narodni poslanik, pozivam da ne verujete nadrilekarima, da ne verujete hohštaplerima koji koriste vašu bolest, vašu muku, sa tim oglasima da vas navuku da potrošite pare, ali ono što je gore, da vam naruše zdravlje i da u mnogim situacijama izgubite bitku sa vašom bolešću. Hvala vam puno ministre.

Zahvaljujem gospodine Milisavljeviću.
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević. Izvolite.

Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani gosti, slušajući mog kolegu predlagača amandmana, shvatio sam da nemamo boljeg predstavnika koji može da nam objasni šta je obmanjujuće oglašavanje.
Zamislite kada neko oglašavanjem od polovnih delova želi da napravi nova kola. Zamislite kada neko od polovnih političara, oglašavanjem želi da napravi novu organizaciju. Zato verujem da je veoma primereno bilo da nam predlagač amandmana prezentuje šta je obmanjujuće, lažno oglašavanje, odnosno predstavljanje kroz oglašavanje.
Takođe, kad su procenti u pitanju, koje često pominje, nema boljeg primera kako se šire narodne mase, kako se naši građani pokušavaju obmanuti i na koji način. Ja verujem da, kada su procenti u pitanju, da će moj kolega poljoprivrednik, šef te organizacije, da će smoći snage da izađe sam na izbore i da se ta organizacija koja sebe naziva novom ili ne znam kako već, predstavi biračima, ne samo oglašavajući ovde lažne procente, nego da to ima uporište u biračkom telu da će sami da izađu na izbore, da se izlože biračima, njihovoj volji, glas naroda je glas boga. Ja koji sam izlazio pet do šest puta na izbore, to najbolje znam. Moj najbolji rezultat je 72.000 glasova 2003. godine. Imao sam niz lošijih rezultata i verujem da će moj kolega predlagač ovog amandmana i moj kolega poljoprivrednik, smoći snage da sebe provere u biračkom telu, a, budući da su neki od njih doktorirali i na teoriji da se predstavnici u centru povremeno moraju izložiti volji birača, da bi se utvrdilo da oni imaju podršku da upravljaju državom, bilo kroz izvršnu vlast, bilo kroz zakonodavnu vlast. Uglavnom, ta teorija je zasnovana na tome da oni koji su u centru treba da budu provereni kod birača.
Verujem da će s obzirom da se da je oglasio već svoj procenat, da će u praksi, ne samo u teoriji,pokušati da to i potvrdi. Takođe među obmanjujuća oglašavanja može da bude i recimo oglašavanje lažnih vinarija, koje uopšte nisu proizvodile vino. Samo je bio razlog da se dobije podsticaj od države,a da nikada ni jednu kap nisu proizvele, da nisu proizvele ni toliko koliko je potrebno popu za pričest, mislim da i to možemo nazvati obmanjujućim oglašavanjem, budući da je to država i te kako skupo platila.
Kada neko tvrdi da je njegovo vino prilikom neke inauguracije ili prilikom izbora Vlade itd. služeno, to je takođe obmanjujuće oglašavanje pa mislim da nije bilo boljeg primera da sa puno reči neko nam prikaže šta je stvarno političko obmanjivanje odnosno obmanjujuće oglašavanje kako to piše u ovom članu i u ovom amandmanu.
Ima ona narodna izreka „Gde su usta prepuna reči, tu nema leba“, a izgleda ni vina. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodna poslanica dr Aleksandra Tomić.

Hvala predsedavajući.
Uvaženi predsedavajući, poštovani ministre, kolege poslanici, na Odboru za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku smo dosta toga razgovarali, o svim amandmanima koji su prihvaćeni. Želim da se zahvalim ovom prilikom i ministru što je imao razumevanja ne samo od strane članova Odbora, već i od strane predstavnika svih stranaka koje činu ekonomski kokus, da prihvati ovoliki broj amandmana, čime suštinski ste pokazali da jednostavno u tom političkom dijalogu zaista može da se uradi neki predlog zakona sa kojim će i opozicija biti zadovoljna i podržati i glasati za njega. To je ono što je dobro.
Kada govorimo konkretno o amandmanu na član 11. koji govori o lažnom predstavljanju, govori o obmanjujućem oglašavanju koje je striktno zabranjeno članom 11. onda treba reći da je predlagač amandmana suviše otišao u jednu, kako bih rekla, jedan deo oblasti oglašavanja isključivo koja se odnosi na određene preparate koji su u domenu medicine.
Kada govorimo o njima, negde mislim da je i predlagač zaboravio da svi ti preparati koji izlaze na tržište moraju da imaju određene deklaracije, dozvole. Bez takvih deklaracija u kojima piše tačno definisano za šta se koristi, isključive namene, znači ne može da izađe na tržište. To je jedna stvar.
Sa druge strane, vi ste i u ovom zakonu u kasnijim amandmanima naveli da te deklaracije će morati da budu sastavni deo oglašavanja. Tako da mislim da ovaj amandman, ako se posmatra tako usko isključivo kroz deo koji se odnosi na medicinske, odnosno pomoćne preparate jednostavno ne stoji.
Kada govorimo o lažnom oglašavanju, mi moramo da gledamo to ekonomsko ponašanje koje predstavlja u stvari potrošače u onom delu kada se opredeljuju da kupe nešto. Zbog toga se zove i ekonomsko ponašanje. Svako drugo ponašanje je predmet nekih drugih zakona. I ona se negde sankcionišu, mi smo imali u prošlom setu zakona ponašanja koja se odnose recimo i na prosjačenje, gatanje, proricanje. Znači, ne možete sve obuhvatiti jednim zakonom. Morate u svakom zakonu da navedete tačno na šta mislite.
Ovim ste tačno naveli šta je ekonomsko ponašanje. Da je uvek bilo marketinga i u prošlom veku po pitanju preparata, pogotovo biljnih čajeva, bilo je i sada, i uvek će. Prema tome, mi to ne možemo da sprečimo, ali možemo da sprečimo da oni koji nemaju dozvolu, koji nemaju deklaraciju, koji se lažno predstavljaju sa svojim preparatima da leče ono što ne leče. Tu mislim da se svi slažemo i da tu zaista nema niko ništa protiv.
Zbog toga nije dobro da se ovakav amandman prihvati. Kada pričamo o lažnom predstavljanju, na kraju moram da kažem da ipak politika nije matematika, jer ako bi uzeli u obzir da je 33 amandmana „Kokusa“ prihvaćeno od 84, onda izlazite na nekih 37%, što naravno nije realna slika ni o bilo kojim političkim dešavanjima, niti predstavljanjima, a o tome koliko ko podržava koga u političkom smislu imaćemo prilike već na sledećim izborima da vidimo. Hvala.