Znači, ništa ne znate o zakonu?

Ne, idemo dalje.
Dakle, formalizovanje. Kao što ste pripremili ovaj Predlog zakona, gospodine Dačiću, na koji smo mi podneli tri amandmana, evo da čuje gospođa Gojković, na članove 13, 18. i 24, tako je veoma važno, gospodine Dačiću, da se kaže da li je prvi, vrhovni, osnovni prioritet Srbije punopravno članstvo u EU. Ne da se to kaže negde, a da neko u drugom intervjuu relativizuje, nego da se zapiše u dokumentu i da je to, poštovana gospodo, i predsednica Narodne skupštine da čuje, ona upravlja najvažnijom političkom institucijom u našoj državi ovde, da se čuje i da se zna da je to negde zapisano i da je obaveza za svakog ministra, za svaku ministarku, za sve ljude koji delaju u ime naših institucija, u ime naše države.
Gospodine Dačiću, nije dovoljno da se ovde kaže, a to nije ni dobro, da hoćemo da budemo članica EU, da ćemo uraditi to i to, a onda da se kaže – istovremeno ćemo zaštititi naše nacionalne interese. Pa, ako je prioritet za nas članstvo u EU, ministre Dačiću, onda je to naš vrhovni nacionalni interes, a ne da stalno dovodimo u sukob ono što proklamujemo u nekom intervjuu ili nekoj poseti sa onim što se ovde zagovara kada se priča sa građanima itd. Ovo je, ja mislim, jedna ozbiljna zamerka. Bilo bi mi drago, gospodine Dačiću, da čujem vaš odgovor zašto nema tog formalizovanja, ili, ako planirate to, da čujemo kada će se to pojaviti. Hvala vam.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević. Izvolite.

Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, izgleda da ovi koji uče studente i koji treba da obrazuju studente sami premalo čitaju. Dakle, malo smo čuli o zakonima, a više smo čuli o opštem utisku jednog narodnog poslanika koji je samo pokušao da savetuje Vladu o međunarodnoj politici koju ona treba da vodi.
Ovi zakoni jesu iz oblasti međunarodne politike, a mi koji smo bili žrtve vojnih i ekonomskih pritisaka kojima je naša zemlja bila izložena, vrlo dobro znamo kada su oni bili zakoniti, kada su oni bili deo politike UN, a kada su ih određeni međunarodni faktori uvodili na svoju ruku. S tim u vezi mi moramo biti izuzetno pažljivi, jer nekada uvođenje mera, ograničenje, sankcije, nekad mogu da daju pozitivan i negativan rezultat. Nekada je uvođenje sankcija pozitivno i u spoljnoj politici može da doprinese ugledu zemlje, jačanju njene međunarodne pozicije, ali ponekad uvođenje tih mera, ukoliko nije pažljivo, ukoliko nije u skladu sa zakonom, ukoliko nije u skladu sa odlukama UN, može i da naškodi. Tako bi uvođenje mera prema Rusiji izuzetno naškodilo zemlji, a neuvođenje može da doprinese jačanju međunarodnog ugleda. Recimo, zahvaljujući tome može da padne Rezolucija o Srebrenici, zato što neko u spoljnoj politici nije bio ponizan, nije puzio. Malo se pogeo, ali nije puzio. Pogeo se da narod ne bi puzio. Pogeo se da bi mogao da se uspravi i da je na takav način Rezolucija koja je bila predviđena o Srebrenici, koja je mogla imati poguban uticaj po naš međunarodni ugled, sprečena.
Dakle, ne treba olako potezati mere ograničenja, a posebno kada su u pitanju sankcije, posebno kada su one zahtevne samo od dela međunarodne zajednice i s tim u vezi treba biti izuzetno pažljiv.
Što se tiče Zakon o prekograničnoj saradnji, koji definiše prekograničnu saradnju, ona treba prema susedima da se vodi čak i kad su oni na određen način naši protivnici. Broj protivnika se ne smanjuje samo tako što ćemo ih pobediti, broj protivnika se nekada smanjuje i tako što ćemo ih ubediti da je saradnja u obostranom interesu, da ne treba ratovati i da se ne treba svađati, da se prekograničnom saradnjom mogu realizovati projekti koji su na dobrobit svih nacija na teritoriji Balkana.
Međunarodnom politikom u ubeđivanjem možemo da ubedimo naše susede, koji nam često u zadnjih 100 godina nisu bili naklonjeni, koji su nam bili ratni i politički protivnici, možemo ih uvek ubediti da je interes da nas određeni delovi međunarodne zajednice ne koriste jedne protiv drugih, nego da se okrenemo u saradnji jedni sa drugima. Često su interesi dela međunarodne zajednice da posvađaju naše narode koristeći animozitete koji su vekovni, koristeći verske i nacionalne tolerancije, umesto da to bogatstvo razlika koristimo u korist svih, a određeni krugovi, naravno, žele da te razlike proglase u podele među narodima na Balkanu i da na takav način u jednoj kući, kako to kaže Brana Crnčević, na sred druma pokušaju da realizuju svoje skrivene namere svađajući narode koji su čak i skloni svađama na teritoriji Balkana, odnosno i u toj kući na sred puta, kako je to rekao Brana Crnčević.
S tim u vezi, svaka prekogranična saradnja u kojoj se realizuju određeni projekti ide u korist saradnje sa okolnim državama, bez obzira što smo imali veoma gorka iskustva u poslednjih 100 godina. Ne moramo ih, kako to neki hoće da kažu, srediti, ne moramo ih pobediti, dovoljno je samo ih ubediti, jer broj protivnika se smanjuje i ubeđivanjem. Ako pređu na vašu stranu, onda imate više saveznika od protivnika. Kad od protivnika napravite saveznika, to je plus dva, jer imate jednog manje protivnika a jednog saveznika više, tako da su jedan i jedan dva. Meni je žao što je profesor Fakulteta političkih nauka izbegao moje predavanje i žurno se udaljio, kao deo intelektualne posluge jednog vincilira.
Što se tiče ostalih zakona koji doprinose našoj međunarodnoj saradnji, ja ću probati da budem veoma kratak i da kažem ono što je Pašić rekao – da i naša politika ne može da se vodi kruto, da mora da bude fleksibilna, jer smo previše mala zemlja, da bi se držali uvek kočoperno i uvek kruto, da se nekad u stilu Miloša Obrenovića treba poviti, da ne treba uvek sve reći, jer u politici nije bitno šta ste rekli i koliko ste rekli i koliko ste vatreno rekli, već kad ste rekli i šta niste rekli, odnosno šta ste mislili a niste izrekli i kako ćete političkim sredstvima politiku prilagoditi svojoj naciji, a ne naciju prilagoditi svojoj politici i svojim strankama.
Mislim da je međunarodna zajednica i međunarodna politika su kao klima i možete biti protiv klime, možete se buniti protiv takve klime, ali, pre ili kasnije morate joj se prilagoditi. Ukoliko joj se ne prilagodite, onda možete da doživite ono što smo mi doživeli 90-ih godina, doživeli smo ogromna ljudska, materijalna i finansijska, a pre svega privredna, razaranja, od kojih se lako ne možemo oporaviti, ukoliko ne shvatimo da ona poruka Pašića da naš mali čamac treba uvek privezati za neki veliki brod, ukoliko to ne shvatimo, mi onda nećemo izvući nikakve pouke iz prošlosti, a bolje je da ih izvučemo. Mogli bismo da izvučemo i pouke iz grešaka nekih drugih, jer se uvek valja više učiti na greškama drugih nego na svojim sopstvenim, jer greške na sopstvenim iskustvima, posebno ako se ponavljaju, veoma se skupo plaćaju. U međunarodnoj politici moramo da imamo kao sve velike, pa i neke male nacije, da moramo da imamo i vremensku prognozu. Da bi se prilagodili toj klimi, mi moramo računati na neku dugoročnu prognozu, na koji način se treba ponašati u nekom određenom vremenu, da bi se što uspešnije oduprli tim nepogodama, kao i kod vremenskih prilika, kao i kod vremenske prognoze, da što manje pokisnemo, da nas što manje vetar produva, da što manje ozebemo.
Mislim da našu spoljnu politiku treba voditi dugoročno, treba je voditi pre svega u korist našeg naroda. Mi smo previše mali i ja ne verujem da možemo da usmeravamo vetar, kako kaže ona izreka, ali mislim da možemo, ukoliko budemo pametni, da podešavamo jedra i da budemo što manje izloženi vetru, sa što manje posledica. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Balša Božović. (Nije tu.)
Reč ima narodni poslanik Marko Đurišić. Izvolite.

Hvala.
Poštovana predsednice, poštovani gospodine ministre, ja ću govoriti o prvoj tačci današnjeg dnevnog reda, a to je Zakon o međunarodnim merama ograničenja. Moram da priznam da sam naziv zakona me je, kad sam ga prvi put pogledao, donekle zbunio. I danas u raspravi jedna koleginica je govorila sve vreme – međunarodne restriktivne mere, umesto ovog termina – mere ograničenja. Mislim da reč: „restriktivne“ nije originalna srpska reč, ali mislim da mnogo jasnije govori šta je tema ovog zakona.
Mi smo predložili jedan amandman da se ova formulacija – međunarodne mere ograničenja, zamene rečima – međunarodne restriktivne mere, jer mislimo da je mnogo jasnije o čemu se u ovom zakonu zapravo radi.
Rekli smo na početku, odnosno ovlašćeni predstavnik naše poslaničke grupe Boris Tadić – Socijaldemokratska stranka, Zajedno za Srbiju i Zeleni Srbije, da ćemo glasati za Predlog ovog zakona, zato što on pre svega sistematski uređuje ovu oblast koja je do sada, kako se i kaže u obrazloženju, bila regulisana zaključcima Vlade. Odnosno, država je svoje međunarodne obaveze do sada sprovodila na osnovu zaključaka Vlade. Ovaj zakon sada predviđa da Vlada ponovo, na predlog ministra spoljnih poslova, donosi ove mere, ali je razrađeno tačno šta ove mere podrazumevaju, na koga mogu da se odnose, šta se radi sa imovinom, recimo, onemogućava se korišćenje određene imovine pravnih i fizičkih lica koja su obuhvaćena merama, kada postoje izuzeci, na koji način se vodi evidencija i druge stvari.
To je dobro i dobro je da se uređuje naš pravni sistem. Ono što i obrazloženje zakona kaže, a to je da je jedna od namera donošenja ovakvog zakona da se usaglasi naše pravno zakonodavstvo sa Poglavljem 31, koje se odnosi na spoljnu bezbednosnu i odbrambenu politiku EU. Ono što mi smatramo da treba da bude još jasnije, da se jasno stavi i u sam zakon namera Republike Srbije da u budućnosti prati spoljnu politiku EU, ukoliko nam je taj cilj državni, državno ustanovljen, ustanovljen od 2000. godine, nije bio doveden u pitanje nijednom odlukom Vlade, to je takođe prioritet i poslednje Vlade, izabrane pre dve godine.
S te strane, malo mi je čudno što je ovaj zakon poslat od strane Vlade u Skupštinu 15. juna prošle godine, a prošlo je više od šest meseci kako dolazi na dnevni red. Mi smo ovde raspravljali o mnogim zakonima koji su predlagani po hitnom postupku, svega dan-dva su stajali u proceduri. Ovaj zakon koji je važan za evropski put Srbije je opet, sa druge strane, više od šest meseci čekao da dođe na dnevni red. Mislim da to možda na najbolji način govori o pravoj nameri ove Vlade da pristupi evropskim integracijama. Znači, formalno, deklarativno, ova Vlada je za to, ali kada su praktične stvari i kada treba praktično uraditi, to onda nije prioritet ove Vlade. Sa te strane možemo da gledamo činjenicu da je ova Vlada tek posle tri i po godine, odnosno skoro četiri godine od dobijanja statusa kandidata otvorila prva pregovaračka poglavlja pre nešto više od mesec dana i za sve ovo vreme nismo imali mogućnost u parlamentu da raspravljamo o spoljnoj politici Vlade, o tome koliko je ona učinkovita, o tome da li koristimo sve mogućnosti i sve kapacitete države da taj put evrointegracija ubrzamo.
Naše mišljenje je da Vlada usporava i da ne čini sa svoje strane sve što je moguće da Srbija što pre završi pregovarački proces i potpuno nerealno iz pozicije danas, evo, januara 2016. godine, zvuče najave da ćemo mi pregovarački proces završiti do kraja 2018. godine. mislim da je to važno da se kaže jer, kao što vidimo, predizborna kampanja je krenula, ovih dana otvaraju se po drugi-treći put fabrike koje rade već nekoliko godina, najavljuju se razne stvari da će nam se desiti u bliskoj budućnosti, ali ono što je realno, realni potezi i Vlade i ovog parlamenta ne daju nam za pravo da verujemo da će se to i ostvariti.
Mi smo dali nekoliko amandmana sa željom da popravimo ovaj zakon. Podržaćemo i ostale dve tačke dnevnog reda o kojima danas raspravljamo u okviru ove objedinjene rasprave.
Hteo bih, ako ne zameri predsednica, da iskoristim možda 20 sekundi da zamolim ministra za odgovor na poslaničko pitanje koje sam postavio pre skoro dva meseca. Radi se o sudbini državljana Srbije otetih 8. novembra u Libiji - Slađane Stanković i Jovice Stepić. Skoro tri meseca kako su oni oteti nemamo nikakvu informaciju šta se sa njima dešava, kakva je njihova sudbina, šta Vlada konkretno preduzima da bi dvoje građana, zaposlenih u Ministarstvu spoljnih poslova, na službi u Libiji, otetih na radnom mestu, šta država radi da ih vrati njihovim porodicama kući. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Janko Veselinović.

  Poštovana predsednice, poštovani gospodine Dačiću, drago mi je što vas vidim, pretpostavljam poslednji put u toj ulozi. Očekujem onu vašu čuvenu rečenicu – posle izbora ne znam ko će sedeti u Vladi, ali znam da ću ja biti premijer, nakon ovih izbora.
Danas su, na dnevnom redu tri zakona; Predlog zakona o međunarodnim merama ograničavanja, Predlog zakona o potvrđivanju Evropske okvirne konvencije o prekograničnoj saradnji između teritorijalnih zajednica ili vlasti i Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Liban.
Naša spoljna politika, kao što su i moji prethodnici govorili, je poprilično nejasna. Dakle, imamo tri zakona, i može se postaviti pitanje da li je jedan pisao Vučić, drugi vi gospodine Dačić, a treći gospodin Nikolić, jer mi imamo najmanje tri spoljne politike. Pokret za preokret je više puta ukazivao na to. Ne mislim da je to slučajno što mi imamo tri spoljne politike za narod. Mi imamo jednu politiku. Međutim, sa ciljem prikupljanja svih glasača koji vam trebaju u danu za izbore mislim da je to više fikcija, kao što su sadašnji sukobi između vaše stranke i stranke SNS. Ja navijam za vas, da se razumemo.

Poslaničke, ništa o fudbalskim utakmicama, probajte o zakonu, ako može. Poslaniče, može o zakonu, ili ne može? Za to za koga on navija, to je zakon o sportu.

Evo, predsedavajuća, pošto ste vi dobrom delu javnosti poznati kao neko ko vrlo pažljivo prati svaku moju izgovorenu reč, mimo dnevnog reda, evo član 3. predsedavajuća i gospodine ministre, tiče se Zakona o međunarodnim merama ograničavanja.
Interesuje me član 3. koji kaže – međunarodne mere ograničavanja primenjuju se prema, pa kaže u stavu 4, odnosno tačka 4. - fizičkom licu koje nije državljanin Republike Srbije, a boravi na teritoriji Republike Srbije i koje se nalazi na listi itd.
Sada me interesuje, gospodine Dačić, vaš stav vezano za ovaj zakon i generalno vezano za spoljnu politiku. Dakle, kakav je vaš stav, a tiče se ovog zakona, povodom Matar Suhajlu al Daherija, kome je gospodin Vučić, pre neki dan, dao državljanstvo da bi mogao da kupi kao srpski državljanin srpsku zemlju? Dakle, čime je on to zaslužio i da li će se ovaj zakon u ovom članu 3. odnositi na Matar Suhajli al Daherija, pošto je on postao srpski državljanin, i moći će kao srpski državljanin da kupuje zemlju po Srbiji, Vojvodini pretežno, po drugim delovima Srbije, bez ograničenja. Ovaj zakon je donet da bi se strani državljani ograničili i moglo se prema njima primeniti određene mere. Međutim, Matar Suhajil al Daheri, ključni čovek šeika Muhameda bin Zajeda al Nahjana, je izuzet iz ovog zakona. I kakav je …..