Zahvaljujem.
Reč ima narodna poslanica Nevenka Milošević.

Hvala uvaženi predsedavajući.
Poštovani ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, građani Srbije, danas je ovde u Narodnoj skupštini pravi sportski dan, rekla bih, jer najuspešnija oblast Srbije jeste upravo sport.
Godina 2015. je najuspešnija sportska godina, a i 2016. godina nova počela je najsjajnije počela je sa našim zlatnim vatrepolistima na Evropskom prvenstvu u Beogradu, a zatim neprikosnoveni i svetski broj jedan Novak Đoković kao najbolji ambasador naše zemlje širom sveta. Navijaćemo i dalje za naše uspešne sportiste, sve do Olimpijskih igara u Riju, a i kasnije.
Srbija jeste sportska zemlja. Naši vrhunski sportisti jesu naš ponos. Oni su uzor ne samo mladim generacijama već i svih nas. To jeste primer kako se jednim ozbiljnim i timskim radom dolazi do uspeha. Ovaj novi zakonski predlog, Predlog zakona o sportu jeste i novi i sistematskiji i obuhvatan, ali on jeste rezultat jedne sveobuhvatne analize koja se sprovela, ali široke javne rasprave.
Samo da podsetim, još 2. decembra ovde u maloj sali Narodne skupštine imali smo zadovoljstvo da imamo javno slušanje, a zatim 4. decembra ovaj Predlog zakona se našao i na Odboru za obrazovanje.
Ono što je dobro, da li se slučajno desilo ili namerno, nebitno, da su oba ministra, i ministar sporta i ministar prosvete, bili prisutni, jer upravo se dešavaju zajednički projekti ova dva ministarstva i to raduje i to donosi dobro i ovoj oblasti.
Cilj ovog Predloga zakona, rekla bih, s jedne strane jeste maksimalan obuhvat sportskim dešavanjima svih naših građana, sportskim aktivnostima, ali sa druge strane cilj jeste da i dalje poboljšavamo naš domaći vrhunski sport. Čuli smo više puta, nije zgoreg još jednom ponoviti, šta govore podaci. Svaki peti stanovnik gojazan, svaki treći konzumira cigarete, negde oko 40% stanovništva povremeno ili stalno konzumira alkohol, a negde blizu polovine stanovništva ima hipertenziju. Naravno, želimo ove probleme da rešimo. Jedno od rešenja jeste povećanje fizičkih aktivnosti svih naših građana i tu treba da pronađemo upravo i razloge koji dovode do pasivnosti naših građana.
Do sada smo imali jedan neuređen sistem, imali smo dosta problema u sportu, dosta zloupotreba, monopola, korupcije. Sport je bio i skup. Ovim Predlogom zakona mnoge od tih problema ćemo bar ublažiti, ako ne sasvim rešiti. Ovim Predlogom zakona zapravo uvodimo red u sport. Dobili smo Predlog zakona i obrazloženje koje je izuzetno kvalitetno i po svojoj formi, ali i po svojoj sadržini, jer tu imamo mnogo analiza, sve je potkrepljeno činjenicama, a te analize su prezentovane putem raznih grafikona, tabela.
Ovog puta bih se osvrnula samo na neke novine, s obzirom da smo već mnogo toga čuli od vas, gospodine ministre i od uvaženih kolega narodnih poslanika. Pre svega, počela bih od dece, s obzirom da sam i roditelj i prosvetni radnik, i zaista ovaj zakon jeste rađen u najboljem mogućem interesu naših mladih i dece. Najvažnija vest ovog Predloga zakona jeste ona da deca od šest do 14 godina imaju besplatan zdravstveni pregled, ali ne samo to. Vodiće se računa i o visini članarine koju plaćaju deca, odnosno njihovi roditelji, ali moramo brinuti i o tome ko radi sa decom, ko su treneri, jer treneri su često drugi roditelji. Oni ne samo da edukuju, oni i vaspitavaju naše mlade.
Dobro je da će se o našoj deci voditi računa i kada odu iz naših sredina da treniraju u neke druge sredine, da ćemo pratiti njihov razvoj, gde su smešteni, gde se hrane, uopšte njihov život biće kvalitetno i praćen. Obaveza svakog programa je da u programu postoji do 15% programa za decu. U tom kontekstu, kada pričamo o mladima, o školi, izuzetna važnost i školskog sporta. Tu imamo veliki napredak. Ne samo da je obuhvat dece mnogo veći, već je i sam kvalitet realizacije tih programa dobar.
Ono na šta bih ja skrenula pažnju jeste da možda možemo više uraditi na kvalitetu realizacije vannastavnih aktivnosti. Mislim da se vannastavne aktivnosti u našim školama ne prate sasvim dovoljno i tu imamo prostora za napredak, da se hale ne iznajmljuju samo za treninge, već da se više koriste besplatno za vannastavne aktivnosti. Naravno, važni su i časovi fizičkog vaspitanja, jer se tu deca uče takmičarskom duhu, uče kako da pobeđuju, ali i kako da podnesu poraz, uče se i kako da sportski navijaju, da sarađuju, da timski rade.
Što se tiče finansija, izdvojila bih samo dva segmenta. Tiče se lokalnih samouprava, da će lokalne samouprave biti u obavezi da donose pravilnik o finansiranju, a da jedan klub ili organizacija mogu najviše 20% imati finansiranja iz tih finansijskih sredstava.
Jedinstvo u sportu – nema privilegovanih. Sport mora biti dostupan svima, svim slojevima društva, ali i naravno svoj deci, počevši od najranijeg uzrasta, od predškolskog pa nadalje, mladima, podjednako ženama i muškarcima, ali i osetljivim grupama, deci sa smetnjama u razvoju, invaliditetom, naravno i starima. Dobro je što ćemo imati jedinstvenu bazu podataka, nacionalni fond za razvoj sporta, ali naglasila bih da možda dovoljno pažnje ne posvećujemo prevenciji, jer prevencija je zaista važna da ne dolazi do svih ovih nemilih događaja. Naravno, ona se može postići pre svega ranom edukacijom, ali naravno i kaznenim odredbama.
Dolazim i ja iz jedne sportske sredine. To je Ivanjica. U Ivanjici je potekao FK „Javor“, koji se danas nalazi u najvišem rangu takmičenja. Inače, to je klub sa veoma dugom tradicijom. Osnovan je 1912. godine, znači preko 100 godina postojanja. Iz Ivanjice je i naš selektor fudbalske reprezentacije Radovan Ćurčić, da ne zaboravimo Anu Subotić, našu atletičarku, maratonku, koja nema uslove u Ivanjici da vežba i trenira, nemamo te staze koje su njoj potrebne. Ivanjica ima dosta talenata, dosta uspešnih sportista, sportskih radnika i mnoge reprezentacije su upravo dolazile kod nas, jer Ivanjica je vazdušna banja, na pripreme i uvek su zadovoljni i odlazili.
Da zaključim, imamo dobar Predlog zakona. Ostaje realizacija, a vidi se vizija, vidi se da radimo za budućnost. Dobro je što je i ova Vlada na čelu sa našim predsednikom Aleksandrom Vučićem uvidela značaj sporta.
Na samom kraju, naravno bezrezervna podrška zakonu, u Danu za glasanje zajedno sa poslanicima SNS svoj glas ću dati ovom Predlogu zakona.
Samo jedna rečenica u sportskom rečniku – put do uspeha nije sprint, već maraton. Hvala.

Zahvaljujem gospođo Milošević.
Reč ima narodni poslanik Sonja Vlahović. Izvolite.

Hvala poštovani predsedavajući.
Uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, Predlog zakona o sportu je zakon koji na savremeni način reguliše pitanje sporta. Otklonjeni su nedostaci važećeg Zakona o sportu i problemi u njegovoj primeni, ali je zadržan i određeni broj odredbi važećeg zakona.
Predlog zakona je rezultat potrebe uređenja ove oblasti u skladu sa evropskim standardima i propisima. Donošenje ovog zakona je važno radi potrebe unapređenja sistema sporta u Republici Srbiji, maksimalno povećanje bavljenja građana sportom sa jedne strane, a sa druge da se podrži i dalje razvije domaći vrhunski sport. Jedan od razloga za donošenje ovakvog zakona je to da je Vlada u 2014. godini usvojila Strategiju razvoja sporta u Republici Srbiji za period od 2014. do 2018. godine, koja definiše četiri osnovna prioriteta na osnovu kojih se definiše i plan razvoja sporta na nivou lokalne samouprave i to: unapređenje školskog i univerzitetskog sporta, unapređenje uslova za povećanje bavljenja sprotom u svim segmentima stanovništva, posebno dece, omladine, žena i osoba sa invaliditetom, kao i starih osoba, obezbeđivanje uslova za razvoj vrhunskog sporta i profesionalnog sporta, razvoj sportske infrastrukture.
Ovaj Predlog zakona sa rešenjima će uticati na sve subjekte u sportu i sve nosioce javnih vlasti. Ono što je veoma značajno za potrebe i unapređenje i interese građana, za čije se ostvarivanje obezbeđuju sredstva u budžetu lokalnih samouprava u skladu sa Zakonom, jeste određivanje prioriteta prilikom finansiranja određenih prioriteta, i to: podsticanje i stvaranje uslova za unapređenje sportske rekreacije, odnosno bavljenje građana sportom, posebno dece, omladine, žena i osoba sa invaliditetom.
Na primer, jedno istraživanje za zdravlje stanovništva koje je sproveo Institut za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut“ i Ministarstvo zdravlja ukazali su na jedan zabrinjavajući podatak, da je u 2013. godini procenat gojaznosti stanovništva povećan sa 17,3% na 21,2%.
Rekreativnim sportom se u našoj zemlji bavi mali broj ljudi, kao što ste, uvaženi ministre, i rekli, rekreacija je stil života. Bolesti savremenog doma su prisutne u našim životima, tako da jedan od načina preventive predstavlja i kontinuirana rekreativna aktivnost i pravilna ishrana.
Iskoristiću ovu priliku i pozvaću građanke Srbije da se rekreativno bave sportom jer su istraživanja pokazala da su žene nedovoljno aktivne, pogotovo žene srednjeg doba. Kroz bavljenje sportom i život je kvalitetniji.
O ovako dobrom, kvalitetnom i savremenom zakonu svako od nas, ukoliko želi, može da pohvali i kaže lepu reč. Napomenuću dobra rešenja koja će doneti ovaj Predlog zakona – smanjenje diskriminacije, visina članarina, lekarski pregled za sportiste od osam do 14 godina koji će biti besplatan, smanjenje troškova građana. Ali, novi Zakon o sportu proizvodi određene troškove za organizacije, pojedince u sistemu sporta. Troškovi proizilaze za organizacije u oblasti sporta kod angažovanja kvalifikovanih stručnih saradnika, u stvari stručnjaka. Stručni rad će u oblasti sporta moći sada da obavljaju samo one osobe koje imaju više i visoko obrazovanje u oblasti fizičkog vaspitanja i sporta, što je veoma bitno, a posebno za decu predškolskog i školskog uzrasta.
U danu za glasanje podržanju ovaj Predlog zakona. Hvala.

Zahvaljujem se, gospođo Vlahović.
Reč ima Svetislav Vukmirica. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre sa saradnicima, kolege narodni poslanici, predlog novog Zakona o sportu je rezultat potrebe usklađivanja propisa iz oblasti sporta sa evropskim standardima, kao i sportskim pravilima nadležnih međunarodnih sportskih saveza, takođe i želje svih relevantnih subjekata da se kroz određene izmene postojeći sistem sporta dodatno unapredi. Zato bih se ovom prilikom osvrnuo na neke probleme koji su bili prisutni, u mnogome opterećivali rad i funkcionisanje sportskih klubova, onemogućavali normalan razvoj mladih sportista, a koji su istovremeno i razlog za donošenje novog Zakona o sportu.
Dosadašnja praksa je pokazala da je u pojedinim nacionalnim granskim savezima dolazilo do grubog kršenja Ustavom i zakonom zagarantovanih ljudskih prava i sloboda. Naime, nacionalni granski savezi su svojim internim pravilima ograničavali i sputavali slobodno kretanje sportista prilikom namere za promenu kluba, nametanjem visokih i nerealnih obeštećenja, a i zaključenjem prinudnih ugovora. Bilo je slučajeva da se ponuđeni ugovor sportisti od strane sportskog kluba smatrao prihvaćenim, što pored kršenja ostalih ljudskih prava predstavlja i kršenje propisa iz oblasti obligacionih odnosa.
Predlog novog Zakona o sportu jasno precizira ovu oblast, tako da se sportisti koji nema punovažno zaključen ugovor sa određenom sportskom organizacijom ne može zabraniti prelazak u drugu organizaciju. S druge strane, i u slučaju kada dođe do raskida i do poništenja ugovora između sportiste i sportske organizacije, spor između sportske organizacije iz koje odlazi i sportske organizacije u koju prelazi, o iznosu i plaćanju ugovorene naknade za transfer ili naknade za razvoj, odnosno obuku sportiste utvrđene sportskim pravilima, prenosi se na rešavanje kod nadležnog suda, a isti nikako ne može da utiče na dalje aktivnosti tog sportiste.
Predlog zakona o sportu precizira da se naknada za razvoj, odnosno obuku sportiste obračuna prilikom zaključenja prvog profesionalnog ugovora, u skladu sa sportskim pravilima nadležnog nacionalnog granskog saveza i Međunarodnog sportskog saveza, na osnovu stvarnih ulaganja i troškova sportske organizacije koje su doprinele razvoju sportiste, s tim da kao poslednja godina obuke može da se računa ona godina u kojoj je sportista napunio 21 godinu. Takođe se precizira da se ta naknada umanjuje za iznos koji je sportista ili njegov roditelj plaćao na ime članarine, sportske opreme, odlazaka na pripreme, učešća na takmičenjima i drugih aktivnosti.
Zatim, pitanje lekarskih pregleda regulisano je na jedan kvalitetan način koji će olakšati funkcionisanje sportskih organizacije, a ujedno rasteretiti roditeljski budžet. Naime, troškovi utvrđivanja zdravstvene sposobnosti za maloletne sportiste uzrasta od 6 do 14 godina će biti besplatni, a isto će utvrđivati nadležna zdravstvena služba, odnosno zavod nadležan za sport i medicinu sporta. Na ovaj način će i lokalne samouprave koje su izdvajale određena sredstva za lekarske preglede sportista biti u prilici da opredeljen novac preusmere na neku drugu stavku u svom sportskom budžetu.
Pitanje stručnog vaspitnog rada sa decom do 16 godina je regulisano na način da sa istima mogu da rade samo sportski stručnjaci koji imaju odgovarajuće više ili visoko obrazovanje iz oblasti fizičkog vaspitanja i sporta, što će svakako obezbediti visoko kvalitetan rad sa najmlađima. Opredeljenje da najškolovaniji rade sa najmlađima će dati očekivan rezultat, a roditeljima doneti potpunu sigurnost i uverenje da će se sa njihovom decom raditi maksimalno stručno i ispravno.
Predlog novog Zakona o sportu jasno definiše i status pravnih i fizičkih lica koja ne učestvuju u sportskim takmičenjima. Naime, škole fudbala, škole tenisa, kampovi, fitnes centri i drugi sportski centri mogu obavljati sportske delatnosti samo u obliku privrednog društva, odnosno u odgovarajućem obliku preduzetništva, i ne mogu u nazivu tog privrednog društva, odnosno u odgovarajućem obliku preduzetništva, imati reč klub ili reč savez.
Ono što je takođe bitno istaći jeste da se nastavlja sa započetom politikom da samo jedan nacionalni sportski savez može da stekne status nacionalnog granskog saveza od opšteg interesa u jednoj grani sporta, osim u slučaju sporta osoba sa invaliditetom. Ta odredba obavezuje lokalne samouprave u sprovođenje iste, odnosno uvodi zabranu finansiranja sportskih organizacija koje nisu članovi nacionalnih granskih saveza od opšteg interesa.
Ono što je takođe veoma značajno za potrebe i interese građana za čije se ostvarivanje obezbeđuju sredstva u budžetima jedinica lokalnih samouprava jeste određivanje prioriteta prilikom finansiranja. Ti prioriteti se odnose na podsticanje i stvaranje uslova za unapređenje sportske rekreacije, bavljenje građana sportom, posebno dece, omladine, žena i osoba sa invaliditetom. Zatim, izgradnja, održavanje i opremanje sportskih objekata na teritoriji jedinica lokalne samouprave, a posebno javnih sportskih terena u stambenim naseljima ili u njihovoj blizini i školskih objekata, na kraju, fizičko vaspitanje dece predškolskog uzrasta i školski sport.
Jedinice lokalne samouprave, preko nadležnih organa, bliže uređuju uslove, kriterijume, način i postupak dodele sredstava iz budžeta jedinica lokalne samouprave, odnosno odobrenje programa za zadovoljavanje potreba građana u oblasti sporta na teritoriji jedinice lokalne samouprave, vodeći istovremeno računa o nacionalnnoj kategorizacije sportova i specifičnim potrebama i interesima jedinice lokalne samouprave. Nametnute su i određene obaveze lokalnim samoupravama da dostavljaju godišnji izveštaj o ukupnim izdvajanjima za sport Ministarstvu omladine i sporta, kao i da izrade pravilnik o finansiranju i program razvoja sporta na svojoj teritoriji, što će svakako doneti transparentan rad nadležnih organa u opštinama i gradovima.
Bitno je istaći i odredbe o visini članarina koja ne može biti veća od 10% od iznosa prosečne plate u Republici Srbiji. O korišćenju školskih sala, odnosno da su iste prioritetne za školski sport i da saglasnost na izdavanje istih u osnovnim školama daje lokalna samouprava, kroz odluku školskog odbora, dok je za srednje škole na teritoriji AP Vojvodine nadležna ista i da se za jedan klub na lokalu ne može izdvojiti više od 20% od ukupno predviđenih budžetskih sredstava za sport.
Imajući u vidu da je predlog novog Zakona o sportu veoma kvalitetan, bitna je i njegova primena, odnosno poštovanje njegovih odredaba, tako da će značajnu ulogu u sprovođenju istog imati organi nadzora. Ovim Predlogom zakona je predviđeno da će inspekcijski nadzor na teritoriji jedinice lokalne samouprave vršiti nadležni organ jedinice lokalne samouprave, odnosno opštinski ili gradski sportski inspektor, kao povereni mu posao.
Takođe je predviđeno da će funkciju sportskog inspektora moći da obavlja lice koje ima stečeno visoko obrazovanje iz naučne oblasti pravnih nauka, iz oblasti sporta, fizičke kulture, na studijama drugog stepena, master i specijalističkih studija, odnosno osnovnih studija u trajanju od najmanje četiri godine, koje ima najmanje pet godina radnog iskustva u struci i položen državni stručni ispit.
Sada je na lokalnim samoupravama da iznađu rešenje i što pre angažuju stručne ljude na ovim poslovima nadzora, kako bi se na najbolji mogući način duh zakona preneo sa papira na sam teren.
Sa ovim bih završio današnje izlaganje, uz uverenje da će ovaj Predlog zakona o sportu u danu za glasanje dobiti podršku svih poslanika Narodne skupštine Republike Srbije. Hvala na pažnji.

Zahvaljujem se.
Reč ima narodna poslanica Ljiljana Malušić.
Izvolite, gospođo Malušić.

Hvala.
Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, poštovani uvaženi gospodine Peruničiću, dame i gospodo iz ministarstva, dame i gospodo poslanici, danas ću govoriti o Predlogu zakona o sportu.
Pre nego što krenem, naravno, sve čestitke za izvanrednu organizaciju Evropskog prvenstva u vaterpolu i čestitke našim plavim momcima, takođe našem najboljem reprezentantu u svetu gospodinu Novaku Đokoviću, velikom vitezu, obrazovanom čoveku i velikom šmekeru.
Ono što bih ja naglasila što se tiče sporta, donet je Zakon o sportu 2011. godine, međutim, on ima dosta manjkavosti, nepreciznosti. Moramo ići u skladu sa propisima i postulatima EU.
Znamo da su propisi zastareli, zato donosimo nove propise, uostalom ovaj zakon je poprilično neprimenljiv i ne sprovodi se, što nije dobro. Ono što smo mi, za šta se mi zalažemo je, pre svega potreba i što stoji taksativno u ovom zakonu je potreba da se svi u Srbiji bave sportom, od dece, žena, preko osoba sa invaliditetom i to je odlično.
U Srbiji ima oko 1.117, ne, nego tačno 1.117 vrhunskih sportista, ponos ove male zemlje Republike Srbije i 250 hiljada registrovanih sportista, što je odlično. Međutim, mi imamo drugi problem, a to je rekreativni sport. U Srbiji, Institut Batut je radio istraživanja i pokazalo se da u Srbiji 56% se nikada nije bavilo nikakvim sportom, zatim 40% konzumira alkohol, svaki peti stanovnik je gojazan, ne bi trebalo s obzirom da je ovo ekološki zdrava zemlja još uvek, pa trebalo bi da se svi bavimo sportom, u zdravom telu, zdrav duh, kaže moj uvaženi kolega, da ne treba parole. Pa, naravno, jer mi decu treba da izvedemo na put i svako dete treba da se bavi sportom, treba ga skloniti od droge, treba ga skloniti sa ulice, tako da je zakon o sportu nikad bolji.
Ja se nadam, s obzirom da je bila rasprava u deset gradova, doneli smo jedan odličan zakon, a neko reče da su to fraze, pa, ne bih rekla. Ovaj zakon koji je pun povelja, preuzeli smo sve najbolje od UN, od Saveta Evrope i EU.
Što se tiče Zakona o sportu, u Srbiji postoji 132 sportske grane, od toga 101 koje su vrlo validne za Srbiju, 11 hiljada organizacija. Odlično, bravo za jednu malu zemlju.
Ono što još treba reći, ja bih istakla, neko reče da nismo dovoljno akta preuzeli i napisali, pa to nije tačno. To, prosto nije tačno, mi smo napravili, evo ga glavni akt je Strategija za 2014. do 2018. godine, zatim ono što je vrlo važno, Pravilnik o utvrđivanju zdravstvene sposobnosti sportista i na kraju Uredba o priznanjima i nagradama. Odlično radimo.
Ja ću pročitati, jer niko nije, šta smo mi to preuzeli od UN. Preuzeli smo Međunarodnu povelju o fizičkom obrazovanju i sportu Uneska, preuzeli smo Rezoluciju Generalne skupštine UN 58/5, zatim sve najbolje iz Saveta Evrope, preuzeli smo Evropsku sportsku povelju, Kodeks sportske etike, Rezoluciju broj 27/1996. Napokon, sve najbolje iz EU. Ono što bih naglasila je, pre svega Evropska sportska povelja, koja je pre svega osnovni dokument za bavljenje politikom sporta. Ona se zasniva na načelima prava, na načelima ljudskosti i pluralističke demokratije.
Šta reći o Srbiji, po meni još uvek zdravoj naciji? Šta reći o ovome što ste vi napravili? Svaka vam čast, odličan je zakon, ne bih ja tu ništa menjala, naravno za koju godinu ćemo ga možda dopuniti i to je normalno, sve raste, sve se menja, dijalektika, ali ono što je još vrlo važno tiče se finansiranja sporta. Rađena je komparativna analiza. Ta komparativna analiza je bila upravo šta Srbija radi što se tiče sponzorisanja, odnosno finansiranja sporta i određene zemlje EU. Došli smo do podataka da se uglavnom zemlje EU finansiraju iz regionalnih, lokalnih budžeta, za razliku od Republike Srbije, gde je to još uvek bazirano, fokusirano na budžet Republike Srbije. To nije dobro.
Zatim imamo podatak da su igre na sreću vrlo dominantne, što se tiče zemalja EU, kod nas je to zanemarljivo mali procenat. Takođe, finansiranje mogu biti, znamo svi, od ulaznica, članarine, sponzorstva različitih, postoji jedan problem u Republici Srbiji, koji ćemo ovim zakonom otkloniti, a to je upravo finansiranje iz javnih preduzeća koja poprilično ne transparentno, e sada će biti transparentno. Ono što je vrlo važno pojaviće se novi sponzori, privatni sponzori, a što je meni jako drago i mislim da je to prava stvar.
Šta još reći o zakonu o sportu? Uglavnom smo sve rekli, sem da strategija, ono što je najvažnije, koji su ciljevi, pre svega, to je omasovljavanje sporta kao takvog i unapređenje sistema sporta u Srbiji, a ono zašta se strategija zasniva i na čemu je bazirana su, pre svega unapređenje sportskog i univerzitetskog sporta, obezbeđivanje uslova za povećavanje bavljenja masovnog sporta i naravno sva prava za sve. Spomenula sam već decu sa invaliditetom ili osobe sa invaliditetom, žene. Postoji nešto što je mnogo lepo, Vlada je odobrila i rodno budžetiranje, bravo za nas žene, imaćemo mnogo veću mogućnost za bavljenje sportom.
Na kraju razvoj sportske infrastrukture, naravno, Predlog zakona o sportu reguliše sve organizacione oblike, što je dobro. Ne bih da nabrajam, dosta smo toga rekli. Odličan je zakon i naravno da će SNS u danu za glasanje glasati za Predlog ovog zakona.

Zahvaljujem se.
Reč ima narodna poslanica Mirjana Đoković. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre sa saradnicima, kolege poslanici, uvaženi građani Srbije, mi danas govorimo o veoma važnom zakonskom predlogu. Imajući u vidu činjenicu da u Srbiji na početku 2015. godine postoji oko 13 hiljada organizacija u oblasti sporta i 250 hiljada registrovanih sportista. Kada sumiramo kompletan zakon u oblasti sporta u protekle četiri godine slobodno možemo reći da je on ispunio očekivanja koja su planirana njegovim donošenjem, ali za dalje unapređenje sporta u Republici Srbiji neminovno je bilo donošenje novog zakonskog predloga u ovaj visoki dom.
Donošenje novog zakona ima za cilj da poveća obuhvat građana koji se bave sportom, a drugi cilj je svakako da se podrži dalji razvoj domaći i vrhunski sport. Razlog za to treba videti u egzaktnim podacima koji govore da se u Republici Srbiji 56% populacije uopšte ne bavi fizičkim vežbanjem i postavlja se pitanje koji su razlozi te pasivnosti u odnosu na fizičko vežbanje. Istraživanja jasno pokazuju da se ne raspolaže slobodnim vremenom za fizičke aktivnosti. Mnogi građani nisu dobrog zdravstvenog stanja, a neki su se izjasnili da je evidentna neadekvatna sportska infrastruktura, pa i taj razlog može da utiče na sportsku neaktivnost.
Izrazita specifičnost sporta i dosadašnje iskustvo u praksi pokazuju da mnoge stvari ostanu van zakona, pa sve to zajedno utiče da ova oblast mora biti usklađena sa potreba i interesima sporta, imajući u vidu sve probleme koje imaju učesnici u sistemu sporta Republike Srbije.
Jedan od ključnih problema u funkcionisanju sistema sporta je njegovo finansiranje. Podaci govore da se u 2011. godini za sport izdvajalo 13 eura po stanovniku što je više nego desetostruko manje nego na primer u Francuskoj gde je ta cifra 158 eura po stanovniku. Činjenica da se u Srbiji budžetska sredstva u protekle četiri godine i dalje su se izdvajala za finansiranje sporta u zemlji i u pitanju su bili milioni eura. Godine 2012. 42,5 miliona eura, 2013. godine 40,8 miliona eura, 2014. godine 40,6 i 2015. godine 41,9 miliona eura.
Kako bi razumeli suštinu problema uočeno je da veliki broj lokalnih samouprava nije svoja akta usaglasio sa odredbama Zakona o sportu, pa je uočeno da pojedine lokalne samouprave nemajući nikakve procedure za raspodelu budžetskih sredstava, sredstva su delili unutar malog broja ljudi, novac je odlazio u tzv. privilegovane klubove.
Istraživanja stalne Konferencije gradova je pokazala da su izdvajanja za sport iz budžeta lokalnih samouprava uglavnom bila usmerena ka fudbalu. To je istraživanje došlo do podatka da samo 12 gradova je izdvajalo sredstva od 53 anketirana za sportske stipendije perspektivnih sportista. Ovakav način postavljanja prioriteta je potpuno suprotan nacionalnoj kategorizaciji sportova i nacionalnoj strategiji razvoja sporta.
Veoma je čest slučaj u zemlji Srbiji da dve trećine lokalnog budžeta opredeljenog za sport ode na finansiranje povlašćenog lokalnog kluba. Time ne samo da se krši Zakon o sportu već se ozbiljno ugrožava opstanak organizacija koja veoma ozbiljno rade na unapređenju školskih sportskih aktivnosti i organizacija koje se bave razvojem rekreativnog sporta. Prema egzaktnim podacima o teritorijalnoj rasprostranjenosti sportskih udruženja i saveza imam podatak na primer u gradu Čačku je registrovano 178 takvih pravnih lica, a ne postoji sportski savez. Novac se deli putem komisija i ja sam mišljenja da taj upravo sportski savez kao krovna institucija mora da bude naslonjena na nacionalnu strategiju pa da stvari preslikava na lokalni nivo i da brine i prati lokalnu politiku kada je u pitanju razvoj sporta i jednoj lokalnoj sredini. Treba i finansije da budu strogo kontrolisane uz prethodno dobro utvrđene kriterijume pri raspodeli novčanih sredstava, a ne da se na primer da se deli, jer se događa u praksi da klubovi iz nižeg ranga dobijaju više sredstava nego klubovi iz višeg ranga. Takođe meni nije jedna logična stvar, na primer, da jedan budžet grada izdvaja 99 miliona dinara za mere koje su vezane za sve sportske aktivnosti, a da se za podsticaj poljoprivrede izdvaja 42 miliona, za turizam i ekologiju opet manje nego što se izdvaja za sam sport.
Dobra strana zakona je što je predvideo postojanje jedinstvenog nacionalnog informacionog sistema u vidu vođenja matičnih evidencija od strane Zavoda za sport i medicinu sporta Republike Srbije uz obavezu organizacije da se upišu u te evidencije. Ne bih želela da se sada stekne utisak kod vas da postoji namera da se u sport ne ulaže.
Na osnovu komparativne analize finansiranja sporta u zemljama EU i Republike Srbije vidi se jasno koliko se u sport ulaže sa pozicije budžeta država, koliko sa nivoa lokalnih zajednica, a koliko je prisutna pozicija privatnog sektora.
Nasuprot finansiranju sporta iz javnih prihoda stoji finansiranje iz sopstvenih izvora, članarine, sredstva od pružanja usluga i obavljanje drugih delatnosti. Misli se na transfere, na naknade za razvoj igrača, prodaja TV prava, ulaznice, sponzori, donatori i slično.
Problemi definitivno nastaju iz neorganizovanosti samih učesnika u sportu, u sistemu sporta i nepoverenja mogućih ulagača u primaoce sredstava. Posebno je važno istaći finansijsko stanje domaćih klubova od kojih bi trebalo očekivati da su ekonomski održivi i da su efikasni u privlačenju i trošenju sredstava.
Jedna od karakteristika Predloga zakona je što je iz njega izostavljeno odredbe o privatizaciji društvenog i državnog kapitala i da je propisano da će se to pitanje rešiti posebnim zakonom.
O ovoj temi se raspravlja maltene od 1996. godine, inače, ove teme su vrlo često u žiži srpske, sportske i političke javnosti, ali gledišta su jako polarizovana i evidentno je da se od ovih tema kad kad beži.
Ne možemo da ne govorimo o ovoj veoma važnoj oblasti, a da ne kažemo šta je to predvidela Strategija razvoja sporta u Srbiji od 2014. do 2018. godine. Ja ću samo navesti neke od opštih ciljeva - unapređenje sistema finansiranja sporta, unapređenje pravnog i institucionalnog okvira u oblasti sporta, unapređenje položaja sportista u društvu i sistemu sporta, unapređenje sporta u vojsci i policiji, unapređenje međunarodne saradnje i sporta u dijaspori i mnogi drugi.
Kako bi se u narednom periodu oblast sporta znatno unapredila i kako bi se koordinirano stvorili uslovi za dugoročno planiranje i donošenje programa razvoja sporta, zakon propisuje da nacionalnu strategiju sporta donosi Vlada na period od 10 godina, i da pokrajine i lokalne samouprave imaju obavezu donošenja programa i razvoja sporta na svojim teritorijama. Zakon takođe propisuje da nadležni nacionalni, granski, sportski savezi donose programe razvoja sporta svojih grana sporta.
Koliko će predložena zakonska rešenja da utiču na učesnike u sistemu pitanje je zaista od velikog značaja. Procena efekata zakona je veoma pozitivna, prvenstveno zbog unapređenja sistema sporta. Efekat je samim tim pozitivan jer omogućuje sportu ostajanje u međunarodnom sistemu sporta, a povećava se i obuhvat bavljenja građana sportom.
Pozitivni efekti bi trebalo da se pokažu i kroz uspostavljanje racionalnog, efikasnog, transparentnog i održivog sistema finansiranja u oblasti sporta. Posebno važni ciljevi koji treba da se ostvare, svođenje nepravilnosti u finansiranju programa organizacija u oblasti sporta iz javnih prihoda, posebno u jedinicama lokalne samouprave na minimum, povećanje organizacione strukture finansijske odgovornosti učesnika i eliminisanje crnih tokova novca u sportu i povećanje poreskih prihoda kroz uvažavanje specifičnosti i potreba sporta, uopšte.
U nameri da rezimiram svoje izlaganje, Predlog zakona je rezultat potrebe uređenja ove oblasti u skladu sa evropskim standardima i propisima i sportskim pravilima nadležnim međunarodnih sportskih saveza čiji je razvoj bio izuzetno dinamičan u ovoj oblasti u proteklom periodu. Usaglašavanje sa novodonetim nacionalnim propisima i konsenzusa svih relevantnih subjekata sporta koje su potrebne izmene zakonske u zakonskoj regulativi u oblasti kako bi se postojeći sistem sporta unapredio.
To je sve, dakle razlog zašto ću u danu za glasanje zajedno sa svojim kolegama iz poslaničkog kluba SNS podržati ovaj Predlog zakona. Hvala.